OTKRIVEN MINI - KOLOSEUM U PREDRAĐU RIMA

Aleksandra Radovanović    Kultura, Nauka, Vesti

Tim engleskih arheologa otkrio je ruševine “mini-Koloseuma” - manje verzije monumentalne građevine podignute u centru Rima.

Temelji malog amfiteatra sagrađenog početkom trećeg veka, nađeni su 25 kilometara od Rima, u Ostiji, koja je nekada bila prometni lučki grad.

“Iskopavanja u Ostiji pokazala su da su arene pravljene u različitim veličinama i da su korišćene u razne svrhe, ne samo za borbe gladijatora po kojima je Koloseum bio poznat. Postoje brojni amfiteatri u rimskom svetu a ljudi pretpostavljaju da su služili isključivo za borbe gladijatora i zveri”, rekao je arheolog Sajmon Kej u telefonskom intervjuu.

Prema njegovim rečima, amfiteatri su služili i u druge svrhe, kao privatni teatri ili za administrativne poslove.

Otkriće je posebno iznenađujuće pošto je to jedini amfiteatar u Ostiji i jedan od retkih koji su smešteni u blizini luke. “Mini-Koloseum” se nalazio unutar palate koju je sto godina ranije sagradio imperator Trajan. U administrativnom kompleksu živeo je zvaničnik zadužen za luku, a moguće je da su u njemu odsedali i imperatori kada su kretali na plovidbu ili se vraćali sa putovanja, dodao je arheolog.
Stručnjaci još ne znaju čemu je tačno služio mali amfiteatar dimenzija 42 metra sa 38 metara koji je, prema procenama, mogao da primi do 2.000 ljudi. Koloseum, sagrađen u prvom veku, primao je oko 50.000 gledalaca.

“To je veoma enigmatična građevina, koja nije trebalo da bude opažena iz daljine. Veoma je diskretna. Nismo sasvim sigurni šta se dešavalo u amfiteatru”, izjavio je arheolog.

Izvor: Blic Online/Beta

SPOMENIK EVROPSKE CIVILIZACIJE

Nebojša Đorđević    Vesti

U izdanju Zavoda za udžbenike i Dosije studija prvi put na srpskom jeziku objavljena je Vitruvijeva studija o arhitekturi koja je i promovisana u Atrijumu Narodnog muzeja. Prevod ovog dragocenog latinskog štiva, predgovor, kao i izbor reprodukcija, uradila je dr Zoja Bojić, istoričar umetnosti, predavač na Koledžu lepih umetnosti na Univerzitetu Novog Južnog Velsa, u Sidneju.

O Vitruviju se ne zna ni gde je rođen, ni kada, ni puno ime, ali se zna da je bio graditelj ratnih sprava kod Cezara, Oktavijana, Gaja, Cicerona, Lukrecija, iako je u istoriju ušao kao autor deset knjiga o arhitekturi. Koliko je bio obrazovan da bi ovakvo štivo napisao svedoče imena na koje se poziva. Ona su, između ostalih, Silen i Filon (izučavali su proporcije), filozofi Tales iz Mileta, Heraklit iz Efesa ili filozofi pozornice Euripid, Epikur, Pitagora, Arhimed, Aristotel….

„Vitruvijev spis ‘O arhitekturi’ smatra se jednim od ključnih pisanih spomenika evropske civilizacije - kaže dr Zoja Bojić. - U prvih sedam knjiga Vitruvije priča o statici, tj. o arhitekturi, građevini i građenju, u osmoj o sprovođenju vode, a u devetoj i desetoj o mehanici i mehanizaciji. Deo Vitruvijevog teksta koji je kroz istoriju najozbiljnije shvaćen odnosi se na proporcije zgrade koja se zasniva na proporciji ljudske figure, kako to ubedljivo predstavlja jedan crtež perom Leonarda da Vinčija - „Vitruvijev čovek”.

Ova knjiga je više od udžbenika o arhitekturi. Bila je enciklopedija toga doba, priručnik o higijeni, zelenilu, pronalaženju vode i akvaduktima, akustici, planetama i predviđanju vremena, ali i etičkim načelima. Bez poznavanja ovih oblasti bilo je nemoguće biti graditelj. Rečima Vitruvija, „radije sam okusio siromaštvo koje prati dobar glas, nego bogatstvo koje prati loš…”, ali i „vidim da se ova velika umetnost srozava…”, napisao je Vitruvije u 1. veku stare ere, a dr Bojić se svojski potrudila da nam ga približi ponudivši čak i registar pojmova na srpskom, latinskom i grčkom. Zaista odlično urađen posao, knjiga korisna studentima i prevodiocima, neophodna arhitektama!

