“DAJ NAM SUNCA” ZA NOVE GENERACIJE

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

Scena iz prve postavke „Kose” Fotodokumentacija Ateljea 212

Čuveni mjuzikl uskoro ponovo na sceni Ateljea 212 sa Sergejom i Branislavom Trifunovićem, Gordanom Kičićem, Ivanom Jevtovićem, Jelenom Gavrilović, Katarinom Žutić, Sofijom Juričan i drugima

Mjuzikl „Kosa” Džemsa Radoa i Džeroma Ragnija posle 1969. kada je prvi put postavljen, ponovo će se početkom feruara 2010. godine naći na sceni Ateljea 212 u režiji Kokana Mladenovića. Ovoga puta umesto Miše Janketića, Dragana Nikolića, Jelisavete Seke Sablić, u popularnim likovima ovog hit mjuzikla, naćiće se braća Sergej i Branislav Trifunović, Gordan Kičić, Ivan Jevtović, Jelena Gavrilović, Katarina Žutić, Sofija Juričan i mnogi drugi glumci.

Možda beogradska publika i ne bi sa tolikom pažnjom iščekivala novu postavku mjuzikla „Kosa” da starije generacije još uvek ne pamte sa koliko je uzbuđenja i povišenih emocija ova predstava svojevremeno igrana u Ateljeu 212. Mnogima je, tvrde pozorišni veterani, baš ova predstava promenila živote. Kakve će emocije kod nove generacije pozorišne publike izazvati mjuzikl „Kosa”, znaće se uskoro.

Pitanje koje se nameće jeste kako se mjuzikl „Kosa” našao 1969. u Ateljeu 212, ako se zna da je premijera na Brodveju bila samo godinu dana ranije i da nigde u Evropi još nije bila izvođena.Tada je autorski tandem Radou Ragni širio svoju kritičku, umetničku poruku o tim turbulentnim vremenima i sklapao mjuzikl „Kosa” koji govori o Vijetnamskom ratu, rasizmu i slobodnoj ljubavi.

Sve je , naravno, krenulo od legendarne Mire Trailović. Kada je tog juna 1968. godine izašla iz Bilgmor teatra sa mjuzikla „Kosa” na bučni Brodvej, Mira Trailović jednostavno je rekla članovima svog Ateljea 212 koji su u to vreme gostovali u Linkoln centru: „Ovu predstavu pravimo u Beogradu, čim se vratimo”.

Jovać Ćirilov, bliski saradnim Mire Trailović, pisao je tog leta 1968. godine u „Politici” da mjuzikl „Kosa” počinje „kao hima radosti nekog slobodnog plemena koje se odreklo društvenih normi civilizacije, konvencija morala i svih svakidašnjih navika građanskog reda”.

Ubrzo posle toga u Ateljeu 212 zaista su počele pripreme za mjuzikl „Kosa”. Iz večeri u veče Mira Trailović i Zoran Ratković, koreditelji predstave, u društvu sa Jovanom Ćirilovim obilazili su beogradske „diskaće” i tražili najbolje mlade plesače za ovaj „ljubavni rok mjuzikl”. Ćirilov je preveo tekst, a adaptirao ga je Bora Ćosić. Za glavne uloge angažovani su: Miša Janketić, u alternaciji sa Brankom Milićevićem, Dragan Nikolić, Miodrag Andrić, Mira Peić, Jelisaveta Seka Sablić, i tada sasvim mladi pevač Dušan Prelević.

Premijera je, tvrde pozorišni hroničari, maja 1969. godine bila događaj kakav se ne pamti. Beograd, jednostavno nije verovao šta je imao pred sobom. Nešto što je bio novi svetski talas koji je sa ovom predstavom zapljusnuo i našu sredinu. Desio se, sećao se kasnije Jovan Ćirilov, redak trenutak da je pozorište bilo ispred života.

Računica Mire Trailović pokazala se tačnom. Veliko intersovanje za mjuzikl „Kosa” pokazalo je da su ljudi ovog podneblja doživeli ozbiljne promene. Zanimljvijo je i tadašnje zapažanje same Trailovićke: „Stavili smo Kosu na repertoar Ateljea 212 jer je ona pozorišni dokument o mladima u svetu, ali i zbog toga što je Ateljeu 212 trebalo vratiti mladu publiku. Pozorišna publika je postala umorna od politizirajućih pozorišnih komada. Sem tri ili četiri komada, ostali su počeli da odvajaju publiku od pozorišta”. Tu se, možda, krije i objašnjenje odakle ovoliko intersovanje za „Kosu” kod starijih. Dok su se u susretu sa „Kosom” mladi trudili da pronađu sebe, stariji su radoznalo hteli da pronađu preokupacije mladih.

