SARTROVA DELA U DŽEPNOJ EDICIJI

Mirjana Stanojevi?    Knjige, Vesti

Beogradska izdavačka kuća ,,Paideia” objavila je u ediciji džepne knjige dva dela francuskog filozofa i književnika Žan-Pola Sartra - ,,Mučnina” i ,,Razmišljanja o jevrejskom pitanju”.

Oba dela na srpski jezik je prevela Mirjana Vukmirović, s tim što je roman ,,Mučnina” ranije objavljen i u “Paideinom” jednotomnom izdanju čitavog proznog opusa Žan-Pola Sartra, s kritičkim pregovorima poznavalaca njegovog dela, dok je knjiga ,,Razmišljanja o jevrejskom pitanju” prvi put prevedena na srpski jezik.

“Roman u formi dnevnika ,Mučnina’ nagoveštava osnovne ideje Sartrove egzistencijalističke filozofije. U njemu se postavljaju ključna pitanja - odnos esencije i egzistencije, umetničkog stvaralaštva, vremena, slobode volje i smisla života kroz lik glavnog junaka”, navela je Mirjana Vukmirović.

Roman ,,Mučnina” se, pored Kamijevog,,Stranca”, nalazio na samom vrhu francuske književnosti 20. veka. Sartr je najduže radio na tom romanu - od 1930. do 1938. Roman je imao više verzija koje je Sartr redigovao nakon čitanja njegove životne saputnice Simon de Bovoar.

Prvu verziju rukopisa,,Galimar” je 1936. godine odbio. Sartr je ponovo radio na tekstu i skratio ga za 40 strana. Prvobitni naslov ,,Melanholija”, inspirisan Direrovim delima, vlasnik “Galimara” je preinačio u “Mučninu”, koja je objavljena 1938.

“Knjiga o takozvanom ‘jevrejskom pitanju’ napisana je 1944. godine i plod je intelektualnog poštenja i stida pred posledicama iracionalnih strasti kojima je strano svako razumno rasuđivanje, pred koncentracionim logorima, genocidom izvršenim nad Jevrejima”, navela je Vukmirovićeva.

Deo polemičkog teksta ,,Razmišljanja o jevrejskom pitanju” Sartr je objavio u časopisu ,,Moderna vremena”, gde je mogao da ga pročita samo mali broj čitalaca. Kao knjiga tekst je objavljen 1945. godine.

Izvor: B 92

PAPA BLAGOSLOVIO SIMPSONOVE

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

VATIKAN - Papa je kroz vatikanski dnevnik “Oservatore romano” dao blagoslov čuvenoj američkoj crtanoj televizijskoj seriji “Simpsonovi”, čestitajući joj na pristupu veri.

Crtanoj seriji, koja proslavlja 20 godina emitovanja, “Oservatore romano” čestitao je na trajanju i zahvalio što već toliko godina zasmejava ljude širom sveta.

Dnevnik u svom članku seriju opisuje kao “realističnu i inteligentno napisanu”, mada “preterana vulgarnost jezika, nasilje u pojedinim epizodama i poneki ekstremni izbor scenarista” podležu kritici.

U seriji vera se često javlja kao tema, a svojstveni način na koji joj pristupaju Simpsonovi gotovo da se pretvara u “simpsonovsku teologiju”.

Homerovo neznanje i zbunjenost u vezi religije su “ogledalo ravnodušnosti i potrebe modernog čoveka za verom”, ističe dnevnik.

U članku se komentarišu mnoge epizode čija su tema vera, među kojima je ona u kojoj glavni lik serije Homer kaže: “Nisam baš neki čovek od vere, ali ako si gore, spasi me Supermene”.

Prema oceni Vatikana, Homer je u Bogu, ipak, našao svoje poslednje utočište, mada ponekad pogreši u vezi njegovog imena.

