“GAVRAN”, VEČITI IZAZOV ZNALCOMA POEZIJE I PREVOĐENJA

Nebojša Đorđević    Knjige, Poezija, Vesti

Godišnjicu rođenja Edgara Alana Poa izdavač “Tanesi” obeležava štampanjem knjiga sa devet prevoda “Gavrana” na srpski. Bibliografsko izdanje sa ilustracijama Gistava Dorea i Vladimira Veličkovića.

Gistav Dore, ilustracija “Gavrana”

U svetu se ove godine obeležava 200 godina od rođenja jednog od najveđih pisaca engleskog govornog područja, Amerikanca Edgara Alana Poa (1809 -1849), a beogradska izdavačka kuđa “Tanesi”, je tu godišnjicu obeležila štampanjem bibliofilskog izdanja Poove najpoznatije pesme “Gavran”.

Izdavač “Tanesi”, kojeg vodi pesnik Simon Simonović, štampao je engleski original i devet srpskih prevoda pesme koja je prvi put objavljena 1845. godine i od tada je bezbroj puta prevođena, jer predstavlja veliki izazov za najbolje znalce i poezije i prevođenja.

Knjiga je dobila i odgovarajuću tehničku opremu za bibliofilsko izdanje. Na koricama je slika akademika Vladimira Veličkovića “Gavran” iz 1998. godine, a uz tekst su ilustracije francuskog slikara Gistava Dorea (1832-1883) .

Pored predgovora koji je potpisao Simonović, štampan je esej Poa “Filozofija kompozicije” (1845) koji je 1963. preveo Božidar Marković i predstavlja pesnički manifest pisca u kome “tumači šta je pesnik hteo da kaže”, pišući “Gavrana”.

Prema rečima Simonovića, devet verzija “Gavrana” ilustruju kako je više od jednog veka ta pesma doživljavala metamorfoze na srpskom jeziku prateći razvoj prevodilačkog umeća, ali i razumevanja i tumačenja pesme.

Najstariji prevod datiran je 1878. i delo je Nika Grujića Ognjana koji pesmu naziva “Crni gavran”. Sledeći prevod je Milorada Popovića Šapčanina iz 1882.

Treći prevodilac je Svetislav Stefanović (1903) koji se proslavio prevodima Vilijema Šekspira.

Posle Drugog svetskog rata teatrolog Jovan Ćirilov je 1952. godine ponudio prevod ” Gavrana”, a dve decenije kasnije Vladeta Košutić je ponudio novu verziju. Te, 1972. godine tog posla se prihvatio i Kolja Mićević, kojem dugujemo još jedan, najnoviji prevod, iz 2006. godine.

U knjigu su uključeni prevodi Trifuna Đukića (1965) i možda najpoznatiji i najpopularniji Branimira Živojinovića iz 1979. godine.

Pesma koju su francuski simbolisti podigli na pijedastal kao svoj veliki uzor i inspiraciju objavljana je u njujorškom listu “Ivning miror” i honorar je iznosio samo devet dolara. Ali je zato američki izdavač Harper za svoje bibloiofilsko izdanje, kao monografije velikog formata, angažovao najcenjenijeg ilustratora druge polovine 19 veka Dorea, koji se proslavio ilustracijama “Biblije”, Danteove “Božanstvene komedije” i Servantesovog “Don Kihota” i platio mu enormnu sumu od 30.000 zlatnih franaka.

“Gavrana” su u Francuskoj prevodili u proznoj formi Šarl Bodler, Stefan Malarme, a ima još pet prevoda.

Na ruski ga je prepevao Konstantin Baljmont, a postoje četiri prevoda na španski, uz prevode na katalonski, baskijski i asturijski.

“Gavran” se može pročitati na bezmalo svim jezicima sveta. Toj pesmi i Poovom literarnom opusu divili su se mnogi slavni pisci 19. i 20. veka, od Dostojevskog, preko Vajlda, Kafke do Tomasa Mana, Luisa Borhesa…

Poslednja strofa “Gavrana”

I Gavran, stvorenje žalno, sedi stalno, sedi stalno,
krila mu se oko bledog Paladinog kipa sviše,
oči su mu zlokob prava, ko zloduha koji spava,
svetiljka ga obasjava i sen mu po podu piše:
duša mi se od te senke što se njišuć podom piše
spasti neće - nikad više!

Izvor: RTS

POLITIČKA SATIRA ODUMIRE

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

TRADICIONALNI konkurs “Novosti” za najbolju karikaturu, ustanovljen pre 42 godine pod imenom Petra Pjera Križanića, slikara koji je početkom 20. veka etablirao karikaturu kao novinarski “žanr”, dobio je nove laureate.

