PREMINUO KNJIŽEVNIK MILORAD PAVIĆ

Nebojša Đorđević    Vesti

Književnik Milorad Pavić preminuo je juče u 13.10 časova od posledica infarkta u 81. godini, potvrdila je Tanjugu Pavićeva porodica.

Pavić je važio za jednog od najprevođenijih savremenih srpskih pisaca zahvaljujući romanu “Hazarski rečnik”, objavljenom pre 25 godina.

Akademik, visoko cenjeni pozavalac srpske književnosti, Pavić je do penzije bio profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Pavić će ostati zapamćen kao jedan od najboljih prevodilaca ruskih klasika i kao autor izuzetno lepih priča, desetak romana, drama, eseja…

Milorad Pavić bio je pripovedač, pesnik, dramski pisac i članSrpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Njegova dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta.

Pavić je od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, bio nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Slavu u Srbiji i inostranstvu stekao je romanom “Hazarski rečnik”, koji je objavio 1984. godine.

Medju njegovim najpoznatijim delima su i “Istorija srpske književnosti baroknog doba” 1970. godine, “Vojislav Ilić i evropsko pesništvo” 1971. godine, zbirke priča “Gvozdena zavesa” (1973), “Konji svetoga Marka” (1976), “Ruski hrt” (1979), “Nove beogradske priče” (1981), “Duše se kupaju poslednji put” (1982).

Njegov drugi roman, “Predeo slikan čajem”, koji je takođe doživeo uspeh, objavljen je 1988. godine, 1991. godine objavio je roman “Unutrašnja strana vetra”, a nakon toga i “Poslednja ljubav u Carigradu”, 1994. godine.

Datum i mesto sahrane književnika Milorada Pavića biće naknadno saopšteni.

Izvor: B 92 Tanjug, Beta | Foto:B. Puljević

KUSTURICA SNIMA FILM “NA DRINI ĆUPRIJA”

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

BEOGRAD - Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik rekao je danas, nakon razgovora sa rediteljem Emirom Kusturicom, da će Vlada RS obezbediti sredstva za snimanje filma “Na Drini ćuprija”.

Dodik je rekao novinarima će Vlada RS obezbediti potrebna sredstva i određenu logistiku i učiniti sve da lokacija snimanja filma bude prepoznatljivo mesto, koje, spojeno sa Drvengradom, može biti velika turistička atrakcija.

On je izrazio nadu da će snimanje filma doprineti turističkoj i kulturnoj prezentaciji Višegrada, koji bi godišnje moglo posećivati stotine hiljada turista.

Reditelj Emir Kusturica rekao je da će za potrebe filma oko mosta na Drini u Višegradu biti napravljen grad od kamena, koji bi se ugradio u koncept u kojem bi Drina i Višegrad “iz svoje surove istorije i tradicije bili vraćeni u oplemenjeno filmsko područje”.

Kusturica nije mogao da precizira kada će početi snimanje filma, ali je istakao da će se u filmu “isti čovek roditi tri puta kako bi se moglo obuhvatiti vremensko razdoblje od 300 godina”.

Prema njegovim rečima, za Dodika ga vežu sećanja na zajednički politički angažman s početka devedesetih godina prošlog veka.

Kusturica je sinoć u Banjaluci zajedno sa “No smoking orkestrom” održao koncert, koji je finansijski podržala Vlada RS.

Izvor: RTV/ Beta

ALEKSANDAR BLOK - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Aleksandar Aleksandrovič Blok (16. novembar 1880. - 7. avgust 1921.) je bio ruski pesnik, najznačajniji predstavnik ruskog simbolizma.

Odgojen u izrazito intelektualnoj sredini svoje porodice, upoznao se rano s najboljim dostignućima ruskog i evropskog pesništva kao i modernog lirskog izraza. U književnost ulazi simbolističkim Pesmama o divnoj dami (Stihi o prekrasnoj dami 1898.-1904.) u kojima obrađuje mistično-religioznu tematiku i u melodioznim stihovima punim nedorečenosti uspeva da izrazi nedefinisane težnje svoje generacije za nedostižnim idealom.

Postepeno u njegovu poeziju počinje da se uvlači oštar smisao za životnu realnost i tematika se proširuje motivima iz gradskog života.

Pod uticajem revolucionarnih previranja u Rusiji, pesnik napušta konačno i svoju društvenu izolaciju, priključuje se naprednim strujama i u svojoj najpoznatijoj poemi Dvanaestorica (1918.) daje grandioznu simboličnu viziju revolucije.

