“CVEĆE ZLA” ZA 775 HILJADA EVRA

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

Primerak prvog izdanja zbirke “Cveće zla” Šarla Bodlera prodat je na aukciji u Parizu za rekordnih 775.000 evra. Na aukciji ponuđeno 180 pisama i dvostruko više predmeta koji su pripadali francuskom pesniku. Ukupan prihod aukcije preko četiri miliona evra.

Prvo izdanje zbirke pesama Cveće zla francuskog impresioniste Šarla Bodlera prodato je za 775 hiljada evra na aukciji u Parizu.

Predstavljeno je i 180 pisama francuskog pesnika, knjige i drugi predmeti, a ukupan prihod od aukcije iznosi preko 4 miliona evra, što je dvostruko više od procena.

Primerak “Cveća zla” iz 1857. postigao je rekordan iznos, pošto je ta zbirka do sada najviši iznos dostigla 2007. na Sotbijevoj aukciji, kada prodata za 560.000 evra.

“Samoubilačko pismo” koje je Bodler poslao svom prijatelju i savetniku Narsisu Anselu 1845. godine ,u kome najavljuje da će se ubiti, prodato je za 225.000 evra,što je rekord za Bodlerova pisma.

Na aukciji kuće Druo prodato je 30 pisama koje je Bodler napisao i koja je dobijao od pisaca Viktora Igoa i Gistava Flobera , slikara Ežena Delakroa i Eduara Manea i drugih.

Izvor: RTS

PREDSTAVLJENA MONOGRAFIJA “MUZEJ KNEZA PAVLA”

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

U atrijumu Narodnog muzeja, predstavljena Monografija “Muzej kneza Pavla”. Monografija opisuje ličnosti i atmosferu jednog vremena i okolnosti u kojima su te ličnosti radile na kulturnom razvitku.

Monografija “Muzej kneza Pavla”, koja je objavljena u ediciji “Muzejske godine Narodnog muzeja u Beogradu”, predstavljena je u atrijumu Narodnog muzeja.

Monografiju su priredili Irina Subotić, Aleksandar Ignjatović, Veselinka Ninković, Dubravka Preradović, Lidija Ham Milovanović, Ljiljana Čubrić, Aleksandra Petrović i Gordana Stanišić.

Direktorka Narodnog muzeja i urednik monografije Tatjana Cvjetićanin rekla je, da su autori monografije predstavili razvoj Narodnog muzeja u Beogradu, ali i ključne ličnosti koje su zaslužne za taj razvoj, kneza Pavla i Milana Kašanina.

“Autori predstavljaju nastanak Muzeja savremene umetnosti i njegovo povezivanje sa Narodnim muzejom, ustrojstvo Muzeja kneza Pavla, njegove istraživačke, izložbene, izdavačke, obrazovne aktivnosti, istražuju politiku razvoja zbirke, velike otkupe, kao i arhitekturu Novog dvora i Novi dvor kao prostor Muzeja kneza Pavla”, rekla je Cvjetićanin.

Prema njenim rečima, monografija ima za cilj da doprinese razumevanju istorije Narodnog muzeja, kao i da će taj muzej biti učesnik u stvaranju novog senzibiliteta, koji predstavlja najstručniju meru kulture jednog društva.

Ličnosti jednog vremena

Ministar kulture Nebojša Bradić rekao je da je monografija “Muzej kneza Pavla” pre nekoliko dana predstavljena u zgradi Predsedništva Srbije, Novom dvoru, u kome je nekada živeo knez Pavle.

Prema njegovim rečima, monografija opisuje ličnosti i atmosferu jednog vremena i okolnosti u kojima su te ličnosti radile na kulturnom razvitku, i to daje putokaz na koji način da se u kolektivnom pamćenju sačuvaju kulturne vrednosti nekog vremena.

“Monografija nas poziva i na razmišljanje kako da na zdrave temelje postavimo Nacionalni muzej, koji je simbol kulture našeg naroda”, rekao je Bradić.