Izvor: Večernje novosti /Tanjug

NI ZARADE, A NI ROBE

Miroslav Mladenović    Kultura

“Prosvetina” knjižara

NI puna tri meseca posle kupovine beogradske izdavačke kuće “Prosveta” (za 3,2 miliona evra), vlasnik IPS (”Media 2″) nije ispunio mnogobrojne obaveze koje proističu iz kupoprodajnog ugovora, Zakona o radu i internih akata. Zbog toga su oba “Prosvetina” sindikata, samostalni i nezavisni, uputila otvoreno pismo javnosti i, istovremeno, zatražila od Agencije za privatizaciju kontrolu nad ostvarivanjem odredaba iz ugovora. Takođe traže i da se, zbog nepoštovanja obaveza, s kupcem raskine ugovor.

Naime, ugovorom o kupovini IPS se obavezao na socijalni program prema kojem bi trebalo da isplati sve zaostale zarade i druga primanja u roku od 90 dana, kao i da poštuje kontinuitet isplate plata. Međutim, taj rok je istekao 24. 12, a kupac nije izvršio preuzetu obavezu isplate svih zaostalih zarada zaposlenima, i to za mesece maj, jun, jul, avgust i septembar, kao i doprinose za socijalno i penziono osiguranje za period od januara do septembra ove godine. Takođe, napominju sindikalci, kupac nije uplatio doprinose za zarade za period jul - decembar 2008. godine. Pre četiri dana navršilo se tačno 15 meseci otkako je račun “Prosvete” u blokadi, a novi vlasnik ništa nije učinio da smanji dug, koji sada iznosi 35 miliona dinara.

Prema ugovoru o prodaji preduzeća, kupac se obavezao da sanira gubitke iz redovnog poslovanja i da iz prodaje namiri sve obaveze prema dobavljačima. U trenutku predaje “Prosvete”, u septembru 2009, ističu predstavnici sindikata, na lageru u magacinu bilo je robe u vrednosti od 107 miliona dinara, a tri meseca kasnije ostalo je knjiga koje vrede samo 18 miliona.

Sindikalci tvrde da je vrednošću robe koja se nalazila u magacinu mogao biti izmiren sav dug “Prosvete”, ali je umesto toga žiro-račun preduzeća ostao u blokadi, radnici bez zarada, a ni robe nema na lageru. Kao veliki apsurd ističe se podatak da IPS prodaje “Prosvetinu” robu “Prosvetinim” knjižarama uz rabat od 23 odsto.

- U ugovoru o prodaji navedeno je da kupac ne može da promeni naziv preduzeća, niti da otuđi objekte - kažu sindikalni lideri Ljubica Muhić Stjepanović i Mirjana Nardin. - Međutim, čim je preuzeo firmu, vlasnik je promenio sedište preduzeća, izbacio zaposlene iz poslovnih prostorija u Čika Ljubinoj ulici broj 1, da bi ih prebacio u poslovni prostor na Tošinom bunaru, za koji “Prosveti” naplaćuje zakup od jednog evra po kvadratnom metru. Takođe, u suprotnosti sa odredbama ugovora, IPS je “Prosvetinu” knjižaru “Jovan Skerlić” na Kopaoniku zatvorio i u tom prostoru otvorio prodajni objekat “Mamut” kompanije “Media 2″. Tako se prihod od prodaje robe sada prebacuje na IPS, zaobilazi žiro-račun “Prosvete” i na taj način gasi još jedna poslovna jedinica preduzeća, pored one, knjižare “Branislav Nušić” u Kosovskoj, koja je zatvorena pre dva meseca.

Na osnovu ovih činjenica sindikalne organizacije postavljaju pitanje na osnovu čega je Agencija za privatizaciju procenila da je kupac “Prosvete” u stanju da ispunjava svoje obaveze iz kupoprodajnog ugovora i ko su garanti njegove solventnosti.

- Ukoliko IPS ne može da ispuni odredbe kupoprodajnog ugovora, nega garant pomogne - predlažu, za “Novosti”, čelnici “Prosvetinih” sindikata.

LAŽNA OBEĆANjA

SINDIKAT je nekoliko puta upozoravao generalnog direktora “Prosvete” Dejana Pantovića, koji je, inače, vlasnik IPS, na dužnost ispunjavanja obaveza iz ugovora o kupoprodaji i socijalnom programu.

