PRVI MEĐUNARODNI KONKURS KARIKATURE “ALEKSANDAR KLAS”

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Karikatura Jurija Kosobukina

Gran pri ukrajinskom karikaturisti Juriju Kosobukinu. - Izložba u holu zgrade „Politike”

U holu zgrade „Politike” večeras u 19 časova biće otvorena izložba karikatura finalista prvog Međunarodnog konkursa karikatura „Aleksandar Klas” i dodeljene nagrade za najbolje radove, a povodom 51. rođendana „Ilustrovane Politike”, koja je i ustanovila i organizovala ovaj konkurs. Od više od 500 radova koji su pristigli (156 autora iz 35 zemalja), a prema odluci stručnog žirija, sa Špirom Radulovićem, predsednikom, na čelu, Gran pri konkursa i nagrada od 1.000 evra pripala je ukrajinskom karikaturisti svetskog glas Juriju Kosobukinu. Glavnu nagradu, umesto ukrajinskog karikaturiste koji je bio sprečen da dođe, primiće ukrajinski ambasador gospodin Viktor Nedopasa.

Osim Gran prija, žiri je dodelio još pet diploma, i to argentinskom karikaturisti Santjagu Kornehu (diplomu će primiti argentinski ambasador gospodin Mario Bosi de Eskura), turskom karikaturisti Musi Gumusu (diplomu će primiti treći sekretar turske ambasade gospodin Mustafa Uludag), iranskom karikaturisti Masudu Zardhašeju (diplomu će primiti neko od predstavnika iranske ambasade), kao i dvojici karikaturista iz Srbije Tošu Borkoviću i Goranu Milenkoviću. Specijalnu pohvalu žirija dobio je mladi karikaturista Jakša Vlahović.

U razgovoru za „Ilustrovanu Politiku”, koji su sa prvonagrađenim autorom, Jurijem Kosobukinom (59) vodili Srđan Jokanović i Radmila Grbović, i koji danas izlazi u „Ilustrovanoj”, poznati karikaturista iz Kijeva, između ostalog, kaže:

- Sa karikaturama Aleksandra Klasa upoznao sam se pre 40 godina, kada sam prvi put počeo da razgledam humorističke listove iz različitih zemalja, a među njima jugoslovenski „Jež” i „Osten”. Saznao sam dosta o njemu, o njegovom stvaralaštvu i uspesima i znam da je ubeležen u Ginisovu knjigu rekorda. Nažalost, nisam uspeo da se sretnem niti upoznam s njim.

Kako ste počeli karijeru karikaturiste?

- Uvek sam s pažnjom pratio i izučavao karikaturu, posebno od kraja šezdesetih, kada su dobre karikature izvrsnih mladih umetnika (O. Tesler, S. Tjunin, V. Peskov, M. Zlatkovski i mnogih drugih) počele da se pojavljuju u brojnim magazinima u Sovjetskom Savezu. Zatim sam počeo iz inostranstva da dobijam humorističke listove drugih socijalističkih zemalja i pravio albume karikatura. Na kraju sam „rizikovao” i odvažio se da pošaljem svoje radove moskovskim izdanjima. Tako je počelo.

Jeste li imali i neke druge planove u životu?

- Kao diplomirani konstruktor aviona radio sam u firmi „Antonov”. Kad sam slao svoje radove u novinske redakcije i žurnale nisam razmišljao o profesiji karikaturiste i mislio sam da će to biti moj novi hobi, za dušu, a možda i izvesna finansijska podrška. Moji crteži su počeli da se pojavljuju u štampi, u početku retko i ne svi, ali najvažnije bilo je da sam iz svih redakcija dobijao odgovor: „Šaljite nam nove radove”. Više nisam razmišljao o avijaciji već samo o karikaturi. Posle dve godine napustio sam „Antonov” i počeo da radim u novinskoj redakciji. Hobi mi je postao profesija!

