BAJAGA U BERLINU URUČUJE MTV NAGRADU

Ana Čizmar    Muzika, Vesti

BEOGRAD - Muzička televizija (MTV) saopštila je da će frontmen sastava “Bajaga i Instruktori” Momčilo Bajagić 5. novembra uručiti nagradu MTV Regional Act Award hrvatskom bendu Lollobrigida.

Dodela evropskih MTV nagrada, po 16. put, održaće se 5. novembra u O2 Areni u Berlinu, u blizini Brandenburške kapije.

U velikom javnom glasanju na sajtu ove muzičke televizije Lollobrigida je pobedila u kategoriji Best Regional Act.

U konkurenciji su bili sastavi Darkwood Dub, Dubioza kolektiv, Elvis Jackson i Super Hiks, navodi se u
saopštenju.

Izvor: RTV

SKD “PROSVJETA” IZ ZAGREBA NA SAJMU KNJIGA

Mirjana Živić - Mitić    Knjige, Kultura, Vesti

BEOGRAD - U Kolarčevoj zadužbini sinoć je gostovalo Srpsko kulturno društvo “Prosvjeta” iz Zagreba da bi predstavilo 10 naslova ovogodišnje izdavačke produkcije sa kojom će nastupiti na 54. beogradskom međunarodnom samu knjiga.

Domaćin je bio pesnik i urednik u više beogradskih izdavačkih kuća Nikola Vujičić, rođen u Sisku, koji je aktivno uključen u aktivnosti “Prosvjete” i koji je podsetio da se ove godine obeležava 65 godina od osnivanja Društva.

Oko 130 naslova za 14 godina

O Društvu i njegovim aktivnostima, od osnivanja do danas, govorio je aktuelni predsednik Čedomir Višnjić podsećajući na ljude koji su se okupili u novembru 1944. u Glini, na osnivačkoj skupštini, a ubrzo i objavili prvu knjigu “Pjesme borbe i slave” nastalu tako što su štampane pesme koje su uglavnom znali napamet neki od članova vraćajući se na najstarije korene srpske literarne tradicije, usmenu književnost.

Jedan od važnih perioda za “Prosvjetu” bile su godine “maspoka” na kraju šezdesetih kada je došlo do njenog revitaliziranja, kao reakcija na pojavu hrvatskog nacionalizma.

Novi pokušaj intenziviranja rada došao je početkom 90-ih da bi ceo rad zamro nakon izbijanja rata kada su neki od članova dežurali u prostorijama Društva da im barem to ne bi bilo oduzeto.

Višnjić je priznao da su članovi Društva koji su ostali sve vreme u Zagrebu bili svesni da je odobrenje vlasti da se obnovi rad 1993. bilo alibi pred svetom kako su tolerantni, ali su prihvatili taj kompromis jer su bili svesni da su jedini čuvari materijalne i duhovne ostavštine Srba u Hrvatskoj koju treba sačuvati.

Za proteklih 14 godina “Prosvjeta” je objavila oko 130 naslova među kojima je 14 brojeva godišnjeg almanaha “Ljetopis”.

Društvo je odredilo kao svoje ciljeve da evidentira šta su sve baštinili da bi mogli da to čuvaju, kao i da podstiče i podiže književno stvaralaštvo srpskih pisaca pre svega iz Hrvatske, ali i iz drugih krajeva, pa i iz Srbije.

On je kazao da je “Prosvjeti” vraćen deo imovine srpskih institucija u Zagrebu i da im je to omogućilo da finansiraju izdavačku delatnost i neke druge aktivnosti kao što je bila obnova rodne kuće Milutina Milankovića u Dalju koju bi želeli da pretvore u dom kulture za Srbe iz Slavonije.

“Život i običaju Srba graničara”

Ove godine su pokrenuli novi književni časopis “Slijepi putnik” namenjen mladim autorima, a štampali su četvrti broj “Srpsko-dalmatinskog magazina”.

Izdati su reprinti Miloša Okuke “Srpski dijalekti” i Nikole Begovića “Život i običaju Srba graničara”, a za beogradski sajam stiže kapitalno delo Miodraga Kolarića “Evropski putevi srpske umetnosti” (barok, klasicizam, romantizam i realizam) objavljeno u saradnji sa beogradskim izdavačem “Equilibrium” i “Vrela u vrleti” Dušana Ivanića.

