NEFERTITI PREMEŠTENA U BERLINSKI NOVI MUZEJ

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Čuvena bista egipatske kraljice Nefertiti, stara 3.300 godina, preseljena je u svoj novi stalni dom - renovirani berlinski Novi muzej.

Zvaničnici muzeja saopštili su da je Nefertiti u nedelju premeštena iz obližnjeg muzeja Altes, u kojem je godinama bila izložena.

Bista od gipsa i krečnjaka biće predstavljena posetiocima Novog muzeja 17. oktobra, kada zdanje bude ponovo otvoreno.

Skulpturu je početkom 20. veka pronašao nemacki arheolog Ludvig Borhart tokom iskopavanja u području današnje Amarne, na istočnoj obali Nila.

Bistu Nefertiti okružuju mnoge misterije, a između ostalog interesantna je i činjenica da jedno njeno oko nije obojeno, što ukazuje na mogućnost da kraljica nije mogla da vidi na njega.

Nefertiti, čuvena po svojoj lepoti, bila je Velika kraljevska supruga faraona Ehnatona, koji poznat po tome što je u egipatsku religiju uveo monoteizam, a koga je nasledio Tutankamon, čija je grobnica otkrivena 1922. godine.

Izvor: Blic Online Foto A P

MAČU PIKČU I GAUDIJEVA CRKVA NA LISTI UGROŽENE BAŠTINE

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

Ruševine drevnog peruanskog grada Maču Pikču i katedrala Sveta porodica Antonija Gaudija u Barseloni nalaze se na listi kulturne baštine ugrožene nemarom i prekomernim razvojem.

Na listi ugrožene baštine Svetskog fonda za spomenike za 2010. nalaze se 93 lokacije u 47 zemalja, od zabačenog manastira u Butanu do mostova na starom seoskom putu Merit u Konektikatu. Fond navodi da je među njima osnovna škola Filis Vitli u Nju Orleansu ogrožena posle uragana Katrina, koji je 2005. pogodio tu oblast.

Lista ugrožene baštine prvi put je sastavljena sredinom 1990-ih godina radi skretanja pažnje na lokacije ugrožene nemarom, vandalizmom, sukobima ili prirodnim katastrofama.

Izvor: Blic Online / Beta

DALIBOR FILIPOVIĆ FILIP - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Dalibor Filipović - Filip, rođen je 02.11.1976. godine u Boru. Piše pesme, lirske zapise, kratke priče, aforizme, haiku…

Dobitnik preko 80 književnih nagrada i priznanja na domaćim i inostranim konkursima.

Svoje radove objavljivao u preko 60 domaćih i stranih časopisa i listova.

Zastupljen u stotinak domaćih i inostranih zbornika.

Pesme su mu prevedene na engleski, bugarski, rumunski, slovenački, makedonski… jezik.

Učestvovao na mnogim pesničkim smotrama i kulturnim manifestacijama u više od 40 gradova.

Član je više književnih klubova, udruženja i organizacija.

Uredik/izdavač stotinu knjiga.

Njegovo stvaralaštvo i uspesi zabeleženi su u preko 100 novinskih članaka i u dokumentarnom, kratkom filmu “Daj da budem slovo”.

Autor sledećih knjiga:

Daj da budem slovo” (1997.), “Nema kraja noći”(1998.), “Elle”(2000.), “Predvorje zenica” (2002.), “Antologija savremene poezije knjaževačkih pesnika” (2003) /koautor/ i “Uzvik iz sredine reda /Neo-sofija/” (2005), “Foto-monografija književnog kluba Branko Miljković” (2006), “Mali Bog” /Foto-monografija povodom petnaest godina književnog rada Dejana Bogojevića/ (2006), “S one strane” (2007).

Živi i stvara u Knjaževcu.


AVETI POGNUTIH GLAVA

 

Življe, življe!
Mrtvačka hordo!

