POEZIJA JOŠ ŽIVI

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

DOK glumac Srba Milin nadahnuto čita poemu “Vrabac”, Matija Bećković, ozarenog lica, iskreno se smeje svojim jezičkim dosetkama i majstorijama i uživa u zvuku reči - kao i svi gosti u sali Srpske književne zadruge, gde je u četvrtak predstavljena njegova nova knjiga poema koja se zove “Put kojeg nema”, objavljena u jubilarnom, 100. kolu SKZ.

- Hvala Srpskoj književnoj zadruzi što je objavila ovu knjigu za moju 70-godišnjicu, a kad već ja ovako pišem sa 70, možete misliti šta ću uraditi onda sa 80 - rekao je pesnik.

Nadovezujući se na tumačenje knjige glavnog urednika SKZ Dragana Lakićevića, Bećković je rekao da se u ovakvim prilikama čovek uvek suoči sa istinom da je još uvek živa poezija i oni koji je vole i razumeju, koji mogu tako da je otključaju da i njemu bude jasnije šta je pisao.

- Da ima čitalaca poezije, evo, još jednom smo se osvedočili. Da se štampa knjiga u 2.000 primeraka i da ima 2.000 ljudi koji kupuju knjige pesama, to nigde ne čujemo, sem u ovakvim prilikama. Nisam nikada pročitao da su negde presreli nekoga ko u knjižari kupi knjigu pesama i da ga o tome nešto pitaju - kako je on došao na ideju da čita pesme kad mu to niko nije preporučio već decenijama. Neki dan sam tražio neke zbirke pesama, recimo Jejtsa, Paunda, Vitmena ili Blejka - sve su bile prodate. U Beogradu toga nema, a ko ih je kupio i gde su one nestale - to ne znamo. A to je onaj pravi svet na kome se poezija drži i koji svaki dan ne vidimo, a koji postoji i koji daje smisao poeziji i pesnicima.

KAO LEK

ZA pesnike nema opravdanja da ne pišu pesme. Arhitekte, reditelji, mogu reći da nemaju para, glumci - da nisu dobili ulogu, ali nijedan pesnik ne može da kaže: “Nisam imao čime ili na čemu”. Već niko nije toliki siromah da nema parče papira i olovku i pesme se pišu i sad kao pre 2.000 godina. Znači - ako ne pišemo, sami smo krivi, a kao što vidimo uvek će se naći oni koji će to tražiti, kao lek u apoteci - rekao je Matija.

Izvor: Novosti B. Đ. Foto: S. S.

KONCERT VIOLINISTE ŠAPIRA

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

Izraelski violinista Itai Šapira nastupiće sutra uveče sa Beogradskom filharmonijom na koncertu u Kolarčevoj zadužbini, najavila je ta filharmonija.

Uz dirigenta Jaka Kusista, jednog od najsvestranijih finskih muzičara, Šapira će sa Filharmonijom, premijerno u Beogradu, svirati Violinski koncert mladog izraelskog kompozitora Avnera Dormana (1975), čija dela izvode Njujorška, Losandjeleska, Izraelska, Minhenska i Bečka filharmonija sa Zubinom Mehtom.

Pored muzike Dormana, na programu koncerta je i muzika severnih krajeva iz kojih stiže dirigent, kompozitor i violinista Kusisto - dela dvojice kompozitora iz Finske - simfonijska poema “Tapiola” Jana Sibelijusa i “Kalevalsvita” Una Klamija.

O Šapiri, koji se posle decenije prisustva na svetskoj muzičkoj sceni etablirao kao muzičar koji se, pored sjajnog izvodjenja standardnog violinskog repertoara, ističe inovativnim repertoarom savremene muzike, “Njujork tajms” je pisao da je “toliko virtuozan da bi mogao da hoda po žici”, a “Fajnenšl tajms” o “njegovom svilenkastom tonu i smelim bravurama”.

Kao solista i kamerni muzičar Šapira je nastupao u SAD, Kanadi, širom Evrope, Australije i Kine u najprestižnijim koncertnim salama kao što su Kvin Elizabet hol, Auditorijum Luvra i Karnegi hol, sa velikim svetskim orkestrima i dirigentima.

