KAKO REĆI: ŽENA BORAC ILI BORKINJA

Nebojša Đorđević    Kultura, Nauka, Vesti

Otvorena polemika o ženskim titulama u srpskom jeziku

Dragana Mršević Radović, Miroslav Nikolić, Svenka Savić, Bogdan Terzić

Osobu ženskog pola koja predaje u školi zovemo učiteljica ili profesorka/profesorica, kada leči ona je doktorka/doktorica, ali šta ako zastupa ljude u sudskim procesima? Je li onda advokat, advokatica, akvokatkinja, zastupnik ili zastupnica? Kako tek nazvati ženu borca - borkinja?

Na koji način uskladiti srpski jezik sa Deklaracijom o ljudskim pravima (1948), pitanje je kojim su se pozabavile Svenka Savić, Marijana Čanak, Veronika Mitro i Gordana Štasni u knjizi „Rod i jezik”. Ova publikacija upravo se pojavila u izdanju „Ženskih studija i istraživanja” i „Futura publikacije” (projekat je podržala Fondacija „Fridrih Ebert”), a već je izazvala polemike i kritike. S obzirom na to da jezička kultura u Srbiji decenijama nije na zavidnom nivou o rodnoj ravnopravnosti do sada se nije detaljnije raspravljalo.

- Publikacija sumira dosadašnja iskustva, ukazuje na moguće pravce normiranja rodno osetljivog jezika i poziva na dijalog kako lingviste, tako i celokupno društvo. U Srbiji se tek formira navika da razmišljamo o jeziku u kontekstu ljudskih prava - kaže prof. dr Svenka Savić.

Zvanja i zanimanja u zdravstvu, prosveti, sportu, muzici su odavno i ženska (doktorka, učiteljica, flautistkinja, pijanistkinja, teniserka, sportistkinja), ali ima oblasti u kojima, npr. nisu definisana akademska zvanja, recimo (docentkinja, prodekanka…).

- Naš jezik je arhaičan i neravnopravnosti ne možemo u potpunosti otkloniti, ali smo, što se tiče ravnopravnosti polova dosta odmakli - tvrdi prof. dr Miroslav Nikolić.

On se, kao i većina lingvista, zalaže za to da se koriste reči za ženska zanimanja koje već postoje, kao i one koje se mogu napraviti po uobičajenim modelima srpskog jezika. Ipak, ni najplemenitiji ciljevi kao što je ravnopravnost ne mogu biti opravdanje da se silom menja jezik, upozorava naš sagovornik, reč mora biti prihvaćena spontano, ne može se narediti njena upotreba. Da li je neka forma ženskog roda za zanimanja i titule lepo ili dobro skovana može nam reći jedino naša intuicija. Osnovno pravilo je da reč ne para ni uši, ni misao, ni mozak, ni znanje, objašnjava prof. dr Dragana Mršević.

- Neke stvari nama lingvistima mogu biti nepravilne, ali prihvatljive jer su potrebne jeziku. Potreba najbolje rešava jezičke nedoumice.

Kada imamo dilemu da li nešto dobro zvuči bolje je da izbegnemo građenje reči, savetuje profesorka Mršević: kustoskinje, kustosice, psihopatice, vojne pitomkinje ili pitomice, nisu dobra rešenja.

- Reč „pitomice” u srpskom postoji, ali nema veze sa vojskom. Pitomice su pre Drugog svetskog rata bile devojke koje su dobijale stipendiju.

Naročito treba voditi računa kod opisnog imenovanja ženskih zanimanja.

- Nije dobro ni rešenje zameniti telekomunikatorka sa osoba zadužena za telekomunikaciju. To me podseća na birokratski jezik iz doba komunizma, kojeg smo se jedva otarasili - upozorava prof. Dragana Mršević i kaže: - Ja nisam osoba za držanje časova, već profesorka.

Pitanje za diskusiju je i da li izbegavamo neravnopravnost kada kažemo „matematičari”.

- Načelno je pitanje da li reč matematičari isključuje osobe ženskog pola? Ja mislim da ne. Reč je upotrebljena za nekonkretne, neodređene osobe i ne znam zašto bi žena bila isključena iz toga. Slično je kada se upotrebljava reč čovek u značenju ljudsko biće. Kada kažemo „čovek je za to i to sposoban” svi znamo da je u pitanju ljudsko biće. Tako se kaže i žena borac - borac u najopštijem smislu - tvrdi Dragana Mršević.