Korak je naš mrtvački spor.
Nada krhka kao svaki napor celine da sačuva oblik.
Iako je prošlost senka sadašnjosti, nikako da je zgazimo.
Breme teško, reči oštre, a dela nepromišljena.
Nema zakona o koji se neogrešismo ni dana bez uzdaha.
Život nam klizi, izmiče i ističe.
Postajemo država mrtvih.

Ovde se korovi ukorenjuju.
Trave postaju grmlje.
Žbunje prerasta u krošnje.
Drveće naseljava zgrade.
Šuma zaposeda gradove.
Guta nas divljina!

Življe, življe!
Mrtvačka hordo!

Vape za našim mudrostima, idejama i borbama.
Najcenjeniji vladari, plemići i proleteri…
Najveći vitezi, junaci, heroji…
Najbolji generali, naučnici, umetnici…
Najmudriji seljaci, učitelji i trgovci…
Najsvetiji, najpošteniji i najčasniji - naši su!
Jedini smo spas i zakrpa raspuklinama zemlje.
Premala je ona za Svetsko stopalo.
Preuska za vojske Demona.
Pretesna za Vladarev tron.
Al’ opet naš grumen, zapinje za oko;
Na grudima Sveta - dobar za broš!

Življe, življe!
Mrtvačka hordo!

Nijedan zvuk za raspadnuto nam uho…
Ni jasna reč za mlitavi jezik.
Ni boja za zemljane oči…
Ne sme usporiti naš pohod!

Mi smo oplo|eni za neplodnost.
Prehranjeni večitom gla|u.
Očuvani za nesačuv.
Odabrani za neprobir.
Usmerivani da se zagubimo.
Svedeni na cifre i po koji zapis.

Nasamareni od crkava i džamija…
Zarad tu|ih bitaka i predaja,
osramoćeni i upokojeni.
Ponajmanje spokojni.
Željni smo pokreta.
Iako umrtvljeni do konačnosti…
Mrtvi do beskraja…
Do jednoličnosti praha.
Što besmo za života - i u smrti jesmo:
Pognutih glava, aveti samo.

 

KRALJICA POEZIJA

 

U meni raste cveće.

Hodam.

Plodim zemlju.
Sejem reči.

Za mnom cveta cveće.

Sleću mi ptice.
Na ramenima crvene se kandže.

Rascvetane pesme u venac nižem,
za NJU,
kraljicu Poeziju,
vavilonski nastrojenu…

Ostavljam joj svet,
darujem zemlju,
odlazim…

Odlazim
i odnosim sunce.

 

KOROVE KOROVNI

 

o zemljo,
zemljo moja rodna…

stabla ogoljena - braćo prognana,
trule vas i crve

o krošnje svele - zavodnice drage,
gusene vas i vetre

voće drhtavo - čeljadi nebranjena,
kidaju vas i skladište

o vrtovi isposni - snovi ograđeni,
sa zapada sunce žeže vas i vene

istrgnuto krhko cveće - uspomene žive,
vaze vas i rame

otete travke lekovite - mudrosti sveta,
beru vas i suše

seme plahovito - nejači neklijana
kupe vas i avane

i ničeg

da mi oko zapne

samo ti,

sav odvaž i šepur

bujaš i bubriš,
žilaviš i trniš

od iskoni veran meni,
svakome odole

moj korove korovni

moja zemljo grobna

ZALUTALA PESMA

 

Sve što je valjalo,
draga moja,
valjano il’ vredno bilo,
već je razgrabljeno, oteto il’ plaćeno.

Ostali smo mi,
malobrojni,
izrugani nesaničari zapustelih snova;
večito prokazani uprtim prstom;
oklevetani neiživljenim jezicima!

I nema nama ko čašu vode prineti;
da orosi usne - isušene vrućim dojkama;
ni hladni oblog na čelo da metne, usijano mnoštvom poljubaca;
ni reč toplu da čuje nam uho - ožareno od znojnih uzdaha nek’dašnjih.

