ISTVUD NE POSUSTAJE

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Sledeći film koji Klint Istvud planira da snimi zvaće se Hereafter, s Metom Dejmonom u glavnoj ulozi. Istvud je najavio da se “projekat kreće u pravcu natprirodne teritorije”, a kompanija “Warner” ga opisuje kao triler u stilu filma Šesto čulo. Scenario je napisao Piter Morgan, dobitnik Oskara za Frost/Nixon, a dužnost izvršnog producenta su preuzeli Stiven Spilberg, Frenk Maršal, Piter Morgan i Tim Mur. Snimanje počinje ove jeseni.

Izvor: Građanski list

GOTIKA I DISFUNKCIONALNOST PORODICE

Mirjana Stanojevi?    Knjige, Vesti

“Mono i Manjana” upravo je objavila roman jedne od najpoznatijih holandskih spisateljica Renate Dorestejn, čiji romani dosad nisu objavljivani u Srbiji. U pitanju je knjiga Porodična tajna. Dorestejnova je poznata kao autorka koja voli da se bavi tzv. gotskim temama i disfunkcionalnim odnosima u porodicama. Radnja njenih romana je uvek smeštena u mala mesta “gde ljudski karakteri dolaze do izražaja”. To je slučaj i s Porodičnom tajnom, koja prati 14-godišnju Kristinu u bekstvu od kuće…

Renata Dorestejn (55) jedna je od najomiljenijih holandskih autorki. Specifičan stil, teme i ironičan humor doneli su joj brojna priznanja i mesta na vrhovima lista bestselera. Počela je da piše dok je još bila u osnovnoj školi, ali su joj izdavači godinama odbijali knjige. Kad je 1983. objavljena njena prva knjiga, odmah se našla na holandskoj listi bestselera. Otad Renata skoro svake godine objavi po jedan roman. Porodična tajna je pored odličnih kritika dobila i svoju verziju na filmskom platnu u režiji holandske rediteljke Paule van der Oest.

Izdavač kaže: “Renata Dorestejn nastavlja da istražuje uzroke ljudskih nesreća i patnji, zapetljane porodične odnose, potisnute uspomene, dajući temama gotskih romana potpuno moderan obrt. U takvoj atmosferi, malom mestu udaljenom od grada, dešava se radnja ovog romana. Četrnaestogodišnja Kristina nije srećna u kući koju deli s mamom, njenim novim dečkom, nabusitim starijim bratom i mlađim bratom. Kristina je ubeđena da je odgovorna za nesreću koja se dogodila…”

Izvor: Građanski list

MAK DIZDAR - IZBOR IZ POEZIJE

Nebojša Đorđević    Vesti

Мехмедалија „Мак” Диздар (Столац, 17. октобар 1917 - Сарајево, 16. јул 1971) је знаменити југословенски и босански песник, књижевник и новинар.

Био је близак комунистичким идејама и подржавао је партизански покрет за време Другог светског рата. После рата је постао истакнута личност у босанско-херцеговачком културном животу, радећи као уредник у дневном листу „Ослобођење”. Био је и председник Удружења књижевника БиХ.

Мак Диздар се у својој поезији инспирисао богумилском културом Босне пре турског освајања, културом исламских мистика и традицијом босанског народног језика од 15. века наовамо. Средњевековни стећци су важан мотив у његовим песмама, и за њега представљају метафорични пут између гроба и звезда.

Објавио је следеће песничке збирке:

* Пливачица (поема), 1953.
* Окрутности круга, 1960.
* Кољена за Мадону, 1963.
* Камени спавач, 1966-1971.
* Модра ријека (поема), 1971.

U njegovoj poeziji transmutacija starog bosanskog jezika iz povelja, starih spisa, sa stećaka, u moderni pjesnički iskaz urađena je bez nacionalne mitologije, bez patetike i glorifikovanja te prošlosti. Uspešan spoj tog arhaičnog bosanskog jezika i modernog poetskog iskaza rezultirao je izuzetnim psničkim tvorevinama čiji jezik ne samo da stvara atmosferu tih minulih vremena nego iskazuje „najhumanija shvatanja i osećanja univerzuma - čoveka u svijetu”.

Taj pesnički jezički postupak, mada originalan, nije jednostran niti jednostavan, kako se na prvi pogled čini. Jer, pjesnik nije te srednjovjekovne riječi samo puko reprodukovao i pozajmljivao iz starog bosanskog jezika, nego ih je kreativno preobražavao i uključivao sasvim uspješno u poetski savremeni jezički sistem.

