BRAĆA KOJA SU OTKRILA DARVINA

Nebojša Đorđević    Kultura, Nauka, Vesti

Mihajlo, Milan i Aleksa Radovanović, gotovo sasvim prekriveni zaboravom, zadužili su srpsku nauku u 19. veku

Plakat za izložbu

Braća Radovanović, Mihajlo, Milan i Aleksa, kao prevodioci i mladi naučnici, zadužili su Srbiju krajem 19. veka. Mihajlo je preveo „Justinijanove institucije”, temelj za rimsko pravo, Milan je preveo Darvinov „Postanak vrsta”, a Aleksa knjigu Ernesta Hekela „Prirodna istorija postanja”, u kojoj se prvi put kao termin u srpskom jeziku pojavljuje reč ekologija. I sve to sa nepunih 30 godina života. Danas, braća Radovanović su gotovo zaboravljeni.

Prema rečima Marine Mučalice, bibliotekarke u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu, koja je zajedno sa Dragicom Stojić osmislila izložbu „Zaboravljena braća Radovanović”, postavljenu u holu beogradske opštine Vračar, čudesno i tragično porodično stablo Radovanovića počinje sa ocem Marinkom, sudijom koji je učestvovao u suđenju Majstoroviću, optuženom za zaveru protiv Obrenovića.

- Marinko je pravedno sudio i oslobodio nevino optuženog Majstorovića, ali se to Mihailu Obrenoviću nije svidelo, pa je Marinko završio u zatvoru. Tamo je prevodio žitija svetaca - kaže Marina Mučalica.

Sinovi su, pak, kao sušta suprotnost ocu, odlučili da se posvete nauci i prevođenju materijalističkih knjiga. Mihajlo, rođen 1840. godine završava prava na Liceju i nastavlja studije u Parizu. Prevod „Justinijanovih institucija” značajan je i zbog toga što je doprineo razvoju pravne nauke i uvođenju pravničke terminologije. Umro je u 23. godini. Devet godina mlađi brat, Milan, bio je mladić modernih shvatanja. Poput momaka iz filma „Društvo mrtvih pesnika”, osnovao je velikoškolsku đačku družinu „Srbadija”. Ta družina je rasturena po nalogu ministra unutrašnjih poslova, pod obrazloženjem da na njihovim sastancima nema „ni mrve pozitivnog znanja”. Milan i Aleksa se 1867. godine udružuju u „Pobratimstvo”, koje okuplja mlade obrazovane ljude poput Laze Lazarevića, Ljube Kovačevića, Koste N. Hristića. Milan je tri godine studirao medicinu u Berlinu, a za vreme rata protiv Turske 1876. godine bio je lekar na bojištu. Prevodilački rad počeo je beletristikom, prevodeći sa bugarskog, a svoj životni put, koji je prerano okončan u 29. godini, kruniše nezavršenim prevodom Darvinovog kapitalnog dela „Postanak vrsta”.

- Prevod „Postanka vrsta” počinje pismima koje je Čarls Darvin slao Milanu, a završava pismima saučešća koja je veliki naučnik slao ocu Marinku - kaže Marina Mučalica.

Darvin u svom pismu zahvaljuje Milanu, napominjući da je počastvovan što će se njegov „Postanak vrsta” pojaviti u Srbiji.

Veličina, ali i tragedija porodice Radovanović preneta je i na najmlađeg brata, Aleksu, rođenog 1852. godine. Tuberkuloza ga je sprečila da završi studije medicine, koje je započeo u Berlinu. Pored prevoda niza pripovetki tada aktuelnih pisaca, pre smrti uspeva da prevede i delo nemačkog biologa Ernesta Hekela „Prirodna istorija postanja”. Prevod je pohvalila stručna javnost, a i sam autor šalje pismo zahvalnosti ocu Marinku, izjavljujući usput saučešće zbog smrti mladog naučnika Alekse, i žaljenje što nije stigao da upozna „tog vrlog mladića”.

Sva tri brata umrla su od tuberkuloze, koja je u vreme Mihaila Obrenovića, pored drugih bolesti, kosila mlade ljude koji su odlazili u tuđinu, kako bi, u korist Srbije, sticali nova znanja. Radovanovići su rodom iz Šapca, a majka Jelka i otac Marinko imali su osmoro dece. Sahranjeni su u porodičnoj grobnici na Tašmajdanskom groblju, koje je kasnije celo preseljeno na Novo groblje.

- Tamo sada postoji samo neugledna tabla sa njihovim imenima i mi smo pokrenuli inicijativu da se dostojnije obeleži mesto počinka ovih ljudi - navodi Marina Mučalica, koja je i autor DVD izdanja „Zaboravljena braća Radovanović”. Ono sadrži niz fotografija i skenirana dela mladih naučnika.

Radovanovići su živeli u Beogradu. Rano preminula braća, u vreme loših komunikacija, stigla su da se povežu sa najumnijim ljudima svog doba. I malo ko je čuo za njih. A na svemoćnom sredstvu komunikacije, internetu, doskora su tamo uglavnom bila zastupljena druga trojica braće Radovanović, znatno poznatiji Pavle, Đorđe i Kosta, koji su takođe ušli u istoriju - ali, kao organizatori ubistva kneza Mihaila Obrenovića.

