ELTON DŽON U “BEOGRADSKOJ ARENI”

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

Istaknuti britanski muzičar Elton Džon nastupiće prvi put u Srbiji 3. juna sledeće godine u “Beogradskoj areni”, najavljeno je danas iz “Arene”.

Džon je rodjen kao Redžinald Kenet Dvajt 25. marta 1947. godine u Velikoj Britaniji, a od 11. godine kao veoma talentovan pijanista pohadjao je Kraljevsku akademiju muzike, čiji je stipendista bio.

Njegovi prvi nastupi bili su u bendu “Bluesology”, koji je napustio 1967. godine, kada s tekstopiscem Bernijem Taupinom osniva novu grupu i izdaje album “Empty Sky”.

Novi duet je na muzičkim top-listama u SAD bio na drugom mestu, odmah posle “Bitlsa”.

Na vrhuncu karijere Džon je bio 70-tih godina prošlog veka. Tada je u SAD održao dva koncerta pred oko 100.000 ljudi, dobio svoju zvezdu na holivudskom Bulevaru slavnih, a sa Džonom Lenonom snimio je duet koji je izveo na Medison skver gardenu.

Godine 1978. počinje da nastupa solo i postaje prvi “zapadni” pevač koji je imao turneju po bivšem Sovjetskom savezu.

Tokom 1990-tih vraća se na scenu i veliki uspeh beleži muzikom za animirani film “Kralj lavova” za koju je dobio prestižno priznanje Oskar.

Vlasnik je više od 50 hitova koji su bili na listi 40 najslušanijih, uključujući sedam pesama koje su bile na prvom mestu mnogih top-lista.

Pored Oskara, osvojio je i nagrade Gremi, Toni i Zlatni globus.

Džon je postao član Rokenrol hola slavnih 1994, a titulu viteza Britanskog kraljevstva dobija 1997. zbog doprinosa kampanji u borbi protiv side.

Iste godine proglašen je od magazina “Bilbord” za trećeg najuspešnijeg umetnika svih vremena (ispred njega su bili samo Bitlsi i Madona).

Džon je poznat po hitovima “I’m Still Standing”, “Don’t Go Breaking My Heart”, “Nikita”, “Sacrifice”, “Goodbye Yellow Brick Road”, “Sorry Seems To Be The Hardest Word”, a jedna od njegovih najpopularnijih pesama je “Candle in The Wind”, koju je komponovao 1973. u čast Merilin Monro, ali je 1997. u izmenjenoj verziji izveo na sahrani britanske princeze Dajane.

Izvor: S media

PESNIČKA KNJIGA “PLANETA DUNAV”

Ana Čizmar    Knjige, Poezija, Vesti

Akademik Ljubomir Simović predstavio je novu zbirku pesama “Planeta Dunav”, u izdanju “Stubova kulture”, u galeriji “Artget” Kulturnog centra Beograda.

Urednik “Stubova kulture” Ivan Radosavljević preporučio je čitaocima da Simovićevu novu pesničku knjigu prihvate u malim dozama (jednu pesmu sedmično) jer je to, kako je rekao, najdelotvorniji način da se “konzumira” vrhunsko poetsko ostvarenje na srspkom jeziku.

Podsetivši da su “Stubovi kulture” za poslednjih deset godina objavili dve pesničke knjige ovog autora (”Ljuska od jajeta” i “Tačka”), Radosavljević je kazao da ova treća čini celinu sa prethodnim.

Prema njegovim rečima, pesnik samo prividno ponavlja neke motive iz prethodnih zbirki, ali rezultat je potpuno različit jer u “Planeti Dunav” on vremenski aktuelnu gradju zgušnjava u arhetipske slike i pitanja.

“Tako dolazi do ključne čarolije ove knjige, koja je način na koji pesnik ili njegov subjekt vidi i pita”, naglasio je Radosavljević, dodavši da se “Simovićev jezički sloj, ma koliko bogat i fascinantan, pred tom čarolijom povlači”.

“Kao sva najbolja poezija, ‘Planeta Dunav’, kao završna knjiga troknjižja, otvara prostore poetske kreacije, u čijem uživanju se svi osećamo povlašćeni”, rekao je Radosavljević.

Simović je primetio da se u prvim reagovasnjima na knjigu stalno pominje reč “promena”, ali ona nije došla tek sada već je proces koji traje godinama.