U Galeriji “Progres”, u ponedeljak u 19 sati, pobednicima takmičenja koje je po značaju odavno prevazišlo granice Srbije, svečano će biti uručene nagrade - Zlatnog “Pjera” (Plaketa, rad Nebojše Mitrića) i 100.000 dinara, dobiće Milanko Kaličanin iz Kraljeva. Njegova karikatura bez reči, kako je ocenio žiri kojim je predsedavao akademik Dušan Kovačević (članovi su bili glumac Petar Kralj, satiričar i aforističar Voja Žanetić, slikar Caja Radojčić i karikaturista Muhamed Đerlek, prošlogodišnji pobednik ovog konkursa), bila je najbolja u konkurenciji 122 rada koji su ove godine ušli u uži izbor (ukupno je pristiglo 665 radova 169 autora). Nagrađene, kao i karikature koje su se našle u užem izboru, deo su postavke u galeriji “Progres”.
Srebrni “Pjer” i 50.000 dinara pripašće Nikoli Pejkovu iz Crepaje, autoru karikature pod naslovom “Maske”, a Bronzani “Pjer” i 30.000 dinara biće uručeni Jovanu Prokopljeviću iz Zemuna, autoru karikature bez reči.

Najbolji karikaturista portreta ove godine je Zoran Tovirac Toco iz Zemuna, koji će za pobednički rad - portret Ivana Tasovca, direktora Beogradske filharmonije, koji nosi naslov “Trilogija politička - sportska - kulturna” dobiti Plaketu “Pjer” i novčani iznos nagrade od 40.000 dinara.

Posebna zanimljivost ovogodišnje svečanosti u Galeriji “Progres” svakako je otvaranje izložbe svih pobedničkih karikatura tokom protekle četiri decenije, koliko traje jedno od najrelevantnijih i najcenjenijih takmičenja za najbolju karikaturu na ovim prostorima, kako ga ocenjuje Dušan Kovačević

- Karikatura kao sjajan aforizam mora da bude složena, svima jasna, aktuelna i uvek na svoj način šarmantna. Najbolje su univerzalne karikature, koje mogu da se objave u bilo kom časopisu na svetu, ili koje može da razume bilo koji stranac koji dođe ovde. Ono što mogu da kažem i što je apsolutno tačno jeste činjenica da imamo sjajne aforističare koji su ušli u mnoge svetske antologije, i sjajne karikaturiste. Karikatura je u tradiciji naše likovne umetnosti bila uvek izuzetno značajna i poštovana. Desila se, međutim, stvar koja je dobra kolateralna šteta - kao i u pozorištu i na filmu, nije više toliko bitna ta, takozvana, “politička priča”. Samim tim, i karikatura je postala manje satirična u političkom smislu, što je, moglo bi se reći, vrsta mane, a više univerzalna, što je vrsta kvaliteta - smatra Kovačević.

Izložba u Galeriji “Progres” biće otvorena do 6. decembra.

PRIČA O SUDBINI ČOVEKA

SVE tri nagrađene karikature su na izuzetno aktuelan i majstorski nacrtan način ispričale priču o sudbini čoveka u današnjem svetu. Univerzalne su po poruci i po bitnosti, poimanju sudbina u civilizaciji koja se planetarno urušava - na neki način su i opomena, i upozorenje i vapaj za razumom. Ove crteže- karikature je teško prepričati, jer je njihova vrednost upravo u tome što su mogu razumeti ne samo u formi koju su autori izneli na papiru, sa višeslojnim tumačenjima i značenjima. Ona je originalna u svojoj autentičnosti pera, a ne u mogućnosti vrednosti izgovorene ili prepričane reči, zapisao je žiri o pobedničkim karikaturama 42. konkursa.

Izvor: Večernje novosti R. R.

PREMINUO PESNIK DRAGOMIR BRAJKOVIĆ

Ana Čizmar    Poezija, Vesti

 

Srpski pesnik Dragomir Brajković (62) preminuo je juče u Urgentnom centru u Beogradu, potvrdila je Tanjugu porodica pesnika.

Brajković, koji je bio i član srpske delegacije na manifestaciji “Dani srpske kulture u Temišvaru”, koju predvodi ministar kulture Nebojša Bradić, preminuo je od posledica moždanog udara.

Brajković je rođen 1947. godine u selu Pisana Jela, kraj Bijelog Polja u Crnoj Gori.

