“QUIET NIGHTS” SA DAJANOM KROL U BEOGRADU

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Prva dama svetskog džeza 21. novembra u Centru Sava

Photo: EPA/ANTONIO COTRIM

Najtiražnija džez pevačica i pijanistkinja Dajana Krol nastupiće po prvi put pred beogradskom publikom u subotu 21. novembra u Centru „Sava”. Zanosna kanadska diva u četvrtak uveče je započela veliku svetsku turneju sa tradicionalnim koncertom u pariskoj „Olimpiji” nakon čega je očekuje još 36 koncerata u 22 zemlje. Njen novi album „Quiet Nights” nastavlja da prelazi džez okvire, kako po milionskom tiražu, tako i po izraženom uticaju bosa nove.

Dajanu Krol na turneji između ostalih prate i velikani džeza Džon Klejton, Endrju Vilson i Džef Hamilton kojima će ovo biti jedan od izuzetno retkih susreta sa iskusnom džez publikom u Beogradu. Koncert u Sava centru obeležiće i celokupna produkcija koja prati turneju Dajane Krol, pa će publika u Sava centru imati priliku da uživa u nastupu prve dame svetskog džeza na vrhuncu njene karijere.

Vlasnica Ordena Britanske Kolumbije i drugih počasnih titula, Dajana Krol je nedavno nastupila u Beloj kući na balu koji je američki predsednik Barak Obama priredio u čast Stivi Vondera, a 24. jula nastupila na svečanom obeležavanju 40-godišnjice od sletanja na Mesec. Harizmatična džez diva se pojavljuje i u aktuelnom filmu „Državni neprijatelj” sa Džoni Depom.

Dajana Krol je dobitnica dve Grammy nagrade i prvi džez izvođač posle 25 godina čiji je album nominovan za najbolji album godine. Dosad je objavila 12 albuma koji su se prodali u preko 16 miliona primeraka uz višestruke platinaste tiraže.

Dvanaesti po redu, album “Quiet Nights” donosi dosad verovatno najintimnije izdanje proslavljene džez dive čija posveta ovaj put ide njenom suprugu, jednako uspešnom muzičaru Elvisu Kostelu. Deset na osnovnoj, 12 na limitiranoj i čak 14 pesama na iTunes verziji novog Dajaninog albuma sadrže suptilne orkestracije legendarnog aranžera Klausa Ogermana, poznatog po dugogodišnjoj saradnji sa tvorcima bosa nove, brazilskim pevačem Žoaom Žilbertom i kompozitorom Antoniom Karlosom Žobimom čije su partiture utkane u naslovni singl “Quiet Nights”. Na albumu se nalazi i Žobimova gotovo neizbežna tema “The Girl from Ipanema” u kojoj je Dajana “The Girl” preimenovala u “The Boy” u skladu sa posvetom: “Ljubavno pismo mom suprugu - intiman, romantičan album”. Kulturološki fenomen Žilbertovog pevanja na albumu poseban život ima kroz numeru “Este Seu Olhar”, autentične teme “novog talasa” kako se sa portugalskog prevodi popularna bosa nova. Još jedna numera koja se izdvojila veoma rano je singl “Walk On By” (Bacharach/David), napisana 1963. godine za legendarnu Dion Vorvik.

Album na kojem učestvuje čak 64 muzičara, producirao je kultni studijski stručnjak Tomi Lipuma poznat po radu sa džez vedetama kao što su Majls Dejvis, Džordž Benson, Anita Bejker ili Natali Kol. “Quiet Nights” je objavljen 31. marta ove godine za famoznu etiketu “Verve” koja posluje u sklopu velike izdavačke kompanije “Universal”. Po izlasku, album je dostigao visoko treće mesto na američkoj top listi ušavši i među prvih pet na panevropskoj listi izdanja.

Kritika je ubrzo počela neobičnu utrku u pronalaženju formulacije koja bi uhvatila samu nit albuma onako kako je on uhvatio tihe tonove noći u pulsirajućem ritmu bosa nove. Tako ugledni kritičar Njujork Tajmsa Stiven Holden primećuje da je Dajana “prigušila svoj promukli glas do žamora, kao da se odaje raskošu u sutonu strasti na razbarušenoj postelji”. Magazin “People” zabeležio je rečenicu koja dodatno definiše karakterističnu zavodljivost Dajaninog džeza: “Intimnost šapuće u tim zapaljivim baladama… u sporogorećoj bosa novi”.