Od beletristike, objavili su pesničke zbirke Borivoja Vezmara i Dare Sekulić i prozu Lidije Vukićević, a sa beogradskim Zavodom za udžbenike pripremaju Sabrana dela Sime Matavulja.

U pripremi je štampanje odabranih dela istoričara Mite Kostića koja su najbolji izvor za istoriju Srba u Hrvatskoj.

Izvor: RTV

НЕБОЈША ЂОРЂЕВИЋ - сонетни венац “БРОД КОЈИ (М) САЊА (М)

Aleksandra Radovanović    Poezija

Небојша Ђорђевић (05.03.1960. Књажевац) основну школу и гимназију похађао у Књажевцу, а право студирао на нишком Универзитету. Пише песме, кратке приче, приповетке и хаику. Објавњивао је у више књижевних часописа и листива. Учесник је више песничких сусрета и културних манифестација. Добио је више награда за поезију и кратку причу. Оснивач је Друштва за стварање облика (ДРУОС) и утемељитељ Вартоломејског књижевног конкурса. Поезија му је превођена на енглески, француски и бугарски језик. Члан је Удружења књижевника Србије у Београду.

Објавио је песничке збирке:

Атлас мојих светова /Багдала - Крушевац, 2000./
Долазе Самарићани / Багдала -Крушевац, 2001./
Брод који(м) сања(м) /Арт група Акт - Ваљево, КК Бранко Миљковић - Књажевац 2003/
Антологија савремене поезије књажевачких песника /КК Бранко Миљковић - Књажевац 2003./
Hic Rhodus, hic salta /Фамилет -Београд, 2006./1

Метафорички сажетак по прашини историје, који је песник покушао попут палимпсеста да одгонетне, опсесија прошлошћу којом треба да пронађе формулу за садашњост и будућност, песничка је тема Небојше Ђорђевића у књизи - сонетном венцу Брод који(м) сања(м). Песник је свој сонетни брод са 14 једрих сонетних једара отиснуо на пучину колико у бит ишчезлих цивилизација, толико у пучину самог себе.

Право да открије паралелно своје светове, своје нове унутрашње атласе, у поривима несталих цивилизација, откривање је сопственог острва спаса у личној космогонији која је извор и ушће, тачка поласка и тачка доласка, одмотано клупче које се враћа свом чвору за развезивање…

АРХИТЕКТУРА И АЛГЕБРА

Бродовље поринусмо далековидим очима
у плодове тишине, кроз ритам осаме,
за месечев лук по звезданим ноћима,
за сунчев ореол над звоњавом таме,

пре но што се измени Вавилон,
раније и од вртова, које сачинисмо,
тек нека им буде овај поклон,
јер Сумер нас чека, где бродили нисмо:

Неки чудни знаци збрајају нам мисли
и нула је моћна када је на крају -
невидљиви товар од бројки смо стисли

а пођосмо даље, Акађани знају,
носећи облак успостављеног познанства,
руке у једној тачки непрегледног пространства.

2

У ПЕСКУ ИСТИСНУТЕ ТЕЧНОСТИ

Руке у једној тачки непрегледног пространства
ширимо веслајући, досежући звезде,
чашу пуну неба у киши тајанства
испијамо: огњиште и прадедови са нама језде.

Египат, земља (мумифицираних) фараона:
Бежећи безглаво кроз тетрапак пирамида
у неспокој Сфинге, непојамног клона
и Амон и Атон црвене (са маском) од стида:

пред александријском библиотеком. Вече.
Уносимо Архимедов закон из мрака:
научиће уроњено тело да тече -

и без воде, несталност је свака.
Јутро је. Песак нам у очима.
Одлазимо потпуни, сједињени у ветровима.

3

ХЛЕБ И РУЖЕ У ПУСТИЊИ

Одлазимо потпуни, сједињени у ветровима,
бисерни у хтењу, без икаквог зида -
само су хридине подупир сновима,
узнеће у простор набреклога вида:

“Тако ми царства Парсуах” - говорио је Дарије,
а ми непоуздани за сатрапе и реформе
потражи смо Кира, не верујући у старије,
кад чусмо (глас) момка са платформе

како је и овај са војском код Маратона:
куписмо по нешто - и хлеба и руже,
па натраг у пустињу отправисмо слона.

У сутон наш брод одвезује уже -
пловимо под велом плаветног пространства:
далеко под јастуком океан тајанства.

