PREMIJERA OPERE “HASANAGINICA” NA DAN NARODNOG POZORIŠTA

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

BEOGRAD - Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu je, povodom obeležavanja 141. godišnjice od prve premijere u nacionalnoj teatru, premijerno izvedena opera “Hasanaginica”, savremenog srpskog kompozitora Rastislava Kambaskovića.

U svečanoj atmosferi praznika Dana pozorišta i uzbuđenog iščekivanja koje nosi svaka premijera, a ova posebno, jer na repertoaru nije bilo domaće opere punih 20 godina, u prepunom gledalištu je sinoć potresno, veoma emotivno, zazvučala prva operska verzija Hasanaginice.

Izvanredna Jasmina Trumbetaš-Petrović u naslovnoj ulozi nosila je muzičku dramu u tri čina na muziku Kambaskovića koji je za libreto adaptirao jedan od najpoznatijih komada Ljubomira Simovića “Hasanaginica”.

Tragičnu sudbinu Hasanaginice, odbačene i neshvaćene žene i majke kojoj otimaju dete, jedini smisao njenog života, Trumbetaš je tumačila zrelom snagom emocija, a muzički i dramski izvanredno je pratila zahtevan savremeni jezik Kambaskovića koji je na mahove bio gotovo neotpevljiv.

Ariju u kojoj, dok joj otimaju dete, ona stoji skamenjena nad kolevkom otpevala je više nego potresno, pa je publika doživela tragediju žene koja je tu pored nas, naš savremenik sa kojim delimo suze.

Odnegovani na italijanskom, klasičnom repertoaru bez mnogo iskustva sa disonantim modernim jezikom, solisti Vuk Matić kao Hasanaga, beg Pintorović Janko Sinadinović, Hasanagina majka Nataša Jović-Trivić, majka Hasanaginice Olga Savović, Jusuf Efendija Nenad Jakovljević, Ahmet Igor Matvejev i Sulja Mika Jovanović, ostvarili su dinamičnu predstavu punu kontrasta, muzičku dramu jakih zvučnih sukoba i iskreno doživljenih osećanja.

Solisti, Orkestar i Hor , baletski ansambl sa koreografijom Konstantina Tešee, svi pod dirigentskom palicom maestra Mladena Jagušta, u režiji Ivane Dragutinović, okruženi scenografijom Borisa Maksimovića u kostimima Katarine Grčić, doneli su na scenu Narodnog pozorišta moderno delo, sa novim senzibilitetom i savremenim muzičkim zvukom koje je publika toplo primila i tako najavila dug život operske verzije “Hasanaginice”.

Izvor: RTV /TANJUG

SERIJA KONCERATA JOVANA KOLUNDŽIJE

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Koncertni maraton posvećen kompozitoru Volfgangu Amadeusu Mocartu, pod nazivom “Bravisimo, maestro Mocart”, tokom decembra će održati violinista Jovan Kolundžija. Pokrovitelji koncerata su Skupština Beograda i ambasade Kanade, Rusije i Koreje.

Violinista Jovan Kolundžija održaće tokom decembra koncertni maraton posvećen kompozitoru Volfgangu Amadeusu Mocartu, pod nazivom “Bravisimo, maestro Mocart”.

Kolundžija će u Zadužbini Ilije M. Kolarca u Beogradu, na četiri koncerta, izvesti 15 sonata u pratnji pijanistkinja iz Srbije, Rusije, Koreje i Kanade, a prvi nastup predviđen je za 10. decembar, saopšteno je iz Centra lepih umetnosti “Gvarnerijus” u Beogradu.

Na prvom koncertu Kolundžija će nastupiti u pratnji pijanistkinje Natalije Lavrik Mladenović.

Na narednom koncertu, 13. decembra, beogradski violinista će nastupiti sa Eugen Hoi iz Koreje, a 15. decembra u pratnji Nade Kolundžije. Za 17. decembar najavljen je koncert uz klavirsku pratnju Marijane Humetske iz Kanade.

Kolundžija je još 1994. godine u Kolarcu, tokom četiri uzastopna dana, izveo projekat “Deset veličanstvneih”, koji je obuhvatio violinske koncerte Baha, Vivaldija, Mocarta, Mendelsona, Bruha, Laloa, Vijenjavskog, Čajkovskog, Betovena i Bramsa.

U decembru prošle godine izveo je seriju od četiri uzastopna koncerta pod nazivom “Volite li Betovena?”, koji je obuhvatio integralni opus sonata za klavir i violinu Ludviga van Betovena.