Karijeru počinje veoma rano kada u sedamnaestoj godini na Vankuverskom džez festivala osvaja stipendiju za studije na prestižnom bostonskom Berkli univerzitetu. Prvi album “Stepping Out” izdaje 1993. godine i već kao debitant na vrlo konkurentnoj američkoj sceni stiže do trećeg mesta na listi džez albuma. Dve godine kasnije ponavlja uspeh sa albumom koji posvećuje Net King Kolu koji joj donosi i prvu nominaciju za Gremi nagradu, dok tron na džez sceni osvaja sa albumom “Love Scenes” iz 1997. godine. Prestižnu nagradu konačno osvaja dve godine posle za najbolji džez vokal sa albumom “When I Look Into Your Eyes” koji ujedno biva nominovan za album godine i to 25 godina nakon poslednjeg džez albuma koji je doživeo takav uspeh.

Dajana sada već po pravilu dostiže sam vrh liste džez izdanja gde će se i po treći put zaredom naći i famozni album “The Look of Love” iz 2001. godine. Sa ovim albumom dolazi i neočekivano visok tiraž koji te godine nadmašuje i brojne bestselere pop muzike. Četvrti trijufm na top listi, novi Gremi za najbolji džez album i odlične kritike donosi koncertni album “Live in Paris” koji jasno prikazuje Dajanu Krol kao veliku koncertnu senzaciju.

Nakon udaje za čuvenog engleskog pevača Elvisa Kostela sa kojim zajedno piše čak šest novih pesama, sledeće Dajanino izdanje “The Girl in the Other Room” dostiže i vrlo visoko peto mesto na britanskoj listi albuma 2004. godine. Ubrzo sledi očekivani bestseler album “Christmas Songs”, a 2006. godine izlazi i još uvek aktuelno izdanje “From This Moment On” koji pored već ustaljenog maksimuma na džez listi ulazi i među prvih deset na američkoj top listi svih albuma. Ovakav uspeh prati i prekretnica u životu poznatog para Kostelo-Krol kada na svet dolaze blizanci Dekster i Frenk.

Pored ovogodišnjeg albuma “Quiet Nights”, Dajana Krol je istovremeno objavila i DVD sa koncerta u Rio de Žaneiru gde je publika odrasla na taktovima bosa nove uspela da oduševi džez divu: “Bilo je to veoma potresno iskustvo. Okrenula sam se prema Džonu Klejtonu i ugledala suze na njegovom licu”.

Ulaznice za koncert Dajane Krol po ceni od 3000, 4000 i 5000 dinara prodavaće se od utorka 22. septembra na blagajni Sava centra, kao i u prodajnim mrežama Bilet servisa, Card servisa i Eventima.

Izvor: e - novine

POČAST KENU LOUČU

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Britanski reditelj Ken Louč dobitnik je ovogodišnje počasne nagrade Evropske filmske akademije, koja će mu biti uričena 12. decembra u Berlinu. U saopštenju Akademije se navodi da će slavni sineasta, poznat po kritičkim drštvenim dramama, biti nagrađen za životno delo. Louč je započeo karijeru na britanskoj televiziji, a svoj prvi film Poor Cow snimio je 1967. Proslavio se dramom o problemima radničke klase, koja ga je etablirala kao autora socijalnih i pobunjeničkih ostvarenja.

Njegov film Riff-Raff dobio je nagradu Evropske filmske akademije 1991, dok je The Wind That Shakes The Barley, koji govori o građanskom ratu u Irskoj, 2006. odneo Zlatnu palmu u Kanu. Loučov novi film Looking For Eric našao se na listi nominovanih za ovogodišnjeg “evropskog Oskara”. Britanski reditelj je poznat i po svom kritičkom stavu prema izraelskoj politici u pojasu Gaze i u Libanu. Početkom godine izazvao je burne reakcije zbog odluke da ubuduće ne učestvuje na festivalima koji prihvataju sponzore iz Izraela.

Izvor: Građanski list

“SIMBOL” U MASONSKOM LAVIRINTU

Mirjana Stanojevi?    Knjige, Vesti

ZA samo 24 sata otkako je u utorak u ponoć ušla u štampu, nova hit knjiga Dena Brauna, „Izgubljeni simbol”, prodata je u više od milion primeraka, samo u Americi, Kanadi i Velikoj Britaniji! I pre nego što se zavrtela rotacija, većinu čitalaca gotovo magnetski privukla je sama tema romana: uticaj masona na SAD, od osnivanja države pa do danas.