Dobitnik je više književnih nagrada, među kojima su italijanska nagrada Padoeus Amoenus za delo “Krvava svadba u Brzavi”, nagrada Dušan Kostić za pesničku knjigu “Starostavnik”, nagrada Zmaj Ognjeni Vuk za zbirku pesama “Za vekom zalazeći”.

Brajković je napisao i Teslin pojmovnik u čast 150. godišnjice rođenja naučnika Nikole Tesle i priredio dve antologije savremene poezije za decu ( izbor pesama za mlade Branka Chopića).
Mesto i vreme sahrane biće naknadno objavljeni.

Izvor: Večernje novosti

DRAGOMIR BRAJKOVIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Dragomir Brajkoiić je rođen 1947. godine u selu Pisana Jela, kod Bijelog Polja. Objavio je knjige pesama: Veliko putovanje (1970), Proleće u Teheranu (1972), Krvava svadba u Brzavi (1976, 1987, 1990, 1992, 1990), Povratak u Crnu Goru (1981, 1985), Ledene gore, južna mora (1983), Kroz podvige - u čitanke (1983), Put u reči (1987,1992), Vatra u rukama (1992,1993), Slovo o postanju (izabrane i nove pesme, 1994) i Discorco sulla genesi (1996).

Objavio je i knjigu pesama za decu Dva detinjstva (1991, 1992).

Za knjigu Krvava svadba u Brzavi dobio je književne nagrade: “Milan Rakić”, “Isidora Sekulić”, “Risto Ratković” i “Trinaestojulsku”; za knjigu Vatra u rukama dodeljena mu je Oktobarska nagrada grada Beograda za 1991. godinu, a za knjigu Slovo o postanju (izabrane i nove pesme) dodeljene su mu nagrade: Grad pisaca Herceg Novi, “Spsti Sava” i “Vito Nikolić”.

Brajković je dobitnik nagrade Zlatni grumen na Borskim susretima književnika Balkana 1989. godine, Vukove nagrade za 1991. godinu i Pečat varoši sremskokarlovačke.

Autgor je knjige parodija Od versah meštri (1985,1992) za koju je dobio književnu nagradu “Branko Ćopić”, knjige putopisa Mnogolika Kina (1983), knjige ogleda o delu Vuka Karadžića Oko stožera (1989, 1991) i monografije Desanka Maksimović ili slovo o ljubavi (1995).

Priredio je i dve antologije naše savremene poezije za decu: Sve što raste (1984) i Važna pitanja (1988), a sa Milovanom Vitezovićem priredio je i propratio komentarima Čitanku Kosovskog boja (1989).

Pesme Dragomira Brajkovića prevođene su na ruski, nemački, švedski, slovenački, engleski, portugalski, rumunski, španski, slovački, makedonski, italijanski, francuski, kineski, turski, japanski i jermenski jezik a zastupljene su u više pregleda, panorama, antologija, čitanki i u školskoj lektiri.

KRVAVA SVADBA U BRZAVI

Ljubavi, probudi me u ponoć ljubavi!…
Ugušiće me more, sjećanja iz djetinjstva i muke
Izvadi mi sjekiru iz plećki, odveži mi ruke,
Skini mi krv sa očiju, krv viđenu na svadbi u Brzavi…

Ludo je kolo igralo oko manita svirača,
Ludo se tijela lomila: noga zemlju ne dodira!
Kolo momaka i udavača; kolo crnogorki i povezača,
Kolo rijetkih perlonki i još ređih šešira.

Pored zadružnog doma rakija na polić i kilo
Pored njih bjelokapi prodaju biskvite i šećerleme,
Prikani, kumovi, komšije lako nalaze teme,
Već nakresani počinju pjesmu: pominju drago i milo…

Predveče (ne zna se kako ni otkud) povadiše nože;
Braneći otetu odivu, grabeći tuđe zlato,
Do tada pitomi, prosto jagnjad, skočiše u vučje kože
I prosuše krv i mozak u izgaženo blato.

Ljubavi, probudi me ljubavi!…
Ugušiće me more, sjećanja iz djetinjstva i muke!
Strah me je! U noževe će olistati mi ruke
I odvešće me ponovo na krvavu svadbu u Brzavi.

 

NI MI, NI ONI

Imali smo dva sveta: jedan naš, drugi njihov.
Na jednoj strani mi, na drugoj oni.
Sad ležimo u zemlji pomešani -
Ni mržnji, ni ljubavi više nismo skloni
Ni mi, ni oni.