Izvor: Blic Online M.Majanović

ЉУБИНКО ДУГАЛИЋ - Избор из поезије

Nebojša Đorđević    Vesti

Љубинко Дугалић, је рођен 1958.године у близини манастира Студеница. Школовао се у Краљеву, Крагујевцу и Новом Саду. Објавио збирке песама: УМИВАЊЕ КИШОМ (Књижевна општина Цетиње) и ТЕЛЕСНА ГЕОГРАФИЈА (Рижа, Краљево). За књигу УМИВАЊЕ КИШОМ добио награду Александар Лесо Ивановић. Живи и ради у Краљеву.

ЖЕЂ

када се из рата вратио
најмлађи Лазарев син
учитељица Софија
за ноћ је полудела

нашли је у мочилу
под крчевином
врелу и распојасану
мртву већ недељу дана

над мочилом Лазарев син
сагради велику чесму
на којој до данас
нико не угаси жеђ

ПСЕЋЕ КУЋИЦЕ

деца данас у школи уче
како се граде
кућице за псе

учитељ им показује
како се зидови режу и спајају
како се премазују бојама

ништа им не говори о псима
и начину живота
у таквим кућицама

а град је препун
побеснелих паса и празних кућица
изграђених на школски начин

(из збирке УМИВАЊЕ КИШОМ)

СУМРАКОВАЦ

немам храбрости
цебе да сањам.
покојна сва лица
огледалима прекривам.
у кључаоници
на месту кључа
чувар почива.
Огњиште,
изгорело од љубави,
сад сунце о пепелу
извештава.

не могу да се ослободим
уздаха који прогања.
његову близину
осећам као издајство.
пред вратима снег
лакши од покрова.
на чијој страни света
да клекнем
и помолим се
за опозив
лажних споменика?

сукрвица:
таласи преузимају облик камена
који заборави вештину протицања.

САМОКОВ

беле ципеле. бели кораци.
бела кожа на белом
плочнику.
заноћио сам
и не чујем пијанисту
наслоњеног
на беле завршетке жица.
заноћио сам
и тугујем за самоћом
оз које сам желео
да побегнем.
пробудите белу девојку
уснулу на мојем рамену.
обришите јој сузе
мојим ћутењем.
потврдите псовке
на мене испљунуте.
и ја сам бео
само је моја кожа
другачије затегнута.

моја туга је контролисана
и забележена
у преступнику за почетнике.

почетни крик:
ево сунца, улази у мене
удисај по удисај.

(из збирке ТЕЛЕСНА ГЕОГРАФИЈА)

 

 

POČEO BEČKI VIJENALE

Miroslav Mladenović    Film, Vesti

Iz filma „Antihrist”

Beč - Ovogodišnji filmski festival Vijenale počinje nedelju dana kasnije i traje dan duže, što su samo neke od novina koje je uveo direktor festivala Hans Hurh. Novi koncept „Dan viška festivala, dan manje stresa” tu je da smanji tempo gusto načičkanih i uzbudljivih projekcija.

Između 22. oktobra i 4. novembra, publici se nudi 140 najsvežijih filmskih ostvarenja, pri čemu se broj dokumentarnih produkcija skoro izjednačio sa brojem igranih filmova. Kratki metar, koji je na Vijenalu oduvek igrao značajnu ulogu, takođe je dobio više prostora.

Kao i svake godine, festival nudi specijalne sadržaje među kojima i dva omaža: StateofGracebritanskoj glumici i oskarovki Tildi Svinton i FightforusLinu Broku (Katalino Ortiz Broka, 1939-1991), prvom filipinskom reditelju čiji je film prikazan na festivalu u Kanu (Insiang, 1978).

Vijenale ne odstupa od svoje tradicije alternativnog festivala, bez crvenog tepiha i glamura. Program je ponovo miks afirmisanog i onoga što tek treba da se otkrije. Publika će moći da pogleda „Tetro” Frensisa Forda Kopole, „Juki i Ninu” Ipolita Žirardoa, „Ozbiljnog čoveka” braće Koen i kontroverzni horor Larsa fon Trira „Antihrist”, ali i veliki broj filmskih ostvarenja nepoznatih autora. Sa velikim uzbuđenjem se iščekuje projekcija eksperimentalne dokumentarne drame Stivena Sodeberga „The Girlfriend Experience” sa porno zvezdom Sašom Grej u glavnoj ulozi, čija je skraćena verzija premijerno pokazana na ovogodišnjem Sandens festivalu.