Ljubitelji zavera ovu knjigu čekali su pet godina i iako je njen sadržaj čuvan kao najveća tajna, mnogobrojni „braunolozi” utrkivali su se da otkriju novi kod kojim će pisac još jednom privući milione poklonika i izazvati nove kontroverze. Najdalje u tome, i to veoma uspešno, otišao je Dejvid Šugerts, u knjizi „Tajne udovičinog sina”, koja se ovih dana pojavila kod nas u izdanju „Stilosa”, preduhitrivši srpski prevod „Izgubljenog simbola”. I dok naši čitaoci sa nestrpljenjem očekuju početak novembra, kada će se knjiga, koja je munjevitom brzinom već postala svetski fenomen, pojaviti u izdanju novosadaskog „Solarisa”, pred njima je već ključ za bolje razumevanje Braunovog poslednjeg romana.

Radnja „Izgubljenog simbola” odvija se u tunelima, hodnicima i tajnim odajama ispod Kapitol hila u Vašingtonu, gde je smeštena zgrada američkog Kongresa. Glavni junaci, simbiolog Robert Langdon i njegova saradnica Katrin Solomon, ulaze u avanturu posle pronalaženja neobičnog predmeta sa pet urezanih simbola i otmice Pitera Solomona, njegovog mentora a njenog rođaka. Splet okolnosti dovodi ih do Kapitol hila gde na različitim lokacijama pokušavaju da otkriju tajne i simbole masonerije, uključujući i znake koji se nalaze na velikom pečatu Sjedinjenih Država i na dolarskim novčanicama.

U „Tajni udovičinog sina”, Šugerts je izneo ogromnu građu o istorijatu masonerije, neobičnim udruženjima iluminata, Rozenkrojcera, sionskog bratstva mormona, otkrivajući niz provokativnih i neobičnih činjenica iz istorije SAD. Masonsko bratstvo ukorenilo se i počelo da širi u Americi oko 1713. osnivanjem prvih loža u Njujorku i Filadelfiji. Najugledniji mason tog doba bio je jedan od očeva američke nacije, veliki naučnik Bendžamin Frenklin, ali i prvi predsednik Džordž Vašington. U pisanju Deklaracije o nezavisnosti 1776. učestvovalo je 56 najuglednijih ljudi, među kojima je izvesno da su devetorica bili masoni, mada neke procene pominju i znatno veći broj.

Do velikog uticaja masona došlo je posle rata za ujedinjenje Amerike, a kruna njihove moći bila je izgradnja Kongresa na Kapitol hilu, ceremonijom koja je odredila mnogo toga što će se dešavati u naredna dva veka. Ka budućem gradilištu u punoj masonskoj opremi, uz doboše i fanfare, išla je velika kolona dostojanstvenika, što je po izveštajima tadašnjih novina, bila najveća masonska procesija ikada održana. Polaganjem kamena temeljca rukovodio je Džordž Vašington, ne samo kao predsednik, već i kao „veliki majstor zidar” i uvaženi starešina svoje lože Aleksandrija br. 22. U procesiji je nošen masonski mač, kao i masonska biblija, koju je Vašington koristio i na svojoj inauguraciji. Čitane su molitve, a vrhunac službe bio je kada je Vašington učinio nešto što je bilo više nego čudno - polio je kamen vinom, žitom i uljem, što je tipičan masonski postupak.

Od tada pa do leta u kosmos američkih astronauta, masonski znaci provlače se kroz američku istoriju. Oldin i Armstrong, kada su kročili na Mesec, ispod odeće nosili su zastavu masonske lože, tvrdi Šugerts.
Kao i u prethodnim knjigama, i u ovom romanu Den Braun se poigrao šiframa i kodovima. Prema Šugertsovom pisanju Vašington je imao specijalni prsten za šifrovanje koji je koristio za slanje tajnih poruka svojim zapovednicima, ali i dve vrste tajnog mastila. Jedno je bilo nevidljivo, koje se moglo otkriti zagrevanjem, a drugo se moglo pročitati upotrebom specijalne hemikalije. Šifrovane poruke iz Francuske slao je i Bendžamin Frenklin, u vidu diplomatskih nota. Tomas Džeferson koristio je aparat za šifrovanje koji je sam izmislio.