Ministar je istakao da su kvalitet umetnosti, interakcija sa publikom i kreativnost sadržaja elementi koje bi trebalo da determinišu budućnost Narodnog mzueja.

Razmena prošlosti sa budućnošću

“Razmena prošlosti sa budućnošću, onog što dolazi sa onim što je bilo je način na koji se neguje kultura jednog naroda i kako se ta kultura zastupa u svetu”, rekao je ministar.

Recezent knjige Miroslav Timotijević rekao je da monografija predstavlja zbirku radova posvećenih jednom kratkom periodu u istoriji Narodnog muzeja, kada je, spojen sa Muzejom savremene umetnosti, dobio naziv Muzej kneza Pavla.

“U tekstovima autori razmatraju ustrojstvo ustanove, arhitekturu i adaptaciju Novog dvora, različite stručne aktivnosti, ulogu kneza Pavla Karađorđevića i Milana Kašanina u osnivanju i organizovanju Muzeja, kao i kulturnu klimu tog doba”, rekao je Bradić.

Monografija ima 303 strane i ilustrovana je vrednom arhivskom građom, fotografijama i bogatom dokumentacijom iz javnih i privatnih fondova.

Na promociji monografije “Muzej kneza Pavla” bili su Jelisaveta Karađorđević, kustoskinja Narodnog muzeja Tatjana Bošnjak i druge ličnosti iz kulturnog i javnog života.

Izvor: RTS

MY SWEET LORD

Nebojša Đorđević    Muzika

Sjećanje na Georga Harrisona (25.2.1943. - 29.11. 2001.)

Genij bez kojeg bi rock glazba bila uistinu siromašna: George Harrison
Photo: Stock

Puno toga je tihi Beatles George, kako su ga zvali, ostavio u naslijeđe generacijama koje dolaze. Pjesma “Norwegian Wood” dvojca Lennon - McCartney (Rubber Soul album) ulazi u anale i među ostalim kao prva pop-rock pjesma u kojoj je korišten tradicionalni indijski instrument sitar. Zasluga je to najmlađeg Beatlesa koji se sredinom šezdesetih pronalazi u indijskoj filozofiji i religiji, a to je sa sobom nosilo i oduševljenje i novim glazbenim pravcima koji su se odjednom pred njim otvorili. Vrhunski gitarist koji nikada nije poput Jimija Hendrixa, Jimmya Pagea ili Erica Claptona stekao status gitarističkog heroja. Međutim, njegove inovacije učinile su ga predvodnikom čitavog naraštaja gitarista

Pretposljednjeg dana mjeseca studenog 2001. umro je George Harrison, gitarist, pjevač, skladatelj, član najvećeg i najpopularnijeg rock sastava svih vremena, The Beatles. Ubojstvo Johna Lennona u prosincu 1980. (točnije 8.12.1980.) prekinulo je sva nagađanja (ili, još bolnije, ugasilo i posljednju nadu milijuna ljubitelja Beatlesa među koje se s poštovanjem bilježi i autor ovog teksta) o ponovnom okupljanju, a smrt Georgea Harrisona i mogućnost za tehnološki moguća “postumna izdanja” kakvo je bilo ono iz 1995. na projektu Anthology, na kojem su radili zajedno Paul McCartney, Gerorge Harrison i Ringo Starr. Četrdeset godina od raspada Beatlesima se cijeli svijet još divi, njihova glazba je napravila pravu revoluciju i iz temelja promijenila rock svijet.

U manje od deset godina postojanja snimili su 13 studijskih albuma, prvi 1963., a zadnji 1969., a uz to objavili još dvije kolekcije hitova koji nisu bili ni na jednom albumu, poput pjesme Hey Jude. Uzmimo za primjer U2 koji postoji 30 godina, toliko im je trebalo da snime 13 albuma. Bez Beatlesa rock’n'rol bi bio mladenačka zabava američkih bandova i pjevača i kao takav bi se vrlo brzo ugasio bez obzira na to bi li ga i u kojoj mjeri prihvatili Europljani. Njihove pjesme i danas zvuče svježe, a uz Presleya i Dylana zasigurno su najutjecanija rock pojava do dana današnjeg. A malo je velikih autora na koje Beatlesi nisu utjecali.

