KULTURNA BAŠTINA JUGOISTOČNE EVROPE

Miroslav Mladenović    Kultura, Vesti

Carska palata Feliks Romulijana u Gamzigradu

Srbija predstavljena sa tri projekta: „Senjski rudnik - Eko-muzej i regionalni centar kulturnog nasleđa”, „Vekovi Bača” i „Arheološki park Feliks Romulijana”

Ljubljana - Obnova našeg zajedničkog nasleđa, rehabilitacija i pregled arhitektonske i arheološke baštine tema je međunarodne konferencije koja je održanaa 6. i 7. novembra u Ljubljani. Cilj konferencije čiji su pokrovitelji Veće Evrope i Evropska komisija, jeste obezbeđivanje dugoročne finansijske i političke podrške projektima unapređenja kulturnog nasleđa i njegove upotrebe kao resursa održivog razvoja i za unapređenje kvaliteta života lokalnog stanovništva.

Prisutne delegacije na čelu sa ministrima kulture iz Albanije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Srbije, Kosova, Rumunije i Bugarske pozdravio je u ime zemlje domaćina slovenački predsednik Danilo Tirk. On je podvukao da se radi o državama sa veoma dragocenim kulturnim blagom što je razlog više da upregnu zajedničke snage za očuvanje naših najvećih, zajedničkih estetskih i drugih kulturnih vrednosti a uz to da se iz naše teške istorije, opterećene sukobima, naučimo da su prave vrednosti one koje nas vode u budućnost, a to je poštovanje ljudskih prava, tolerancija, dijalog i sposobnost za kompromis.

-Baština je deo kulturne DNK,kaže nam šta smo bili i ko smo danas- dodao je generalni sekretar Veća Evrope Thornbjorn Jagland. Do sada je obnovljeno 177 područja nasleđa i objekata u devet država, objasnio je Jagland, pa je tako „Ljubljanski proces”, kako je kršten projekat ovakve saradnje u regionu, ujedno najobimniji projekat Veća Evrope po pitanju očuvanja baštine i odličan primer saradnje Veća Evrope sa EU. Evropski komesar za obrazovanje, osposobljavanje, kulturu i omladinu Maroš Šefčovič nadovezao se na Jaglanda rečima da je kulturna baština preuzela centralnu rolu u društvenom, privrednom i trajnom razvoju Evrope, pošto očuvanje naše zajedničke evropske baštine doprinosi jačanju saradnje u regionu, podstiče međukulturni dijalog i zbližava zajednice.

U okviru konferencije u grand hotelu „Union” otvorena je izložba „Ljubljanski proces - obnova naše zajedničke baštine” na kojoj i Srbija ima poseban pano. Iz Srbije su predstavljena tri projekta: „Senjski rudnik - Eko-muzej i regionalni centar kulturnog nasleđa”, „Vekovi Bača” i „Arheološki park Feliks Romulijana”.Okupljeni ministri, među kojima je i srpski ministar kulture Nebojša Bradić, potpisaće, kako je najavila slovenačka ministarka kulture Majda Širca, „Ljubljansku deklaraciju” kojom će definisati ulogu i značaj kulturne baštine.

S. V. Mekina

VOJVODA U DRUGOJ KUĆI

Ivan Manojlović    Vesti

Radivoje Bojović

NIŠ - Prvi put posle premijere u Čačku, izložba posvećena slavnom srpskom vojskovođi Petru Bojoviću (1858-1945), koji je oslobodio Niš u Prvom svetskom ratu i kojeg Nišlije smatraju svojim, došla je i u ovaj grad.

Posetioci mogu da vide najintimnije detalje iz porodične zaostavštine vojvodinih potomaka i najznačajnije istorijske i Bojovićeve pobede u ratovima od 1876. do 1918. godine. Jedna od najupečatljivijih odigrala se, uprkos upozorenju vrhovnog komandanta savezničkih snaga na Balkanu, francuskog generala Luja Franše Deperea, u Velikom ratu, koji je napad na austrijsku i nemačku vojsku dolinom Južne Morave ocenio kao “srljanje u avanturu”. Na čelu s vojvodom Petrom Bojovićem srpska vojska upravo je učinila taj podvig
i tako oslobodila Niš 12. oktobra 1918. godine.