Pokrovitelji koncerata “Bravisimo, maestro Mocart” su Skupština Beograda, opština Stari Grad i ambasade Kanade, Rusije i Koreje.

Izvor: RTS

DOKUMENTARNI FILM O LAVU TOLSTOJU

Nebojša Đorđević    Vesti

O poslednjim godinama života pisca Lava Tolstoja Rusija priprema dokumentarni film. Na 100. godišnjicu njegove smrti film bi trebalo da stigne u bioskope širom sveta.

Rusija priprema dokumentarni film o poslednjim godinama života pisca Lava Tolstoja, za koji će koristiti isključivo snimke iz tog doba.

Film bi trebalo da stigne u bioskope širom sveta za godinu dana, na 100. godišnjicu smrti autora romana “Rat i mir” i “Ana Karenjina”.

“Ganuli su me snimci koje sam video”, rekao je novinarima Sergej Seljanov, producent dokumentarnog filma “Lav Tolstoj, živi genije”.

“Ušao sam u ovaj projekat zato što mi se dopala jednostavna priča o komplikovanom čoveku. Želim da posle gledanja filma ceo svet oseti ono što sam ja osetio”, dodao je on.

Godine 1908, grof Lav Tolstoj (1828-1910) prvi put je krišom snimljen na svom imanju u rodnom mestu Jasna Poljana. Nešto kasnije, kamermanima je odobreno da zvanično snimaju proslavu piščevog 80. rođendana.

Na snimcima se vidi Tolstojeva porodica koja rado pozira pred kamerama, a snimljen je i pisac u šetnji.

Autori dokumentarca obećavaju da će snimke obraditi na najbolji mogući način, uz pomoć digitalne tehnologije.

“Film neće biti obični dokumentarac. U njemu neće biti nijedne izgovorene reči, samo titlovi i muzika. Neće sadržati nijedan snimak sačinjen u današnje vreme. Pokušaćemo da se vratimo u eru nemog filma”, rekao je autor i koproducent filma Andrej Derjabin.

Prema njegovim rečima, 12 zemalja već je zainteresovano za prikazivanje filma a među njima su SAD i Australija.

Lav Tolstoj je umro 20. novembra 1910. u 83. godini.

Izvor: RTS

STANISLAV VINAVER - IZBOR IZ POEZIJE

Nebojša Đorđević    Poezija

Stanislav Vinaver (1891 - 1955), erudita, književnik i prevodilac, rođen je 1. marta 1891. godine u Šapcu, u uglednoj jevrejskoj porodici, a postao je nezaobilazni deo srpske kulture. Otac Josif bio je lekar, a majka Ruža pijanistkinja. Osnovnu školu završio je u Šapcu, gimnaziju je učio u Šapcu i Beogradu, a na pariskoj Sorboni studirao je matematiku i fiziku. Već tada postaje sledbenik filozofskih ideja Anri Bergsona i 1911. ogleda se u simbolističkoj poeziji zbirkom «Mjeća».

U balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu učestvovao je kao dobrovoljac, jedan od 1300 kaplara. Bio je poručnik u slavnom Đačkom bataljonu, prešao je golgotu povlačenja preko Albanije i na Krfu se angažovao kao urednik Srpskih novina i radio kao službenik Državnog presbiroa.

Godine 1916, upućen je na informativno-diplomatske poslove u Francusku i Veliku Britaniju, a potom i u Petrograd, kao član srpske diplomatske misije baš u vreme revolucije.

Po okončanju rata, kratko je zaposlen u Ministarstvu prosvete, a potom se nemirni i razbarušeni duh posvetio novinarstvu i književnosti kao pripadnik šarolike grupe mladih i novih modernističkih srpskih književnika (Miloš Crnjanski, Dragiša Vasić, Rastko Petrović, Ljubomir Micić, Rade Drainac, Velibor Gligorić, Marko Ristić).

Pesnik i esejista Vinaver, javlja se i u svojstvu vođe ekspresionističkog pokreta (napisao je «Manifest ekspresionističke škole»), najoštrije se zalažući za raskid s tradicionalnim umetničkim izrazom i osporavajući dotadašnje «patriotske i deseteračke kanone» koje su bili postavili dotad neprikosnoveni književni kritičari Jovan Skerlić i Bogdan Popović.

Drugi svetski rat proveo je u zarobljeništvu u nemačkom logoru Osnabrik.