Aleksandar Klas, legenda „Ilustrovane Politike”

Aleksandar Karakušević, umetničko Klas (1928-2002), od prvog broja „Ilustrovane Politike”, pa sve do kraja života, bio je njen saradnik, ilustrator i urednik rubrike „Smeh”. Klas nije bio samo karikaturista već i grafički dizajner i slikar, a još 1990. godine je ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao najviše nagrađivani karikaturista na svetu. Kako je Klas bio zaštitni znak „Ilustrovane Politike”, ovaj prvi konkurs za nagradu sa njegovim imenom ponovo nam osvežava sećanja na „crtajućeg novinara”, na mislećeg likovnjaka koji je imao više od pedeset samostalnih izložbi i koji je bio član ULUPUDS-a, sa zvanjem istaknutog umetnika. Čovek sa brkovima, lulom, olovkom i obaveznim psetancetom na svakoj karikaturi, otišao je u legendu, pogotovo „Ilustrovane Politike”, koja ga sada vraća na svetsku scenu karikature, gde je uvek i pripadao.

Izvor: Politika

“PREMIO” ČARLSU SIMIĆU

Nebojša Đorđević    Knjige, Poezija, Vesti

BEOGRAD - Poznati američki pesnik srpskog porekla i dobitnik Pulicerove nagrade za književnost Čarls Simić, jedan je od dobitnika ovogodišnje italijanske književne nagrade „Premio Napoli”, saopštio je danas njegov srpski izdavač „Arhipelag”. Ovo priznanje Simić je dobio za najnoviju knjigu poezije na italijanskom „Klab midnajt” objavljenu prošle jeseni u izdanju kuće „Adelfi”, koja će uskoro objaviti još jednu njegovu knjigu - „Čudovište voli svoj lavirint”.

„Arhipelag” je objavio Simićevu knjigu eseja „Alhemija sitničarnice”, u prevodu Vesne Roganović, u kojoj se kroz priču o umetnosti Džozefa Kornela govori o otkriću jednog nedovoljno poznatog NJujorka, ali i o piščevim sećanjima na Beograd. Simiću će nagrada biti uručena ove sedmice u Napulju.

Izvor: Glas janosti

GOOGLE IT!

Ana Čizmar    Kultura

Google je nastao 1998. godine kao studentki projekat Lerija Pejdza i Sergeja Brina na Stanfordu. Kako je izgledala jedna od prvih naslovnih strana Sergej i Leri su na prvom svom pretraživacu radili od početka 1996 godine (Projekat BackRub), ali su na nagovor suosnivača Yahoo-a, Dejvida Filoa odlučili da osnuju kompaniju Google inc.

Kljucni momenti u razvoju Googla?

Verovatno najvazniji događaj u istoriji Googla, desio se 2000. godine kada su u dogovoru sa Yahoo zamenili Inktomi search koji je godinama dobavljao rezultate pretrage. Samim tim AOL, Netscape, Freeserve, BBC i mnogi drugi su prešli na Google i krajem te godine kompanija preuzima lidersku poziciju među web pretraživačima sa preko 50% udela u ukupnom trzistu.

Google je najpopularniji internet pretraživač. Oko 60 odsto kompletne pretrage na svetskoj mreži obavlja se preko Google-a. Čak postoji i glagol “to google” ili Googlati, što znači upotrebiti Google za pretraživanje informacija na internetu. Taj glagol dodat je i u Oksfordski rečnik engleskog jezika 2006, piše “Deutsche Welle”.

“Kada je sve počelo, to je bila kao jedna mašina za pretraživanje. Bila je to dobra stranica sa interesantnim imenom. Izgledalo je da radi i da bolje povezuje ljude sa željenim informacijama nego konkurentske stranice”, kaže Nil Ričards, profesor prava na Univerzitetu Sent Luis u Vašingtonu.

Google danas beleži 200 miliona pretraga dnevno, što je oko dve trećine svih internet pretraga.

Ali, iako je reč Googl sinonim za internet pretraživač, danas kompanija nudi mnogo više. Umorni ste od brisanja mejlova - otvorite Gmail nalog i imate gotovo neograničen prostor za čuvanje dokumenata.