Pesnik je naveo da je još 1973. napisao poemu “Subota”, u koju je uneo kolokvijalni jezik (pijace, ulice), a to je radio i u trima knjigama pesama u izdanju “Stubova kulture”.

Simović je kazao da u svojoj “književnoj radionici drži pomešane alatke za pisanje poezije i drama”, ali veoma dobro ume da ih razlikuje i primeni gde misli da treba, pa je, tako, u poeziju uneo elemente svojih drama.

Izvor: S media

DŽONI DEP STIŽE NA MEĆAVNIK

Miroslav Mladenović    Film, Vesti

Program i gosti Trećeg međunarodnog filmskog i muzičkog festivala Kustendorf

Treći međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf biće održan od 13. do 19. januara 2010. godine u Drvengradu na Mokroj Gori, gde će jedan od gostiju biti američki glumac Džoni Dep, saopštili su juče organizatori. Kako je najavljeno, u okviru festivala, čiji je osnivač srpski režiser Emir Kusturica, program „Retrospektiva velikana” biće posvećen Džoniju Depu, kao „jednom od najznačajnijih i najpoznatijih glumaca današnjice”.

U okviru tog programa biće prikazan Kusturičin „San o Arizoni” (Arizona Dream), jedini njegov film sa Depom, kao i Depovi „Edvard Makazoruki” (1990) i „Doni Brasko” (1997). Za učešće na festivalu, koji organizuje producentska kuća „Rasta Film internešenal” pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije, prijavilo se više od 300 filmova mladih filmskih autora i studenata filmskih škola iz sveta.

Najbolje filmove odabraće međunarodni žiri čija je predsednica strip autorka i režiserka Marđan Satrapi, a članovi producentkinja i filmska autorka Sara Drajver i holivudski producent Džonatan Vajsgal. Kako je najavljeno, program „Savremene tendencije” prikazaće neke od najboljih filmova prošlogodišnje produkcije kao što je „O Eli” Iranca Asgara Farhadija dobitnika „Srebrnog medveda” za režiju u Berlinu ove godine, ili film Fatiha Akina „Soul Kitchen”, dobitnik specijalne nagrade žirija na filmskom festivalu u Veneciji. Tu su i „Vreme koje preostaje” Elije Sulejmanija, „Afera ‘Zbogom’” Kristijana Kariona, „Car” Pavela Lungina, „Zakopane tajne” mlade tunižanske rediteljke Radže Amari i najnoviji film Džima Džarmuša „Granice kontrole”.

Program „Evergrin” podsetiće na neka od najvažnijih filmskih ostvarenja, kao što je animirani film „Persepolis”, debi Marđan Satrapi i Vinsenta Parnoa, koji je osvojio nagradu žirija na filmskom festivalu u Kanu 2007. godine.

Egzotični bendovi

U okviru muzičkog programa Kustendrofa, svake večeri nakon projekcija i radionica, biće koncerti bendova „Global.Kriner” iz Austrije, francusko-španski „Os Festicultores Troupe”, „Rubl” iz Rusije i špansko-italijanska atrakcija „Tonino Corotone”. Tu su i turska pevačica Ajnur, zatim srpski etno džezer Vlada Maričić, ženska pevačka etno-pop grupa „Vrelo” i Emir Kusturica i njegov „No smoking orkestra”.

Izvor: Danas

DŽORDŽ GORDON BAJRON - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija


Lord Džordž Gordon Bajron (engl. George Gordon Byron, 1788-1824) je bio pesnički prvak engleskog romantizma; stekao je međunarodnu književnu slavu romantičnim epom „Čajld Harold”, a potom i poemom „Don Žuan” i poetskim dramama „Manfred” i „Kain”. Bajron se rodio kao deklasirani aristokrata, no kasnije pripada najvišim krugovima, iako je po prirodi buntovnik i slobodoumnih nazora. Umire od malarije u borbi za oslobođenje Grčke od turskog jarma. Njegov život i delo usko su povezani, dopunjuju se i stvaraju gotovo nedeljivu celinu. Slobodarski duh i pesničko delo engleskog buntovnika nadahnuli su mnoge velike pesnike, kao što su npr. Puškin, Ljermontov, Lamartin i drugi.