Kao velika otkrića festivala spominju se reditelji Karlos Serano Askona (El arbol, 2009) i Hulio Hernandes Kordon (Gasolina, 2008), a preporuke Hansa Hurha idu na adresu anonimnih autora - američkog reditelja Dejmijena Šazela za film „Gaj i Madlen na klupi u parku” (Hurh: „Film koji je došao niotkuda”) i Denija Tedeska za dokumentarac „The wrecking crew” o grupi muzičara iz Los Anđelesa koja je inspirisala Bič bojse.

Motiv festivalskog plakata je obris Mišela Pikolija sa pištoljem u ruci, preuzet iz Hičkokovog filma „Topaz” iz 1969.

I zvor: Politika Marina Bauer

KRALJEVSKE BANJE SRBIJE

Ana Čizmar    Baština, Kultura, Vesti

Pod ovim naslovom nedavno je izašla ekskluzivna monografija o osam znamenitih lečilišta koja su, iz sopstvene ili državne kase, podizali pripadnici dve srpske dinastije - Karađorđevića i Obrenovića.

Put od lekovitih vrela do kraljevskih banja u Srbiji bio je duži od stoleća. Početkom 19. veka one su stasavale zajedno sa mladom srpskom državom i dve kraljevske loze - Karađorđevića i Obrenovića. Iako su kroz istoriju bili nepomirljivi protivnici, oni na vlasti nisu rušili ono što su njihovi prethodnici sagradili, već su nastavljali da ulažu u banje i iz svoje i iz državne kase. Podizali su banjska kupatila, fontane i česme, uporedo sa luksuznim vilama, letnjikovcima i dvorcima, tako da ta zdanja i danas predstavljaju simbole banja koje se mogu nazvati kraljevskim: Vrnjačke, Ribarske, Koviljače, Bukovičke, Niške, Vranjske, Brestovačke i Sokobanje.

Pod pokroviteljstvom prestolonaslednika Aleksandra II, izdavačka kuća „Gastro print” i redakcija časopisa „Turistički svet” nedavno su objavile ekskluzivnu monografiju „Kraljevske banje Srbije”, autora Zdravke Bubreško. U ovom dvojezičnom izdanju sa hologramom, uz obilje arhivskih i savremenih fotografija, faktografski i anegdotski ispričana je priča o osam znamenitih banja koje su svojevremeno bile mondenski i kulturni centri Srbije. To je deo šireg projekta afirmacije naših banja sa aristokratskim pedigreom, uz nadu da jednoga dana one uđu u grupaciju Kraljevske banje Evropske asocijacije banja.

Zubuni i libada

„Turistička sezona Sokobanje u Miloševo vreme počinjala je u proleće i trajala do prvih prohladnih dana. Banja je bila na glasu. Decenijama je u nju dolazio otmeniji svet, ugledni trgovci, činovnici, poznati glumci i pisci… Na banjskom šetalištu mešali su se zubuni i suknje seoskih žena sa libadama gradskih gospođa, a kasnije, pred kraj veka, i sa gošćama iz inostranstva obučenim po poslednjoj evropskoj modi. Na glavnom šetalištu i obližnjim ulicama bilo je 17 mehana i oko 40 zanatlijskih radnji.”

Osam srpskih banja u kojima su se svojevremeno odmarali članovi dinastija Obrenović i Karađorđević ima sve uslove da uđe u grupaciju Evropskih kraljevskih banja, izjavila je Ljiljana Rebronja, autorka knjige “Kraljevske banje Srbije”.

Na predstavljanju knjige u Belom dvoru, ona je rekla da Vrnjačka Banja, Banja Koviljača, Sokobanja, Ribarska, Vranjska, Bukovička, Niška i Brestovačka Banja treba da uđu u tu grupaciju, koja deluje u sastavu Evropskog udruženja banja.

Njihov ulazak među evropske kraljevske banje predstavljao bi izuzetnu marketinšku podršku na evropskom tržištu, rekla je Rebronja i pozvala javne ličnosti Srbije da deo odmora provedu u banjama i tako doprinesu njihovoj promociji na domaćem i inostranom tržištu.

Knjigu “Kraljevske banje Srbije” izdala je redakcija lista “Turistički svet” i izdavačko preduzeće “Gastroprint”.

A.M.