KONCERT “U2″ DIRETNO NA JUTJUBU (YOUTUBE)

Miroslav Mladenović    Muzika, Vesti

Irska rok grupa “U2″ saopštila je da će njen koncert na Rouz boulu (Rose Bowl) u Pasadeni, biti direktno prenošen na sajtu JuTjub (YouTube).

“Grupa je odavno želela da učini nešto slično”, naveo je menadžer benda Pol Makginis (Paul McGuinness) na internet sajtu grupe.

“To je idealna prilika da se slavlje `prelije’ sa stadiona. Obožavaoci ponekad prevaljuju velike razdaljine da bi videli `U2′, a sada `U2′ ide ka njima, širom sveta”.

Koncert koji treba da počne u nedelju 25. oktobra u 20.30 sati po lokalnom vremenu (u 05.30 u ponedeljak po centralnoevropskom vremenu) moći će da se na JuTjubu gleda direktno u 16 zemalja.

To su Australija, Brazil, Kanada, Južna Koreja, Velika Britanija, Španija, SAD, Francuska, Indija, Irska, Izrael, Italija, Japan, Meksiko, Novi Zeland i Holandija.

Izvor: B 92

PREMIJERA KOJINOG FILMA 21.OKTOBRA (danas) U HRVATSKOJ

Mirjana Stanojevi?    Film, Muzika, Vesti

“Fank-i-lastiš” na Zagrebačkom festivalu

Muzički film “Fank-i-lastiš Crnog Zuba”, čiji je autor basista alternativne beogradske grupe “Disciplina kičme” Dušan Kojić-Koja, biće premijerno prikazan 21. oktobra van konkurencije u okviru “Zagrebačkog filmskog festivala”.

U distributerskoj kući “Megakom film” rečeno je danas da će “Fank-i-lastiš Crnog Zuba” posle Zagreba biti prikazan u Beogradu na “Festivalu autorskog filma”, koji će biti održan od 25. novembra do 2. decembra.
U filmu, Crni Zub (Kojić) u Beogradu 2004. godine kreće u potragu za kvalitetnim sadržajem i snimajući zastarelom kamerom usput svet oko sebe, u klubu ‘Akademija’ organizuje pet ekskluzivnih događaja, gde svirajući električnu gitaru improvizuje i stvara muziku ‘na licu mesta’ sa beogradskim muzičarima različitih generacija.

Kojić je do sada režirao nekoliko spotova “Discipline kičme”, a “Fank-i-lastiš Crnog Zuba” njegov je prvi dugometražni muzički film, koji je režirao, napisao scenario i montirao.

Izvor: Blic Online / Beta | Foto:M. Perić

SPOMENIK PUŠKINU U BEOGRADU

Nebojša Đorđević    Vesti

Otkriven spomenik ruskom pesniku Puškinu u parku nedaleko od spomenika Vuku Karadžiću i Ćirilu i Metodiju u Beogradu. Bronzana skulptura, delo ruskog vajara Kuznjecova Muromskog, poklon je Saveza književnika Rusije.

Spomenik velikom ruskom pesniku Aleksandru Sergejeviču Puškinu otkriven je u parku Ćirila i Metodija u Beogradu.

Spomenik Aleksandru Puškinu, sklupturu od bronze koja je zajedno sa plintom visoka dva metra i teška 300 kilograma, otkrili su ambasador Ruske federacije u Srbiji Aleksandar Konuzin i zamenik gradonačelnika Beograda Milan Krkobabić.

Odluku o podizanju spomen obeležja Aleksandru Sergejeviču Puškinu donela je Skupština Beograda, a skluptura je delo ruskog vajara Kuznjecova Muromskog.

Spomenik Puškinu je poklon Ruske federacije i Saveza ruskih pisaca Beogradu.

Ambasador Konuzin je, otkrivajući spomenik osnivaču savremenog ruskog jezika Puškinu, naglasio da se on nalazi između spomenika Ćirilu i Metodiju koji su osnivači slovenske azbuke i spomenika Vuku Stefanoviću Karadžiću, koji je otac modernog srpskog jezika.

“Ta tri spomenika su simbol zajedničke slovenske kulture, a otkrivanje spomenika je poziv ka razvijanju kontakta dve zemlje u oblasti kulture, literature, umetnosti, nauke i prosvete, a zadatak nam je i da humanitarnu saradnju podignemo na onaj nivo na kome je i politička i ekonomska saradnja između Srbije i Rusije”, rekao je Konuzin.