Šapira, koji sada živi u Njujorku, odrastao je u Izraelu gde se školovao kod proslavljenog pedagoga Ilone Feher da bi potom studije nastavio na Djulijardu.

Dobitnik prestižne nagrade Klermon, Šapira je, zajedno sa cenjenim kolegom Hagaijem Šahamom, nedavno osnovao Fondaciju “Ilona Feher”, posvećenu razvoju i promociji mladih izraelskih violinista.

Sa Beogradskom filharmonijom Šapira će ponovo svirati u aprilu 2010. godine, kada će, zajedno sa još trojicom vrhunskih violinista, Šahamom, Robertom Bokorom i Stefanom Milenkovićem, nastupiti pod upravom ser Nevila Marinera, jednog od najznačajnijih dirigenata današnjice.

Izvor: S media

BRANISLAV PETROVIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Branislav Petrović (1937-2002) je rođen je 1937. godine u selu Bjeluša koje se pripada opštini Arilje. Gimnaziju je završio u Čačku. Studirao je na Pravnom fakultetu a diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu na odseku za jugoslovensku književnost i srpski jezik.

Radio kao novinar u „Borbi”, kolumnista u NIN-u, urednik u časopisu „Vidici” i „Srpski književni glasnik”, urednik u Izdavačkom preduzeću „Prosveta”.

Izbor iz kolumni koje je objavljivao u NIN-u, objavio je u knjizi “Kvadratura kruga”.

Zbirke pesama

* Moć govora
* Gradilište
* O prokleta da si ulico Rige od Fere
* Predosećanje budućnosti
* Tragom prah

* Sve samlji
* Pesme
* Da vidiš čuda
* Žeževasion

Nagrade

* Nagrada Branko Miljković
* Zmajeva nagrada
* Žička hrisovulja
* Disova nagrada za ukupno pesničko delo
* Nagrada „Desanka Maksimović”.

ČISTILIŠTE

O prokleta da si ulico rige od fere
i proklet da je čas ljubavi nagle
posle kog te milicajci kao zvere
uginulo
odnose iz gradskog blata
kroz užasne
svetske magle

Milicajci umnoj patnji nestasali
sve brđani kršni orni da pretuku
nas koji smo niz ulice popadali
i sve koji
sustanuli
ko psa
srce svoje vuku

Pa me bace u podrume kao vreću repe hmelja
škljocne brava kao iza džeparoša ludog brata
pa u duši zleduha se javne želja
nikad da se ne otvore
teška
vrata

Glava puna dimničara polenovog praha slave
na pesnicu uvežbanu pade klonu
sa usana po betonu popadaše ljubičice plave
svi trepeti
u tom trenu
utihnuše
sve
potonu

Pred sudiju izvode te dan kad svane
pred sudiju izbrijanog uhranjenog okupanog druga
budi čovek na svlači se na pokazuj rane
u tom nedostojnom času
budi bašta u mostaru
budi svetlost
juga

Budi višnja kad procveta budi šuma posle kiše
i puževi rogove kad puste nežne
budi krčag vrućeg mleka pa da dečja zamiriše
soba
budi ptica što doleće
iz daklele zemlje
snežne
sve budi pre
groba

Ne ljuti se na sudiju i presudu smešnu
ti si vatra na poljani koju deca lože
pa zaboga ljubio si jednu lepu ženu neutešnu
i sad
možeš
ako treba
i bez svoje
kože

Ne ljuti se na sudiju i presudu smešnu
imao si lakih krila pune štale
pa zaboga ljubio si jednu stvarno lepu ženu grešnu
i sad moraš
niz potoke
niz orlove
niz
kristale.


JUTRO

Ispregoh konja,
upregoh
magarca,
u svoje srce,
taljige teretne!
Džilitnu se sivi!
Srce,
okupani smo jutros
noćnim užasima
i srećni što smo živi!