Njihove pjesme obrađivali su mnogi velikani počevši od Rolling Stonesa, Jimija Hendrixa, preko U2 i Oasisa. U svemu tome veliki je Harrisonov doprinos. Da je George Harrison bio član bilo kojeg drugog sastava, a ne Beatlesa zasigurno bi bio glavni autor i mozak čitave priče. Ovako je bio u velikoj sjeni dominatnog dvojca Lennon - McCartney. No, i u takvoj poziciji Harrison je napisao neke od najljepših pjesama Beatlesa poput If Need Someone s albuma Rubber Soul 1965, Something (ovu su pjesmu među ostalim izvodili i Elvis Presley i Frank Sinatra, koji je za Something rekao da je najbolja ljubavna pjesma napisana u posljednjih 50 godina), Here Comes the Sun s Abbey Road albuma iz 1969. ili primjerice While My guitars Genetly Weeps s dvostrukog kultnog White Albuma iz 1968. Njegova pjesma Tamax, koja otvara prvi psihodelični album u rock glazbi Revolver iz 1966, najslušanija je pjesma Beatlesa u Americi.

Photo: Stock

Puno toga je tihi Beatles George, kako su ga zvali, ostavio u naslijeđe generacijama koje dolaze. Pjesma Norwegian Wood dvojca Lennon - McCartney (Rubber Soul album) ulazi u anale i među ostalim kao prva pop-rock pjesma u kojoj je korišten tradicionalni indijski instrument sitar. Zasluga je to najmlađeg Beatlesa koji se sredinom šezdesetih pronalazi u indijskoj filozofiji i religiji, a to je sa sobom nosilo i oduševljenje i novim glazbenim pravcima koji su se odjednom pred njim otvorili. Poslije su sitar po uzoru na Beatlese koristili i Rolling Stonesi u pjesmi Paint Black iz 1966.

Vrhunski gitarist koji nikada nije poput Jimija Hendrixa, Jimmya Pagea ili Erica Claptona stekao status gitarističkog heroja. Međutim, njegove inovacije učinile su ga predvodnikom čitavog naraštaja gitarista. Kada je on uzeo u ruke sitar, svi glazbenici koji su nešto značili počeli su se zanimati za indijsku filozofiju.

Zanimljivo je i Harrisonovo prijateljstvo s Ericom Claptonom, s kojim se u drugoj polovici šezdesetih družio i surađivao. Na kraju je to završilo tako da se Clapton zaljubio u Patty Harrison koja se kasnije i udala za njega. George će samo kratko tada ustvrditi „Bolje on nego netko drugi”. A zaljubljeni Clapton će svojoj, a Harrisonovoj bivšoj ženi posvetiti svoju veliku uspješnicu Lalya. Naposljetku, Patty će ostaviti i Claptona. Nakon raspada Beatlesa George Harrison 1971. godine snima trostruki album All Things Musta Past. S njega je skinut i singl My Sweet Lord koji je bio broj jedan s obje strane Atlantika. Ovaj se album smatra jednim od najboljih solo albuma koji je snimio netko od članova nekadašnjih Beatlesa.

Photo: Stock

Tihi George inicijator je prvog humanitarnog koncerta koji su organizirale rock zvijezde. Koncertom za Bangladeš koji je organiziran 1971. u Madison Square Gardenu u New Yorku, prikupljeno je mnogo novca, a na njemu su uz Harrisona nastupali Eric Clapton, Ringo Starr i mnoge druge zvijezde. U svojoj solo karijeri imao je još nekoliko uspješnih albuma poput Living In The Material World iz 1973. ili Cloud Nine iz 1987., s kojeg je skinut i veliki hit Got My Mind Set on You, rock klasik koji je još tijekom pedesetih godina izvodio Rudy Clark, Odličan album ima i posvetu Beatlesima u pjesmi When We Was Fab.