- S punim pravom Nišlije kažu da je vojvoda Petar Bojović bio i njihov - kaže za “Novosti” istoričar i muzejski savetnik Radivoje Bojović, jedan od potomaka čuvenog komandanta. - On je kao mlad štabni kapetan prve klase došao u Niš za načelnika Moravske divizije, a blistav napredak u karijeri dovodi se u vezu s Nišem u više navrata. On nije bio fizička veličina, što vidimo i na osnovu izloženih uniformi, ali je bio jednakog evropskog formata kao vojskovođa i vojni mislilac.

Organizatori izložbe, pripremane od 1984. godine, priznaju da su bili na teškim mukama da dođu do svih fragmenata iz života Petra Bojovića rasutih u porodičnoj zaostavštini. Vojvoda danas nema direktnih potomaka, ali su posredni potomci uložili maksimalan napor da pomognu u ovoj muzejskoj ideji. Otuda su još značajnije originalne fotografije njegovih roditelja Rade i Perute Bojovića, ocene slavnog vojvode u užičkoj gimnaziji 1881. godini, njegov molitvenik iz 1885, svedočanstva o završenoj Artiljerijskoj školi, Knjaževsko srpskoj vojnoj akademiji i patinasta sećanja na prvu sablju, orden Franca Jozefa 1884. godine, isečci iz dnevnika, porodičnog albuma sa suprugom Milevom i decom, poslednji dani u Beogradu…

INTERESOVANJE

IzloŽbu Narodnog muzeja u Čačku “Vojvoda Petar Bojović - život i pobede”, po prikazivanju povodom 150-godišnjice njegovog rođenja i proslave šest vekova od prvog pisanog imena grada Čačka decembra prošle godine, zadesilo je zatišje. Odmah je prihvaćen poziv iz Niša za gostovanje u Galeriji “Sinagoga”. Na otvaranju, predstavnici više muzeja iz jugoistočne Srbije počeli su da se “otimaju” oko izložbe.

Izvor: Večernje novosti S. Babović

IZLOŽBA PISAMA IVA VOJNOVIĆA

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Povodom 80 godina od smrti hrvatskog pisca

U Nacionalnoj i Univerzitetskoj biblioteci u Zagrebu obeležena je 80. godišnjica smrti književnika Iva Vojnovića predstavljanjem sabranih pisama književnika te otvaranjem izložbe “Jedan po jedan dohodu vlastela”

“Ovo je svojevrstan Vojnovićev dnevnik bez kojeg je teško razumjeti pisca i djelo. Vojnovićeva privatna i javna prepiska najveći je korpus korespodencije u hrvatskoj književnosti”, rekao je Luko Paljetak, urednik izdanja povodom godišnjice značajnog književnika. Naime, pisma sakupljena u knjizi nastajala su više od pedeset godina. Prvo je datirano 1877. godine, kad je Vojnović imao 20 godina, a poslednje je napisano 1929. godine, neposredno pred njegovu smrt.

Grof Ivo Vojnović, pravnik i književnik, bio je najistaknutiji dramski pisac moderne, a danas se često smatra poslednjim velikim dubrovačkim piscem. Član Srpske kraljevske akademije nauka postao je 1924. godine.

Do 1884. bio je pripravnik Kraljevog službenog stola u Zagrebu, da bi sudijsku karijeru sledećih pet godina nastavio u Križevcima i Bjelovaru. Posle službovanja u Supetru na Braču i u Zadru, završava svoju činovničku karijeru ponovo u Supetru kao kotarski poglavar, kada je i otpušten bez prava na penziju. Sledeće četiri godine je radio kao dramaturg Hrvatskog zemaljskog kazališta u Zagrebu, a od 1911. postaje profesionalni pisac. Pred Prvi svetski rat putuje po Italiji koja mu je bila literarna simpatija i uzor i u mesta gde su se održavale pozorišne premijere u Beogradu, Budimpešti i Pragu.

Vojnović je ušao u književnost 1880. godine kada mu August Šenoa u Viencu objavljuje pripovetku Geranijum pod pseudonimom Sergej P. Sledećih sedam godina je pisao isključivo beletrističku prozu. Matica hrvatska mu 1884. godine objavljuje novele Perom i olovkom pod istim pseudonimom, kao i pripovetku Ksanta, dve godine kasnije. Prva njegova drama je Psyche 1889. U periodu od 1893 - 1900, piše svoja najbolja dela, dramu Ekvinocij i Dubrovačku trilogiju, inspirisane životom njegovog rodnog mesta. Njegov se dramski opus se deli na na tri tematska kruga: drame iz dubrovačkoga života, drame kosmopolitskog karaktera i drame nastale na temelju narodnog predanja s političko-tendencionalnom notom.