U pismu od 26. 10. Pantović je ukazao na nove probleme koji su naknadno otkriveni a nisu se nalazili u tenderskoj dokumentaciji prilikom kupovine, ali da će redovne isplate zarada biti realizovane od oktobra i da će do navedenog krajnjeg roka (24. decembra) biti isplaćene sve zaostale zarade.

PROCEDURA U TOKU

U IPS kažu da je “Media 2″ ispunila većinu obaveza prema “Prosveti”, a da je u toku regulisanje preostalog dela. Oni navode da je procedura u završnoj fazi i da će se okončati do kraja ove godine. Budući da je dogovor unutar firme jedini konstruktivan način u cilju ostvarenja zajedničkog interesa, u utorak će se, na poziv generalnog direktora Dejana Pantovića, održati sastanak sa sindikatima, gde će se razrešiti sva dodatna pitanja, najavljuju oni.

Izvor: Večernje novosti D. Bt. - D.B.M.

GLAS KNJIŽARA

Nebojša Đorđević    Knjige

Trejsi Ševalije
„Izuzetna stvorenja”
Laguna

Od trenutka kada ju je kao bebu udario grom, bilo je jasno da će sudbina Meri Aning biti posebna. A tada, početkom devetnaestog veka, vetrom išibana obala Engleske bila je prepuna fosila - za one kadre da ih vide. Pronalazeći fosile nepoznatih dinosaurusa u stenama blizu svog doma, Meri zapanjuje naučnike dovodeći pod sumnju stavove o postanku sveta i izaziva rasprave o našem poreklu. Ipak, u areni kojom vladaju muškarci, Meri je uskoro svedena na ulogu sluškinje, suočava se s predrasudama akademske zajednice, zlobnim ogovaranjima suseda i patnjama zabranjene ljubavi. Čak joj i priroda preti, napadajući je jakim mrazevima, olujama i odronima kamenja. Srećom, Meri pronalazi prijateljicu u plahoj, inteligentnoj Elizabet Filpot, usedelici iz srednje klase, i samoj opsednutoj fosilima. NJihovo prijateljstvo predstavlja krhku ravnotežu između žestoke odanosti i jedva potisnute ljubomore.

Džon Hau
„Izgubljeni svetovi”
Mono i Manjana
Čuveni ilustrator Tolkinovih dela, Džon Hau, zaplovio je kroz tajne istorije da bi na svetlost dana izneo gradove skrivene u dubinama zemlje ili u zagonetnoj prošlosti. NJegove mudre reči i čudesne ilustracije dale su izgubljenim svetovima još jednu priliku da ožive. Hau naime smatra da postoje dve vrste izgubljenih svetova: oni izgubljeni u vremenu, pokopani i zaboravljeni, kao što je Mohendžo Daro, i oni koji žive u mašti, od Atlantide do Kamelota. Prve možemo zvati stvarnima, jer u njima su nekada postojale ulice kojima su prolazili ljudi. I ovi drugi su stvarni, samo na drugi način; oni otelovljuju našu potrebu za simboličnošću i smislom. Svi nam oni govore odakle dolazimo, telom i duhom - poneki oboma. Ova knjiga nije napisana da bi pružila konačne odgovore već da ispriča priča, očaravajuće priče od kojih je sačinjena naša prošlost, bila ona stvarna ili izmišljena, da ponudi jedna skromna vrata ka tim svetovima.

Nafisa Hadži
„Molitva moje majke”
Alnari
Svojevoljna i inteligentna Saira Kader, mlada Amerikanka indo-pakistanskog porekla, još od detinjstva krši granice između porodične tradicije i želje za nezavisnošću. Vođena slobodnim duhom i buntovnom prirodom, Saira odbacuje stege tradicionalnih ideja o porodici, dužnostima, obavezama i sudbini, odlučivši da postane novinarka i da osvoji čitav svet. Pet godina kasnije, doživljava ličnu tragediju koja iz korena menja njen život. Žena koja je dotad putovala širom sveta kako bi razotkrila detalje iz tuđih života, sada mora da se uhvati u koštac sa vlastitim istinama. Na putu samospoznaje, pribežište pronalazi u životnim pričama svojih roditelja i predaka. Dok korak po korak razotkriva nadu, bol, radost i strast koji su oblikovali njihove živote, Saira se suočava sa istinom koju ranije nije želela da prizna - da izbori koje pravimo nisu uvek u našim rukama i da vera nije samo stvar intelektualnog opredeljenja.