Krenuli ste na put - odštampajte plan grada ili regiona. Interesuje vas nešto u Zapadnoj Africi - tu je Google Earth, virtuelna globalna mapa sa geografskim informacijama. I možda ste čuli za internet platformu sa kratkim video klipovima, zvanu You Tube - pa Google je takođe vlasnik.

Mi nikada nismo zadovoljni. Uvek želimo da budemo bolji i da napravimo atraktivniju ponudu našim korisnicima, ističe portparol Google-a Stiven Kojhel.

Moto kompanije “Ne čini zlo” izgleda da odzvanja jednako u ušima korisnika kao i u ušima zaposlenih. Godine 2008, magazin Fortune rangirao je Google kao najbolje mesto za rad u Americi.

Kompanija može da nauči mnogo više o ljudima koji koriste i druge usluge, kao što je e-mail ili socijalna mreža Orkut. Google je došao i na udar zemalja poput Nemačke i Kine u vezi sa projektom digitalizacije knjiga, kojim bi trebalo da se digitalizuju milioni knjiga i učine dostupnim na mreži.

Projekat je naišao na osude i kritike širom sveta. “Samo 20 odsto svetskih informacija je digitalizovano, tako da imamo još mnogo posla”, zaključuje portparol Google-a, s digitalnim pogledom na svet.

Google zanimljivosti
Pojam Google je nastao od reci Googol koja predstavlja broj koji se sastoji od broja 1 koga prate 100 nula to jest:
10 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000.

Google svakodnevno pretrazuju ljudi sa svake tacke zemljine kugle, cak i sa Antarktika

Google je preveden na preko 35 svetskih jezika. Za sada nije bilo zahteva sa drugih planeta, ali je za svaki slucaj preveden i naKlingonski.

Google ima 2668 zaposlenih koje nazivaju Googlers, a koji rade u sedistu kompanije zvanom Googleplex.

Jedan od mreznih administratora Google inc je bivsi neurohirurg.

Jedan od software inzinjera je bivsi rocket scientist.
Kuvar kompanije je svojevremeno radio ka kuvar grupe The Grateful Dead i George Clintoina.

A.M.

BOŽICA ZOKO - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Božica Zoko je rođena 1963. godine u Vinkovcima. Diplomirala kroatistiku na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Poeziju i druge tekstove objavljuje u časopisima i nedeljnicima, na III. programu Hrvatskog radija. Živi u Gradiški.

Objavila:
Trg na kojem stojimo ruši se, 1990; Biće iz mraka, 2001; Opisivanje kruga, 2004.

SLJEPOOČNIČARKA

(Izložba sjaja ukrajinskih riznica, Muzejski prostor u Zagrebu, l989.)

Tisućljeća nomadskog života nastavljaju se pod zemljom.
Arheolozi iskopavaju i izlažu sitan nakit. Blistav i skroman
pred monumentalnošću šatora, konja i čovjeka.
Nijedan nalaz nije teži od njega.
Iskopati nomade - to je pokušaj i nadasve apsurdan pothvat.
Jer, oni se i dalje sele, vječno se udaljavaju.
Možda upravo sada šeću pod vašim prozorom. Vi čujete
njihov smijeh i komešanje, nahrupljuju u vašu sobu, pozdravljaju,
nerazumljivim jezikom govore vam… Njihovi konji repom
udaraju vas po licu.
I odjednom, začudo, to lice više nije vaše.
I ne nalikuje ni na koga. Osjećate, u vama groznica, lica se
mijenjaju, a nomadi strasno se razmnožavaju, miješaju…
Počnete li se ogledati među njima, tražiti svoj oblik - oni
već kreću, odoše.
Davno su odjahali, a vi se nađoste zapiljeni u kakav droban
izložak, kao netko tko pokušava strpljivo gledati stoljeće
za stoljećem. Za mrakom mrak.
Pred vama je ukras za sljepoočnice. Gledate, pokušavate i dalje
shvatiti zašto su ti narodi ukrašavali slijepo oko.
Uzalud.
Nezadovoljni odlazite s izložbe - jer, doista, tko može
strpljivo gledati stoljeće za stoljećem.