Poslednje godine (1945-1955) u Beogradu, radeći kao profesionalni književnik, satiričar i prevodilac sa francuskog, engleskog, ruskog, češkog, poljskog i nemačkog jezika. Njegovi specifični prevodi, u kojima je zarad prenošenja najdubljeg smisla i tumačenja prevođenog teksta vidljivo odstupao od originala, ponekad su čak nailazili na odbijanje izdavača, ali su i danas ostali nenadmašni, skoro kao posebna književna dela.

Na polju satire Vinaverove parodije odlikuju se beskrajno duhovitim obrtima, svežinom izraza i prefinjenim osećajem za grotesku, što je posebno došlo do izražaja u «Pantologiji novije srpske pelengirike» koja je zapravo rugalica «Antologiji novije srpske lirike» Bogdana Popovića.

Među brojnim Vinaverovim radovima, najpoznatije su

* «Priče koje su izgubile ravnotežu» (1913),
* «Misli» (1913),
* «Varoš zlih volšebnika» (1920),
* «Gromobran svemira» (1921),
* «Čuvari sveta» (1926),
* «Ikarov let» (1937),
* «Ratni drugovi» (1939),
* «Evropska noć» (1952),
* «Jezik naš nasušni» (1952) i kao kruna njegovog stvaralaštva
* «Zanosi i prkosi Laze Kostića» (1963).

MI SE ČUDNO RAZMEMO

Mi se čudno razumemo
k’o dva bola, k’o dva vala
k’o dva mosta u otkrića:
ja te volim čudno, nemo,
ti si ona čudna mala,
mašta drevna moga bića.

O tebi su pitalice,
od vekova moje bile,
odgovor o kom se sanja.
Odgovor je tvoje lice
ti si slika one vile;
iz dečačkih nagađanja.

I stvari snovi, evo
polagano nadolaze
k’o da ide vreme tavno.
Svaki gest tvoj ja sam snev’o,
znam napamet tvoje fraze
svaku reč sam čuo davno.

OSTAVI

Ostavi, ostavi makar svisnuo
Sumnje bolećive teške pokornosti
Preni se, preni se - srce stisnuo,
Tragom potonule gluhe sumornosti.

Dolaze, dolaze tamnim klepetom,
Izvori predrevni večne sanjarije,
Svet nam je, svet nam je stare igrarije
Zanesen vekovnim gluhim trepetom.

Čuješ li, vidiš li tajnih tokova
Gde se rasklapaju grdni bezdani -
Sanjaš li, slušaš li, slatkih sokova
Strahovot lekovit zanos zvezdani.
Stanislav Vinaver

 

SIN ALBERA KAMIJA PROTIV PREMEŠTANJA OČEVOG GROBA U PANTEON

Mirjana Živić - Mitić    Vesti

Žan Kami, sin slavnog francuskog pisca i nobelovca Albera Kamija, usprotivio se ideji predsednika Nikole Sarkozija da posmrtni ostaci njegovog oca budu prebačeni u Panteon u Parizu.

On je ocenio da bi takva odluka bila u suprotnosti sa životom kakav je vodio autor “Mita o Sizifu”, “Pobunjenog čoveka”, “Stranca” i “Kuge”, koji je, po svojoj želji, sahranjen u jednom selu daleko od Pariza, njegovih palata i elita.

Katrin, kćerka Albera Kamija, nije se sasvim jasno izjasnila po tom pitanju. Ona je rekla da bi to bio lep simbol, ali je dodala da njen otac nije bio ljubitelj velikih počasti, preneli su francuski mediji.

“Zbog toga to pitanje nije jednostavno”, istakla je ona.

Predsednik Nikola Sarkozi izjavio je ovih dana da bi Kamijev ulazak u Panteon, u kome počivaju zaslužni građani Francuske, “bio izvanredan simbol”, povodom obeležavanja 50. godišnjice piščeve smrti.
To bi bilo prvo prebacivanje u Panteon na Sarkozijevu inicijativu. Njegov prethodnik Žak Širak inicirao je prebacivanje ostataka Andre Malroa (1996) i Aleksandra Dime (2002).

U Panteonu su sahranjeni, ili naknadno premešteni, posmrtni ostaci velikih francuskih filozofa, književnika, naučnika i drugih zaslužnih građana. Na tom mestu, između ostalih, počivaju Volter, Žan Žak Ruso, Viktor Igo, Emil Zola i Pjer i Marija Kiri.

Izvor: Blic Online/ Tanjug Foto AFP