Ivo Vojnović umro je u Beogradu 1929. godine.

Izvor: e - novine

NATALIJA Ž. ŽIVKOVIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Natalija Ž. Živković (Beograd, 1982.) stvara u tri književna roda, kao i multimedijalno. Poeziju objavljuje u književnim časopisima (Trag, Disovo proleće, Knjigomat, Ćuprija na Jasenici, Avangrad…) i zbornicima (Antologija nove YU poezije `Van kutije`, Rukopisi…).

Objavila elektronski roman za tinejdžere “Putujuće pozorište Genijalci”. Komad “Smrt i život Aleksandra Puškina” izveden u Ruskom domu, Beograd. Više puta bila finalistkinja ex-Yu festivala mladih pesnika (u Zaječaru; i u Vrbasu).

Rukopis poezije 2009. u najužem izboru na konkursima ” Mladi Dis”, Čačak i “Prvenac”, SKC Kragujevac; a zatim rukopis dobija prvu nagradu za rukopis mladog autora na području ex-Yu na „39. Ratkovićevim večerima poezije” u Bijelom Polju .U pripremi je knjiga poezije „U aorti mog srca” u izdanju festivala „Ratkovićeve večeri poezije”.

Autorka je video omnibusa „Video V. Poezija” - sedam kratkih filmova zasnovanih na njenoj poeziji. Deo projekta prikazan je na „5. međunarodnom festivalu filma i videa Sesvete”, 2009.

NE-MAČKA

Oduvek sam mislila da sam mačka. Ali, kroz vreme, ispostavilo se da ipak nisam.

Sad potpuno sam zbunjena…
Ne znam gde mi je glava, a gde rep…
A čak nemam ni rep! Der Rep!
Das weiss der Kuckuck! *

(frrr… mrrr…)

* Das weiss der Kuckuck = (nem.) đavo bi ga znao

POMERANJA

Od nekih izraza je muka
Neke stvari ne mogu se uistinu zamisliti
zajedno

Pijana štangla
Polarna noć
Pravde ruka

ili:

- Kakav zvuk je aplauza jednom šakom?

Lupi šakom
o Ništa: - Apl!

Je li ti muka?

SUVA REALNOST

Ja i prodavac gaća
idemo duž ulice
ispred nas korača žena
pozamašne zadnjice

Rekoh:
-Imaš li gaće za ovoliko dupe?
Nije da se baš mora tražiti
pomoću lupe.

Žena stade i
poče da plače
On joj za 80din
proda gaće

#

O, svirao je po klavijaturama
O, udarao je po klavijaturama kao pacov
kao golim repom, kao sekutićima,
kao ušima
doprstom kao žustri miš-finiš
Dirke samo što nije
satro
sa klavirom

Kad - odjednom -
ugleda nepoznatu notu
sasvim nepoznatu
Namignula je zelenim okom
i preko njega zabacila plavi pramen
i mrežasti crni veo

I on
zbuni se načisto
zbuni se potpuno
Toliko se
zbuni
da sutradan čim ustade i opra zube
ode i iščlani se
iz Saveza gej pijanista

(taraba u naslovu pesme „O, svirao je…” je zapravo povisilica)

VRAGOLOVKA

Pogledam levo, kad ono, olovka na stolu stoji i gleda me.

Šta li hoće?

Pitam šta hoće, ona trepće.

Da je uhvatim, a ona se cereka i mrda grafitom gore-dole.

Ja se onda namerno udubim u obaveze, kad imam šta da vidim… Olovka natukla na glavu poklopac od flomastera i blesavi se, a na margini mi ispisano:

„Nas smo dve
vragolanke jedne!”

KNJIŽEVNOST NA GIRL POWER FESTU 09

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

U okviru ovogodišnjeg Girl Power, festivala ženskog stvaralaštva u Koprivnici (13.-22.11.2009.) biće prezentovani radovi autorki likovne umetnosti, fotografije, muzike, performansa i drugih stvaralačkih i izražajnih oblasti.

U književnom bloku zastupljena su dela Marije Maksimović (BG), Nadije Rebronje (BG), Jelice Kiso (BG), Ivane Žuskin (ZG), Marije Fiolić (ZG) i Sanje Beraković (Istra), a u okviru filmskog bloka biće prikazan deo omnibusa “Video V. Poezija” Natalije Ž. Živković (BG), filmskog projekta zasnovanog na njenim poetskim radovima.