ЧЕТВОРОСПЕВ:
ПЕРИОДЕ У РАЗВОЈУ ГРЧКЕ ДРЖАВЕ

4

I (ПОД ЛУПОМ РАЗАПЕТИХ МАСКИ)

Далеко под јастуком океан тајанства:
сусрећемо богове са лицем поданика,
и ноћ и дан не раздвајају познанства -
у жедне ветрове запљуснула паника.

За славу Микене отима нас море:
краљ Агамемнон лично, потура маску под векове
где Лавља врата потписују дворе -
остављамо закопано благу међ’ снове.

Из шкољки одзвања глас нинфе Тетиде:
већ видимо Ахила уроњеног у Стикс -
сад знамо - на Троју се иде,

само је време непознато - означавамо X,
морамо даље историја (нас) зове:
колико жеља укрцаних у снове?!

5

II (БРАТСКА ПРЕДСТАВА У ИЛИОНУ
- НА БИЛЕТАРНИЦИ)

Колико жеља укрцаних у снове,
у капији бескраја, у сазвежђа преварена тишином,
судбина је ратника да плове
уз баласт победе дарован празнином.

Куписмо карте за братску представу у Илиону,
за крв Патроклуву из које проклија другарство,
за стрелу Парисову, жеље које тону:
Тројанци трговаху: узеше коња у замену за царство.

Проучавам бол на првом спрату тишине:
грех и кривица морају огласити промер -
рукопис слепог путника изнад памћења, изнад празнине,

тек касније схватих: са нама путује Хомер:
за хиљаде лета о вечнима износимо гласе -
отиснимо прамац лицем у таласе.

6

III (РЕКА ОД МЕДА И МЛЕКА)

Отиснимо прамац лицем у таласе,
у стоглаве ветрове уперимо једра,
кроз велика леђа неисцрпне масе,
у кључавост пене плутајућих недра,

пре но што нам снатрења озлате
у бесмртном разбоју Перикловог века,
где богови судбу људским телом прате
задојени лавом стваралачког млека.

Гозба под Олимпом: Леонида вечерава смрт код Термопила:
испија даљину птица, колонаде стубова, избрежђа Акропоља -
схватамо како је вечност лакокрила,

да у подножју свега зрију мудрост, храброст и воља.
Уронисмо срећни (радосни) у озлаћене снове -
још увек једро на пут нас зове.

7.

IV (АТЛАС, ХЕЛЕНИ И ФАЛАНГЕ)

Још увек једро на пут нас зове
у плавет бескраја, у чарање снохватних дубина,
удишемо истргнуте векове - тек пред нас (нама) исплове:
пролазе исликани, савесни и неми сведоци судбина.

“Ставите на себе сву кривицу света и сазнања,
мени не треба слава као одклон иза времена,
поред црнила сукоба, победе, што крвљу одзвања,
као окренуте очи Земље, као полови бремена”!

- рече Александар Македонски, дарујући нам највећу мапу виђену до тада,
покривену лепљивом прашином паклова,
истргнуту највећом истином успона и пада,

задојену хеленством, стубовима храмова без крова.
Природа твори и раставља увек понављајући трасе:
исти је компас за време и за гласе.

8

НА СТАВАМА СЛОБОДЕ И РОПСТВА

(ВЕЧНИ ГРАД)

Исти је компас за време и за гласе
кроз слетиште токова успорених вода,
сред наручја плиме разливене масе,
за морнаре будности сневајућег брода.

Видимо само Рим у грозници долазећег тријумф:
двоколице, тријумвире, гладијаторе у арени:
кроз дојке Вучице истичу: млеко крв и лимфа:
гледамо запаљени град, несрећне владаре у мрени.

Ваља бити роб ће једног дана слободан бити
и срећа не залази високо, ако је само има -
ко ће разумети Сунце а о Месецу снити:

једно је осека стварна, друго је лажна плима:
и зато не дам ником ланце да ми краде:
морам у сан своје устајале наде.

9

АДАЂО ЗА КАРТАГИНУ

Морам у сан своје устајале наде,
кроз звездослов подсећања, у струје унутрашњег мора:
колико прошлог застиремо увидике младе
пловећи пуним једрима сумрака и зора.

Hanibal ante portas! Никад и не одлази, он траје:
у хладном предсобљу мало познатог света
застаје, слоновима подупире Алпе, застаје
и прави дом у експлоџији звезда у леду комета.

