OPERA U NIŠU

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika, Vesti

Nišlije će na proleće, nakon četiri decenije, ponovo moći da uživaju u operskim predstavama. Predlog predsednika Skupštine grada, Mileta Ilića da se opera vrati Nišu, finansijski će podržati ministarstvo kulture i gradska vlast.

Predlog da se opera, posle četrdeset godina, vrati u Niš potekao je od predsednika Skupštine grada, Mileta Ilića, koji se za postojanje operske kuće u Nišu zalagao i pre petnaest godina. Danas Niš ima više i muzičara i finansijskih mogućnosti da se ta zamisao ostvari.

O tome da li je Nišu potrebna operska scena i da li ovaj grad ima opersku publiku, mišljenja građana su podeljena: neki smatraju da Niš nema opersku publiku, drugi - da je opera itekako potrebna, što se vidi iz gostovanja drugih opera iz republike ili odlazaka publike u susedne zemlje, u tzv. operski turizam.

Direktor Beogradske opere, Dejan Savić, kaže da za formiranje opere u Nišu nisu potrebna velika ulaganja, a uz postojeće potencijale moguće je stvoriti autentičnu opersku scenu.

Savić smatra da bi opera trebalo da radi po principu “stađone”, što znači da bi radila jednu produkciju koja bi se igrala onoliko puta koliko ima zainteresovane publike, a zatim bi gostovala u regionu.

Niš - evropski grad

Inicijator ponovnog uspostavljanja operske scene u Nišu, kao i pre deceniju i po, predsednik skupštine grada Mile Ilić, kaže da grad osim komunalnog, mora da se razvija i u kulturnom smislu. Prema njegovim rečima, ostvarivanje te ideje uklapa se u koncept razvoja Niša kao modernog evropskog grada. ″Niš ima i dovoljno kadrova i odgovarajući prostor, kao i dovoljno materijalnih mogućnosti da ovu ideju sprovede do kraja″, naglašava Ilić.

Prve operske predstave biće postavljene na sceni niškog narodnog pozorišta, koja će biti adaptirana. ″Niš ima svoju opersku publiku, ali treba odnegovati i i nove generacije″, kaže upravnica Narodnog pozorišta u Nišu, Biljana Vujović. To se, po njenom mišljenju, najlakše može postići novim i zanimljivim sadržajima.

Iako će u budžetu grada od sledeće godine biti izdvajano i za finansiranje opere, za šta je potrebno oko deset miliona dinara godišnje, i republika je spremna da u tome učestvuje.

″Mi ćemo svakako odgovoriti na konkretne projekte, afirmišući potrebu da i Niš i neki drugi važni centri u Srbiji predstave nešto što je važno za kulturu″, rekao je ministar kulture, Nebojša Bradić.

Prva predstava niške opere očekuje se na proleće naredne godine, a prava vrednost ostvarivanja ove ideje, smatraju inicijatori, pokazaće se u narednih pet godina kada će Niš biti prepoznatljiv po kvalitetnoj operskoj sceni.

Izvor: RTS

“SIMPL MAJDNS” SUTRA U ARENI

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

Popularni škotski bend “Simpl majnds” (Simple minds) održaće koncert sutra u Beogradskoj areni, u okviru turneje na kojoj promovišu novi album “Grafiti soul” (Graffiti soul), a kao predgrupa nastupiće “Vlatko Stefanovski trio”.

Grupa “Simpl majnds” nastala je 1978. godine iz post-pank grupe “Johnny and the Self-Abusers”, u kojoj su bili gitarista Čarli Berčil i pevač Džim Ker, a vremenom je izrasla u veliku grupu moćnog zvuka koja je stala rame uz rame sa irskim sastavom “U2″. Bend, poznat prvenstveno po hitu “Don’t you forget about me” iz filma “The Breakfast Club”, u početnoj postavi činili su, pored Berčila i Kera, Toni Donald na basu, Brajan Mekgi na bubnjevima i Mik Meknil na klavijaturama.

