SPOMENIK PUŠKINU U BEOGRADU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Spomenik ruskom pesniku Aleksandru Sergejeviču Puškinu nalaziće se u parku Ćirila i Metodija u Ruzveltovoj ulici u Beogradu.

Odluku o podizanju spomen obeležja Aleksandru Sergejeviču Puškinu donela je juče Skupština Beograda.

Skulptura od bronze zajedno sa plintom visoka je dva metra i teška 300 kilograma. Skulptura je poklon Ruske federacije gradu Beogradu, dok će postament biti podignut sredstvima budžeta grada.

Skulptura je delo ruskog vajara Nj. Kuznjecova Muromskog.

Aleksandr Sergejevič Puškin (1799-1810) napisao je dela Braća razbojnici, Evgenij Onjegin, Pikova dama, Boris Godunov i druga.

Izvor: Mondo/(Beta)

RUNDEK NA BRODU

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

Darko Rundek, poznati kompozitor i muzičar, gostovaće na ovogodišnjem Bitefu gde će dva dana nastupati u predstavi rediteljke Ane Tomović Brod za lutke Srpskog narodnog pozorišta, za koju je komponovao muziku. Predstava je na repertoaru 43. Bitefa 18. i 19. septembra na Velikoj sceni Centra “Sava”. Brod je nagrađen na ovogodišnjem Sterijinom pozorju za najbolji tekst savremene drame i najbolju predstavu u celini.

Izvor: Građanski list

SNIMAĆE SE FILM PO MEMOARIMA ERNESTA HEMINGVEJA

Mirjana Stanojevi?    Film, Knjige, Vesti

Memoari čuvenog američkog kniževnika Ernesta Hemingveja biće pretočeni u film, prenosi dnevnik Varajeti.

Kniževnikova unuka Marijel Hemingvej je otkupila filmska i televizijska prava na knjigu njegovih memoara “Pokretni praznik” i izjavila je da je u planu snimanje filma po knjizi.

Marijel Hemingvej, koja je kao glumica debitovala sa 13 godina u filmu “Lipstick”, bila je producentkinja filma “The Suicide Club” iz 1988, a nedavno je objavila treću knjigu “Mariel’s Kitchen”.

“Pokretni praznik”, objavljen posle Hemingvejeve smrti 1964, govori o piščevoj mladosti u Parizu između dva svetska rata.

Izvor: Blic Online/Beta Foto: AP

MILOŠ CRNJANSKI - IZBOR IZ POEZIJE

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

MIloš Crnjanski je rođen 26. oktobra 1893. godine u Čongradu, u Mađarskoj, u osiromašenoj građanskoj porodici. Otac Toma bio je niži činovnik koji je zbog svog temperamentnog zastupanja srpske manjinske politike “prognan” iz Banata, iz Ilanče u Čongrad. Majka mu se zvala Marija Vujić i bila je rodom iz Pančeva. Miloš Crnjanski je od 1896. odrastao u Temišvaru, u patrijarhalno-rodoljubivoj sredini koja će mu kult Srbije i njene prošlosti usaditi u dušu kao najdražu relikviju.

Miloš Crnjanski je u srpskoj literaturi XX veka jedan od onih njenih stvaralaca koji se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista najglasnije javljao, najduže ćutao i u svom stvaranju postizao raznorodne vrednosti i rezultate. Od novinara čije se društveno-političko opredeljenje u jednom trenutku otvoreno suprostavilo slobodi i progresu, on se vremenom uzdigao do pesnika i romansijera najvišeg reda i time obeležio ne samo zanimljiv životni put, već i jedan prekretnički period novije srpske književne istorije.

SUMATRA

Sad smo bezbrizni, laki i nezni.
Pomislimo: kako su tihi, snezni
vrhovi Urala.

Rastuzi li nas kakav bledi lik, -
sto ga izgubismo jedno vece,
znamo, da, negde, neki potok,
mesto njega, rumeno tece!

Po jedna ljubav, jutro, u tudjini,
dusu nam uvija sve tesnje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvene zrna korala,
kao, iz zavicaja, tresnje.

Probudimo se nocu i smesimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledene gore, blago, rukom.

SMIRAJ

Setim se, kako su u ljubavi,
dragi prvi dani.
Kad su ruke tople,
kad se oci slede,
preletajuci one kolutove blede,
oko usana…

Sto drhte, protkani,
mutnom tisinom,
u kojoj su osmeh i tuga pomesani
nesigurno i tamno.

Klatno zvona
tesko i tmurno
u grudi udara me.

Tad se dizem,
i, u mutna oka prozora,
puna sitnih glasova veceri,
sapucem, nesigurno,
i moje ime.

 

LAMENT NAD BEOGRADOM

JAN MAJEN i moj Srem,
Paris, moji mrtvi drugovi, tresnje u Kini,
prividjaju mi se jos, dok ovde cutim, bdim i mrem
i lezim, hladan, kao na pepelu klada.
Samo, to vise i nismo mi, zivot, a ni zvezde,
nego samo cudovista, polipi, delfini,
sto se tumbaju preko nas, i plove i jezde,
i urlicu: ” Prah, pepeo, smrt je to.”
A vicu i rusko “nicevo” -
i spansko “nada”.