I DžON VEJN MASON

TRENUTNO u SAD ima oko 1,7 miliona masona, a u ostatku sveta još oko dva i po, navodi Šugerts, napominjući neka od najatraktivnijih imena, od 18. veka pa do danas: Dejid Kroket, Bufalo Bil, Teodor Ruzvelt, Frenklin D. Ruzvelt. Dž. Edgar Huver, Hari Truman, Luj Armstrong, Djuk Elingtin, Bob Houp, Odi Marfi, Džon Vejn…

Izvor: Večernje novosti D. Bt.

IVAN SLAMNIG - IZBOR IZ POEZIJE

Nebojša Đorđević    Poezija

Ivan Slamnig, Metković (1930. - 2001.) hrvatski pesnik, prozni pisac i esejist.

Njegovu poeziju karakteriše duhovita igra reči, upotreba žargona i intonirane ironije, a prozu, tema o ratnom iskustvu dečaštva. Značajne su mu knjige pesama: Aleja poslije svečanosti, Odron, Naronska siesta, Pjesme, Dronta i dr. te proze: Neprijatelj i Povratnik s Mjeseca.

S Antunom Šoljanom napisao je jedan kriminalistički roman, dok se u romanu “Bolja polovica hrabrosti” bavi suvremenom društvenom problematikom.

Sastavio je više antologija hrvatske poezije, a obilato je prevodio s engleskog i ruskog jezika. Slamnig je autor i knjiga kritičko-esejističke proze (Disciplina mašte, Hrvatska versifikacija, Svjetska književnost zapadnoga kruga).

Nagrade i priznanja: Njegova pesma “Ubili su ga ciglama” je ušla u “Zlatnu knjigu hrvatskog pjesništva” Matice hrvatske. Nagrada “Tin Ujević” 2001., za zbirku soneta “Ranjeni tenk” (posmrtno)

Jedan od najznačajnijih hrvatskih pesnika dvadesetog veka. Njegovo djelo se, teško može svrstati u bilo koju od kritičarskih kategorija. Slamnigovi su stihovi sadrže, ispovijesti bludnika, ostavljenih djevojaka, šiparica, slike obezglavljenih konjanika, osrednjih pesnika, svetaca i mladića iz žala, sve kroz vrcave iskre jezika, što otkrivaju neku dublju, unutrašnju tugu koja najčešće izvire iz besmislenosti takvog postojanja

VITA NIVELLATRIX

Moj stric je trgovao ribom
sa Kalabrijom, čak sa Ciprom,
a poslije posla bi se ribo
parfemima: fougereom, chipreom.

Popodne listao bi kroz Kola,
Harambašića zatim čito,
“Promessi sposi” ili Foscola
i razdragavao se pri tom.

Poštovao sam svog strica,
komplicirane smeđe prste,
sjećam se mnogog dobrog vica
i pamtim riba razne vrste.

Ali nikad nisam shvatio
tremu i brižnost mu na licu
šahirajući dok se patio -
i zavist prema drugom stricu.

Moj drugi stric, što bi advokat,
zbog toga nije bio sretan.
Potajno je znao lokat
pa tvrditi da je kapetan.

Stric treći - svak to može znati, ne ?
slabo je zasluživao novce,
živio poput vucibatine
ko mornar, lump i suknjolovac.

Za šalu, baštinik tih ljudi,
katkad im služim ko surogat.
Stvarno, u maloj amplitudi
stignem im se tek naurugat.

 

PRELAZIM RUKOM PREKO OČIJU

Prelazim rukom preko očiju:
zar si i ti ja?
U potok, u kojem se ogledamo,
s moje same glave kaplju crne kapi
prelazim rukom preko lica
i ostavljam ljubičaste tragove.

Zatim, niz hodnike,
svježom lijeskovom šibom
vučem po policama
biblioteke svoga narcizma.

UBILI SU GA CIGLAMA

Ubili su ga, ciglama: crvenim, ciglama
pod zidom, pod zidom, pod zidom,
Zute mu, kosi: hlape u, iglama,
a bio je, pitom, i pitom.

Jedan zuti i brkati: jedan crveni, crknuti,
jedan zelen, i rogat kao jelen,
u sjeni, pljesnivog, zida,

ubili su ga, ciglama: crvenim, ciglama,
crvenu, mrlju su, prekrili, priglama,
iz svega se, izvukao, samo, repic:
otpuzao, pa se: uvukao, u zid,
u zid, uzi, duzi.