KONJ U POLJU

šta se zbilo, vranče, sa tvojim vrelim nozdrvama?
U koje predele puste tvoj topli jezik ode?
Il si u snažnom galopu jurno za mrtvim kobilama,
il te žednog crne odmamile vode?

Milujem lešinu tvoju, neprihvatljivi prizor sveta,
dodirujem oči, čelo, mudre rane,
i ja ću tako, u polju, slavan, bez pokreta,
večera dobra biti za šakale i gavrane.


ZLATNA PESMA

Kamen nije kamen bez svog uma kamnog.
Drvo bez mudrosti ne bi bilo drvo.
Gde je vatra bez razuma svog plamnog,
ne Reč - Um je bio prvo.

Cvet smeran u polju poruka ja važna
podzemnih mudraca - taj ukras razuma!
Ptice močvarice, zmije, žaba, vlažna,
samo su traganja neznanog nam Uma.

Sujeto ljudska divna si, nadstvarna!
Pepeo zvezdani ravan ti je tek,
a vaseljena ti je blagodarna.

Dok uma je ljudskog trajaće pejzaž i vek.
U pejzažu zver zavija, gladna, gola:
Um nastao sparivanjem zla i bola.



PALAVESTRI I GALIĆU NAGRADA VUKOVE ZADUŽINE

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Nauka, Vesti

Ovogodišnja nagrada za nauku Vukove zadužbine pripala je akademiku Predragu Palavestri, dok je istu nagradu iz oblasti umetnosti dobio Slavoljub Galić.

Palavestra je nagrađen za dvotomnu knjigu „Istorija srpske književne kritike (1768-2007)” koja je objavljena krajem prošle godine u izdanju Matice srpske. Knjiga je rezultat višedecenijskog rada na dva projekta kojima je rukovodio. Reč je o projektu SANU „Izučavanje istorije srpske književnosti” i projektu Instituta za književnost i umetnost „Istorija srpske književne kritike”.

- „Istorija srpske književne kritike” akademika Palavestre, kao retka sinteza u našoj nauci o književnosti, ocenjena je kao kapitalno delo - napominje Miro Vuksanović, glavni urednik izdavačkog centra Matice srpske.

Kragujevačkom umetniku Slavoljubu Galiću je nagrada Vukove zadužbine dodeljena za izložbu ekskluzivne kolekcije nakita „Snovi Hilandara”, koja je održana novembra 2008. godine u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Kolekcija sadrži 33 predmeta nastala kombinovanjem odbačenih komada metala, monaškog alata, eksera starih šarki ili delova brave sa Hilandara, sa zlatom i dijamantima.

- Jedinstveno je nastojanje našeg istaknutog umetnika da ostvari spoj klasičnog, tradicionalnog poimanja umetnosti našeg zlatarstva i modernih rešenja - kaže Draško Ređep, predsednik Odbora za umetnost Vukove zadužbine. Galićeva izložba je prikazana u više evropskih zemalja.

Izvor: Blic Online M. Graf.

DILINDŽEROV DRVENI PIŠTOLJ PRODAT ZA 19.120 DOLARA

Ana Čizmar    Vesti

Drveni pištolj za koji rođaci Džona Dilindžera veruju da mu je poslužio da pobegne iz zatvora, prodat je na aukciji u Dalasu za 19.120 dolara.

Pištolj je bio među 11 predmeta koje je na prodaju oružja i vojne opreme ponudila mlađa sestra “državnog neprijatelja broj 1″, Franses Helen Dilindžer.

Veruje se da je ozloglašeni pljačkaš banaka iz vremena Velike depresije pomoću tog pištolja, blefirajući da je zaista naoružan, prokrčio sebi put iz zatvora u mestu Kraun Point, u Indijani, 3. marta 1934. godine.
Novčanica od jednog dolara, za koju se tvrdi da je Dilindžeru ispala iz džepa kad su ga u junu 1934. u zasedi u Čikagu ubili agenti FBI, prodata je za 14.340 dolara. U julu je za 95.600 dolara na aukciji u Teksasu prodat jedan od Dilindžerovih pištolja.

Izvor: Blic Online/Beta Foto AP