DAŽD

Trebalo bi opet naučiti
da slušamo kako dažd pada pada

Trebalo bi se odkameniti
i poći bez osvrtanja kroz kapiju grada

Trebalo bi ponovo pronaći
izgubljene staze od one plave trave

Trebalo bi u obilju bilja
zagrliti panične makove i mrave

Trebalo bi se iznova umiti
i sniti u jasnim kapima ozorne rose

Trebalo bi onesvijestiti se
u tamnim vlasima neke travne kose

Trebalo bi načas stati
sa suncem svojim i sjenkom svojom stasati

Trebalo bi se konačno sastati
sa već davno odbjeglim vlastitim srcem

Trebalo bi se odkameniti
i proći bez osvrtanja kroz kamenu kapiju ovog kamenog grada

Trebalo bi htjeti
i svu noć bdjeti slušajuć kako dažd pravedni pada pada pada

DAN ODMORA SEDMI

U početku ti stvori nebo i zemlju A zemlja bješe bez obličja i pusta
I bješe tama nad bezdanom
I ti reče Da bude svjetlost I bi svjetlost
I vidje ti da je svjetlost dobra I rastavi od nje tamu
I svjetlost nazva dan a tamu nazva noć
I bi veče I bi jutro Dan prvi
Potom stvori nebo I namjesti prestolje svoje na njemu
I bi veče I bi jutro Dan drugi
I stvori zatim suho i nazva ga zemlja a zborište voda nazva more
I reče da je dobro Pa zemlja pusti travu i bilje što ponese sjeme
I drvo poče da rađa plodovima
I vidje ti da je dobro I stvori sunce i mjesec i zvijezde
Da vidjela bude danju i noću
I bi jutro četvrti dan I ti stvori ribe u moru i ptice na nebu
A peti dan stvori na zemlji sitne i krupne životinje i zvijeri
I ti vidje da je to dobro I reče
Da načinimo čovjeka po obličju svojem kao što smo i mi
Čovjeka koji će biti gospodar od riba morskih od ptica
nebeskih i od stoke i cijele zemlje i svijeh životinja
što miču se po zemlji
I stvori ti čovjeka po obličju svojem Stvori muško i žensko
Stvori ih i blagoslovi i reče
Rađajte se i množite se
Tada ti pogleda sa svojih visina na ono sve što si stvorio
Pogleda zadovoljno Lijevom se rukom pogladi po bradi
a desnom po trbuhu I reče
Gle
Ovo je dobro veoma
I bi Dan šesti
A ja pogledah okolo po zemlji
I vidjeh gdje voda zemlju proždire
Gdje sunce vodu pije vidjeh
Gdje zemlja vatru bljuje
Vidjeh zvijer na zvijer da ide
I čovjek čovjeku krv da proliva
Ja vidjeh zločin na sve strane
Ja vidjeh zločin koji ti stvori
Jer okusih plod od drveta znanja
Ja vidjeh jer oči mi se otvoriše
Pa zavriskah
Nije to dobro Nije to dobro Nije
Ova tvoja zemlja
Dobra je samo za tvoje kamenje
To bijaše dan sedmi Dan odmora

RAZMIRJE

U davno u slavno u bana Stipana Drugog
Vukcu se rodi sin Vučihna
Tad vrati se s grčkih strana
S deset uboja s deset rana -
On zgibe tako u službi vjernoj
Za svoga gospodina

U vrijeme bana i kralja Tvrtka
Vučihna Vučić rodi sina Vuka
U vjernoj službi za svog gospodina
Ubi ga tagda negdje na razmirju
Ungarska carska ruka

I Vukić njegov rodi sina Vukajla
Poželiv zdravlja i snage da bude
Hude ga tad turačke sablje pogube
Za smjernu i vjernu službu
Za svoga gospodina
U vrijeme kraljice naše
Jelene Grube

U jednom zapisu dijaka kralja Ostoje
Ovakvi dani ovakve noći ovakvi
Konci života i smrti stoje:
Kada jedinac poraste
I za mač stasa
Ljeta tisuć četiri sta petnadeset godina
Pogubi ih vlastita družina oba
I baci kao dva psa
Za zdravlje i slavlje
Za svoga gospodina

A potom potomstvo ovo
Prema predanju starom ide ovako:
Po smrti Vukas svojoj rodi sina Vukana
I Vukan onda jedne godi rodi Vukomana
Vukoman poslije -
I sve tako redom
Do današnjeg
Dana

Sve za vjernu za službu
Za svoga gospodina

 

 

CISTERNA IZ ANTIKE KOD BUJANOVCA

Aleksandra Radovanović    Kultura, Nauka, Vesti

Rezervoar za vodu iz četvrtog veka pre nove ere, koji je otkriven na arheološkom lokalitetu Kale u selu Krševica, biće u potpunosti otkopan za 15 do 20 dana, rekao arheolog Petar Popović.

Arheolog Petar Popović izjavio je da će rezervoar za vodu velikih dimenzija, iz četvrtog veka pre naše ere, koji je otkriven na arheološkom lokalitetu Kale u selu Krševica, kod Bujanovca, biti u potpunosti otkopan za 15 do 20 dana.