Izvor: Politika Stanko Stamenković

KOLUNDŽIJIN MARATON

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

Sada je na redu Mocart, on ide sa godinama! - rekao je naš istaknuti violinista Jovan Kolundžija pred svoj novi koncertni poduhvat koji će uskoro biti održan u Kolarčevoj zadužbini. Svake od četiri večeri Kolundžija će nastupati sa drugom pijanistkinjom, te na koncertima pod imenom „Bravisimo maestro Mocart”, zakazanim za 10, 13, 15. i 17. decembar, izvesti 15 sonata i varijacija Volfganga Amadeusa Mocarta, uz klavirsku saradnju Nade Kolundžije (Srbija), Judžin Čoi (Koreja), Natalije Lavrik Mladenović (Srbija) i Marijane Humetske (Kanada).

Pojedine od izabranih sonata Kolundžija je već svirao na raznim stranama sveta a šarm preostalih Mocartovih komada publici će otkriti premijerno. Govoreći o muzici ovog autora, popularni violinista primećuje da mlađi muzičari uglavnom sviraju dela ovog kompozitora temperamentnije nego što ta muzika to dozvoljava…

- Mladi ljudi Mocartove komade uglavnom sviraju na romantičan način, punim tonom, sa velikom dozom osećajnosti. Tada se neretko prelazi granica jer je to zamka koja postoji u njegovoj partituri. Amadeusov rukopis je izuzetno zahtevan i interpretacija mora da bude odmerena jer mnogi znaju i osećaju kako treba da je sviraju ali teško da to mogu i da ostvare. Ko u tome uspe, prenosi ono najlepše što Mocart pruža. A budući da je ovaj slavni kompozitor preživeo sve vekove a nadživeće i one koji predstoje, to najbolje govori koliko je bio genijalan i bogomdan - kaže Jovan Kolundžija.

Klavirska pratnja: Nada Kolundžija, Judžin Čoi, Natalija Mladenović, Marijana Humetska

Prema njegovim rečima, izabrani repertoar predstavlja prvi obiman pokušaj da se Mocartova kamerna muzika za violinu i klavir predstavi našoj publici. Sa sestrom Nadom Kolundžijom, Judžin Čoi i Natalijom Mladenović, violinista je već svirao, a prvi put scenu će deliti sa pijanistkinjom Marijanom Humetskom iz Kanade, za koju duhovito kaže „nisam svirao sa Marijanom, ali ona dovoljno dobro izgleda pa mislim da će i naša saradnja biti isto toliko lepa”. Veću ili manju tremu, još nam otkriva, uvek doživljava pred svoje nastupe, ali se sa dosadašnjim iskustvom trudi da se emotivno ne „polomi” pre nego što izađe pred publiku.

Ovaj vrhunski interpretator već je poznat po ambicioznim koncertnim poduhvatima. Sa Beogradskom filharmonijom i Gudačima Svetog Đorđa 1994. izveo je seriju violinskih koncerata pod imenom „Deset veličanstvenih”, obuhvativši dela Baha, Vivaldija, Mocarta, Mendelsona, Bruha, Laloa, Vijenjavskog, Čajkovskog, Betovena i Bramsa. Prošle godine je u četiri uzastopne večeri izveo integralni opus Betovenovih sonata za violinu u okviru programa „Volite li Betovena”, što je nesvakidašnjost i za svetske muzičke prilike.

Tokom dugogodišnje karijere Kolundžija je nastupao u 40 zemalja sveta, održavši više od 4 000 koncerata u najprestižnijim koncertnim salama. U Beogradu već godinama afirmiše mlade talente putem brojnih programa u Centru lepih umetnosti „Gvarnerijus”, čiji je osnivač, a koji je takoreći prerastao u pravi mali diplomatski prostor gde se često priređuju koncerti i izložbe (kao nedavna postavka povodom „plišane revolucije”), ali i proslavljaju godišnjice i obeležavaju značajni datumi ambasada (kao npr. ovogodišnji jubilej diplomatskih odnosa Srbije i Republike Koreje).

Izvor: Politika M. Sretenović

KARL SANDBERG - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Карл Сандберг ( 06 01. 1878 – 22. 07.1967) Естрадна звезда још пре девет деценија, борац за права угњетених, познати репортер, песник, историчар и троструки добитник Пулицерове награде, почасни доктор најчувенијих универзитета, најомиљенија личност САД… А од школе? Само седам разреда основне.

Иако је био један од живих споменика САД, није се устручавао да, већ сед и времешан, узме гитару или бенџо, заврне рукаве на кошуљи, седне на степенице усред неког града, међу хиљадама непознатих лица, и младалачки запева:

„Сви су волели Чик Лоример у нашем граду,

Надалеко и нашироко волели су је сви…”

Сви су волели и Карла Сандберга. Певао је своје стихове на трговима и у парковима, у школама и телевизијским студијима, у касарнама и робијашницама.