Stilski, Blok u toj poemi obogaćuje rafiniranu tehniku svog simbolističnog izraza (muzikalnost i ritmička raznolikost stiha, metaforika i simbolika) smelim mešanjem različitih stilova i tehnika (ubacivanjem žargona, parola, satire i parodija, folklornih elemenata itd.), te postaje jedan od preteča moderne evropske poezije.

NEZNANKA

U večeri, nad restoranima,
Zagušljiv zrak je, vruć i suh,
Te pokličima vitla pjanima
Kroz proljet kasnu kužni duh.

Nad prahom, što u dalji jati se,
Gdje oko villa buja drač,
Pekare perec jedva zlati se
I razliježe se dječji plač.

I svako veče šeću s damama,
Naheriv halbcilinder krut,
Vjetrogonje po mračnim Jamama,
Za brkljama, što sijeku put.

Vesala rašlše škripe jezerom
I svud se ori ženski cik,
A mjesecu, već na sve naviklom,
S nebesa glup se kesi lik.

I svako veče drug moj jedini
U čaši odraz gleda svoj.
Tajanstveno nas piće sjedini
I rasprši nam nespokoj.

Duž stolova već čama počima;
Za konobare težak čas,
Kad pjanci se sa zečjim očima
Deru: In vino veritas!

I svako veče trenut dolazi
(Il prikaza je samo sna?)
Kad djevojka u svili prolazi
Kraj prozora, što mutno sja.

I koracima polaganima,
Dok mirluha je prati ćuh,
Do okna stigne među pjanima
I sjedne sama kao duh.
Starinom miri svila sanana
I sve treperi dahom tim:
Prstenja puna ruka tanana
I šešir s perjem žalobnim.

Kroz veo tamni zurim noćima,
Blizinom njenom zanijet sav,
Al začarano sve je očima,
I obala, i beskraj plav.

Sve tajne mi se tad otkrivaju,
Čuvarom sunca bivam ja,
I vinom što ga svi uživaju
Napaja mi se duša sva.

I nojevo već pero giba se
U mozgu mome kao vlat.
Na obali dalekoj ziba se
Očiju njenih modri cvat.

U duši mi je blaga skrovište
A ključ imadem samo ja.
Sad znam, o pijano čudovište,
U vinu da je istina!

PJESMA FAINE

Kad u te oko moje sije,
To usko oko, oko zmije,
I kad te Ijubim, mazim,

Ej, pazi, pazi! zmija sva sam!
Gle: samo na čas tvoja ja sam
I preko tebe gazim!

Dosadio si! Možeš poći?
Sa drugim bit ću ove noći,
Ti svoju ženu išti!

Otiđi, nek te tuge riješi,
I nek te Ijubi, nek te tješi,
Otiđi ; bič moj zviždi!

U vrt nek dođe tko od vas,
Moj uzak crn nek vidi stas!
Izgorjeti će, neka!

Ja proljeće sam sva i plam!
Ne prilazi mi i ti sam,
Kog Ijubim, koga čekam!

Tko sijed je, tko u cvijetu Ijeta,
Tko više zvonkih da moneta,
Uz poziv može ući!

Pod mladom, lijepom - starom, sijedom”
Nad vašom glupom glavom bijednom
Ti, biču moj, fijuči!

* * *

Strašno mi je da te sretnem
Ne sresti te - još strašnije
Svemu se čudim - pečate kletve
Nalazim na svemu čudnije

Po ulicama sjenke i lica
Je li to stvarnost ili san?
Došav do crkvenog stepenika
Da se okrenem - prosto me strah

Na ramena mi stavljaju ruke
Imena nestaju iz sjećanja
U ušima čujem zvuke
Nedavnih velikih sahrana

A tmurno nebo visoko visi
I pokrilo je i hram prerano
Ja znam: Tu si. Blizu. Ti si.
Nema te tu. Ti si - tamo
Noć, ulica, fenjer, apoteka

NOĆ, ULICA, FENJER, APOTEKA

Besmisleno, mutno svjetlo drijema.
Ma živio ti još četvrt vijeka-
Bit će sve isto. Izlaza nema.

Umrijet ćeš- i sve, k’o prije,
Ponovit će se ispočetka:
Noć, kanalom leden vjetar brije,
Ulica, fenjer, apoteka.

DVANAESTORICA

… I državnim idu krokom …
- Tko je tamo? Hajde van!
Crven barjak je visoko
Sprijeda vjetrom razigran …


Pred njima je - nanos hladni,
- U nanosu tko je - van!
To skitnički tek pas gladni
Za njima šepesa sam…


- Bocnut ću te bajonetom,
Bjež odavde, šugavi!
Stari svijete, kužno pseto,
Bježi - da ne udarim!