ŠIJONSKOM SUŽNJU

Ti večni duše uma nesalomiva,
u tamnici sjaš, Slobodo, snagom svom,
jer u njoj tebi samo je srce dom;
tek ljubav za te to srce okiva.
Kad u lancima decu tvoju skriva
pod svodovima tmurna, vlažna, tama,
tad zemlja kliče njihovim žrtvama,
i glas Slobode svetom se odziva.
Tvoj je, šijone, zatvor mesto sveto,
jer on, ko mošti, stope sužnja krije:
po podu tvome Bonivar se kreto
dok ko u travu trag usnio nije;
nek niko trag taj ne zbriše: on, eto
do Boga vapi protiv tiranije.


IZ “JEVREJSKIH MELODIJA”
PO OBALAMA JORDANA

Po obalama Jordana kamile Araba blude,
Na bregu Siona žreci lažnoga boga služe.
Pod stenam’ Sinaja Vaalove sluge hude
Ti gledaš, o, Jehova, kako ti ime ruže,
Pa zašto spavaju gromovi večne slave tvoje?
Tamo gde je prst tvoj ispisao tablice svete
I stopa osveštala pute narodu dobrom tvome;
Tamo gde su slave plamene siluete
Pisane munjom tvojom, nijednom samrtnome
Nije moguće prići po cenu života svoga.
Nek’ oko tvoje blesne munjinim silnim sjajem
I nek’ padne koplje iz poraženih ruku tiranina
O, da l’ će dugo tiran puniti zemlju vajem
I da li će narod jošte gledati mnogo dana
Ostavljen od teb’ hram naš tužan, napušteni?

DA,MI NEĆEMO LUTATI VIŠE

Da, mi nećemo lutati više
u kasnoj noći ti i ja,
i zalud srce ljubavlju diše
i mesečina još uvek sja.
Jer duša kreće već iz grudi
uz mač što hrli sad u boj;
za predahom mi srce žudi,
i ljubav traži kraj već svoj.
I zalud noć sva voljenjem diše
i zalud njoj će uskoro kraj,
nas dvoje neće lutati više
uz mesečine blistav sjaj.

KAD RASTASMO SE TADA

Kad rastasmo se tada
uz muk i suza breme,
a bol nam srca savlada,
na vrlo dugo vreme,
bled, hladan, obraz ti posta,
ko led sam celov tvoj;
a meni tek tuga osta
kroz ceo život moj.
Tog jutra rosu ledenu
sred svog osetih čela
ko hladnu strepnju jednu
što obuze me cela.
Ti skrši zavete svoje;
sad mnogom pripadaš, znam;
kad ime spomenu tvoje
i mene samog je sram.
O tebi priča svud bruji,
za me posmrtno zvono;
kroz srce jeza mi struji:
što te ljubvljaše ono?
Ti nikome od tih ljudi
ne beše tako znana;
bol osta sred mojih grudi
i večno živa rana.
Mi sastasmo se tajno;
sad tajno pamtim, smerno,
što srce ti nehajno
već presta biti verno.
A sretnem li te kada
kroz mnoga leta duga,
moj pozdrav biće tada
sav pusta, nema, tuga.


NAGRADA ĐORĐE FIŠER PRIPALA ALEKSANDRU ČOTRIĆU

Mirjana Živić - Mitić    Kultura, Vesti

Nagrada “Đorđe Fišer” za doprinos humoru i satiri za 2009. godinu, dodeljena je književniku iz Beograda Aleksandru Čotriću, saopštio je žiri za dodelu nagrade.

U saopštenju se navodi da je nagrada dodeljena Čotriću za za spisateljski rad i ostale aktivnosti koje doprinose popularizaciji humora i satire u Srbiji.

Žiri su činili satiričari Ninus Nestorović, Milan Todorov i Dušan Vojvodić Birdža, a odluka o nagrađenom je donešena jednoglasno.

U najužoj konkurenciji za dodelu nagrade bili su beogradski novinar i književnik Petar Lazić i Vasil Tolevski satiričar iz Skoplja.

Aleksandar Čotrić rođen je 25. septembra 1966. godine u Loznici. Objavio je više knjiga aforizama, među kojima su “Daćemo mi vama demokratiju”, “Peta kolona”, “Nedozvoljene misli”, “Kratki rezovi”, “Aforizmi”.

Aforizmi, priče i pesme Aleksandra Čotrića prevođeni su na engleski, poljski, nemački, francuski, slovenački, mađarski, rumunski, španski, makedonski, ruski, albanski, slovački, češki, švedski, bugarski, rusinski i italijanski jezik.

Čotrić je član Udruženja književnika Srbije. i jedan je od osnivača Fonda “Radoje Domanović”i predsednik Skupštine Fonda.

Izvor: Beta