BAČENA BOMBA NA RTV PINK

Ana Čizmar    Vesti

Beograd - Dve nepoznate osobe sa motora u pokretu noćas su bacile ručnu bombu na glavni ulaz RTV Pink, nema povređenih.

Ulazna vrata na koja je bačena bomba (B92)

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da intenzivno traga za osobama koje su tokom noći bacile bombu na zgradu Televizije Pink. U napadu nije bilo povređenih, a predstavnici ove kompanije i novinarska udruženja očekuju da počinioci što pre budu identifikovani i uhapšeni. Sociolozi kažu da ovaj napad pokazuje da je nasilje postalo svakodnevica u Srbiji.

Policija je potvrdila da su noćas 15 minuta posle ponoći dva nepoznata napadača bacila kašikaru na glavni ulaz RTV Pink. Kako B92 nezvanično saznaje, u policiji sumnjaju da je eksploziji prethodio verbalni sukob nekoliko mladića sa radnicima obezbeđenja Pinka, koji se desio u noći između petka i subote.

Ulazna vrata zgrade TV Pink potpuno su uništena posle eksplozije ručne bombe. Na vratima u trenucima eksplozije nije bilo radnika obezbeđenja, pa tako niko od zaposlenih na televiziji nije povređen.

Na zgradi televizije i na kružnom toku u Bulevaru mira postoji nekoliko kamera, koje su zabeležile sam napad. Deo Ulice neznanog junaka na kratko je bio zatvoren za saobraćaj.

“Nasilje postalo svakodnevnica”

Napad na RTV “Pink” predstavlja još jedan u nizu vandalskih činova koji su proteklih dana zahvatili Beograd, ocenila je portparolka “Pinka” Tatjana Vojtehovski. Ona je istakla da još nije utvrđeno kolika je počinjena materijalna šteta i da je procena u toku.

“Ne može da se ne primeti da je to još jedan od vandalskih, huliganskih činova u ovom nekom talasu nasilja koji su zahvatili Beograd i Srbiju u poslednje vreme i to je strašno. Ono zbog čega smo srećni u celoj ovoj nevolji koja se dogodila jeste da niko nije povređen i da niko na svu sreću nije stradao” kaže portparolka “Pinka”.

Sociolozi navode da je zbog svega što se dešavalo u Srbiji poslednjih petnaestak godina život obezveređen, a nasilje postalo vid komuikacije.

“Nasilje postaje naša svakodnevica. Mržnja, netolerancija, nesklonost ka onome ko nas osporava, ko je drugačiji od nas, onda iz tog tonusa mržnje dolazi do nasilja, a iz nasilja evo i bombe i ubistva” ističe sociolog Ratko Božović.

NUNS i UNS: Hitno naći počinioce

Novinarska udruženja osudila su napad na zgradu RTV Pink i pozvala nadležne organa da hitno pronađu i kazne počinioce tog napada.

NUNS podseća da su prošle godine tokom nasilnih protesta desničarskih grupa i stranaka posle hapšenje haškog optuženika Radovana Karadžića novinari i mediji prvi bili na meti demonstranata nezadovoljnih izveštajima.

“Najnovija eskalacija nasilja na beogradskim ulicama preti istom odmazdom i ukoliko policija, tužilastvo i pravosuđe ne budu efikasni u pronalazenju i kažnjavanju napadača na Pink logično je očekivati nove napade”, naveo je NUNS.

“Svaki nekažnjen zločin poziv je na novi i zato zahtevamo od države da ubrza istrage ubistava Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, pronađe i kazni atentatore na Dejana Anastasijevića i okonča suđenje napadačima na snimatelja B92 Branka Boškovića”, naglašeno je u saopštenju.

UNS upozorava da je, bez obzira što su motivi napada nepoznati, “u javnosti Srbije letos stvorena klima koja nije naklonjena medijima i novinarima”.

“Posle ovog incidenta, koji je mogao da se okonča i sa ljudskim žrtvama, UNS je zabrinut za uslove u kojima će novinari u Srbiji u budućnosti obavljati svoj posao”, ističe se u saopštenju.

UNS smatra da napad na medij koji emituje program na nacionalnoj frekvenciji ne sme proći nezapaženo i da se incident mora rasvetliti do kraja.

Napad na zgradu RTV Pink osudila je većina političkih stranka, a Liberalno demokratska partija je najavila da će njena odbornička grupa u Skupštini grada inicirati hitno održavanje vanredne sednice o bezbednosnoj situaciji u Beogradu.

Izvor: B92

FRIDA KALO: PONOVO U ŽIŽI JAVNOSTI

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Meksička slikarka Frida Kalo (1907-1954), koja je posle smrti stekla kultni status, i danas je ponovo u žiži interesovanja umetničkih krugova, pošto je navodno pronađena njena ostavština.

O tom važnom “otkriću” polemika se već zahuktala, odmah nakon najave knjige “Pronalaženje Fride Kalo” (Finding Frida Kahlo) Barbare Levin koja je donedavno bila direktor Odseka za izložbe Muzeja lepih umetnosti San Franciska.

