NOĆ KNJIGE U BEOGRADU

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura

Beograd je noćas bio “budan uz knjigu”. Pod tim sloganom organizovana je prva “Noć knjige” u prestonici.

Izdavačka kuća “Laguna”, knjižarski lanac “Delfi”, pod pokroviteljstvom Skupštine grada Beograda, Sekretarijata za kulturu, po prvi put organizovali su “Noć knjige” pod sloganom “Bud(n)i uz knjigu” na četiri ekskluzivne lokacije u Beogradu.

Na adresama Kralja Milana 4, Makedonska 12, Terazije 38 i u Bulevaru kralja Aleksandra 146, od 18 časova pa do ponoći, kupcima su se osim izuzetno povoljne kupovine knjiga, muzike, igrica i filmova nudili i drugi zanimljivi sadržaji.

Povod za organizovanje “Noć knjige” je neslavna statistika koja alarmira na reakciju. Dobro poznati rezultati testiranja smestili su Srbiju po pismenosti na poražavajuće nisko mesto, a 38 odsto ljudi gotovo da i ne čita knjige.

“Noć knjige” imala je za cilj popularizaciju književnosti i čitanja uopšte, posebno kod mlađe generacije koja voli dešavanja u kasnim noćnim satima.

Pored izbora od preko 50.000 naslova, kupci su imali priliku da uzivaju u degustaciji vina, čokolade, kafe i čajeva, da se druže sa omiljenim piscima, da dobiju vredne poklone uz kupljena izdanja koja su na popustima i do 70 odsto.

Prvih 20 kupaca koji su u ponoć stigli u knjižaru u Bulevaru kralja Aleksandra dobili su paketiće od Deda Mraza.

“Noć knjige” imalo je i svoje zvanično hibridno vozilo Prius koje je vozilo na relaciji četiri knjižare.

U “Delfi” knjižari SKC, održana je promocija filma “Tamo i ovde”, a DVD su potpisivali glumac Bane Trifunović i reditelj Darko Lungulov.

Ekskluzivni pisci ” Lagune” Miomir Petrović, Ivana Mihić, Igor Marojević, Dušan Veličković, Uroš Petrović, Ljubica Arsić, Dušan Miklja, Zvonko Karanović, Ivana Kuzmanović i drugi, boravili su u knjižari u Bulevaru kralja Aleksandra 146, gde su razgovarali sa svojim čitaocima.

Izvor: RTS

SOLŽENJICIN U ŠKOLAMA

Miroslav Mladenović    Knjige, Kultura, Vesti

Skraćeni tekst čuvenog dela „Arhipelag Gulag” ruskog nobelovca Aleksandra Solženjicina njegova supruga Natalija predala je ruskom Ministarstvu obrazovanja i nauke. Izvesno je da je knjiga od sada u obaveznom programu za đake starijih razreda. Ostaje jedino da se o njenom kraćenju izjasne nastavnici, budući da je tekst pretrpeo značajna skraćenja da bi učenici sa manje teškoća mogli da čitaju knjigu o Staljinovom teroru.

- Moj suprug je bio za to da se štampa skraćeni „Arhipelag Gulag” kako bi ga mogli čitati i naši mlađi ljudi - kaže Natalija Solženjicin, otkrivajući da je piščeva želja bila da se mladi ljudi upoznaju sa njegovim kapitalnim delom.

- Još za života mi je dao zadatak da skratim tekst ali da se trudim da suština ostane i da čitaoci shvate glavnu poruku. Inače, ta knjiga je odavno izašla u skraćenom izdanju na Zapadu. Prvi su se sa molbom obratili američki univerzitetski profesori, jer je studentima bilo teško da ga čitaju. Tako je prvo izašlo skraćeno izdanje u Americi, pa u Velikoj Britaniji, a kasnije i u mnogim drugim zemljama - napominje Natalija Solženjicina.

Glavni Solženjicinov saradnik kaže da će mladi i iz skraćenog izdanja shvatiti kako je radio KGB i kako je funkcionisao celi policijski sistem u SSSR-u.

Natalija se ovih dana bavi pripremom do sada neobjavljenih tekstova svog supruga. Izdavačka kuća „Vremja” objaviće 30 tomova Solženjicinovih sabranih dela. Do sada je izašlo 11 tomova, a iduće godine izaći će još pet.

