DOPRINOS NARODNOG MUZEJA BUKOVČEVOJ RETROSPEKTIVI

Miroslav Mladenović    Slikarstvo, Vesti

Na retrospektivnoj izložbi posvećenoj hrvatskom slikaru Vlahu Bukovcu, koja je u Gemente muzeju u Den Hagu u Holandiji realizovana u saradnji sa Modernom galerijom Zagreb, biće izložena i četiri dela iz zbirki Narodnog muzeja Beogradu.

Autoprtret Vlaha Bukovca iz Narodnog muzeja

Po izboru autora izložbe i kataloga Igora Zidića od ukupno 22 Bukovčeva dela koliko se čuva u Narodnom muzeju na ovoj izložbi biće izložena četiri dela: diptih Dedal i Ikar (1898), (Probuđena 1908 ) i Autoportret (1911).

Diptih Dedal i Ikar (Ikarov pad) jedno je od najznačajnijih Bukovčevih ostvarenja iz njegovog zagrebačkog perioda. Delo je u potpunosti prožeto secesijom, simbolizmom i plenerističkim načinom slikanja i za umetnikova života izlagano je više puta. Probuđena je jedan od izrazitih Bukovčevih aktova iz prvog perioda njegove praške faze, od 1903. do 1914. godine, u kojem su nastala neka od najboljih Bukovčevih ostvarenja. Često je bila reprodukovana i izlagana na svim važnijim izložbama, a u Narodni muzej delo je došlo otkupom iz 1928. godine.

Autoportret prikazuje samog umetnika onakvim kakav je on zaista bio, u ambijentu u kojem je on stvarao sva svoja dela u Pragu. Elegantan, duhovit, radan, okružen učenicima sa Praške akademije, ali uvek sa muštiklom i cigaretom koju nije ispuštao iz usta, Bukovac je ostavio za sobom jedan veći broj autoportreta, među kojima na istaknuto mesto dolazi i ovaj koji je u kolekciju Narodnog muzeja dospeo kao poklon Ministarstva prosvete i crkvenih dela izlmeđu dva svetska rata.

Vlaho Bukovac (1885-1922)

Vlaho Bukovac rođen je u Cavtatu 1855. godine. Školovao se na pariskoj Ecole des Beaux Arts kod Aleksandra Kabanela (1877-1880), izlagao na pariskom Salonu i dobio priznanje 1882. godine.

Godine 1893. dolazi u Zagreb, gde donosi duh francuskog slikarstva. U Zagrebu je inicirao izgradnju “Umjetničkog paviljona” i osnovao “Društvo hrvatskih umjetnika”. Prvu samostalnu izložbu imao je u Splitu 1885. godine.

Između 1898. i 1902. živeo je u rodnom Cavtatu, da bi 1902. godine otišao u Prag gde je postao profesor na Acadèmia výtrarných umetni.

U Pragu će ostati do kraja života 1922. godine.

Izlagao je i na grupnim izložbama u Parizu, Zagrebu, Beogradu i Pragu. Bio je član SANU (od 1905) i JAZU (od 1918), kao i Češke akademije nauka (1913).

Izvor: RTS

“MOLIJEROVI DANI” U FRANCUSKOM KULTURNOM CENTRU

Ivan Manojlović    Kultura, Vesti

Književna manifestacija “Molijerovi dani” održaće se od 28. septembra do 1. oktobra u Francuskom kulturnom centru u Beogradu. Gost festivala francuski pisac Žil Leroa.

U Francuskom književnom centru, kao i u restoranu “Molijer” u Beogradu će od 28. septembra do 1. biti održana književna manifestacija “Molijerovi dani”.

Direktorka Francuskog kulturnog centra Paskal Delpeš rekla je da će gost festivala biti francuski pisac Žil Leroa, dobitnik Gonkurove nagrade za roman “Alabama song”, koji je u prevodu na srpski jezik objavila beogradska “Paidea”.

Leroa će o svom književnom stvaralaštvu govoriti 29. septembra u restoranu “Molijer”, koji se nalazi pored Francuskog kulturnog centra.