Neki lingvisti ipak smatraju da se treba držati tradicije prema kojoj se na dokumentima, diplomama, uverenjima, potvrdama, zvanja daju isključivo u muškom rodu.

- Nećemo za doktora filoloških nauka reći doktorka filoloških nauka. Pitao sam doktorke sa Medicinskog fakulteta jesu li one patološkinje ili patolozi, gastroenterohepatolog ili gastroenterohepatološkinja. „Bože, odakle vam to!”, rekle su mi. Sreo sam moju nekadašnju studentkinju, sada prvakinju Beogradske opere Jasminu Trumbetaš, koja, dakle, ima i jezičko obrazovanje, i pitao je da li je ona sopranistkinja ili sopranistica. „Ju, otkud vam to!” bila je i njena reakcija - kaže prof. dr Bogdan Terzić.

Evropska zajednica zahteva da žena bude vidljiva u aktima i zakonima. Svi jezici naprednih društvenih sredina zahvaćeni su ovim procesom. Pošto se kod nas broj profesija mnogo povećao imamo probleme u njihovom imenovanju, ističe dr Stana Ristić, recenzent knjige „Rod i jezik”.

Sekretarka protiv sekretarice

- Primećujem da je od skoro u upotrebu ušla reč sekretarka (državna ili pokrajinska) i ne bih imao ništa protiv nje da ne postoji reč sekretarica. Neki kažu da ne znače isto ili da je sekretarica nižeg ranga. Po tom principu bismo mogli da tražimo da se predsednik države zove drukčije jer imamo i predsednika kućnog saveta. Moram priznati da sam razočaran tolikom učestalošću sufiksa - ka, koji je potisnuo tipičan štokavski, srpski sufiks - ica (profesorka/profesorica) - kaže prof. dr Miroslav Nikolić.

Rečnici i praksa

Nazivi za zanimanja i titule žena u srpskom jeziku još uvek nisu normirama, ali ih se obilje nalazi u Rečniku SANU i Matice srpske. Međutim, nekih naziva za ženska zanimanja - danas sasvim uobičajenih u stručnoj literaturi i medijima - nema u rečnicima.

Primeri iz rečnika

- aktivistkinja
- ambasadorka
- astronomka
- avijatičarka
- bravarka/bravarica
- čelistkinja
- ekonomistkinja
- genetičarka
- gnjuračica
- intelektualka
- poslanica
- vozačica

Primeri iz prakse
- atašeica
- biološkinja
- dirigentkinja
- docentkinja
- ekspertkinja

- električarka
- forenzičarka
- geometarka
- gineloškinja
- hiruškinja

- kancelarka

- pedijatarka

Izvor: Blic Online Manuela Graf | Foto:J.Vučetić

 

FOTOGRAFSKO PUTOVANJE PO GRČKOJ

Miroslav Mladenović    Kultura, Vesti

Izložbom u Helenskom fondu za kulturu u Beogradu sinoć počelo predstavljanje zemlje gosta Sajma knjiga

U okviru predstavljanja Grčke kao zemlje počasnog gosta 54. međunarodnog beogradskog sajma knjiga u Helenskom fondu za kulturu u Beogradu otvorena je izložba „Fotografsko putovanje po Grčkoj”.

Demosten Stoidis, ambasador Grčke u Srbiji, otvarajući izložbu, rekao je da „ovakvi kulturni događaji obogaćuju i produbljuju srpsko-grčke odnose”. On je naglasio da je „Fotografsko putovanje po Grčkoj” odlična prilika da srpska javnost upozna posebno polje grčke kulture, fotografsku umetnost.

- Cilj ove izložbe je da se ovdašnja javnost, posebno oni koji se bave fotografijom upoznaju sa grčkom fotografijom o čemu se ovde gotovo ništa ne zna, kao što se ni u Grčkoj malo zna o srpskim fotografima - objasnio je Niko Cicimelis, savetnik za kulturu Helenskog fonda u Beogradu.