Izvor: Glas javnosti

KINOTEKA TRAŽI ZAŠTITU UNESKO -a

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

U godini proslave šest decenija postojanja Jugoslovenska kinoteka će zatražiti da se zgrada njenog muzeja u Kosovskoj ulici stavi pod zaštitu UNESKO-a kao spomenik kulture.

Jugoslovenska kinoteka će zatražiti da se zgrada njenog muzeja u Kosovskoj ulici stavi pod zaštitu UNESKO-a kao spomenik kulture, rekao je direktor ove ustanove Radoslav Zelenović.

“Imamo ideju da se prostor Muzeja stavi pod zaštitu UNESKO-a kao spomenik kulture. Ne zavisi od nas, ali ćemo raditi na tome”, rekao je Zelenović na konferenciji za novinare povodom godišnjih rezultata rada Kinoteke.

Zelenović je ukazao da je Kinoteka, u godini proslave šest decenija postojanja, ušla u svoju novu zgradu u Uzun Mirkovoj ulici, “konačno je rekonstruisala i renovirala Arhiv Kinoteke”, a sa ustanovljavanjem Centra za digitalizaviju krenula je “u pravu zaštitu domaćeg filma”.

Direktor Arhiva kinoteke Saša Erdeljanović rekao je da je završena kompletna rekonstrukcija 20 filmova snimljenih između 1945. i 1970. godine, a koji su imali problematične kopije. Među tim ostvarenjima su “Put oko sveta”, “Silom otac”, “Ljubav i moda”, “Ostrva”, “Besmrtna mladost” i “Doktor”.

Za rekonstrukciju domaćih filmova, Ministarstvo kulture je ove godine izdvojilo 160.000 evra i posao je obavljen u filmskoj laboratoriji u Budimpešti, pošto takve nema u Centru za digitalnu restauraciju.

Novinarima je prikazano pet minuta potpuno osveženog klasika Soje Jovanović “Put oko sveta” (1964), a Radoslav Zelenović je rekao da postoji kopija filma “Ljubav i moda” (1960) koja je sinhronizovana na engleski jezik, uz korišćenje glasa Mije Aleksića.

Srpska filmska baština širom sveta

Povodom toga, Zelenović je dodao da Kinoteka planira da srpsku filmsku baštinu predstavi i distribuira po svetu “jer sada prvi put to može da se uradi na adekvatan način”.

Saša Erdeljanović je rekao da je pre 20 dana završena rekonstrukcija šest depoa sa samozapaljivim nitratnim trakama, a Zelenović je ukazao da je to učinjeno prvi put od 1964. godine, zahvaljujući vanrednim sredstvima Ministarstva kulture.

“Tamo su bile drvene police sa 40.000 traka. Bezbednost nitratnih traka sada je izvesna“, dodao je Zelenović.

Kinoteka je, kako je rečeno, dobila na čuvanje oko 7.000 kopija raznih filmova iz arhiva novosadske “Neoplante” i Muzeja Josipa Broza Tita.

“U kamionima nam je stiglo 30 tona materijala. Trebaće nam tri godine da sve to popišemo”, rekao je Zelenović.

Kinoteka je, prema rečima Saše Erdeljanovića, postala i korisnik legata Miomira Denića, Soje Jovanović, Vlastimira Gavrika i Pavla Vujisića.

“Vujisićeva supruga predala nam je njegove arhivske materijale - poklone koje je dobio od Orsona Velsa tokom snimanja Bitke na Neretvi i kolekciju mačeva i sablji od kojih jedna potiče iz 18. veka”, rekao je Erdeljanović.

Zelenović je rekao da je iz bugarske kinoteke Srbiji vraćen negativ filma “Urnebesna tragedija” Gorana Markovića (1995), i da će Jugoslovenska kinoteka tokom 2010. nastojati da iz drugih zemalja prikupi negative domaćih filmova koji su snimljeni tokom 1990-ih godina.

Izvor: RTS