Jednom sam bio plava boja
i prekrih pola sveta.
Nekad, pak, bejah vetrić mio,
te zavetrine birah.
Možda prah, sutra, silni budem,
što nozdrve kroti pomamne
i šepuri se umom k’o paun - sav škorpiji nalik.

Danas sam, eto, vragolasta vatra,
al’ nema utrobe,
ničije na dohvat.

Sve što je valjalo,
draga moja,
valjano il’ vredno bilo,
već nečije je.

Samo ja,
svačiji ostah,
poput pesme zalutale,
odveć divlje.

 

MESEC I

 

Gologlav.
Srebrnih očiju.
Iskričavog glasa.
Namigom zavodljiv.

Miluje visove.
Ućutkuje doline.
Uhodi zemlju.
Suncu zaveru sprema.

Pod nogama oblaci.
U prstenje zvezde meće.
Ćuške udara vetru.
Divove postrojava.

Pohodi vodene careve.
Bogove mora doziva.
Motri šumski živalj.
Sprovodi noćni red.


E, NEĆEMO SE ĆERATI!

 

E, nećemo se ćerati, moj Matija!

Odavno smo mi poćerani, proćerani, a evo, skoro i oćerani.
Doćerani i prićerani do duvara.
Pa u duvar, pa kroz duvar pa niz duvar il’ uz duvar - al’ duvar.

A krenuli levo, a desno - oćerivanje nam ne gine.
Rasćerani smo na sve strane,
naćerani u zbegove,
niz bregove,
u vragolazine,
za vek
do zemljanice,
il’ zemunice.

Ni za lek,
ni za glad,
a kamo li za ćeranje
snage nemamo.

Saćerani, željom za smrću,
a voljom za životom,
obasjani verom nebeskom -
mi smo ti vazda, inatno, ćeranjem skloni.

I šta nam, preostaje drugo,
do da sami sebe poćeramo,
ne bi li se pričalo,
da smo i mi nekog poćerali.

* * *

Uuu, što mi ga pre neki dan jedan ućero.
Pa još pita: Dobro li ti ućerah?
A ja, ni glasa da pustim.
I da mu kažem jeste ili nije,
Ućerivaše mi sleduje.

Znam ćerača,
ćero taj i ranije.
čero bi on i duže da ga nisu poćerali
i malo prićerali.
A on doš’o mene da ćera.
Eee, od vajkada se na sirotinju svaki ućer ućeri.
I mrav svoj ćer ućeruje.

I tako, on pita: Dobro li ti ućerah?
ćeraj brate,
kog’ ćeš ćerat ako nećeš svoga.

 

 

HILARI MANTEL DOBITNICA BUKEROVE NAGRADE

Ana Čizmar    Knjige, Vesti

Ovogodišnja dobitnica: Hilari Mantel

Britanska autorka Hilari Mantel ovogodišnja je dobitnica nagrade Man Buker, za roman o političkim intrigama tokom vladavine kralja Henrija Osmog, javile su svetske agencije.

Roman “Wolf Hall” priča je o pobuni podstaknutoj željom britanskog kralja da se oženi Anom Bolejn, ispričana iz perspektive kraljevskog savetnika Tomasa Kromvela.

Hilari Mantel, koja je uz nagradu dobila ček na 50.000 funti (80.000 dolara), rekla je da je Bukerovu nagradu doživela kao “zelezničku nesreću” “U ovom trenutku srećna letim”, kazala je britanska književnica, koja je važila za favorita za ovogodišnjeg Bukera.

Predsednik žirija za dodelu nagrade Džejms Noti rekao je da je odluka o dobitniku priznanja “zasnovana na samoj veličini knjige”.

“Smelost njene narativnosti, okruženje u kojem je smeštena. Izuzetan način na koji je Hilari Mantel napisala ono što je jedan od članova žirija nazvao savremenim romanom, modernim romanom, čija se radnja dešava u 16. veku”, objasnio je Noti.