Ti, medjutim, rastes, uz zornjacu jasnu,
sa Avalom plavom u daljini, kao breg.
Ti treperis, i kad ovde zvezde gasnu,
i topis, ko Sunce, i led suza, i lanjski sneg.
U Tebi nema besmisla, ni smrti.
Ti sjajis kao iskopan stari mac.
U Tebi sve vaskrsne, i zaigra, pa se vrti,
i ponavlja, kao dan i detinji plac.
A kad mi se glas, i oci, i dah, upokoje,
Ti ces me, znam, uzeti na krilo svoje.

ESPANJA i nas Hvar,
Dobrovic mrtvi, sejk sto se u Sahari beli,
prividjaju mi se jos, kao utvare, vatre, var.
Moj Sibe poludeli, zinuo kao pes.
Samo, to vise nismo mi, u mladosti i moci,
vec neki papagaji, cimpanzi, neveseli,
sto mi se smeju i vriste u mojoj samoci.
Jedan se “Leiche! Leiche! Leiche! ” dere.
Drugi mi sapuce: “Cadavere!”
Treci: ” Les, les,les.”


Ti, medjutim, siris kao labud krila,
zaborav, na Dunav i Savu, dok spavaju.
Ti budis veselost, sto je nekad bila,
kikot, tu, i u mom kriku, vrisku, i vapaju.
U Tebi nema crva, ni sa groba.
Ti blistas, kao kroz suze ljudski smeh.
U Tebi jedan orac peva, i u zimsko doba,
prelivsi krv, kao vino, u novi meh.
A kad mi klone glava i budu stali sati,
Ti ces me, znam, poljubiti kao mati.

TI, PROSLOST, i moj svet,
mladost, ljubavi, gondole, i na nebu, Mljeci,
prividjate mi se jos, kao san, talas, lepi cvet,
u drustvu maski, koje je po meni doslo.
Samo, to nisam ja, ni Venecija sto se plavi,
nego neke rusevine, aveti, i stecci,
sto ostaju za nama na zemlji, i, u travi.
Pa kazu: ” Tu lezi pasa! - Prosjak! - Pas!”
A vicu i francusko “tout passe”.
I nase ” proslo”.

Ti, medjutim, stojis nad sirokom rekom,
nad ravnicom plodnom, tvrd, uzdignut kao stit.
Ti pevas vedro, sa grmljavinom dalekom,
i tkas u stoleca, sa munjama, i svoju nit.
U Tebi nema moje ljudske tuge.
Ti imas streljaca pogled prav i nem.
Ti i plac pretvaras kao dazd u sarene duge,
a hladis, ko dalek bor, kad te udahnem.
A kad dodje cas, da mi se srce staro stisa,
Tvoj ce bagren pasti na me kao kisa.

LIZBUA i moj put,
u svet, kule u vazduhu i na morskoj peni,
prividjaju mi se jos, dok mi zizak drsce ko prut
i prenosim i zemlju, u sne, u sne, u sne.
Samo, to vise nisu, ni zene, ni ljudi zivi,
nego neke nemocne, slabe, i setne seni,
sto mi kazu, da nisu zveri, da nisu krivi,
da im zivot bas nista nije dao,
pa sapcu ” nao, nao, nao”
i nase ” ne, ne”.

Ti, medjutim, dises, u nocnoj tisini,
do zvezda, sto kazuju put Suncu u tvoj san.
Ti slusas svog srca lupu, u dubini,
sto udara, ko stenom, u mracni Kalemegdan.
Tebi su nasi boli sitni mravi.
Ti biser suza nasih bacas u prah.
Ali se nad njima, posle, Tvoja zora zaplavi,
u koju se mlad i veseo zagledah.
A kad umorno srce moje ucuti, da spi,
uzglavlje meko ces mi, u snu, biti, Ti.

FINISTERE i njen stas,
brak, poljupci bura sto je tako silne bila,
prividjaju mi se jos, po neki leptir, bulke, klas,
dok, u proslosi, slusam, njen korak, tako lak.
Samo, to vise nije ona, ni njen glas nasmejan.
nego neki kormoran, divljih i crnih krila,
sto vice: zrak svake srece tone u Okean.
Pa mi mrmlja reci “tombe” i “sombre”.
Pa kresti njino ” ombre, ombre”. -
i nas “grob” i “mrak”.

Ti, medjutim, kreces, ko nas labud vecni,
iz smrti, u krvi, prema Suncu, na svoj put.
Dok meni dan tone u tvoj ponor recni,
Ti se dizes, iz jutra, sav zracima obasut.
Ja cu negde, sam, u Sahari, stati,
u onoj gde su karavani seni,
ali, ko sto uz mrtvog Tuarega cuci mati,
Ti ces, do smrti, biti uteha meni.
A kad mi slome dusu, koplje, ruku i nogu,
Tebe, Tebe, znam da ne mogu, ne mogu.

