TANJI KRAGUJEVIĆ NAGRADA “MILICA STOJADINOVIĆ SRPKINJA”

Aleksandra Radovanović    Kultura, Poezija, Vesti

NOVI SAD - Prestižna književna nagrada “Milica Stojadinović Srpkinja” uručena je Tanji Kragujević na svečanom otvaranju tradicionalne manifestacije “Milici u pohode”, u Zavodu za kulturu Vojvodine u Novom Sadu.

Priznanje ustanovljeno pre 15 godina, koje nosi ime velike srpske pesnikinje iz 19. veka Milice Stojadinović Srpkinje - “vrdničke vile” kako su je zvali, ove godine je dobila Tanja Kragujević za knjigu pesama “Staklena trava” u izdanju zrenjaninske “Agore”.

Manifestaciju, 33. po redu, otvorio je zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu Radoslav Petković a o životu i stvaralaštvu Srpkinjinom govorio je pesnik Pero Zubac istakavši da je ona bila jedna od “naših prvih pisaca stvarnosne proze”.

Milica je bila “patriota iz ubeđenja a ne iz poze, računa ili koristoljublja. Želela je da bude uz svoj narod onda kada mu je teško, a kratki su bili periodi u istoriji kada mu teško nije bilo”, rekao je Zubac i dodao da je njeno pravilo življenja bilo “ostati svoj po svaku cenu”.

Nagradu je Tanji Kragujević uručio predsednik žirija Zoran Đerić a o njenoj poeziji govorila je Dragana Beleslijin.

Zahvalivši na velikom priznanju i priređenoj svečanosti koja je “zapravo u čast Milici koja nas je sve ovde okupila”, Kragujevićeva je rekla svoju besedu “U velikoj samoći sveta”, ističući da je ovo priznanje za nju posebno upravo zbog imena koje je ponelo. “Sa ne malim ponosom moram reći da priznanje primam kao deo zagonetnog sjaja koji isijava iz talenta jedne od prvih među pesnikinjama naše kulture”, istakla je Kragujevićeva.

Izvor: RTV

ZAVRŠNICA FESTIVALA KNJIGE U ISTRI

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Na pulskom festivalu “Sa(n)jam knjige u Istri” svečano su uručena književna i izdavačka priznanja “Kiklop”, među kojima je i nagrada za životno delo, dodeljena uglednom hrvatskom profesoru Aleksandru Flakeru

Književni teoretičar i istoričar, esejista i prevodilac Aleksandar Flaker (1924) posebno je zaslužan u proučavanju književnosti ruskog i hrvatskog realizma, kao i slovenskih književnosti u celini, a priznanje za životno delo dodeljeno mu je jednoglasnom odlukom upravnog odbora festivala.

Nagradu “Kiklop” za najbolje hrvatsko prozno delo u 2009. godini, dobila je Julijana Matanović za roman „Knjiga od žena, muškaraca, gradova i rastanaka”, a pesničkom zbirkom godine žiri festivala proglasio je knjigu „Zidne novine” Arsena Dedića. Nagradu za najbolji debitantski roman dobio je Franjo Janeš za knjigu „Noć mrtvih živaca”, a nagradu mu je uručio srpski filmski reditelj, scenarista i slikar Slobodan Šijan. Janeš je na svečanosti rekao da mu je posebno drago što prima priznanje od Slobodana Šijana, čiji ga je film „Maratonci trče počasni krug” posebno inspirisao za pisanje nagrađenog romana. Za najbolje delo stranog autora u 2009. proglašen je roman „Muzej nevinosti” turskog nobelovca Orhana Pamuka, dok je „Kiklopa” za najbolji prevod dobila Maja Šoljan koja je na hrvatski prevela roman „Kad padne noć” japanskog pisca Harukija Murakamija.

Za publicističko delo godine ,Kiklopa” je dobila Mirjana Krizmanić za knjigu „Tkanje života”, a za najbolju knjigu eseja nagrađen je Mirko Kovač, autor knjige „Elita gora od rulje”. Statuete „Kiklop”, koje je izradio istarski vajar Josip Diminić, dodeljene su i u kategorijama za najbolje naučno i leksikografsko izdanje, za najboljeg urednika izdavačke kuće, najbolju ediciju ili kolo, najbolju dečju knjigu i za najbolju slikovnicu.