Učesnik programa 28. septembra biće i srpski pisac Vladimir Pištalo, čiji je francuski prevod romana “Milenijum u Beogradu” nedavno rasprodat u toj zemlji, rekla je Paskal Delpeš.

Posetioci Francuskog kulturnog centra moći će da pogledaju i izložbu plakata i video zapise posvećene francuskim autorima i delima koje je na srpskom jeziku objavila beogradska “Paideia”.

U završnici manifestacije biće upriličeno svečano uručenje novoustanovljene nagrade “Branko Jelić” za najbolji prevod sa francuskog na srpski jezik, čija je prva dobitnica Vesna Cakeljić za prevod dela “Na poziv rase od Sabe” senegalskog pisca Leopolda Sedara Sengora.

Prošlogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost, Francuz Žan Mari Gistav Le Klezio, narednog proleća bi trebalo da bude gost Beograda, najavila je direktorka Francuskog kulturnog centra Paskal Delpeš.

Le Kleziju će tokom “Molijerovih dana” biti posvećeno književno veče, a o njegovom stvaralaštvu govoriće profesorka na Univerzitetu u Provansi Elizabet Ralo Diš, novinarka Radio-televizije Srbije Neda Valčić Lazović i direktor Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić.

Izvor: RTS

ANTUN ŠOLJAN - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Antun Šoljan (Beograd, 1. decembra1932. - Zagreb, 12.jula 1993.), hrvatski književnik.

Studirao je anglistiku i germanistiku u Zagrebu. Bio je profesionalni književnik, urednik, antologičar, prevodilac sa engleskog, njemačkog i ruskog jezika. U književnosti se pojavio kraj em ‘40-ih, ‘50-ih, kao pokretač i urednik časopisa Međutim, Krugovi i Književnik.

Pisao je pesme, romane, drame, radiodrame, eseje i feljtone i priredio niz antologija, poput “Sto najvećih djela svjetske književnosti”. Pisao je i primjenjivao poetiku izrazito modernističkog iskustva.

Zagovarajući visoke estetske i moralne zasade, bio je izuzetno cenjen u intelektualnim i kulturnim krugovima, mada ne i od strane državne politike, što ne čudi, pogotovo uzme li se u obzir njegova beskompromisnost i sklonost istraživanju granica slobode, kako pjesničke, tako i ljudske uopće.

Gotovo nema književne vrste u kojoj se ovaj vrsni autor nije oprobao - za života je objavio sedam zbirki pjesama (Na rubu svijeta, 1956.; Izvan fokusa, 1957.; Gartlic za čas kratiti, 1965.; Gazela i druge pjesme, 1970.; Čitanje Ovidijevih Metamorfoza/ Rustichello, 1976.; Bacač kamena, 1985.; Prigovori, 1993.), četiri knjige priča (Specijalni izaslanici, 1957.; Deset kratkih priča za moju generaciju, 1966.; Obiteljska večera, 1975.; Hrvatski Joyce i druge igre, 1989.), četiri romana (Izdajice, 1961.; Kratki izlet, 1965.; Luka, 1974; Drugi ljudi na mjesecu, 1978.), tri knjige eseja i feljtona (Zanovijetanje iz zamke, 1972.; Sloboda čitanja, 1991.; Prošlo nesvršeno vrijeme, 1993.), mnogobrojne drame od kojih je dio sabran u dvjema knjigama (Devet drama, 1970. i Mjesto uz prijestol, 1991.). Napisao je i jednu knjigu priča za djecu, Ovo i druga mora (1975.), a uredio je, zajedno s I. Slamnigom, Antologiju moderne poezije zapadnoga kruga (1974.), Zlatnu knjigu američke poezije, (1980.) i, zajedno sa S. Mihalićem i J. Pupačićem, Antologiju hrvatske poezije XX. stoljeća (1966.).Mnoge smo i mnogo voljeli