ZIVOT ljudski, i hrt,
sveo list, galeb, srna, i Mesec na pucini,
prividjaju mi se, na kraju, ko san, kao i smrt
jednog po jednog glumca naseg pozorista.
Samo, sve to, i ja, nismo nikad ni bili vise,
nego neka pena, trenuci, sapat u Kini,
sto sapce, kao i srce, sve hladnije i tise:
da ne ostaju, ni Ming, ni yang, ni yin,
ni Tao, tresnje, ni mandarin.
Niko i nista.

ŽIVOT

Sve to ne zavisi od mene.

Setim se kako bese lep,
nad vodama dubokim nekim,
kao Mesec beo,
sa lukom tankim i mekim,
jedan most.

I, vidis, to utesi me.

Ne zavisi od mene.

Dosta je da tog dana,
zemlja oko mene zamirise preorana,
ili da oblaci prolete,
malo nize,
pa da me to potrese.

Ne, ne od mene.

Dosta ce biti ako, jedne zime,
iz vrta jednog zavejanog
istrci neko ozeblo, tudje, dete
i zagrli me.

“BEMUS” KVAKITETAN UPRKOS MANJKU SREDSTAVA

Ana Čizmar    Muzika, Vesti

Beogradske muzičke svečanosti, koje će se održati od 3. do 19 oktobra, zadržaće kvalitetan program uprkos smanjenju finansijskih sredstava, rekla predsednica odbora Bemusa Ivana Avžner.

Beogradske muzičke svečanosti -“Bemus”, 41. po redu, koje će biti održane od 3. do 19. oktobra pod sloganom “Krosing oktobar” (Crossing octobar), zadržaće kvalitetan program uprkos smanjenju finansijskih sredstava, izjavila je seretarka za kulturu Beograda i predsednica odbora Bemusa Ivana Avžner.

Avžnerova je na konferenciji za novinare u Skupštini grada objasnila da je Sekretarijat za kulturu početkom godine planirao da poveća sredstva namenjena svim gradskim manifestacijama, ali je nakon rebalansa budžeta u maju, odlučeno da se “Bemus” pomogne sa 32 miliona, kao i prošle godine.

Ministarstvo kulture je pak uložilo samo sedam miliona, za razliku od prošlogodišnjih deset, ali Avžnerova je rekla da se to nije odrazilo na kvalitet programa.

“Bemus i ove godine nastavlja tradiciju negovanja vrednosti umetničke muzike kroz nastupe značajnih orkestara iz Holandije, Rusije, Nemačke, ali donosi i nove umetničke pravce u vidu nastupa svetske internacionalne perkusionističke atrakcije “Stomp”, rekla je Avžner.

Direktorka “Jugokoncerta”, organizatora “Bemusa”, Biljana Zdravković skrenula je pažnju da je ove godine izostala podrška “ozbiljnih” sponzora i dodala da “nam je hitno potreban novi zakon koji će velike kompanije, koje ulažu u kulturu, osloboditi dela poreza”.

“Ozbiljne kompanije moraju da budu partner državi kada su u pitanju ovako značajne manifestacije koje Beograd i Srbiju pozicioniraju na kulturnoj mapi Evrope”, naglasila je Zdravkovićeva, i upozorila da odsustvo podrške sponzora može drastično ugroziti kulturu.

Barokna i renesansna muzika

Selektor i umetnički direktor Bemusa Sreten Krstić objasnio je da će ovogodišnji program festivala najvećim delom biti posvećen baroknoj i renesansnoj muzici, pa će tako na samom otvaranju baroknu muziku na starim instrumentima predstaviti nemački orkestar “Baltazar Nojman”, pod dirigentskom palicom Tomasa Hengelbroka.

U okviru “Bemusa” domaći ansambal “Renesans” obeležiće 40 godina rada, a ranu muziku Evrope približiće nam i dečji ansambal iz Poljske pod nazivom “Sholares minores pro muzika antika”.

U Beograd stiže i jedan od trenutno najznačajnijih svetskih orkestara “Rojal koncertgebau” iz Amsterdama, koji će izvesti čuvenu “Simfoniju br. 1″ Gustava Malera, dok će Solisti Sankt Peterburga premijerno izvesti kompoziciju Dijane Bošković “Koncerto for Strings”, specijalnu narudžbinu “Bemusa”.

Publika će imati priliku da čuje i hrvatski “Kantus ansambl” pod dirigentskom upravom Berislava Šipuša, Beogradski gudački orkestar “Dušan Skovran” i Simfonijski orkestar Radio-televizije Srbije.

Dva koncerta, nastupi Simfonijskog orkestra RTS i Solista Sankt Peterburga, biće posvećeni obeležavanju jubileja: 100 godina od rođenja srpske kompozitorke Ljubice Marić i 250 godina od smrti nemačkog kompozitora Georga Fridriha Hendla.

Bemus će zatvoriti Simfonijski orkestar RTS-a, izvođenjem dela Igora Stravinskog.

Ulaznice po ceni od 500 do 2.500 dinara već se nalaze u prodaji, a publika može da napravi komplet ulaznica po svom izboru i sa popustom od 10 do 50 odsto može ih kupiti na blagajni Kolarčeve zadužbine.

Izvor: RTS