Bibliography

* In Reckless Ecstasy (1904) (poetry) * Incidentals (1904) (poetry and prose) * Plaint of a Rose (1908) (poetry)
* Chicago Poems (1916) (poetry) * Cornhuskers (1918) (poetry) * Smoke and Steel (1920) (poetry) * Slabs of the Sunburnt West (1922) (poetry) * Selected Poems (1926) (poetry) * Selected Poems (1926) (poetry) * Early Moon (1930) (poetry) * The People, Yes (1936) (poetry) * Complete Poems (1950) (poetry) * Selected poems of Carl Sandburg (1954) (poetry) * Sandburg Range (1957) (prose and poetry) * Harvest Poems, 1910-1960 (1960) (poetry) * Wind Song (1960) (poetry) * Honey and Salt (1963) (poetry)

OTIŠLA

Svi su voleli Čik Lorimer u našem gradu.
Nadaleko i naširoko
Voleli su je svi.
Jer svi mi volimo neobuzdano devojče
Zaneto svojim snovima.
Niko ne zna kud je Čik Lorimer otišla
Niko ne zna zašto je spakovala svoj kofer..
nekoliko starudija
I otišla,
Otišla sa svojom
Isturenom bradicom
I svojom mekom kosom koja je
bezbrižno lepršala
Pod širokim šeširom,
Plesačica, pevačica, nasmejana strasna ljubavnica.

Da li je deset ljudi ili stotinu njih jurilo za njom?
Da li je njih pet ili pedeset ostalo slomljena srca?
Svi su voleli Čik Lorimer.
A niko ne zna kud je otišla

(Prevod Dragoslav Andrić)

POSTOJI MESTO GDE LJUBAV POČINJE

Postoji mesto gde ljubav počinje
i mesto gde ljubav prestaje.

Postoji dodir dve ruke
koji se opire svim rečnicima.

Postoji pogled što bukti ko veliko vitlejemsko ognjište
il` mala acetilenska lampa zelenog sjaja.

Postoje jednostavna i bezbrižna tepanja
čudesna ko velika okuka Misisipija.

Ruke, oči, tepanja -
pomoću njih se ljubav bori i gradi.

Postoje cipele koje ljubav nosi
i njen je dolazak tajna.

Postoji upozorenje koje ljubav šalje
i cena njegova zna se mnogo docnije.

Postoje tumačenja ljubavi na svim jezicima
i nije nađeno nijedno mudrije od ovog:

Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto
gde ljubav prestaje - a ljubav ne traži ništa.

DVA NOKTURNA

1

More govori jezikom koji se ne upotrebljava u pristojnom društvu.
To je sočni i bezobzirni govor đubretara.
Da li je strašno - biti sam?

2

Prerija ne priča ništa dok kiša to ne zaželi.
Prerija je žena obuzeta svojim mislima.
Da li je strašno - voleti mnogo?

 

OTVOREN SALON FOTOGRAFIJE “ZAJEČAR 2009″

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

Međunarodni salon fotografije “Zaječar 2009″ otvoren u Narodnom muzeju u Zaječaru. Prispelo 6.000 fotografija iz 54 zemlje sveta.

“Dolls have dreams too” - prva nagrada za temu eksperiment Slavici Dejanović

U Narodnom muzeju u Zaječaru otvoren je Međunarodni salon fotografije “Zaječar 2009″.

Izloženo je stotinak radova i preko 2.000 fotografija kroz video projekciju od ukupno 6.000 fotografija prispelih iz 54 zemlje sveta.

Na njima su obrađene slobodna tema crno-bela, kolor slobodna tema, priroda i eksperimentalna fotografija, a maksimalno je moglo da se pošalje četiri fotografije po temi.

Otvarajući ovu, petu po redu, izložbu fotografija ove godine, u organizaciji zaječarskog “Foto-kino kluba 202″, delegat Foto Saveza Srbije, Borislav Milovanović je rekao da je ovo nov pristup umetničkoj fotografiji koji na najbolji način prezentuje srpsku stvarnost kroz fotografiju.

Izvor: RTS

BIJONSE NAJVIŠE NOMINACIJA ZA GREMI

Mirjana Živić - Mitić    Muzika, Vesti


DEVET NOMINACIJA

Bijonse je dobila najviše - deset - nominacija za muzičke nagrade Gremi, uključujući one za album godine za “I Am… sasha Fierce”, pesmu godine za “Single Ladies (Put a ing On It) i za snimak godine za “Halo”.

Kantri senzacija Tejlor Svift, posle Majkla Džeksona najprodavaniji izvođač ove godine, dobila je osam nominacija, javile su svetske agencije.

Tejlor Svift (19) je, pored ostalog, nominovana za album godine za “Fearleš” prodat u višestrukom platinskom tiražu, kao i za pesmu i snimak godine za hit “You Belong With Me”.

Pevačica koja je ove godine osvojila praktično sve najvažnije nagrade, od Američkim muzičkih nagrada preko nagrada Udruženja katri muzike do MTV video muzičkih nagrada, izjavila je da su nominacije za Gremije za nju “vrhunac”.