Knjiga bi trebalo da se pojavi u američkim knjižarama 1. novembra, ali se može poručiti preko Amazona, u izdanju ugledne izdavačke kuće “Prinston arhitekčural pres” (Princeton Architectural Press).

Misterioznih pet kutija koje sadrže 1.200 artefakata (dnevnici, slike, odećha, lični predmeti…) koje su sada u posedu Karlosa Nojole, galeriste i antikvara iz malog planinskog mesta na severu Meksika San Migela de Aljende, predstavljale bi basnoslovno blago ukoliko bi se nesporno dokazalo da su pripadale Fridi Kalo.

Livajnova u knjizi opisuje sve eksponate, donosi velik broj njihovih kolor fotografija, intervju sa Nojolom o tome kako je došao do njih i šta je sve uradio tokom proteklih pet godina da bi došao do osoba koje bi analizirale i potvrdile njihovu autentičnost.

Pored desetak slika, najdragoceniji deo kolekcije su rukopisi - pisma, dnevnici, beleške - puni besa, strasti, bola i očajanja, u kojima Frida govori o svojoj velikoj ljubavi muralisti Dijegu Riveri. Tu ima poruka nažvrljanih u sitne sate, avionskih pisama koja nisu nikada poslata, ima i punjenih ptica kojima je Frida rado dekorisala svoja platna, meksičhih seljačkih bluza u kojima je šetala Njujorkom skrećući pažnju i na taj način.

Ipak, najšokatniji su njeni seksualno eksplicitni crteži kojima je ilustrovala neka lična razmišljanja na te teme zabeležene u jednom malom notesu.

Ovako senzacionalno otkriće ostavštine Fride Kalo mobiliziralo je eksperte u SAD, Meksiku i Evropi, koji su izneli uglavnom negativno mišljenje, ali za sada niko od njih nije video kolekciju Karlosa Nojole.

Najenergičniju akciju je preduzeo Fond Fride Kalo, koji upravlja njenim muzejom smeštenim u kući u kojoj se rodila, u predgrađu Kojoakan Meksiko Sitija. On je tužio Nojolu da su to falsifikati i traži nezavisnu ekspertizu, a prirpema se da zatraži zabranu prodaje knjige Livajunove u SAD.

Prema pisanju “Njujork tajmsa”, njujorški trgovac umetničkim delima iz Latinske Amerike Meri En Martin poručila je da je na osnovu fotografija u knjizi potpuno sigurna da se radi o falsifikatima.

Njeno mišljenje deli Salomon Grinberg, jedan od autora kataloga svih poznatih radova Fride Kalo i nekoliko studija o njoj, koji tvrdi da mu je bilo dovoljno da vidi fotografije dokumenata pa da tvrdi da ih nije pisala umetnica.

Druge znalce umetničine prepiske zbunjuje što nema datuma, ali zato su svi papiri sa njenim potpisom, što nije bila njena praksa.

Međutim, Livajn u knjizi prenosi razgovor sa Nojolom, u kome navodi da je početkom 2004. kupio kutije od advokata koji je tvrdio da ih je kupio od drvoresca, koji je opet radio ramove za Fridine slike i, pošto su bili veoma bliski, ona mu ih je poverila na čuvanje. Obojica su mrtvi, ali Nojola je ušao u trag drvorescu i došao do njegove fotografije i imena kao i podatka da je zaista radio za Fridu.

Obratili su se unuci Dijega Rivere Rut Alvarado, koja je potvrdila da bi sadržaj kutija mogao da potiče od Fride, a sa njom su se složila trojica umetnika koji su učili slikarstvo od Fride i Dijega pre više od pola veka, i prepoznali njenu ruku na slikama i karakter u beleškama.

Nojola je angažovao grafologa čije znanje koriste meksički sudovi, kao i stručnjaka za hemijske analize iz laboratorije državnog Instituta za umetnost i obojica su potvrdila da ima dokaza da se poveruje u autentičnost cele kolekcije.

Livajn priznaje da je u početku sumnjala u autentičnost i u priču Nojole, ali prevagnula je njena fascinacija celom kolekcijom, koja je tako uzbudljiva i lepa da zavređuje punu pažnju.

To je bio i stav izdavača da bi, čak i da se ne radi o stvarnoj ostavštini Fride, vredelo objaviti knjigu Livajnove, jer falsifikator, ako je to slučaj, je svakako bio sjajan umetnik.

Da li se ljudi iz Muzeja i Fondacije, koji nose Fridino ime, ogorčeno bore da Nojolino “blago” diskredituju, jer brane svoje pozicije kao jedini “čuvari” svega što je vezano za nju, kako tvrdi Nojola, ili će kolekcija koju poseduje biti uključena u opus velike umetnice, ostaje tek da se vidi.

Izvor: B 92

U PRIPREMI FILM O RAMOUNSIMA

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Kompanija “Fox Searchlight” snimiće film o grupi “Ramouns” (Ramones), zasnovan na memoarima brata pevača legendarnog pank benda Džoija Ramouna (Joey Ramone).