ŠTO VIŠE GLEDAM, TO VIŠE VIDIM

Što više gledam, to više vidim
svijet podijeljen na dva dijela:
žene se bez treme svađaju, to im je posao
svakodnevno na placu i s mesarima.

Muškarci bi najradije mira:
pušti me stat, vrijeme je novac.

Muškarci su najčešće žene: spuštaju duga lica
Kisele se svojim ženomuževima, traže da ih se tetoši,
žene su opet muškarci: pa to je sitnica
nećemo sada trošiti živce, smiri se.

A nas dvoje, ni jedno ne zna nazvati taksi,
petljamo se između kofera, sjedimo na rubu pločnika
otpuhujući i smijući se bez razloga.
Još ćemo se povaliti na sred ceste.

ZEMLJA I.
Seattle

Prodat ne mogu to što mojim posjedom nije
prodat ne mogu tlo, kojemu pripadam sam.
Reče bijelcu Seattle, Suqamisha mudri poglavar.
Prodat ne mogu tlo, kojim luta bizón.
Zemlja je moja mati, to već predobro znadem.
Kako je mogao znat da mu je zemlja mat.
To mu je ona rekla, jer znade govoriti zemlja,
govori zemlja to znam, jer i sam je dobro čuh.

ZEMLJA II.
Kikiriki

Zemlja koju proglasih svojom, prihvati moju taštinu,
znala je savjet mi dat, gdje da posadim što,
breskvu ovdje posadi, a tamo ti manjka trešnja,
ovdje će rasti grah, a tamo ti manjka trs,
travicu posij ovuda, da živica društvo imade,
a onda, dijete, čuj, da budeš potpuno moj
utrobi majke se vrati, što čeka otkad se rodi.
Umri mi čedo milo, smrt dosta je poznata stvar.
Otvori tu se zemlja i stvori se jama duboka:
svaka je bila grob - kao za maleno ja,
ja se strovalih i padoh ko ono neživo tijelo,
nada mnom zacijeli tlo, ne ostade rane znak:
a onda tu izniknu zelen kikiriki ko čarobni grašak,
i procvjeta, propupa pup - i stapka se usmjeri tlu
za čas izraste i cvijetak i sve se vuče u zemlju,
tu se rodi i plod, - osmica, zipka i lijes,
tako se opet ponovih, komada osam do devet,
kolijevka ona i lijes bili su sjeme i plod,
lijepo su niknuli ondje gdje zemlju proglasih svojom.

 

NIKO NEĆE SAZNATI ŠTA JE BILO SA DRAŽOM I KALABIĆEM

Mirjana Živić - Mitić    Vesti

„Blic” pronašao čoveka koji je hapsio Dražu

Mile Bulajić (84) bio je potporučnik Ozne kada su došli po njega kako bi učestvovao u akciji hapšenja Draže Mihailovića. Prikupili su ih, kako tvrdi, sa raznih strana. Nisu pitali jedan za drugog ništa, niti su smeli. Imali su lažna imena. „Moje ime u toj akciji bilo je Stevo Popov”, kaže za „Blic” Bulajić.

On u jednom trenutku prvo negira da je učestvovao u ovoj akciji, dok u drugom izgovara kao iz topa svoje lažno ime koje su mu dali tokom ove operacije.

- Šta je bilo sa Dražom i Kalabićem posle ne znam i niko neće saznati nikada. Ono što je Ozna preuzimala na sebe, to ni bog nije saznavao - priča Bulajić dok pogureno sedi za čelom trpezarijskog stola.

Bulajić, koji danas živi u Beogradu, objašnjava da je Mihailović bio neprijatelj broj jedan i pripoveda o tome kakva je disciplina vladala među oznašima u to vreme.

- Kada Ozna kaže da si iskopao oko sam sebi, morao si to da potvrdiš i ništa da ne pitaš. Nisi znao da li te šalju u pravu akciju ili te samo proveravaju, ima samo da izvršiš zadatak. Sve što bi rekao ili pitao, Ranković (Aleksandar, prim. aut.) bi znao. Čak i kada je neki četnik iz inostranstva krenuo za Srbiju, on bi to odmah znao… A Draža je bio neprijatelj broj jedan. Šta je sa njim kasnije bilo, posle hapšenja, ne znam, a ne zna ni sam bog. Ako neko nešto zna, onda je to Jovo Kapičić, on je bio ono što i bog. Ako je nešto rekao Kapičić, to je tačno.

Izvor: Blic Online Tanja Nikolić Đaković Foto:V.Lalić