Jubilarni, 15. festival „Sa(n)jam knjige u Istri”, na kojem učestvuje više od 300 izdavača iz Hrvatske i regiona, održava se od 4. do 13. decembra. Festival je ove godine ugostio oko 200 autora, među kojima su i književnici i umetnici iz Srbije, Slobodan Šijan, Radivoje Dinulović, Tomislav Marković, Vladimir Arsenijević i drugi. Jubilarni festival je otvorio ugledni kanadski književnik argentinskog porekla Alberto Mangel, koji je publici u Puli predstavio svoju knjigu „Biblioteka noću” i njen srpski prevod u izdanju beogradske „Geopoetike”.

Izvor: e - novine

FILM O KNEZU PAVLU

Ana Čizmar    Film, Kultura

“Kraljevsko izgnanstvo” je projekat koji će rasvetliti nepoznate detalje iz života kneza Pavla, nedovoljno poznate delove naše istorije, kao i do sada neotkrivene činjenice odnosa evropskih kraljevskih porodica prema pretnji nadolazećeg rata, rekla je princeza scenarista Katarina Oksenberg.

Ministar kulture Nebojša Bradić razgovarao je sa princezom Katarinom Oksenberg i njenim suprugom Kasperom Van Dinom o mogućoj podršci Vlade Srbije filmskom projektu “Kraljevsko izgnanstvo”, saopštilo je Ministarstvo kulture.

U saopštenju se navodi da film, za koji je scenario napisala Katarina Oksenberg, ima elemente političkog trilera i da govori o životu namesnika kneza Pavla Karađorđevića, pre i za vreme Drugog svetskog rata.

Prema rečima unuke kneza Pavla, glumice Katarine Oksemberg, “Kraljevsko izgnanstvo” je projekat koji će rasvetliti nepoznate detalje iz života kneza Pavla, nedovoljno poznate delove naše istorije, kao i do sada neotkrivene činjenice odnosa evropskih kraljevskih porodica prema pretnji nadolazećeg rata.

Katarina Oksenberg je dodala da će film posebno rasvetliti okolnosti koje su dovele do vojnog udara 27. marta 1941. godine i odlaska u egzil kneza Pavla.

Film će biti sniman na različitim lokacijama u Beogradu, a prema rečima Katarine Oksenberg, pored američkih glumaca biće angažovani i neki od srpskih glumaca.

Ulogu kneginje Olge igraće Katarina Oksenberg, kneza Pavla tumačiće Kasper Van Din, a Jelisavetu Karađorđević igraće njena unuka Maja.

Nebojša Bradić je rekao da će ministarstvo razmotiriti pružanje podrške ovom projektu producentske kuće “Holly cow entertainment”, pogotovu što on dolazi u trenutku kada se pojavila monografija “Muzej kneza Pavla” koja ovdašnjoj javnosti otkriva mnoge aspekte ove značajne ličnosti naše istorije i kulture.

Izvor: RTS

RAJKO PETROV NOGO - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Rajko Petrov Nogo (1945) je jedan od naših najistaknutijih pesnika. Diplomirao književnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, a magistrirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Autor je brojnih knjiga pesama, za decu i odrasle, studija, eseja… Za poeziju je nagrađivan Brankovom, Zmajevom i Isidorinom nagradom, te nagradama “Đura Jakšić”, “Milan Rakić”, “Branko Miljković”, “Sveti Sava”, “Jovan Dučić”, “Branko Ćopić”, “Princ riječi”, “Zaplanjski Orfej”, “Zlatni krst kneza Lazara”, “Belovodska rozeta”, “Velika Bazjaška povelja”, “Pjesnik-svjedok vremena”, “Skender Kulenović” i Vitalovom nagradom “Zlatni suncokret” za >Nedremano oko<, najbolju knjigu 2002. godine.

SA RODOM SAM RAŠČISTIO

Sa rodom sam rasčistio
saznao sam tajne stvari
tata me je izmislio
al ne mari al ne mari

Krio sam se u stomaku
kad sam bio sasvim mali
lepo beše u stomaku
dok me nisu prepoznali

Otad više mira nemam
strine ujne ah te žene
taman htedoh da odremam
da vek mine iznad mene

Rađaj se već viču na me
baš ih briga što sam mali
pristao sam sve zbog mame
da je ne bi rasplakali

Sa rodom sam raskrstio
razumem se u te stvari
znam ja dobro gde sam bio
al ne mari al ne mari

BRAZDA NESPOKOJA, TJ BRAZDA SMRTI

Uljuljkana dušo, duboko zaori
brazdu nespokoja, bakterije smrti,
niko nas dostojno ne ume da spori,
moramo sa sobom sami zaratiti.

Krenimo odjednom na četiri strane,
jer u svemu strasni deo mene ima;
pod glavom se muči sunce da ograne,
a stegna negvama obavija zima.