Prema njegovim rečima, izložene su „istorijske knjige”, fotomonografije velikih grčkih majstora fotografije od Falipa Margaritasa i braće Manaki do savremenih fotomajstora, čime se stiče uvid i u društvenu i kulturnu istoriju Grčke. Pre Beograda, ova izložba je predstavljena tokom leta 2009. u Rumuniji, a prema rečima organizatora, nastala je „zahvaljujući dobroj volji grčkih izdavača i institucija koji su ustupili svoja najvrednija izdanja”.

Goste je kroz izložbu proveo Niko Cicimelis, posebno se zadržavajući na antologijama fotografije 19. veka, retkim i neobičnim izdanjima poput fotomonografije poznatog grčkog pesnika nobelovca Jorga Seferija, ali i monografijama o grčkim ostrvima i gradskoj arhitekturi grčke prestonice i drugih gradova. Izložba je otvorena do 28. oktobra.

Izvor: Danas J.T.

DRAGAN KOLUNDŽIJA - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Vesti

Dragan Kolundžija je rođen 1938. godine u selu Gornje Vodičevo, kod Novog Grada. Jugoslovensku i opštu književnost diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Radio je na Kolarčevom narodnom univerzitetu kao urednik Katedre za književnost i umetnost, a jedno vreme radio je i kao jugoslovenski nastavnik u našim osnovnim i srednjim dopunskim školama u Francuskoj. Zastupljen je u više antologija srpske poezije u zemlji i inostranstvu. Pesme su mu prevođene na francuski , engleski, njemački, ruski, italijanski, mađarski, kineski, bugarski, poljski, češki, slovenački i albanski jezik.

Dobitnik je i više književnih nagrada, između ostalih, i nagrade Mladosti (1961), nagrade publike na Struškim večerima poezije (1966), Dvadesetsedmojulske nagrade bivše BiH (1987), dveju nagrada Branko Ćopić-iz Fondacije Branko Ćopić, Banjaluka (1990) i iz istoimene Zadužbine pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu (1993), Vukove nagrade (1996), i Plakete Disovog proleća, kao i nagrade Nek teku reke Umetničke kolonije slikara i pesnika Ada Huja iz Beograda za najbolju knjigu ljubavne poezije u 2000. godini.

DELA:

• Zatvorenik u ruži (1957)
• Čuvari svetlosti (1961)
• Zlato i roditelji (1965)
• Koja godina, koja zvezda (1969)
• Pogleđevo (1971)
• Orah (1973)
• Tamne vojske (1975)
• Lirika-izbor (1977)
• Ostavljeno svetlo (1977)
Zvono za povratak (1978)
• Očevina (1979)
• Svežanj ključeva (1980)
• Godine koje proći neće-izabrane i nove rodoljubive pjesme (1982)
• Zaustavljene kapi (1982)
• Nesvanulice (1987)
• Plamom smo vezani-izbor (1988)
• Zaustavljen život-izbor rodoljubivih i porodičnih pjesama (1990)
• Kozara, opet (1993)

• Dnevnik zatvorenika u ruži (1995)
Zatvorenik u ruži među svojima (1997)
• Dato u drhtanju-izabrane i nove ljubavne pjesme (1997)
• Pesme u vremenu-izabrane i nove pjesme o zemlji, ljubavi i prirodi (1999)
• Prozor otvoren na plavo (1999)
• Ničija kuća (2000)
• Vek u ratovima-knjiga posvećena slobodi i ljubavi (2002)

LETO

Zaspim pred kapijom leta. Juni dođe.

U bašti jabuke od zlata. Oko se moje

malo otvori. Nebo u korpi od granja.

San moj-konj bez uzde na proplanku krvi.

Siđem mu dole i dam mu žutu livadu.

Onda opet zaspim. Juli dođe. U šumi

senka okovana danom. Oko se moje veliko otvori.

Srna u cveću zapaljene borovine.

Ja malen. Skoro mrav. Zbunjen od igre

belog stada neba ćutim ispod žutog vrta sunca.

Avgust dođe. Moje malo i veliko oko otvoreno.

Konj koji živi negde u meni počinje da peva.


NOKTURNO

Zadrži ovo veče na kamenju pećina,

u kojem ćeš naći ukočeni osmeh ptica

i zakucaj na vrata šume-

javiće ti se srna koju do tada nisi poznavala.