Udovica slavnog pisca kaže da je raduje to što i dalje raste interes za knjige njenog supruga. Ove godine je izašlo drugo dopunjeno izdanje piščeve biografije Ljudmile Saraskine koju mnogi smatraju najboljom, jer je bez faktografskih i drugih grešaka.

Minule godine u Rusiji su napravljena tri dokumentarna filma o autoru „Arhipelaga”. Pored toga, u teatru u Permu održana je premijera opere „Jedan dan Ivana Denisoviča” za koju je muziku napisao Aleksandar Čajkovski.

Nema sumnje da će Solženjicinova dela inspirisati i druge režisere u Rusiji, a citiraće se i njegove proročanske misli, pogotovu razmišljanja o demografskim opasnostima koje prete Rusiji.

Izvor: Večernje novosti Branko Vlahović

ŽIVOT JE NAJTEŽA DISCIPLINA

Aleksandra Radovanović    Pozorište, Vesti

Batine, koje je dobio na sceni nacionalnog teatra, pre gotovo četiri decenije, Predrag Ejdus nikada nije zaboravio: bio je to njegov debi u “trpnoj” ulozi stražara koji je zaspao na dužnosti (predstava “Knjažev sekretar”), a “izvršilac” je bio niko drugi do njegov idol Mija Aleksić. Prvi profesionalni pogled na pozornicu, jednog od naših najvećih glumaca, tako je bio iz nezavidnog, donjeg rakursa. Ali, kada se Ejdus jednom ispravio na sceni, više ništa nije moglo ni da ga pokosi ni da ga zaustavi! Iza njega se se ređale mnogobrojne pozorišne, filmske i TV uloge, stizala su najveća priznanja, a nisu ga mimoišle ni ozbiljne zdravstvene krize koje je savlađivao snagom duha i neponovljive energije…

Možda mu je sve ovo polazilo za rukom zato što je na vreme od starijih kolega dobio savet da je u životu kao i u poslu, najvažnije rasporediti sopstvene snage. Doduše, teško da bi ovu lekciju mogao da prosledi dalje, jer na njegov se primer nemoguće ugledati - Ejdus je i danas neprikosnoven rekorder u nekoliko disciplina. Tako je u jednom periodu imao čak sedamnaest naslova na svom repertoaru, uspevao da u istoj večeri igra u dve predstave, pa čak i u dva grada. Trenutno ga gledamo u petnaest predstava, sprema i jednu novu, a odnedavno je sasvim “premijerno” postao deda: njegova kći Vanja dobila je devojčicu Sanu.
- Tu ulogu tek treba da učim. Beskrajno sam srećan i sa strahopoštovanjem je još posmatram iz daljine. Ima tek dva meseca, čekam da malo poraste. Sana je veliko ispunjenje za Vanju, ali i za sve nas oko nje - kaže sa, valjda svojim najširim osmehom, ponosni deda.

U međuvremenu, Ejdus će ubeležiti treći Nušićev komad na aktuelnom repertoaru. Posle jedne melodrame u Jugoslovenskom dramskom (”Tako je moralo biti”), vodvilja u Narodnom (”Dr”) pred kraj godine gledaćemo ga i u Nušićevoj testamentarnoj drami iz 1937. godine, u “Pokojniku” (režija Egon Savin), takođe u nacionalnom teatru. Ali, naravno, evo još jednog kurioziteta - biće to treći “Pokojnik” i treći lik u istom naslovu u karijeri! U TV verziji pojavio se kao Pavle Marić, u pozorišnoj (osamdesetih godina, opet u Narodnom) postao je Milan Novaković, a sada ga očekujemo u ulozi Spasoja Blagojevića.

- Nušić je, naoko, izuzetno podatan pisac. Poznato je i da je namenski pisao uloge za određene glumce. Baš zato je i veoma opasan. Ako ga olako prihvatite, posvetite se nekim “fiokicama” i već viđenim rešenjima, dolazite u situaciju da budete ispod njegove slojevitosti i genijalnosti. U tom smislu je “pogan” autor, traži veliko iskustvo i poniranje u karaktere. Važno je naći sopstveni pristup i pobediti stereotipe. A to je najteži zadatak i za reditelje i za glumce, kada je o Nušiću reč.

Zato je, objašnjava Ejdus, dragoceno ponuditi ne samo savremeno čitanje klasika nego i pronaći elemente koji možda ranije nisu na pravi način otkriveni i tumačeni. Pri tom, naravno, ne “nadroditi Iroda” - ne tražiti ono što ne postoji.