U filmu, koji će se snimati po knjizi “I Slept With Joey Ramone” čuće se i hitovi poznate grupe.

Knjiga koju su napisali Ramounov brat Miki Li (Mickey Leigh) i pisac i hroničar “Ramounsa” Legs Maknil (McNeil), govori o životu Džoija Ramouna, čije je pravo ime bilo Džefri Hajman (Jeffre Hyman). Knjigu će u decembru objaviti izdavačka kuća “Sajmon end Šuster” (Simon & Schuster).

Producent filma biće Rori Rouzgarten (Rory Rosegarten), bivši izvršni producent serije “Svi vole Rejmonda” koji je nekoliko godina pregovarao o kupovini prava na knjigu i muziku “Ramounsa”.

Džon Kamings (John Cummings), Džefri Hajman, Tomas Erdelji (Thomas Erdelyi) i Daglas Kolvin (Douglas Colvin) četvorica su članova i osnivača “Ramounsa” koja su se predstavljala kao Džoni (Johnny), Džoi, Tomi (Tommy) i Di Di Ramoun (Dee), iako nisu bili ni u kakvom srodstvu.

Osnovan 1974. u njujorškoj četvrti Kvins, četvoročlani bend postao je kultni simbol i začetnik pank pokreta koji je imao veliki uticaj na sledbenike pesmama kakve su “I Wanna Be Sedated”, “Blitzkrieg Bop”, “Rockaway Beach” i “I Wanna Be Your Boyfriend”.

U grupi su u različitim periodima svirali i Marki (Marky), Si-Džej (C.J.) i Riči Ramoun (Richie).

“Ramounsi” su bili savremenici, ali i bend koji je na više načina uticao na druge rane pank bendove kakvi su “Kleš” (The Clash) i “Seks Pistols” (Sex), dok su ih i kasnije grupe, kao “U2″, pominjale kao ključne uzore.

U privatnom životu, većina članova benda imala je problema sa zavisnošću i zdravljem - trojica od četvorice osnivača, osim Tomija Ramouna, danas nisu živa.

Grupu su obeležili i unutrašnji sukobi, posebno između pevača Džoija i gitariste Džonija, koji godinama nisu razgovarali zbog političkih i privatnih nesuglasica. Džoi Ramoun je bolovao i od opsesivno-kompulzivnog poremećaja.

Grupa se raspala 1996. godine, a od tada su se njeni članovi u nekoliko navrata zajedno pojavili u javnosti.

Izvor: B 92

TUŽBA PROTIV PISCA MARKESA ZBOG DEČJE PORNOGRAFIJE

Ivan Manojlović    Vesti

Jedna meksička nevladina organizacija u ponedeljak će uložiti tužbu protiv kolumbijskog nobelovca Gabrijela Garsije Markesa zbog odobravanja dečje prostitucije u meksičkoj filmskoj adaptaciji njegova romana “Sećanja na moje tužne prostitutke”.

Markesov roman govori o jednom devedesetogodišnjaku koji planira da za jubilarni rođendan ima seks sa devicom od 14 godina, piše južnoamerički dnevnik La Tersera.

“U Meksiku je kažnjiva pohvala krivičnog dela. U ovom slučaju film je apologija dečje prostitucije i silovanja devojčice od 14 godina. Mi smatramo da film banalizuje fenomen i svu decu, dečake i devojčice Južne Amerike i Kariba izlaže opasnosti’”, rekla je Tereza Uloa, direktorka regionalne Koalicije protiv trgovine ženama u Južnoj Americi.

Uloa je rekla da nevladina organizacija želi da spreči snimanje filma i zamera piscu što je ustupio prava na svoj roman za film koji proširuje tu poruku.

Izvor: Blic Online

TAPISERIJE U JELENE ANŽUJSKE

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

Ministar za dijasporu Srđan Srećković otvorio je u prostorijama tog ministarstva izložbu tapiserija i pastela umetnice iz Pariza Sofije Chuk di Garofani posvećenih Jeleni Anžujskoj, ženi srpskog kralja Uroša I.

„Godinama unazad, Ministarstvo za dijasporu kroz svoje projekte i aktivnosti neguje tradicionalnu i savremenu umetnost i teži uspostavljanju još bogatijih i čvršćih veza između matice i dijaspore”, kazao je Srećković otvarajući izložbu. On je dodao da će Ministarstvo za dijasporu nastaviti da afirmiše talentovane predstavnike srpske dijaspore poput Sofije di Garofani. Umetnica Sofija Chuk di Garofani 40 godina živi u Parizu, gde radi kao profesor na Pariskoj likovnoj akademiji.

Preko udruženja Ateljei umetnosti dvorca i Tradicije i kulture, promovisala je umetnike sa ovih prostora.

Motivi njenih dela su istorija i tradicija srednjeg veka, a ona se nalaze u svetskim muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama.

Izvor: Blic Online E.B.