… Vuk se gladni dalje vuče,
Ceri zube - rep podaviv -
Pas ozebli - pas bez kuće …
- Hej, tko ide, daj se javi!


- Tko barjakom tamo maše?
- Gledaj samo, kakva tmina!
- Tko to žurnim trkom kaše,
Krijuć se za uglovima?


- Svejedno je, bit ćeš moj,
Bolje predaj nam se sam!
- Hej, ti druže, bit će zlo,
Izlazi da ne pucam!


Trah-tah-tah! - I samo eho
Po kućama zvoni plah …
A mećava dugim smijehom
Zavija kroz snježni prah . ..
Trah-tah-tah!
Trah-tah-tah……

I državnim krokom tako
Idu - pas ih slijedi tragom,
Sprijeda, s krvavim barjakom,
S vijavica nedoglediv,
Od taneta nepovrediv,
Nad mećavom hodom nježnim,
I bisernim prahom snježnim,
Na njem vijenac ruža čist -
Pred njima je - Isus Krist.


FESTIVAL TURSKOG FILMA U BIOSKOPU “BALKAN”

Mirjana Stanojevi?    Film, Vesti

Edukativni centar “Bejza” u Beogradu u saradnji sa bioskopom “Balkan” organizuje 11. i 12. decembra festival turskog filma u okviru koga će biti prikazano pet filmova.

Edukativni centar “Bejza” koji je osnovala turska država da bi promovisala učenje jezika i tursku kulturu, saopštio je da će festivalu prisustvovati gosti iz televizijske kuće “Samanjolu”, direktor za medjunarodne odnose Fatih Gok i režiser filma “Tajna kapija” Reha Juprem.

Pored tog filma, kojim će se otvoriti smotra, na programu su još “Beli andjeo”, “Otac i sin”, “Momo, moja sestra” i “Mevlana, ples ljubavi”.

Filmovi koje će biti prikazani pripadaju najboljim ostvarenjima savremene turske kinematografije, bili su veoma gledani i ovenčani su brojnim nagradama.

“Tajna Kapija” je nastala kao TV serija i bila je najgledanija serija u Turskoj. Po njoj je snimljen film koji je 2002. na filmskom festivalu u Tokiju osvojio prvu nagradu.

“Beli andjeo” je 2007. godine bio najgledaniji film u Turskoj. Na 41.Internacionalnom festivalu u Hjustonu osvojio je nagradu za najbolji film, kao i nagradu za najbolju režiju.

Na 25. internacionalnom filmskom festivalu u Istanbulu film Otac i sin” osvojio je nagrade za najbolju mušku i najbolju žensku ulogu. Na festivalu u Ninbergu osvojio je nagradu za najbolji film 2006.godine i internacionalnu nagradu za najbolju filmsku muziku.

“Momo, moja sestra”, ovenčan je sa devet nagrada, pet u kategoriji za najbolji film na različitim filmskim festivalima i nagradom za najbolju sporednu mušku ulogu, za režiju i posebnu nagradu žirija. Bio je i kandidat u kategoriji za najbolji dečiji film.

Na 59.Berlinskom filmskom festivalu, “Momo, moja sestra” prikazan je u kategoriji “K plus” i to je prvi put da je turski film uvršten u zvanični program ovog festivala.

Izvor: S media

JUNIORI POWERLIFTING KLUBA “KNJAŽEVAC” BLISTALI NA DRŽAVNOM KUPU

Nebojša Đorđević    Sport, Vesti

Na državnom kupu - “Memorijal Dobrivoja Đorđevića” u powerliftingu, održanom u Gradskovu kod Zaječara 28.11.2009 godine, juniori Powerlifting kluba Knjaževac ostvarili su veliki uspeh.

Sva tri takmičara okitili su se medaljama: Milan Marijanović (20 god.) osvojio je 1. mesto i svoje prvo zlatno u kateoriji do 67,5 kg. , Marija Vukić (20 god.) bila je druga (srebro)u kategoriji 52 kg., dok je i Boris Stojanović (20 god.) u kat. do 100 kg. takođe osvojio srebro.

Ovim uspehom juniora Powerkifting klub Knjaževac, krunisao je jednu od najuspešnijih sezona od svoga nastanka, jer su i njegovi seniori na predhodnim takmičenjima odbranila primat najuspešnije ekipe u državi u ovom sportu