Хвала овој Земљи што спасе Картагину,
за свест да лебди над приобалним водама,
за маглу да продаје шкољкама топлину,

за људе да ломаче не ложе завадама:
пламен је већ ужарен у блаженство знаних:
светлост и сенку, у трзај успаваних.

10

ТЕТРАРХИЈА

Светлост и сенку у трзај успаваних
у беспризивни лого нехватних даљина,
бацамо под једра, понад вода сланих -
кроз бродовље снено пређених маглина.

Тај додир их дреши, измамљује игре
за несвикле облеске тек посађених арена,
за борбу без битке, плес уморне чигре,
за измучене ратнике, победе без плена.

Зато тетрарси одсад нек’ владају Римом:
цезари и августи нек’ праштају и казне,
о размеру топлог да говоре са зимом,

океан пожуде да пуне и празне.
И сви улучени неразуми у плутајуће досаде:
ако испловиш саме од себе граде.

ДВОСПЕВ:
ПРИЛОЗИ ЗА НОВУ ИСТОРИЈУ РИМА

11

I (РИМСКИ ЦАР КОНСТАНТИН ПРОГЛАШАВА
СЛОБОДНО ШИРЕЊЕ ХРИШЋАНСТВА 313. г. не)

Ако испловиш саме од себе граде,
те сенке заборављених имена над рушевином кривице,
непребојне воде поштења, љубави, зиратне награде,
одбегла светлост, одавно постојано у пени исказује лице.

“Сад кажем да сумња је оно што штити наше руке затворене
и ако спасавам тебе док болиш наше постојање,
неки склад, лепота израња из те прозирности и скрене
иза брежуљака душе у крв достојанства и буди праштање.

Клекнимо сви, јер љубав је молитва спасених поколења,
осећај дивљења, милости, насупрот искушењу,
прах земље, непрестани ток, пун Месец стремљења,

мој и твој крст у вечном испуњењу.
Ја, Константин Велики на призив једног бога отварам
престоље равних:
њих и не видим од молова давних.

12

II (КОНСТАНТИНОПОЉ)

Њих и не видим од молова давних,
у сањивој магли, док једрима одише свежина,
како је погрешно богове хвалити док је људи славних,
како је бесна ова бура из које пробија бистрина.

Морам саградити град, остаће после мене искупљење,
ко присуство живо за тренутак вечни, а по својој вољи
и никада нећу мењати више за једно отелотворење -
сваки нови Рим од старог је бољи.

Тамо где копно линијом додира изиграва близину мореуза,
стазом где пут насмејана Сунца силази на низије,
тај златни рог именом ћу својим назвати због суза,

због радости живљења, непрекорачивог зида и узавреле визије
и сама идеја о новом вечном граду (Константинопољу)
почеће препреке да склања
ако поринем мисао у море сред спавања.

13

ЗЛАТО ПОТРОШЕНИХ ЛЕТА
И БЕСКРАЈНА ПРОЛЕЋА ВИЗАНТИЈЕ

Ако поринем мисао у море сред спавања
заљубиће се речи, које су јуриле за галијама,
светлеће у ноћима неизговорене приземљуше знања,
пркосна мудрост одмрзнуће полове у нама.

И рећи ће опет: Византија,
да њена бескрајна пролећа оживе,
младост намрешкана у фрескама, иконама, иза мантија,
у следећи дан, у длан судбинине криве.

Ови мореузи сведоче о вировима,
о изласку царева, заседама и атентатима,
о топлом дому, остављеним принцезама, безбројним хировима

али и о злату потрошених лета, одсудним сатима.
Док пратим проток мисли, која из снова израња
можда ћу и постати брод који сања.

14

АPPENDIX

Можда ћу и постати брод који сања
након повратка из залива избрисаних значења,
из воденог дома, из закутка успаваних путовања,
у свест несаломивих обала стремљења.

Прозори мора отвориће истину у памћењу потопљених мегалополиса,
засветлеће упоредно трајање радионице тишине и звука,
и опет шум у устима ширине, затим мук плаветног обриса
кроз ехо доживљеног, оствареног или неисписаног лука.

И снимаће те аркаде тек обновљене вулкане,
чија ће лава удахнути живот за нова откровења,
светле урагане разума, исписане стране,

угарак бивствовања, човекова искупљења.
По природи знатижељни потражисмо тајну скривену у њима:
Бродовље поринусмо далековидим очима.