BIĆE IZ MRAKA

Bila je to krtica.
Znate li kako izgleda u ljetno podne?
Pustite djecu da se igraju i vidjet ćete kako umire
biće iz mraka. Crno i slijepo na suncu.

Gledala sam taj komadić tame i nejasno, ali nepogrešivo,
osjetila - ovo nije se smjelo izvlačiti iz zemlje. Ovo
ne smije izaći na svjetlo. Prvi instinkt kojeg se sjećam.
S rukama na leđima, nepomično zureći u krticu.
Između nas sporazum - tabu.
Sahranila sam je.

Dok ju nisam zaboravila, obilazila sam svaku zemunicu -
“to je unutra, tu živi”. I danas pokraj svakog briješka
izrovane zemlje pažljivije hodam. Da ne bih nagazila neko
biće ispod u mraku, koje možda umire ili se rađa.
Kasnije, kad sam čitala Kafk u opet sam se sjetila sunčanog
podneva i krtice - instinkt mi je bio sačuvan.
Ali nemoćan - svijet bijaše napučen umirućim prikazama.
Ta bića gutala su zrak, mučila se, gušila - dan je nemilosrdan.
A noću, iza ponoći, i još kasnije, iza dva - sablasna neonska
ulica i tišina - čas bi jecala, čas pjevušila. Nema pokoja.
Tmuša podvijena repa zavija, drhti u gradskoj kanalizaciji,
bježi u predgrađe, skriva se po teretnim kolodvorskim
skladištima. Posječena u šumama, u selu osramoćena, protjerana
s groblja. Sve više kamena u ravnicama. Cijele planine preselile
se - kameni humci jedan do drugoga, zbijaju se sve tješnje
i sve uži su prolazi među grobovima. Šmugne u crkvu. U ispovjedaonicu
praznu skloni se od vječnog svjetla - ne bi li konačno počinula,
shranila se. Uzalud! Zabruji alarm i upale se sva svjetla. Smrti
više nema. Duša.

Bježi i dalje gonjena, sakrije se negdje, pa čučne i plače.
U haustoru. Prolazeći začuđeno pogleda je neka mačka. I tu,
trpka i vidovita, pronađe ju - mala crna abeceda.

Djeca, što se igrahu na dvorištu, kao i ja, nisu još bila
pismena. Što će naučiti od svoje okrutnosti sada, kad više nema
životinja? Gdje će završiti ta okrutnost i kako će se uobličiti
dječja priroda ne dođe li do novih instinkta i dosluha?

ČUDNOVATI KLJUNAŠ

Sisavci, gmazovi, ptice, ribe…
Pingvin - ptica? Riba - kit? Mali netopir, šišmiš mali
negdje sisa. Ptičje mlijeko. Krv gmaza. Utjecaj svemira
na strukturu kralješka i milijarde neurita i neurona,
živaca i živčanika, sisaljki, ticala…
A biljke - krotki radnici, organizatori i promatrači.
Uzdišu li, izdišu li - zelene se od napora.
Čini vam se, mogli biste još bez svih tih životinja, ali
bez biljaka - nema zbora. Pitajte ribe kako im je bez pluća.
Ribe šute, dišu škrgama. (Blago njima, nemaju nadahnuća!)
Razmislite posebno o endemima i čuvajte ih unutar naroda.
Naprimjer, naše biljke - degenia velebitica, sibirea croatica,
pa i Pančićeva omorika.
A o čovječjoj ribici da i ne govorimo.
Ona je sasvim tiha, sasvim gola…
Psst! Mirna, mirna.
(U dosluhu je s tajnom našom.
I s čudnovatim kljunašom.)

SED VITAE

Kad umrem otvorit ću usta,
poučit će me živi
kako da postanem
konačno pravi jurodivi!