- Naš “Pokojnik” biće ozbiljna društvena drama, što ne znači da se nećemo pozabaviti svim onim što je u ovom delu komično. Zapanjujuće je koliko je savremen, kao da je pisan naših godina. Bavi se prvobitnom akumulacijom kapitala - društvenim slojem koji je iznikao iz blata, “noubadi” ličnostima. Najgori ljudi i kategorije uspeli su munjevitom brzinom na društvenoj lestvici. Postali su nekakva elita koja nedvosmisleno preuzima konce, predstavljaju se kao nosioci progresa u koruptivnom okruženju. A u takvoj sredini i mi danas živimo, na svim nivoima…

U svim glumačkim (kao i životnim) zadacima, ipak, nije lako “rasporediti” snage. Za to su potrebni energija i iskustvo, ali pre svega osećanje mere: da bi se proniklo duboko, odvojilo bitno od nebitnog, a onda poentiralo u pravom deliću snage - objašnjava majstor svog zanata i dodaje:

- Osećaj mere u pozorištu i životu, nije ista stvar. Mnogo je velikih umetnika koji nisu umeli da pronađu ni sebe, ni meru. Pregoreli su. Umetnost “življenja” na sceni je drugačija disciplina. Ipak, u mnogim okolnostima sam učio iz literature - o prijateljstvu, ljubavi, etici. Ponekad život koriguje umetnost, a ponekad obrnuto. Bilo je i situacija kada sam idući za nekom svojom opsesijom, podsvesnim karakterom, verovanjem u čudo - neuko preterivao. Ali, učio sam se na sopstvenim greškama. Postepeno sam rastao i kao čovek, i kao glumac.

Bez obzira na godine i profesionalno iskustvo, lepota i vrhunsko umeće u stanju su da uvek iznova dotaknu istinskog umetnika. Bilo da je reč o majstorstvu kolege ili prvim, obećavajućim koracima studenata. Zato je pozorište pribežište u svim vremenima:

- Danas smo, nažalost, okruženi nekim iskeženim licima, pohlepama, lažnim vrednostima, neverovatnom glupošću i terorom mediokriteta. Čovek se ponekad oseća očajno i izgubljeno u takvom svetu. Kako sebe sačuvati? Jedan od mogućih odgovora je bekstvo u umetnost. Pozorište je uvek azil, sklonište duha. Tu smo se lečili i krepili, prepoznavali i spasavali.

Kažu da nikada pekar ne otkriva tajne zanata drugom pekaru, ali se one i u mešenju hleba i u “mešenju” uloge usput odgonetaju i pomalo kradu od onih s više iskustva. Ipak:

- Nikada ništa nisam krao od kolega, ali jesam od života. Suština našeg poziva je posmatranje, dokolica, uočavanje osobenosti nekog trenutka, situacije, karaktera. Posmatranje kolega s kojima sam igrao ili kojima sam se divio, navodilo me je samo na razmišljanje o tehnologiji i metodologiji. Ali, imitacija nije gluma. Dobar glumac ume da uoči i izdvoji suštinu… Trudim se da se ne ponavljam, da što više iznenađujem sebe. A to nije uvek jednostavno, pogotovo u ovim godinama. Junak iz jednog romana kaže da (iako je na umoru i fizički hendikepiran) i dalje vežba - u svojim mislima. Ja sam živ i mobilan. Stalno učim i otkrivam nove stvari. Jer, dok god imate veru i radost za ono što radite, imate i energiju. A to je dovoljan pokretač za sve u životu.

PUNOM NOGOM

Već devetnaest godina, bez pauze, naš sagovornik igra Kir Janju u istoimenoj predstavi na matičnoj sceni, u režiji Egona Savina. U čemu je tajna dugovečnosti baš ove predstave?

- Njena struktura izdržala je probu vremena. Treba imati i sreće, ali sreća prati jake. Naša snaga je u energiji, volji i želji. Održavamo istu temperaturu od prvog izvođenja. Za to nije potrebna samo publika nego i sadejstvo sa kolegama. Nema dekoncentrisane glume, niti igranja preko volje. Dve decenije smo stariji, telo čini svoje. Ali, ne damo da se vidi. Igramo i dalje “punom nogom”!

Izvor: Večernje novosti Vukica Strugar

PREMINUO GLUMAC I PEVAČ DUŠAN JAKŠIĆ

Nebojša Đorđević    Vesti

Preminuo je Dušan Jakšić, nekadašnji prvak Drame Narodnog pozorišta u Beogradu u kojem je proveo dvadesetak godina plodnog, zapaženog rada, od 1971. do odlaska u penziju 1990. godine, javili su juče iz ovog pozorišta.