Osim glazbe uspješno se bavio i filmskom produkcijom, osnovavši Handmade Films. Potkraj osamdesetih zajedno s Bobom Dylanom, Royem Orbisonom, Tomom Pettyem i Jeffom Lyanom osniva band Traveling Wilburnsi, koji izdaju nekoliko uspješnih albuma. Devedeste donose i bolje odnose, da izbjegnemo riječ mirenje, prije svega s Paulom McCartneyem koji je na Georgea uvijek gledao kao na mlađeg brata. Upravo na Paulovo inzistiranje sad već davne 1958. George Harrison je pristupio Johnu Lennonu i Paul McCartneyu u bandu Quarrymen. Zajedno s Paulom i Ringom Starrom 1995. surađuje na projektu Anthology. Harrison je kao i Lennon bio žrtva atentata. U njegovoj kući 1999. napao ga je nožem poremećeni obožavatelj. Preživio je taj napad. Međutim, nažalost tih godina obolio je od karcinoma grla, a nedugo nakon toga i od karcinoma mozga.

Najmlađi Beatle umro je 29. 11. 2001 u 58. godini života. Iza sebe Harrison je ostavio neke od najljepše ispričanih glazbenih priča. Njegove pjesme, uostalom kao i cjelokupni opus Beatlesa, još dugo će biti aktualne. Teško da će netko to moći nadmašiti.

Bez Georga Harrisona Velikog Beatlesa rock glazba bi bila ustinu siromašnija upravo za jednog genija.

Izvor: e - novine com Hrvoje Zovko
* Autor je dopisnik HRT-a iz Beograda

ДУШКА ВРХОВАЦ - Избор из поезије

Nebojša Đorđević    Poezija

Duška Vrhovac, pesnik, novinar, književni prevodilac i radio i TV autor

Rođena 24. marta 1947. godine u Banja Luci. Studirala i diplomirala na Odseku za svetsku književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Književne radove objavljuje od godine 1966. Profesionalni novinar od 1971. Godine 1975. zaposlila se u Televiziji Beograd, gde je, kao autor, urednik, scenarista, i voditelj, ostvarila niz značajnih i zapaženih dokumentarnih, aktuelnih i umetničkih emisija i serija.

Član Udruženja književnika Srbije, International Federation of Journalists i Udruženja književnih prevodilaca Srbije.

Jula 2005. godine, kao urednik složenih projekata, prestala da radi u RTS i od tada je pisac i slobodni novinar. Živi u Beogradu.

Objavljene knjige poezije:

SAN PO SAN, Izdavač: Nova knjiga, Beograd 1986.
S DUŠOM U TELU, Izdavač: Novo delo, Beograd 1987.
GODINE BEZ LETA, Izdavač: Književne novine i Grafos, Beograd 1988.
GLAS NA PRAGU, Izdavač: Grafos, Beograd 1990.
I WEAR MY SHADOW INSIDE ME, Izdavač: Forest Books, London, 1991.
S OBE STRANE DRINE, Izdavač: Zadužbina Petar Kočić, Banja Luka 1995.
ŽEĐ NA VODI, Izdavač: Srempublik, Beograd 1996.
BLAGOSLOV - stošest pesama o ljubavi, Izdavač: Metalograf, Trstenik 1996.
ŽEĐ NA VODI, drugo dopunjeno izdanje, Izdavač: Srempublik, Beograd 1997.
IZABRANE I NOVE PESME, Izdavač: Prosveta, Beograd 2002.
ZALOG, Izdavač: Ljubostinja, Trstenik 2003.
OPERACIJA NA OTVORENOM SRCU, Izdavač: Alma, Beograd 2006.
ZA SVE JE KRIV PESNIK, Nezavisno elektronsko izdanje, Beograd 2007.
MOJA DESANKA, Izdavač: Udruženje za planiranje porodice i razvoj stanovništva Srbije, Beograd 2008.