U jednoj anketi rađenoj 1969. godine navodi se da je mladi pisac Danilo Kiš tvrdio da će „ova predstava značiti prekretnicu u pozorišnom životu i da je ona jedna od najboljih koje je video”.

U sledećih godinu dana „Kosu” je videlo više od 80.000 ljudi. Dobar deo popularnosti „Kose” počivao je na sceni „Oslobađanja”, u koju je spremno ušla osamnaestogodišnja Sonja Božinović iz Novog Sada, koja se do pola skidala svega desetak sekundi.

Zanimnjivo je da je na dočeku Nove 1970. godine u beogradskom Domu omladine bio je i Josip Broz Tito. „Pleme” Ateljea 212 bilo je pozvano da njemu i Jovanki Broz otpeva pesmu „Daj nam sunca”.

I, kako što to obično biva, vreme je učinilo svoje, društvena klima se promenila i „Kosa” je, kao i mnogo toga, nestala u ledenim vodama sedamdesetih. Prema rečima reditelja Zorana Ratkovića „Kosa” je jednostavno ugašena na zahtev koji je stigao iz Gradskog komiteta SK. Poslednji put odigrana je 3. februara 1973. godine pred pitomcima Vojne akademije.

Izvor: Politika B. Trebješanin

KO JE OKLEVETAO GALERIJA

Aleksandra Radovanović    Kultura

Graditelj velelepne carske palate Romulijane u Gamzigradu versku toleranciju propovedao pre Konstantina, odnosno pre Milanskog edikta

Zaječar Evropa će 2013. godine proslaviti 17 vekova hrišćanstva slaveći, istovremeno, Milanski edikt iz 313. godine kojim je Konstantin Veliki hrišćanstvo proglasio zvaničnom religijom u velikom Rimskom carstvu. Slaviće se ovaj jubilej i u Srbiji koja će svetu i tada ukazivati da je upravo na njenom području rođen i Konstantin Veliki i još 15 rimskih imperatora, između 2. i 4. veka nove ere.

Zaječarci, pak, ovu priču žele da dopune i malo poznatom činjenicom da je Timočanin Galerije, graditelj velelepne carske palate Romulijane u Gamzigradu, versku toleranciju propovedao i pre Konstantina. Tačnije, da se pre čuvenog Konstantinovog Milanskog edikta, u Nikomediji, u Turskoj, dve godine ranije pojavio Galerijev Edikt o toleranciji hrišćanstva. Tu carsku objavu su, ne slučajno, pre„videli” hrišćanski panegirici s Konstantinovog dvora, uporno ponavljajući da je Galerije bio paganin, baš kao i njegov tast Dioklecijan. Optužen je i da je imao vodeću ulogu u velikom progonu hrišćana u Rimskom carstvu 303. godine.

Među onima koji se posebno zalažu da se nepravda prema Galeriju konačno ispravi je i direktor Narodnog muzeja u Zaječaru Bora Dimitrijević. On je i inicirao izradu multimedijalnog projekta Ko„reni evropskog hrišćanstva”, u kome su, pored muzeja u Zaječaru, učestvovali i muzeji iz Niša, Leskovca, Pirota, Vranja, Knjaževca, Negotina i Bora. Na svim promocijama u proteklih mesec dana Dimitrijević uporno ponavlja da postoje pouzdani izvori o tome da je Galerijev Edikt o toleranciji hrišćanstva objavljen 30. aprila 311. godine u Nikomediji, današnjem Izmiru, nepun mesec pre smrti graditelja zaječarske Romulijane. I upravo je iznenadna smrt imperatora uticala da taj edikt padne u zaborav.

Bora Dimitrijević (Foto S. Todorović)

Posebno je tome doprineo panegirik Laktancije, koji je sedeo uz skute Konstantinu na njegovom dvoru, pisao o njemu hvalospeve i nimalo nije bio naklonjen Galeriju, kao ni ostalim rimskim carevima pre njega objašnjava Dimitrijević. Upravo je Laktancije nametnuo priču da je Galerije car govedar” iz daleke seoske provincije, da je zatucani paganin i progonitelj hrišćana. Trebalo je time, u stvari, baciti u zasenak to što je Galerije bio hrabar vojskovođa, što je odneo veličanstvenu pobedu nad Persijancima, kao i što je 30 godina uspešno branio Rimsko carstvo od najezde varvara.