MNOGE SMO I MNOGO VOLJELI

na ovoj šarenoj cesti
al tek usput, na cesti
ravnodušne, po dvoje
u ciničnoj postelji stizale su nas
mučne radio vijesti
brojeći poene u sportu, piću i ljubavi
za volju časka spiskali smo snagu
ne brini vlado, tim se više nitko ne bavi
sad kad je sve otišlo k vragu

nama su se objavljivala nebesa
tek kroz rastrežnjena usta sumnjivih dama
na zabavama pučkim
izmedju dva plesa
kroz prozor bi nas dotaknula tama
za razliku od svjetla
tama je bila prava
najgore su vijesti bile najtačnije
dubok je san prokope, a plitka je java
mirno spavaj slobodane, sve je mračnije

i prije nas, doduše, mnogi su se tješili
da je vrijeme na njih bilo suviše kivno
ne postavljajuć pitanje, slavko,
divno smo ga riješili:
živjeli smo kratko
umirući intenzivno


ŠEZDESET I TREĆE IZNAD GROBNIČKOG POLJA

Kad bih ja imao polje
Možda bi vrijedilo živjeti za to polje
Možda bi nam svima bilo bolje
Meni i ženi i djeci, brojnim rođacima,
Orali bismo, jasno, i od svoje volje
Osuli ovaj pejsaž kućnim odžacima
(Dim se naše žrtve već u nebo diže)

Kad bih imao brod
Možda bi vrijedilo živjeti za taj brod
Ovjenčan mrežama morem krstariti
Na njemu živjeti na njemu stariti
I ostavivši ga djeci osnovati rod
Neustrašivih pomoraca vikinga argonauta
Pretopiti se polako u vjetar, sol i jod
(Barko, moja barko, što te more njiše)

U nedostatku polja ili broda
Možda bi dobro došlo imati kakvog boga
Možda nam ne bi trebala nikakva druga droga
Možda bi vrijedilo ustati s mačem kakvu zemlju osvojiti
I s cijelim svojim plemenom u usrdnoj molitvi
Na koljena pasti usred razbojišta
(Patrijarh, sijed i svečan, stoji sa zlatnim križem)

Ovako, nakon trideset godina, ne imajući ništa,
ako i jeste za me kakav brod, ukleto mu kormilo,
ako i jeste gdje kakvo polje, ono je Grobničko.

 

 

 



ПРЕЗЕНТАЦИЈА ЕДУКАТИВНОГ ПРОГРАМА „ЗАВИЧАЈНИ ПОЈМОВНИК” У КЊАЖЕВАЧКОМ ЗАВИЧАЈНОМ МУЗЕЈУ

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

У Галерији Завичајног музеја, током протекле недеље презентован је “Завичајни појмовмик” од стране петнаест учесника тог програма.

Завичајни музеј Књажевац и Народна библиотека „Његош” из Књажевца су у току школске 2008/2009. године реализовали посебан едукативни програм под називом „Завичајни појмовник”- све о завичају од А до Ш. Овај програм започет је са намером да се школарцима на што занимљивији начин приближи основна делатност библиотека и музеја али и да се кроз радионичарски рад упознају са најважнијим појмовима, појавама, личностима и догађајима везаним за завичај.

У оквиру 12 реализованих радионица „Завичајци”- учесници порограма тј. ђаци шестих разреда основних школа из Књажевца упознали су се са преко 150 појмова везаних за завичај.

USKORO FILM O BARBIKI

Ana Čizmar    Film, Kultura, Vesti

LOS ANĐELES - Barbika, verovatno najpoznatija lutka na svetu, koja je ove godina proslavila 50. rođendan, uskoro će zaigrati i na filmu.

Barbara Milisent Roberts, kako glasi puno ime najprodavanije lutke na svetu, biće glavna zvezda igranog filma u produkciji Juniverzal pikčersa koji je nedavno postigao ugovor sa kompanijom igračaka Matel.

“Barbika je najpoznatija lutka u istoriji, jedinstvena kulturna ikona u svetu brendova”, izjavio je tim povodom Mark Šmager, direktor Juniverzala.

Još nije određen datum početka snimanja filma, a ne zna se ni ko će tumačiti lik slavne devojke od plastike, uzor miliona devojčica širom sveta kao ni njenog dečka Kena.

Izvor: RTV