Na ranim albumima smenjivali su se stilovi - od art popa na albumu “Life in a Day” preko eksperimentalnog art roka na “Reel to Real Cacophony” i “Euro-disco of Empires and Dance” do albuma “Sons and Fascination” i “Sister Feelings Calldonose” kojima su napravili prelaz ka pristupačnijem pop stilu.

Album “New Gold Dream” bio je njihov prvi album koji je dospeo na top liste u Americi, a zatim su početkom devedesetih nastupile promene u sastavu i bend je zapao u krizu. Početkom 2001. Ker i Berčil potpisali su ugovor za “Eagle Records” i snimili svoj prvi album obrada melodija Peti Smit, Nila Janga, Dejvida Bouvija i drugih. U leto 2002. objavili su album “Cry”, prvi materijal od albuma “Good News from the Next World” iz 1995. Usledili su “Our Secrets Are the Same” 2003. i najnovij “Graffiti soul” ove godine.

Ulaznice za beogradski koncert se prodaju po ceni od 2.300, 2.500 i 2.900 dinara na blagajni Beogradske arene i prodajnim mestima Bilet servisa, Eventima i Kard servisa.

Izvor: RTV Pink

POČINJE RENOVIRANJE TUTANKAMONOVE GROBNICE

Mirjana Živić - Mitić    Kultura, Vesti

Egipat i američki Geti institut za konzervaciju saopštili su juče da počinju petogodišnji projekat renoviranja Tutankamonove grobnice.

Još kada je britanski arheolog Hauard Karter 1922. otkrio grobnicu kralja-dečaka i njegovu čuvenu zlatnu posmrtnu masku, istraživači su zapazili na zidovima oslikanih prostorija smeđe mrlje. “Kad god posetim grobnicu kralja Tutankamona, uvek se pitam otkud te mrlje koje nijedan naučnik nije u stanju da objasni”, navodi se u saopštenju šefa egipatskog Vrhovnog saveta za antikvitete Zahija Havasa. “Sad sam srećan što će stručnjaci Geti instituta posetiti grobnicu i sačuvati njene izvanredne slike”, dodao je Havas.
Hiljade turista svakog meseca posete grobnicu u Dolini kraljeva i toplotom i vlagom koju unose, oštećuju zdanje staro više od 3.000 godina,

Tutankamon, po rođenju nazvan Tutankaten nije bio najmoćniji ni najznačajniji egipatski faraon, ali njegovo zapanjujuće blago i glasine o misteriznoj kletvi koja je pogodila Kartera i njegov tim, plene decenijama pažnju javnosti.

Istorijski značaj Tutankamona se ogleda najviše u tome što je započeo napuštanje “atonizma” , monoteističke religije koju je uveo Akhenaton, njegov prethodnik, i vraćanje staroj egipatskoj religiji. Kako je Tutankamon započeo vladavinu u devetoj godini svog života, veliki deo vlasti imao je vezir, i njegov naslednik, Ai.

U današnje vreme, Tutankamon spada u najpoznatije faraone, pre svega zbog toga što je on jedini egipatski faraon čija je grobnica pronađena netaknuta u 20. veku.

Uzrok Tutankamonove smrti dugo nije bio poznat. Telo je prvi put ispitivao tim Hauarda Kartera .
Zahi Havas je 2005. godine izneo rezultate istraživanja Tutankamonove mumije po kojima nema podataka koji bi ukazivali na to da je faraon ubijen. Postojala je rupa u glavi, ali je ona najverovatnije nastala tokom mumificiranja. Postoje nalazi koji ukazuju na mogućnost da je Tutankamon slomio nogu, i da je moguće da je umro od posledica infekcije.
Pretpostavlja se da je Tutankamon umro u devetnaestoj godini života.

Izvor: Blic Online/Beta Foto Reuters