“Wolf Hall” je prikaz haosa koji je nastao iz kraljeve želje za muškim naslednikom, zbog čega je napustio prvu ženu Katarinu Aragonsku kako bi se oženio Anom Bolen. Kada je Vatikan odbio da poništi brak, kralj je odbio autoritet pape i sam sebe proglasio prvim čovekom engleske crkve.

Bivša socijalna radnica i filmska kritičarka koja je do sada napisala kratke priče, memoare “Giving Up the Ghost” i kritički priznat roman “Beyond Black”, 57-godišnja Hilari Mantel pet godina je pisala “Wolf Hall”, a trenutno radi na njegovom nastavku. U najužem izboru za Bukerovu nagradu ove godine bili su i raniji dobitnici tog priznanja A.S. Bajat, sa romanom “The Children’s Book” i Dž. M. Kuci sa knjigom “Summertime”.

U uži izbor za nagradu ove godine ušli su i Adam Foulds sa knjigom “The Quickening Maze”, Sajmon Mor sa delom “The Glass Room” i Sara Voters sa romanom “The Little Stranger”.

Za nagradu Buker mogu da konkurišu pisci iz Velike Britanije, Irske i zemalja Komonvelta.

Izvor: Blic Online / Beta

KNJAŽEVČANI NEKAD - PUTOVANJA I KONTAKTI

Nebojša Đorđević    Baština, Kultura

Putovanja u inostranstvo nekadašnjih žitelja grada Knjaževca su bila retka.U prvoj polovini prošlog veka u Austriju, Francusku i Nemačku putovali su samo imućni poslovni ljudi, poput Dragog i Žike Atanaskovića, koji su nemačkom robom snabdevali zanatlije. U prekookeanske zemlje odlazili su brodovima samo oni, koji su «trbuhom za kruhom» tražili svoje parče neba na kugli zemaljskoj i to zauvek. Takvih je i u Srbiji bilo malo još manje iz ovog kraja.

Dosta Knjaževčana je išlo u susednu Rumuniju na rad, vođeni bujerima ili boljarima, po negde nazvani i dragomanima, koji su se bogatili na njihov račun. U Bugarsku se putovalo ređe zbog ranijih ratnih sukoba, a prelaz preko granice bio je moguć samo za vreme graničnih svečanosti, kao na primer, na dan sv Prokopija, na prelazu Kadibogaz, iznad sela Novog Korita, kada su tamo masovno odlazili ljudi svim prevoznim sredstvima, a neki na toj razdaljini (27 kilometara od Knjaževca) i pešice u jednom pravcu. .

Svečano otvaranje susreta građana obe zemlje bilo je na ničijoj zemlji, a po otvaranju je bio dozvoljen obostrani prelaz u dubinu strane teritorije do jednog kilometra. Na našoj strani bilo je puno trgovačkih štandova, mahom sa izloženim svilenim tkaninama, maramama, muškim košuljama, vunenim šalovima, obućom. Na bugarskoj strani bilo je predmeta od porcelana, cigareta, a najviše su se prodavali parfemi i ružina ulja, koja su naši građani masovno kupovali. Na svečanom otvaranju svirala je vojna muzika i na jednoj i na drugoj strani, a bilo je i govornika… Posebne dozvole za prelaz granice dobijali su građani koji su imali nepokretnu imovinu u drugoj teritorijii, zbog obrade zemlje.

Nakon Drugog svetskog rata, a i sada u XXI veku Knjaževčani putuju duž cele Evrope, a i sveta, što zbog posla, što turistički.. Najviše ih je u drugoj polovini XX veka radilo u Francuskoj, u fabrikama «Pežo» i «Reno» (preko 250 radnika), u Nemačkoj i Austriji (građevinski radinici -zidari i armirači), u Engleskoj i Švajcarskoj, medicinsko osoblje (lekari i sestre), u Holandiji (oko 50 radnica u proizvodnji cveća).

Danas putuju na turističke destinacije u Turskoj, Grčkoj, Egiptu, Španiji, a mnogi mladi pronalaze privremeni posao u SAD.