ПЕСНИЦИ


Песници су банда,
умишљене луталице,
непоуздани тумачи
свакодневице и вечности,
узалудни трагачи,
неумерени љубавници,
ловци на загубљене речи
и уходе путева и мора.

Песници су надмени баштовани
зараслих краљевских вртова,
претходници звезданих исклизнућа,
гласници потонулих бродова,
скрнавитељи тајних стаза,
ремонт-мајстори
Великих и Малих кола,
скупљачи кумове сламе.

Песници су крадљивци илузија,
проналазачи одбачених утопија,
обманитељи сваке врсте,
дегустатори отровних јела,
блудни синови и заводници од заната,
витезови који добровољно
стављају главу на гиљотину
на којој су и егзекутори.

Песници су крунисани
чувари бића језика,
љубитељи нерешивих мистерија,
опсенитељи и подводачи.
Они су миљеници богова,
кушачи чаробних напитака
и залудни расипници
сопствених живота.

Песници су последњи изданци
најтананије врсте свемирских бића,
узгајивачи белих цветова душе
и непоуздани творци неодрживих светова.
Песници су тумачи изгубљених знакова,
доносиоци важних порука
и опомена да је живот бескрајан,
а свемир недовршени пројекат.

Песници су свици на буњишту космоса,
освајачи златног појаса дугиних боја
и извођачи свете музике
васељенског рађања.
Песници су невидљиви саговорници
у ћутању о смислу и бесмислу
свега видљивог и невидљивог.
Песници су моја једина истинска браћа.

ПОСТОЈЕ ЉУДИ


Постоје људи са којима не мораш
разговарати да би их разумео.
Не мораш их ни виђати,
ни поклоне им слати,
не мораш о њима ни мислити,
а радујеш им се када ти,
не тражећи дозволу,
изненадно,
ниодакле,
незвани,
у живот бану.

Постоје људи којима
не мораш писма писати,
не мораш ни на њихова одговарати,
не мораш им знати кућну адресу
ни матерњи језик,
а блиски су ти,
знани,
толико стварни и присутни
да утичу на твоја годишња доба,
на ритам твог стиха,
боју гласа, риму,
избор одеће,
ресторана,
или јела и вина.

Постоје људи о којима
не знаш готово ништа,
ништа више
него што знаш о птици
која ти случајно
на трен закрили видик
док забленут одсутним погледом
стремиш у небеса,
у недођин,
а мислима на доле,
у утробу земљину,
као у сопствену,
у недокучиви мрак
у срцу светиљке
која ти неком
невидљивом руком ношена
понекад осветљава пут.

Постоје људи који ти
обичним e-mail-ом
уместо сијалице
упале мало сунце
на плафону полумрачне собе
у којој већ данима
безуспешно покушаваш
донети одлуку
да ли има смисла
још једанпут спремити доручак,
још једанпут мењати постељину,
још једанпут преметати по мозгу
да ли све то мора
баш тако да се збива
или си ти негде дебело омануо
и сада нема назад,
то ти је што ти је.

Постоје људи који ти
у празну чашу на столу,
на којој се нејасно огледају
трагови твојих презрелих усана
и влажност одбегле сузе,
својом недодирљивом руком
сипају најопојније вино
баш у тренутку
када је казаљка
умало склизнула
на ону страну
на којој си обележио
крај свега,
крај света.

Постоје људи који у својим мислима,
вукући за собом
своје неодлучне кораке
у бесциљним лутањима
улицама неког свог града
на неком континенту,
очајни од своје туробне свакодневице
и бесмисла који се шири планетом
без наде да се икада заустави,
баш тебе
око свог врата
вежу као шал
од најлепше и најнежније свиле,
и због тог нестварног додира,
због жуте нијансе
кашмирове шаре
на том шалу,
у трену поверују
да није све изгубљено,
да има још,
да има више,
и боље,
и да и није све
тако бесмислено
како се понекада чини.