Izdržat ću školu šutke,
pritegnuti vilicu glavi,
uskoro ću pokazati zube:
u vječnosti tek smijeh je pravi!

Prvi i jedini život moj
daje mi dobru nadu
da ću biti posvećena
luda i u Hadu!

(Pelinak bere, ružicu prosiplje…
Ali to nije sve! Ne i ne!
Dijeliti hoćete?
Naš mali spomenarski svijet!
O kako to jest trogatelno!
O kakav je to top! sekret.

Gorko ispijena čašica
na zglob naskočila:
Sad je svijetak zglobljen.
Nije mrtva Ofelija.)

JASNA POLJANA

Probudim se jedno jutro i više ne znam kako se zvao Tolstoj i
otac mu Rus. U Jasnoj poljani nema žive duše, nema ni poljane - ona se
spojila sa sivim nebom. Ni Tolstoja nema, on je pobjegao - prije pola sata,
četrdesetpet minuta, trideset godina, ove sekunde? Ne znam.
Uostalom, zašto ga ne pustiš? Sad malo ti gledaj po Jasnoj poljani i
sretan budi što nema ni seljaka (mužici sijeno kose) niti itko može odrediti
granice imanju. Dvora ni dvorišta nema. Samo jedna vrata čije se drvene
vratnice otvaraju na dvije strane kao da ih pokreću dva suprotna vjetra. Kao
da je netom netko projurio kroz njih prošavši granice imanja. Smiješ li ti
proći kroz ta vrata?
Ne, ti okrećeš leđa i vraćaš se u registraturu. Spisi su nepotpuni
i u strašnu neredu, ipak vrlo brzo pronalaziš u popisu Lava Nikolajeviča.
Nemarno odložiš spis. Pomiren. I opet nisi učinio ništa. Ali ipak, malčice si
napredovao. U dresuri straha.
A ja? Mene si ostavio u Jasnoj poljani gdje stojim i buljim u vrata
što se njišu na vjetru koji vitla vratnicama. U dva suprotna smjera.

x x x

Jedna robinja u carstvu, neuka i priprosta, a toliko se
odgajala, vodila samu sebe za ruku i nije izdržala život
na granici. Sad će bogme šutjeti dugo i dugo.
Ona ne shvaća.
Protrajbala je (život na granici to omogućava) svu poeziju
carstva i sada ne razumije ni stiha, a poezija je bila način
da udobrovolji carskog službenika. Ovako, on joj saopćava
kako nije pošteno obavila nijedan posao: bit će prodana,
i neće se baš cjenkati za nju. Neka im još kaže i hvala.
Bit će joj osigurani stan i hrana - nije ona ni za
kruhoborstvo, a kamoli da čuva granicu carstva.
Ona ne shvaća svoje pravo lice, stidi se svog imena,
otpremili su je bez njega. Ono nije presudno
za prodaju. Dostatan je kratak opis:
ona ne shvaća.
Koji joj je


“SPANDAU BALET” 26. FEBRUARA U ARENI

Ivan Manojlović    Muzika, Vesti

BEOGRAD - Članovi britanske rok grupe „Spandau balet, popularne 1980-ih godina, ponovo su se okupiti 20 godina posle raspada benda i u okviru serije koncerata „The Reformation Tour” i 26. februara nastupiće u Beogradskoj areni.

Poslednji put u našoj u Beograd nastupili su 1986 godine. u jeku najveće popularnosti. Pamtimo ih kao jedan od najuspešnijih bendova osamdesetih, sa 25 miliona prodatih ploča, 6 multi-platinumskih albuma i 23 hit singla. Krajem osamdesetih prestaju da sviraju zajedno i od tada nisu održali ni jedan koncert. Publika u Beogradu imaće priliku da se podseti pesama kao što su: „True”, „Gold”, „Through The Barricades”, „To Cut A Long Story Short”… Uz to čućemo i pesme sa novog poput „Once More”… Cene karata su od 1.700 do 3.900 dinara i u prodaji su od sutra.

Izvor: Glas javnosti