Prema njegovim rečima, spomenik Puškinu se otkriva uoči obeležavanja 65 godina od oslobođenja Beograda od fašista, a predsednik Ruske federacije Dmitrij Medvedev će doći u Beograd, da taj jubilej proslavi zajedno sa srpskim narodom.

Puškin u srcu Beograda

“Zamenik gradonačelnika Beograda Milan Krkobabić rekao je da mu je čast što ima prilike da se u ime građana Beograda i Srbije zahvali ruskim piscima i Ruskoj federaciji na vrednom poklonu, i istakao da je Puškin danas u srcu Beograda.

“Puškin umesto mača drži pero, ali nas je pokorio i osvojio, pokorio je našu pažnju i osvojio dušu. Vekovi prolaze, ali ideali uvek ostaju i ja se nadam da će mladi ljudi koji prolaze ovuda da zastanu pokraj spomenika Puškina i da pomisle na njegovo delo”, kaže Krkobabić.

Predsednik Saveza pisaca Rusije Valerij Ganičev pročitao je pismo Saveza ruskih pisaca Beogradu, upućeno Skupštini grada Beograda.

U pismu se navodi da povodom 210 godina od rođenja velikog ruskog pesnika Aleksandra Puškina, čije stvaralačko nasleđe pripada čitavom čovečansrvu, Savez pisaca Rusije poklanja Beogradu spomenik Puškina u bronzi.

“Neka se ovaj spomenik, koji se otkriva uoči obeležavanja 65 godina od oslobođenja Beograda od fašista, postane novi simbol prijateljstva i bratstva naših slovenskih naroda”, rekao je Ganičev.

Otkrivanju spomenika Aleksandru Sergejeviču Puškinu prisustvovao je i mitropolit Crnogorsko primorski Amfilohije.

Izvor: RTS

ANKA ŽAGAR - IZBOR IZ POEZIJE

Nebojša Đorđević    Vesti

Anka Žagar je rođena je 1954. u Zamostu u Gorskom kotaru. Učila je školu u Plešcima, Čabru i Zagrebu, gdj je diplomirala na Filozofskom fakultetu.

Objavila:
Išla i… sve zaboravila, 1983; Onaon, s grafikama Dalibora Jelavića, 1984; Zemunice u snu, 1987; Uzme mi nešto u snu dok me nema, 1989; Bešumno bijelo, s grafikama Ljubomira Stahova, 1990; Nebnice, 1990; Guar, rosna životinja, s crtežima Mirjane Vodopije, 1992; Stišavanje izvora, 1997; Male proze kojima se kiša uspinje natrag na nebo, 2000.

TKO JE PRVI ZABORAVIO AMERIKU

kao pijesak u oči, pjesma je to
kad sveci marširaju u gostionicu
istok je zapad, sjever je jug
tko je prvi zaboravio ameriku
ušao u svoju kolumbovsku ruku
lupio o šank, lađa o dno, rekao
on nije znao, nije imao mene
opnu pamćenja, nipošto ne
išlo mu na živce, ma daj
zaustavi prozor i voli me
ispijaj kavu, razgovaraj sa suncem
ali sunce i ja više ne hodamo zajedno
neobjašnjivo je, prestala ova pjesma
kad sveci marširaju u gostionicu
ono te neće zvati, ni srkati s tobom
ove trpke lokvice, evo tebi jedan mali snijeg
pa ti ocean raširi novine sebi u glavi
dok ovaj prazan upaljač
ponovno ispunjavaš smijehom
vičeš mu: idi u tamu i vrati se gol
vičeš u sunce: budi mi
i ja opet slikam
to samoniklo jestivo bilje
i nehoteći gnijezdim se
na mjesečevim tvojim usnama
a nespretno prevagnem
rušim se u dan
tko je prvi zaboravio ameriku
svaka čast svaka čast
čisto vinsko more, praznik je

 