Veličanstven haos, haos ozarenja
vitla mi prašinu s zarđalih čula:
zdravstvujte moja celitelna bdenja
i puškarnice novih karaula.

To je onaj život u kome mi svuda
gong već najavljuje odgođenu treću.
Mogao sam biti kralj, bogalj i luda,
i zakonodavac - mogo ali neću.

HLEB I SO

Noći meka šapo zveri pritajene,
probudi se, strašna, usred krhkih zdanja,
očnjaci kržljaju, gusta snaga vene,
potpaljena čame krila nekadanja.

Čas je, dakle, u kom pohode nas zveri
(čujem drevni topot na dobošu noći)
pa kad najzad padnu i poslednje dveri,
u to sveto jutro o da li ću moći,

go u osvojenom zavičaju, stati
usred zverinjaka kao u sred sebe,
sličan Onom Prvom (da me čuju vlati)
reći vinu: vino, tiho hlebu: hlebe.

NADIREMO SKITSKI

Sjeni Gavrila Principa

Nadiremo sitni, zdepasti i tvrdi
osvajamo mučki, lopovski, hajdučki,
kosooki, krivonogi, prigušeni, skitski,
tÑ ?pki, poludivlji - nadiremo mitski.
Pod kupolom šugavog internatskog neba,
sa periferija, iz vlažnih budžaka,
zeleni od mržnje i žuti od žuči,
uniženi, prepuni kriminalnog mraka,
pregrizli smo grkljan dosadnoj epohi
(napudrana gospa graciozno lipti)
mi idemo dalje, mi jezdimo brže,
po ukletom krugu, možda krugu smrti.
Iza nas ostaju staze i bogaze,
lomni, grudobolni pasteli ravnina,
blagoslovene kraj plotova žene,
iza nas ne osta čak ni mjesečina.
Prepuni gustog kriminalnog mraka,
iz ko zna još kakvih prađedovskih tmica,
mi pucamo strasno, iz publike, s lica,
neka se okonča ova komedija,
ovaj idiotski teatar ulica.

U vrijeme tako utisnusmo stope
pucajući ravno u srce Evrope.

 

NOVI BRONZANODOPSKI NALAZI U BANATU

Ivan Manojlović    Kultura, Vesti

Bogat nalaz keramike i dokazi o postojanju bedema potvrdili ranija saznanja da je na podučju Banata u bronzano doba postojala razvijena kultura.

Dupljajska kolica, najpoznatiji nalaz bronzanog doba u Banatu

Tokom arheoloških zaštitnih iskopavanja na lokalitetu Podumka kod Orlovata potvrđena su saznanja iz prethodnih iskopavanja da nalazište pripada bronzanom dobu, rekla je danas muzejski savetnik u Narodnom muzeju u Zrenjaninu Snežana Marinković.

Snežana Marinković je na konferenciji za novinare rekla da su tokom iskopavanja otvorene sonde u neposrednoj blizini prethodnih, u kojima se pojavila keramika koja tipski pripada loncima sa različitim drškama i ornamentima karakterističnim za bronzano doba.

Prema njenim rečima, novinu predstavljaju čvrsti i kompaktni slojevi zemlje koji bi verovatno ukazivali na neku vrstu bedema.

“Detaljnija analiza bi eventualno potvrdila ovu pretpostavku, što bi bilo od velikog značaja za lokalitet jer opravdava ranija razmišljanja da se nalazimo na jednom velikom naselju iz bronzanog doba, a čime se proširuje i dobija slika Banata iz ovoga perioda”, rekla je ona.

Prethodna iskopavanja na ovom lokalitetu vršena su tokom 2005. i 2006. godine, a neophodna su nova istraživanja da bi se rezultati i saznanja dopunila.

Snežana Marinković je dodala da je u toku i nakon iskopavanja obavljeno i rekognosciranje obale Tamiša u Orlovatu u cilju otkrivanja novih lokaliteta u čemu Orlovat obiluje.

Nagoveštaj nastavka istraživanja

“Rekognosciranja će se nastaviti na proleće, kada će se obići i pregledati veća teritorija obale Tamiša”, rekla je ona.

Iskopavanje, koje je obavljeno u novembru ove godine, omogućeno je zahvaljujući finansijskim sredstvima dobijenim od Pokrajinskog sekretarijata za nauku i kulturu iz Novog Sada.

Lokalitet Podumka nalazi se na oko kilometar od Orlovata, pored Tamiša, a celo naselje obuhvata površinu od oko 22.500 kvadratnih metara.

Nalazište je otkriveno 2004. godine kada je na površini zemlje prikupljen značajan pokretni arheološki materijal koji je pokazivao karakteristike bronzanog doba.

Izvor: RTS