МАГИСТРАЛЕ

Бродовље поринусмо далековидим очима
Руке у једној тачки непрегледног пространства
Одлазимо потпуни, сједињени у ветровима,
Далеко под јастуком океан тајанства.

Колико жеља укрцаних у снове
Отиснимо прамац лицем у таласе
Још увек једро на пут нас зове -
Исти је компас и за време и за гласе,

Морам у сан своје устајале наде,
Светлост и сенку у трзај успаваних,
Ако испловиш, саме од себе граде,

Њих и не видим од молова давних:
Ако поринем мисао у море сред спавања -
Можда ћу и постати брод који сања.

 

STIHOVI ZA SVE MERIDIJANE

Aleksandra Radovanović    Poezija, Vesti

SMEDEREVO - Poljska pesnikinja Eva Lipska ovogodišnja je dobitnica nagrade „Zlatni ključ” na 40. međunarodnom festivalu poezije „Smederevska pesnička jesen”.

Priznanje za sveukupan opus jednoj od najpoznatijih evropskih pesnikinja dodeljeno je na otvaranju festivala.

- Povremeno me iznenade razmišljanja da moje stidljive refleksije o svetu u kome živimo nailaze na toliko čitalaca na svim georgrafskim širinama, a posebno u Srbiji. Ovo je za mene jedna od najpočasnijih nagrada. Sada imam ključ ovog lepog grada, mog grada Smedereva - kazala je Eva Lipska nakon uručenja nagrade.
U omažu pod nazivom „Fenomen Eva Lipska” smederevskim zaljubljenicima u poeziju delo i stihove poljske umetnice predstavila je prevodilac Bireska Rajčić.

Eva Lipska dobitnica je više nagrada i priznanja, a poslednjih godina i ozbiljan kandidat za Nobelovu nagradu. U Kulturnom centru Beograda za 26. oktobar u podne zakazana je promocija stvaralaštva Eve Lipske.

Izvor: Večernje novosti

GLUMAC SAM UVEK U ŽIVOTU

Ivan Manojlović    Film, Vesti

Poznati hrvatski glumac Ivo Gregurević gostovao je  u Beogradu uoči Festivala „Dani hrvatskog filma”, koji se svake godine održava u Orašju. Hrvatska matica iseljenika prikupila je filmove i plakate Ive Grgurevića i organizovala je retrospektivu njegovih filmova.

Gregurević je došao u Beograd nakon mnogo godina i kaže da je sada sve ubrzano, kao u ubrzanom filmu. Za njega je film, kako je rekao prilikom gostovanja u Bioskopu „Balkan”, jedna vrsta zabave i igre u kojoj se nikad ne oseća kao profesionalac. Prisećajući se svojih početaka na filmu govorio je o uticaju vesterna na njegovu karijeru: „Glumac sam uvek u životu, a oduvek sam i želeo da budem glumac, još u detinjstvu, tako da su mi se ti snovi i ostvarili. Moj prvi film ‘Ne naginji se van’ bio je po žanru vestern, a kasnije sam glumio u raznim filmovima”.

Njegovom upornošću, nastao je filmski festival u Orašju, 1995. godine, koji je ove godine održan četrnaesti put i predstavlja, kako kaže, pomak u decentralizaciji kulturnih zbivanja. Nakon uspešne saradnje između Orašja i Mostara, festival u Beogradu bi trebalo da preraste u stalnu manifestaciju koja bi jednom godišnje predstavljala savremeni hrvatski film. „U Hrvatskoj je posećenost bioskopa veoma slaba, jer ima malo publike, koja uglavnom gleda američke filmove, retko kad hrvatske. Ranije je bilo bioskopskih sala u svakom selu, a sada ih nažalost ima samo u Zagrebu, Puli i Rijeci. Najviše publike uspemo da okupimo u Orašju, koje je postalo mali filmski studio u kome sam tokom poslednjih godina snimio nekoliko zanimljivih filmova”, kaže Gregurević.

Prema njegovim rečima, postoji šansa da uskoro zaigra i u jednom srpskom filmu: „Glumac Ljubiša Samardžić me je nedavno zvao da igram u odličnom filmu, ali nisam mogao, jer sam bio bolestan. Sada bih rado igrao u srpskim filmovima”, kaže Gregurević.

Izvor: Danas S. Bujišić - V. Vilotijević