Постоје људи који
твојим обичним речима
осветљавају пут
својим тешким
и тамним мислима,
твојим бледим лицем
зачињавају своју усамљену
суботњу вечеру
и засмејавају
благословено божићње јутро
као да се свет стварно
сваког Божића поново рађа.

Постоје људи који
твојим рукама,
којима тако често кршиш прсте,
стежеш их,
ломиш,
и још чешће
уопште не знаш
шта ћеш са њима,
редовно и са љубављу
заливају ситне цветне пупољке
у свеже офарбаним саксијама
на својој тераси,
или у свом врту,
или бојажљиво
приносе нарамке
младе лековите траве
срнама које отмено
и готово нечујно
пролазе њиховим
све теже ухватљивим сном.

Постоје људи који,
када се изгубе,
када пожеле да се убију
или макар на час да се сакрију
у бескрају
црне свемирске рупе,
готово у незнању
упиру поглед у небо
да тамо улове
макар један твој
давно загубљени осмех,
и уместо да се удаве
у надубљем виру
тешко загађене завичајне реке,
једноставно уђу у први бистро,
наруче обично пиво
и приносећи полако чашу
на трен оживелим уснама
нечујно
али побожно
изговоре твоје име.

Постоје људи
који су се отуђили
од свих и свега,
и од самих себе
сасвим се отуђили,
одбегли,
самоизгнали се,
све иза себе поништили,
одрекли се прошлог и будућег
одбацивши веру у обоје,
одбацили сећање чак,
али понекад,
ходајући по ивици ножа
коју су годинама лично оштрили,
до лудила,
до судње међе,
до тачке преласка
на ону страну свега,
када им дође да их не буде,
да све престане,
да небо у земљу сиђе
и угаси се и светло прасветла,
прве муње,
једноставно застану на мах,
нешто им се негде помери,
у глави,
у мозгу или стомаку,
ко зна,
чудно се осмехну
и помисле на тебе.

Постоје људи - и - постојиш и ти.


NAGRADA ZA ŽIVOTNO DJELO IVICI VIDOVIĆU

Ivan Manojlović    Film, Vesti

Treći dani filma u Mostaru

Treći dani filma u Mostaru, na kojima će se prikazati desetak uspješnih filmova iz susjednih zemalja, otvoreni su u Mostaru

Na svečanom otvorenju mostarskoga festivala gradonačelnik Ljubo Bešlić simbolično je uručio hrvatskome glumcu Špiri Guberini ključeve grada.

Na prigodnoj svečanosti kip “Stablo života” - priznanje za životno djelo uručeno je glumačkome velikanu Ivici Vidoviću, koji se u svojem stilu protiv njega “pobunio”. “Priznanje je prerano došlo, treba još puno napraviti”, našalio se Vidović. Osim njega, priznanje za životno djelo dobila je i srbijanska glumica Mira Banjac.

Direktor filmskog festivala u Mostaru glumac Slaven Knezović rekao je kako očekuje da će ta četverodnevna priredba pomoći razvitku kulture u Mostaru te da će već sljedeće godine Mostar dobiti kinodvoranu koju trenutačno nema.

Filmski program otvorio je nagrađivani film hrvatskog redatelja Antonija Nuića “Kenjac”, nakon čega je na programu bio srbijanski film “Porno banda” redatelja Mladena Đorđevića.

U četiri dana, koliko će festival trajati, prikazat će se i film Nikše Sviličića “Virujem u Anđele” i omnibus “Zagrebačke priče”.

Zadnjeg dana, u četvrtak, na programu je film Srđana Dragojevića “Sveti Georgije ubiva aždahu”, a Dane filma u Mostaru zatvorit će ovogodišnji pobjednik Festivala igranog filma u Puli - film Branka Schmidta “Metastaze”.

Izvor: e-novine com/Hina