Ukradi njene rascvetane rogove,

nad kojima stare zvezde dogorevaju

i čekaj moj povratak koji će trajati:

toliko tek da zavoliš osmeh,

toliko tek da otkriješ cvet,

toliko tek da se učiniš lepšom od proleća.


Zadrži ovo veče na svim drumovima

Što su se zgrčili u tami

I prođi kroz bleštavi kanal mesečine-

Prestaću da mrzim samoga sebe.

ŠTA DA RADIM U OVOJ NOĆI?

Šta da radim u ovoj noći belih višanja,

u ovoj noći nabujale mesečine, žutih rađanja,

šta da radim, prijatelju moj,

šta da radim u ovoj noći pod kvadratom lišća

i mrava?

Konji me odnose, o, beli korenu mojih godina,

mojih osamnaest listova sa drveta leta!

Košute me gaze, silovito o šumu udaraju-

O, sunce na zidu nacrtanog raja!

Leto me u vrt vatre baca, prijatelju moj,

leto me u vrt vatre baca i majka me ne posećuje,

jer zna da sam pesnik i luđak.

Zaklaću se, o, vi beli mornari sna,

Zaklaću se nožem palog mi Lazara i Kosova!

Nosi me, prijatelju moj,

nosi me na rukama sećanja

kurjaku u planinu,

ratniku u zemlju.

Nosi me do okovanih konja i Cigana,

prijatelju moj.


BIO SAM…

Ako si nekada bio na ulazu u raj

koji se može sagledati malim okom ptice,

mogao si me videti-

bio sam sunce sklopljeno kapcima očiju.


Ako si nekada bio oblak

koji se u dvadeset časova preobrazi u čoveka,

mogao si me videti-

bio sam gušter koji se često zavlači u meso stene.


Ako si nekada bio riba

koja se kupa u grlu vode,

mogao si me videti-

bio sam zvezda priljubljena uz dva neba.

uz nebo koje nestaje odjekom vazduha

i uz nebo koje se topi pod pločom vode.


STRAH

Strah me je da se obrem.

Strah me je da se zagledam u jednu tačku.

Strah me je u sunce da pogledam.

Ne znam u kom to delu tela sam vreme.

Mala kolevko kostiju, očevom rukom u grob spuštena,

poslednja zvezda neba i moje krvi lik ti je ponela,

veran tvom svetu raja i pakla, i tebi samoj,

pod zemljom, između dve čvrsto spojene ploče smrti.

Mala kolevko-prva rano moje razgolićene majke,


ДЕСЕТ МЕДАЉА ЗА КЊАЖЕВАЧКИ POWERLIFTING КЛУБ НА ДРЖАВНОМ ПРВЕНСТВУ

Nebojša Đorđević    Sport, Vesti

На државном такмичењу у BENCH PRESS - u, одржаном у суботу, 24.10. 2009. године у Књажевцу, такмичари Powerliftig клуба “Књажевац” освојили су седам медаља: 4 сребрне и три бронзане медаље, док су у женској конкуренцији, такмичарке овог клуба освојиле три прва места.

Powerliftig клуб “Књажевац” је екипно је освојио друго место иза екипе “Партизан” из Београда. На такмичењу је учествовало око 40 такмичара из 14 клубова из земље, док су гости били из Словеније.

Књажевачки клуб је био и организатор такмичења у сарадњи са локалном самоуправом, која је била генерални покровитељ док је такмичење спонзорисала компанија ДОО Десинг.

STO DVADESET GODINA AJFELOVE KULE

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Pariz - U Parizu se obeležava 120 godina postojanja Ajfelove kule, a svako veče do 31. decembra kula će biti deo svetlosne predstave.

Godišnjica je proslavljena još u martu, ali će do 31. decembra kula svake večeri, od 20 do 23 časova, biti deo svetlosne predstave. Tradicionalno zlatno osvetljenje zamenjeno je lajt šouom, a veliki broj projektoraće praviti specijalne efekte, rekao je Žak Barijer, šef osvetljenja Ajfelove kule.

On je zakao da mnogo ljudi radi na tome - od inženjera i dizajnera do tehničara.

“Učinićemo pomoću svetlosnih efekata da se kula kreće, igra, biće u više različitih boja. Predstave će otprilike trajati po 12 minuta”, rekao je Barijer.

Izvor: B 92