“DOBRIČIN PRSTEN” GLUMCU VOJI BRAJOVIĆU

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Dramski umetnik Vojislav-Voja Brajović ovogodišnji je dobitnik visokog glumačkog priznanja za životno delo, nagrade “Dobričin prsten”.

Savez dramskih umetnika Srbije saopštio je da je dramski umetnik Vojislav - Voja Brajović ovogodišnji dobitnik visokog glumačkog priznanja za životno delo, nagrade “Dobričin prsten”.

Žiri je doneo odluku 9. decembra većinom glasova, a radio je u sastavu: prof. Vladimir Stamenković (predsednik), prof. Predrag Bajčetić, Mira Banjac, Predrag Ejdus, Dušan Kovačević, prof. dr Ljiljana Mrkić-Popović, mr Ksenija Šukuljević-Marković i kao počasni član dr Ivana Simeonović-Ćelić, u svojstvu predstavnika Fonda “Filip i Madlena Cepter” - generalnog sponzora.

Svečano uručenje nagrade održaće se u subotu, 26. decembra, u 12 sati na sceni “Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Brajoviću, koji je 25. laureat ovog priznanja, biće tom prilikom uručena zlatna kopija prstena Dobrice Milutinovića, koju tradicionalno izrađuje Zlatara Majdanpek, i unikatna diploma na pergamentu, rad akademskog slikara i scenografa Geroslava Zarića.

Sastavni deo nagrade je i izdavanje monografije o dobitniku, koja će biti promovisana krajem sledeće godine.

Izvor: RTS

NOVI ROMAN VUKA DRAŠKOVIĆA

Mirjana Stanojevi?    Knjige, Vesti

U Zvezdara teatru predstavljen novi roman Vuka Draškovića. O delu “Doktor Aron” govorili Dušan Kovačević, Rastko Zakić, Ljiljana Šop, Aleksandar Čotrić i sam autor.

Pred gotovo punom malom salom “Zvezdara teatra”, u prisustvu mnogobrojnih ličnosti iz kulturnog i javnog života, danas je predstavljen novi roman Vuka Draškovića “Doktor Aron”, koji, ocenjeno je, pokazuje da “Vuk nije toliko izgubio baveći se politikom koliko je izgubila srpska književnost”.

Otvarajući skup, njegov domaćin, direktor Zvezdara tetara, akademik Dušan Kovačević primetio je da on više sliči pozorišnoj premijeri, nego promociji knjige, uz opasku da je knjigu pročitao u rukopisu i da s pravom zaslužuje toliku pažnju.

On je rekao da je u knjizi prepoznao sve ono što je prva asocijacija kada se pomene ime pisca, a to je istorija, priča u ravni o našem stogodišnjem stradanju, zločinu, zločincima, žrtvama zločina.

“Ceo taj milje koji je Drašković u nekoliko romana detaljno opisao i postao poznat kao biograf sudbine jednog naroda ovde je ostao isti u toj ravni”, rekao je Kovačević, dodajući da ga je prijatno iznenadila vertikala kao novina, “pokušaj da se istorija tumači kroz nešto što je spiritualno i neuhvatljivo, igra sa protokom kroz vreme”.

Lične i političke prilike

Kovačević je podsetio da je priča o doktoru Aronu u stvari priča o jednom beogradskom psihijatru, otkrivajući da je reč o doktoru Veselinu Saviću čiji su pacijenti bili mnogi “viđeni i neviđeni ljudi”, koji su šeszdesetih i sedamdesetih godina kod njega dolazili što javno, što tajno.

Apsurd je da su se kod njega, kao u ispovedaonici, susretali ljudi iz vlasti, opzocije, policije, umetnosti, razni profili likova koje smo poznavali iz javnog života sa ozbiljnim problemima, dodao je naš poznati dramski pisac.

O Draškovićevoj knjizi govorili su i njegov prvi izdavač Rastko Zakić koji je objavio romane “Sudija” i “Nož”, kritičarka Ljiljana Šop, aforističar Aleksandar Čotrić, književnik Aleksandar Jugović.

Zahvaljujući svima što su došli na promociju, tako i onima koji su govorili o knjizi, Drašković je rekao da je temu romana i njegov glavni lik nosio u sebi skoro tri decenije. Objasnio je da je doktor Aron u ovom romanu izašao iz pojedinih stranica njegovih prethodnih knjiga sa kojih se oglašavao pod drugim imenima.

“Aron je kao Ivan Karamazov, njega ništa na ovom svetu ne muči osim Boga koga doživljava kao vrhovni um i traganje za njim je pitanje svih pitanja. On se tim bavi na pragu svoje smrti i u predvečerje smrti države u kojoj je proživeo zemaljsko vreme u koju dolaze ljudi od kojih u državi pametnijih tada nije bilo. Neki od njih su bili ludi bez pameti, a neki ludi od pameti. Od njih takvih, u potrazi za odgovorom na svoje pitanje Aron se otisnuo među zvezde da gore na kapijama vremerna traži smisao ili besmisao svega. Ne samo čoveka, nego i samoga svemira”, rekao je Drašković.