Imali smo gradove: mi naše, oni njihove.
Na zidinama mi, iza bedema oni.
Sad loze su i povijuše na zidinama,
I više ne pružamo ni ruke ni mačeve
Ni mi, ni oni.

Imali smo ljubavi tužne i različite.
Imali smo svoju zvezdu i pod njom mesta draga.
Sad duboko istu zemlju ljubimo
Na kojoj jedva ostavismo traga;
A na njoj besmo ljubavi i mržnji skloni
I mi, i oni…

Imali smo zemlju: mi našu, oni njihovu.
I nebo kojim tuga pluži
Sad zvezde smo koje niko ne razdruži.
A mesta naših ljubavi toliko nam draga
Rekoše: jedva ste ostavili traga!
A bili smo svim porocima skloni
I mi, i oni…

Imali smo to što drugi imati neće.
I što nam se više nikad neće dati.
Sad smo grob nas, grad fosforni, u nebo leče
I muklo teško saznaje zvoni
Da krvave tragove ostavismo žarko ljubeći
I mi, i oni.

NE KAO ROB PREPOKORNI

JA NE SLUŠAH

Ja ne slušah cara ni ćesara,
Niti služih kneza osiona.
Slušao sam kako raste trava;
Na ustanak kako zovu zvona.

Svi su znaci o životu mome
Viš Srbije po nebu vedrome…

Slutio sam kako diše raja
I iz gore ajduka priziva;
Slijep pjevač kraj vječna ognjišta
Oglasi se narodnim snovima.

Bjehu znaci o životu tome
Nad Srbijom po nebu vedrome…

Ja ne služih dvoru ni saraju
Nego srcu i narodnom sanku.
Nisam slušo tuđih gora žubor.
Služio sam gunju i opanku.

Svi su znaci o životu mome
Viš Srbije po nebu vedrome…

Tamo mjesec sjajni zvijezde kara,
Tamo Vožde s Bogom razgovara…
Tamo gleda sirotinja raja
Oće l’ muci, skoro biti kraja.

Ja sam hteo za svaku priliku
Da smo, barem, nekom na vidiku.

POHVALA VUKU

SLEPI PEVAČ I VUK

Vatra sa jedne strane,
Sa druge - voda!
U jezik, u jezik stane
Plameni san - sloboda!

Iza: četiri veka čame!
Ispred: nevidelica!
Kroz jezik još samo bleska
Sloboda - svetlica!

Četiri veka ropstva,
Da ne ostanu muk,
U pesmu buntarsku skupljaju
Slepi pevač i Vuk.

Da u prošlost sve ne ode,
Da ne mine.
Suvim zlatom da zazvone
Sve daljine.
Da otkriješ drevnu sliku
U pamćenju, u jeziku.

EPILOG

U vremenu odluka
I muka
Srbija je
Prizivala Vuka.

S njim spajala
Prošlo i buduće
I belom se danku radovala.
S njim selila ognjišta i kuće
S njim u sudnje doba propevala.

Sanjala je dugo iz prikrajka
Da pobegne dalje od opanka,
Pa da jezik, granu svoju rodnu,
Sa njim skloni u pesmu narodnu.

U vremenu odluka i muka
Naš se narod, oglasi kroz Vuka.

 

TABULA U GORNJEM BRIJANJU

Miroslav Mladenović    Kultura, Nauka, Vesti

NIŠ - Ulomak tabule, sa sačuvanim delom teksta na latinskom jeziku, koji naznačava mesta rođenja vizantijskih careva - Justina Prvog (rodonačelnika dinastije) i potonjeg cara Justinijana Prvog (Justinovog usvojenika i sestrića), pronađen je u leskovačkom selu Gornje Brijanje, petnaestak kilometara od Caričinog grada. Grafičar Dragan Đorđević iz Knjaževca, koji je na ovo otkriće, kako kaže slučajno “naleteo”, smatra da je pločica iz 6. veka.

Prevod latinskog teksta tabule glasi: “U čast rimske imperije /po naredbi vojnog zapovednika za Ilirik/, upravitelj i preosvešteni /blaženi Teofilijus pod vladarem Justinijanom/ nadgledao rekonstrukciju vojnog logora Manja kruška i civilnog naselja Taurezijum. On ističe da je najznačajnije što tekst, prvi put posle Prokopija, pominje ime mesta rođenja Justinijana Prvog - Tavresivm. Pozivajući se na Prokopija i podatke iz beležaka drugih istoriografa, ovaj podatak pominje i Georgije Ostrogorski, znameniti vizantolog, u kapitalnom delu “Istorija Vizantije”.

Izvor: Večernje novosti S. B.