Posebno je neodrživa tvrdnja, nastavlja Dimitrijević, da je, navodno, Galerijeva majka Romula, zatucana paganka, preko sina uticala da Dioklecijan preduzme veliki progon hrišćana 303. godine. Pre će biti, kaže Dimitrijević, u čemu se slaže i naš poznati arheolog Aleksandar Jovanović u svojoj knjizi Tlo Srbije zavičaj rimskih careva”, da je Galerije bio podređen Dioklecijanu i da je progon hrišćana bio zvanična državna rimska politika. A Galerije je, kao hrabri vojnik, kome je Dioklecijan, zato što ga je cenio, dao i svoju kćerku za ženu, bio samo puki izvršilac takve politike.

Ali, hrišćanski pisci ipak nisu imali hrabrosti da svoj gnev ispolje prema “gospodskom” Dioklecijanu. Izabrali su Galerija, okomili se na njegovo “nisko” poreklo i proglasili ga progoniteljem.

Tvorci projekta posebno insistiraju na tome da istorija područja na kome se danas nalazi Srbija obiluje mnogim događajima koji nisu dovoljno poznati ni stručnoj javnosti, našoj i svetskoj, a kamoli laičkoj. Kao da su skrajnuti do potpunog zaborava. Znamo, na primer, gotovo sve i o Karlu Ćelavom i o Pipinu Malom, ali ne znamo da je područje Srbije po broju rođenih rimskih imperatora na ovom tlu znatno ispred svih u Evropi, a posle Italije.

Zato bi trebalo da hitno prizovemo sebe pameti i da s tim upoznamo i svoju decu i pozovemo i svet da dođe da sve to vidi. Da se uveri da je pomenutih 16 rimskih imperatora rođeno u Srbiji, svi na rastojanju od samo sto kilometara, i da su oni stvarno promenili svet. Zato svetu i treba bolje da predstavimo sve arheološke ostatke Sirmijuma, Singidunuma, Viminacijuma, Đerdapa, Romulijane i Medijane. I da im skrenemo pažnju da su upravo jedan Zaječarac i jedan Nišlija uzeli hrišćanstvo u zaštitu. I da je Galerijev Edikt iz Nikomedije prvi dokument koji pokušava da uspostavi neku vrstu tolerancije između dva verski suprotstavljena sveta paganskog i hrišćanskog.

Izvor: Politika Stojan Todorović

FRAGMENTI IZ LUVRA VRAĆAJU SE U EGIPAT

Ana Čizmar    Kultura, Vesti

Egipatskom lideru Hosniju Mubaraku, predsednik Francuske Sarkozi predao u Parizu deo freske iz Doline kraljeva. Fragment koji je bio odnet iz Egipta, godinama je čuvan u Luvru.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi predao je u Parizu egipatskom lideru Hosniju Mubaraku jedan od fragmenata fresaka izloženih u Luvru, čiji povraćaj traže egipatske vlasti.

Posle ručka u Jelisejskoj palati, dvojica predsednika pozirala su ispred fragmenta koji potiče iz grobnice princa 18. egipatske dinastije (1550-1290. pre nove ere). Grobnica se nalazi u Dolini kraljeva, nedaleko od Luksora.

Mnogo vam hvala”, rekao je Mubarak rukujući se sa Sarkozijem. Preostali fragmenti, koje je Francuska pristala da vrati Egiptu i koji potiču iz iste grobnice, već su vraćeni egipatskoj ambasadi u Parizu i danas bi trebalo da budu poslati u Egipat.

Odluku o vraćanju artefakata Egiptu doneo je u oktobru francuski ministar kulture Fransoa Miteran na osnovu saglasnosti naučne komisije francuskih muzeja.

Egipat je prethodno prekinuo arheološku saradnju sa Francuskom, iščekujući odluku o vraćanju antikviteta za koje tvrdi da su ilegalno izneti iz Egipta.

Izvor: RTS

ZAVRŠENI RADOVI NA REKONSTRUKCIJI ZDANJA MATICE SRPSKE

Ivan Manojlović    Vesti

NOVI SAD - Povodom završetka radova na sanaciji i rekonstrukciji zdanja Matice srpske danas će biti priređena prigodna svečanost na kojoj će se učesnicima obratiti predsednik, potpredsednik i generalni sekretar Matice srpske akademik Čedomir Popov, Slavko Gordić i Dušan Nikolić, kao i predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić.
U programu svečanosti biće predočeno osnivačko pismo Matice srpske, kao i delovi izlaganja Svetozara Miletića povodom njenog preseljenja iz Pešte u Novi Sad 1864. godine, kao i Mladena Leskovca na skupštini Matice 1969. i Boška Petrovića o Matici 1991. godine.

U umetničkom programu nastupiće prvaci Opere i Drame Srpskog narodnog pozorišta (SNP) Milica Stojadinović, Miodrag Petrović, Predrag Momčilović i drugi umetnici.

Izvor: RTV