On je dodao da je doktor Aron u romanu obogaćen za iskustvo samoga pisca koji se našao u vrtlogu ogromne nesreće, oko koga su ubijani ljudi, sam se nekoliko puta hrvao sa smrću i u toj drami rođeno je traganje za božjom iskrom, za vrhovnim umom.

Izvor: RTS

TREĆA DIMENZIJA PROŠLOSTI U VALJEVU

Aleksandra Radovanović    Vesti

Obnovljena stalna postavka eksponata iz praistorijske pećine, pod nazivom “Treća dimenzija prošlosti, pogled iz budućnosti”, predstavljena je u valjevskom Narodnom muzeju. Izložen novi eksponat iz doba neolita.

Valjevski Narodni muzej večeras je predstavio obnovljenu stalnu postavku eksponata iz praistorijske pećine pod nazivom “Treća dimenzija prošlosti, pogled iz budućnosti”.

Postavka je obogaćena vrednim artefaktom, dvojnim grobom iz doba neolita, starim oko 8.000 godina, pronađenog na lokalitetu Jarište u selu Mali Borak kod Lajkovca.

Taj artefakt je posle konzervacije “na licu mesta” bio najpre izložen u lazarevačkom Kulturnom centru s obzirom na to da se arheološki radovi odvijaju na obodu kopova Rudarskog basena Kolubara, a potom je prenet u valjevski Narodni muzej.

Tokom dve i po godine, od kada je otvorena nova postavka valjevskog muzeja, videlo ju je oko 40.000 posetilaca. Za tu postavku Narodni muzej dobio je nagradu “Mihailo Valtrović” za najbolji muzej u Srbiji 2008. godine.

To priznanje valjevski muzej dobio je i 2005. za multimedijalnu postavku “Seča knezova (1804)” u podrumu Muselimovog konaka, gde su, noć pre pogubljenja na mostu na reci Kolubari, bili zatočeni knezovi valjevske nahije Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin.

Direktor Narodnog muzeja Vladimir Krivošejev rekao je da su od Ministarstva kulture Srbije dobijena dodatna sredstva za obezbeđenje prostora za novi eksponat.

Dodao je da je to druga veća promena stalne postavke Narodnog muzeja Valjevo, od kada je otvorena, u maju 2007. u okviru manifestacije “Noć muzeja”.

“Promena je obavljena i u sali ‘Svi putevi vode iz Rima’, a u nekoliko navrata su urađene manje dopune u još dve stalne postavke”, rekao je Krivošejev.

Izvor: RTS

ОПРЕМАЊЕ ДЕПОА У ЗАВИЧАЈНОМ МУЗЕЈУ КЊАЖЕВАЦ

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Завичајни музеј Књажевац завршио је Прву фазу пројекта опремања депоа. Реализована фаза пројекта предвидела је набаку и монтажу клизних ормана и полица у простору депоа. Пројекат у вредности од 1.052.050 динара реализован је средствима Министаства културе. Након поступка јавне набавке, а у складу са Законом о јавним набавкама, набавку и монтажу опреме извршила је фирма „Тревис” д.о.о. из Земуна.

Опремање простора депоа одоговарајућим полицама и орманима од важног значаја за очување културне баштине књажевачког краја и за рад Завичајног музеја Књажевац. Овим је добијена могућност за адекватно чување значајних, изутетно богатих и разноврсних збирки музеја.

Ук њажевачком музеју се надају да ће се друга фаза пројекта, која подразумева набавку одговарајуће опреме за одржавање прописаних климатских услова и безбедности у простору депоа, бити реализована у што краћем року.

“LEB I SOL” PRED JAGODINCIMA

Mirjana Živić - Mitić    Muzika, Vesti

Skopska rok grupa će posle 20 godina održati 12. decembra humanitarni koncert u Jagodini, a deo sredstava namenjen je opremanju kabineta za informatiku Osnovne škole u Glogovcu kod Jagodine.

Zamenik predsednika Upravnog odbora Udruženja građana “Dečija gitarijada” koje je organizator ovog koncerta, Rade Jovanović, izjavio je, na konferenciji za novinare, da za koncert, od same najave pre deset dana, vlada veliko interesovanje mladih iz Jagodine i Pomoravskog okruga i da su karte naprosto razgrabljene.

Koncert se održava u sali Kulturnog centra, koja ima samo 420 mesta, podsetio je Jovanović.

Gost grupe “Leb i sol” biće kantautor i kompozitor Jakov Drenkovski.

Izvor: B 92