Dušan Jakšić rođen je u Karlovcu 5. juna 1927, gimnaziju je pohađao u Beogradu, a zatim studirao glumu na Pozorišnoj akademiji u klasi prof. Bojana Stupice. Glumačku karijeru započinje 1950. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a zatim je bio i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, Beogradskom dramskom pozorištu i Savremenom pozorištu… Tumačio je uloge u preko 100 predstava, od kojih su istaknute: Don Kihot (Čovek od La Manče D. Vasermana), Higins (Pigmalion DŽ. B. Šoa), Spira (Pop Ćira i pop Spira S. Sremca), Čovek s nogom (Put oko sveta B. Nušića), Kurjak (Ivkova slava, S. Sremca), Šulc (Oblomov A. Gončarova), Teča Jakov (Gospođa ministarka, B. Nušića), Erl od Rosa (Magbet V. Šekspira), Aleksa (Kosovska hronika, R. Đurđevića), Ministar (Centrifugalni igrač T. Manojlovića), Rajačić (Maska M. Crnjanskog)… Karijeru je završio ulogom grofa Tockog, ljubavnika Nastasje Filipovne u Idiotu F. M. Dostojevskog.

Igrao je i u filmovima: Put oko sveta i Roj kao i u televizijskoj seriji Vuk Karadžić. Veliku popularnost je stekao interpretirajući starogradske pesme, romanse i zabavnu muziku uopšte, snimio je oko osamdeset ploča i kaseta i nastupao na brojnim koncertima u zemlji i inostranstvu. Dobio je više nagrada, među kojima i „Zlatni beočug” za celokupno delo.

Izvor: Politika K. R.

KONKURS ZA PROJEKTE SAVREMENOG STVARALAŠTVA

Nebojša Đorđević    Konkursi, Vesti

Ministarstvo kulture Srbije odlučilo je da pomogne projekte koji kvalitetom mogu da doprinesu prezentaciji umetnosti i kulture u 2010. godini. Ove godine neće biti sufinansiranja filmskih projekata.

Ministarstvo kulture raspisalo tri konkursa iz oblasti savremenog stvaralaštva za sufinansiranje programa, saopštilo je to ministarstvo.

Program uključuje konkurs za sufinansiranje programa, projekata koji svojim kvalitetom doprinose razvoju i prezentaciji umetnosti i kulture za 2010. godinu.

Posebna pažnja biće posvećena projektima koji su od republičkog značaja, visokog umetničkog kvaliteta, koji promovišu nove umetničke forme i izraze, doprinose decentralizaciji kulture i interkulturnom dijalogu, navedeno je u saopštenju.

U svim domenima prioritet će imati programi namenjeni deci i dečjem stvaralaštvu, stvaralaštvu mladih, kao i osobama sa posebnim potrebama, a otvoren je do 31. januara 2010.

Raspisan je konkurs za sufinansiranje izdavanja prvih izdanja kapitalnih dela koja se objavljuju na srpskom jeziku u oblasti kulture u 2010. godini, za koji se zainteresovani mogu prijaviti do 1. aprila 2010.

Pod pojmom “kapitalno delo” podrazumeva se izdavački poduhvat (edicija, enciklopedijsko izdanje, leksikografsko izdanje, monografija, antologija) iz oblasti: književnost, umetnost (istorija i teorija umetnosti, umetničke monografije, studije, istraživanja, pregledi svih umetničkih disciplina), humanističke i društvene nauke u oblasti kulture.

Javni poziv za učešće na konkursu za Projekat prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu - trajni PR Srbije u 2010. godini, biće otvoren do 1. aprila 2010, a ima za cilj obezbeđivanje finansijske podrške prevodima na strane jezike u inostranstvu, dela srpske književnosti koja su objavile domaće profesionalne izdavačke kuće.

Konkurs za sufinansiranje programa, projekata koji svojim kvalitetom do prinose razvoju i prezentaciji umetnosti i kulture za 2010. godinu odnosiće se istovremeno i na programe nacionalnih manjina i etničkih zajednica u Srbiji, kao i na programe srpskog naroda koji živi izvan zemlje.

U saoštenju je navedeno da su konkursi Filmskog centra iz različitih oblasti kinematografije za narednu godinu zatvoreni, a da će za otkup knjiga za narednu godinu biti naknadno objavljen.

Izvor: RTS