VRIJEME OD JEDNE KAVE

igraj se sa mnom, lišće
ne možeš tu. Tu idu auti
da da. slažemo se u razlikama
ne želim da me izgubiš
a što grm govori
komarci će doći ako budeš plakala
a tko je za koga onda narastao
on lijep i ozbiljan kao opera
on na lijevi bok naslonjen i nijem
mrtveći sav zrak oko sebe kako se zbivao
i još steže
srce, a hoće li ti se otvoriti ruža
čije znanje jest osjećanje
ako ne može biti čudo
neka ne bude ništa
svemirska usamljenost stabljike
što me tako čisto gleda
eruptivna tišino
možeš. ti si uvijek baš
sada, idi lišće zaboravit ću te
i kaže nikada
i kada će to biti

 

TAMO GDJE PRESTAJE PJESMA

stvarnosti u stvarima, što je to pjesma
čujna ljuska najobičnijeg luka
koja plače plače istinito
poslije svakog svlačenja

svjetlost - čista ogrebotina

ali sjećanje je već nešto treće
blaga ili opora korekcija
stvarne ljubavne kretnje
tinja tinja i onda se raspleše
u svakom valu razgovornog jezika

stvarnosti u stvarima, što je to pjesma
kakva je to vrsta gibanja
zar napisano voljenje, a ne ne
samo su mrzitelji sve vjerno učinili
tebe težak kameni križ
u grudima kako mi se
okreće mi se okreće
bože, rodi ga se

OKUPACIJA

dan raste
orao
je već davno pao

(a drukčije sjena pada
drukčije ruši se grad)

idi i traži njegov trag na nebu
uspni se navrh sebe
nađi trag njegovu neosjećanju

pogledaj nebo, javi se

KONTEKST

svaki sat
ima svoju nestabilnost
i ushićenje

jedan je sat zaspao, pa sam zakasnio
drugi je sat stigao na vrijeme
treći bi samo rađao
sve što još nije mrtvo

jednu su riječ ubili
drugu teško ranili
treća je sama prebjegla
ona će ona će
sinoć na raspukloj cesti
razmijeniti
njihova mrtva tijela
recitirati:
negdje daleko
tamo u tvojoj glavi
bum po zemli capkala
pa se ničeg ne bum setila

IZAŽETO

veljača
koliko tuge
iziđe
kroz mačja usta
kroz bijelo meso vijavice
u krzno noći inje inje
okrutno
uspinje se

a kako je različito ljeto
kao iz neke druge pjesme
kroz otvore muških sandala

izažimlje se
i samo prašina i vruć zrak
zaderu kožu unesu se
i bazglasno se nose
a hodači
sve zemljaniji bivaju
i sve niže prigiba se dan

i napetost se
stoljećima smanjuje
između jedan i dva

BIBLIJSKI PSI JOŠ LAJU

odmaknite zvučnu sliku, odmaknite taj zid
dajte im piti zgrušanu vodu, dajte im led
biblijski psi još i još laju ga, laju ga
au au do mozga i natrag
u kristalnu čašu
u prozirni cvijet

oni koji prečuju, oni su jednina
oni koji se gase svaku večer
i ujutro se rasprostiru
po cijelu tijelu jednako
i uzaludno

taj stud psi netremice laju
razapeto je noćivo - platno
njihovo gorko atoničko
i svaka rana - novo buđenje
i svako buđenje - nova glad
laje na tebe golotinjski

šum vjetra i nad pustinjom tar

 

PREKO HILJADU POSETA DNEVNO NA (našem) SAJTU WWW.KUL-TIM.NET

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

Napredni sajt Književnog kluba “Branko Miljković” iz Knjaževca, www.kul-tim.net iz oblasti književne kulture, kulture uopšte i klasične novinarske informacije, u toku jučerašnjeg dana imao je preko hiljadu posetilaca, tačnije, 1.109. O tome vođa ovog projekta, književnik Nebojša Đorđević kaže:

«Dogodilo se i očekivano i neočekivano - vrlo brzo smo dostigli nivo dnevne posete vodećih evropskih sajtova iz naše sfere rada. Činjenica da je medijska pokrivenost u oblasti književne kulture zanemarljivo mala u odnosu na druge grane delatnosti i življenja, kao i to da su ljudi veoma zainrteresovani da saznaju više o tome kako se radilo ili radi u drugim kulturnim sredinima naše zemlje, kao i u ex YU republikama, a i dijaspori, opredelila nas je za rad u pravcu povezivanja prekinutih niti, naročito poetskih. U narednoj godini, osim dnevne postavke, klasične novinarske informacije i naših izdanja, kao i e -book, više pažnje posvetićemo predstavljanju video materijala.”