Popović je rekao Tanjugu da je reč o izuzetnom objektu, dužine 10, i širine šest metara, a da su do sada uspeli da otkopaju četiri metra.

“Građevina je potpuno očuvana, ima bačvasti svod, koji se vrlo retko nalazi očuvan. To je velika sreća jer je Krševička reka godinama zasipala vodom sve te građevine”, naveo je Popović.

Petar Popović je napomenuo da je to veliki kompleks, jer je reč je o građevini sa bedemima, sa više zidova, peći, puno objekata različitih vrsta, od čega je dosad “otvoreno” oko šest kvadratnih metara.

Popović je, međutim, dodao da je najveći deo lokaliteta onaj na kome se nalazi cisterna, koju su pre nekoliko dana počeli da izvlače.

“Sve to se nalazi na dubini od oko tri-četiri metra. To je, zaista, veliki posao, a pretpostavljam da ćemo do početka idućeg meseca, možda čak i krajem ovog, imati pred sobom kompletnu građevinu. Radimo na otkopavanju druge polovine građevine koja je za sada neistražena”, rekao je Popović.

Tada će se u potpunosti znati kako je građevina izgledala i, ako dođu do njenog dna, moći će tačno da odrede u kom vremenu je nastala, objasnio je Popović.

Javnim radovima do naučnih otkrića

“Mi znamo da građevina datira iz četvrtog veka pre nove ere, ali je vrlo osetljivo pitanje da li je to prva, druga polovina, ili kraj četvrtog veka pre nove ere”, precizirao je Popović.

Napomenuo je da je su to sada, na neki način, zaštitna iskopavanja, da je novac za izvođenje radova dobijen od Ministarstva kulture, a da sarađuju i sa Ministarstvom ekonomije.

“To su javni radovi, radnici treba da rade šest meseci na rešavanju pitanja ovog lokaliteta, ali u širem smislu i rešavanja cele okoline gde se nalazi selo”, kazao je Popović. Dodao je da su trenutno suočeni sa lošim vremenskim uslovima zbog kiše koja pada, pa se radovi sporo odvijaju.

On je izrazio očekivanje da će uskoro dobiti veliku pumpu koja bi ubrzala radove na vađenju vode i mulja. Ta pumpa, međutim, napomenuo je Popović, na carini stoji već mesec dana.

Kada sve bude očišćeno i spremno za predstavljanje celog lokaliteta, biće formirana posebna komisija Ministarstva kulture koja će odlučiti da li će lokalitet biti zatrpan, odnosno konzerviran, ili će se ići na drugo rešenje, objasnio je rukovodilac istraživanja.

Popović je podsetio da su na lokalitetu u selu Krševica radovi počeli 1966. godine. Prvo je pronađena keramika, na osnovu koje je procenjeno da to može da bude značajan lokalitet, ali tek od 2001. godine počela su sistematska istraživanja koja traju kontinuirano do sada, dodao je on.

Pronađeni su vrlo značajni predmeti i građevine iz četvrog veka i prve decenije trećeg veka pre nove ere. Reč je o naselju građenom na grčkim principima, sa akropolom i sa javnim građevinama.

“Na padini se nalazi veliko naselje, a u podnožju reke su veliki bedemi koje istražujemo poslednjih nekoliko godina. Celo to naselje sada zahvata nešto više od pet hektara i rezultati istraživanja su zaista fantastični”, zaključio je Popović.

Izvor: RTS

UMEĆE PRAISTORIJSKOG ČOVEKA

Miroslav Mladenović    Kultura, Nauka, Vesti

Kamenje iz praistorije, pronađeno iskopavanjem u centralnom Pomoravlju, izloženo je u Zavičajnom muzeju u Jagodini.

Kako je živeo čovek u praistoriji kada mu je kamen bio jedini alat, ali i materijal za posuđe i oružje, pokazuje izložba koja je otvorena u Zavičajnom muzeju u Jagodini.

Sečiva i projektili od klesanog kamena, sekire, dleta, nakit, ali i žrvnjevi za žitarice samo su neki od eksponata izloženih na ovoj izložbi.

Oni pokazuju koliko je strpljenja, truda i umeća bilo potrebno za izradu, jer je i alat bio od kamena.

Izložbu je, od otvaranja, videlo i nekoliko grupa srednjoškolskih učenika koji su bili iznenađeni umećem praistorijskog čoveka.

Sonja Perić, autorka izložbe, kaže da đaci sa velikim interesovanjem pokušavaju da samelju žito uz pomoć kamenja, kako je to nekada radio praistorijski čovek.

Blizu hiljadu predmeta od klesanog kamena koji su u postavci, pronađeni su iskopavanjem u centralnom Pomoravlju i deo su bogate zbirke muzeja.

Izloženi eksponati vraćaju nas na trenutak u prošlost, kada su najvredniji alat bile ruke i upornost.

Izvor: RTS