“TAMO I OVDE” KANDIDAT ZA OSKARA

Mirjana Živić - Mitić    Film, Vesti

Srpski kandidat za nagradu Oskar za najbolji film izvan engleskog govornog područja biće Tamo i ovde Darka Lungulova, odlučio je Stručni odbor Akademije filmske umetnosti i nauke (AFUN). Predsednik odbora Petar Volk rekao je juče na konferenciji za novinare u Kinoteci da je od 13 članova glasalo 11, nakon što su svi zajedno odgledali četiri prijavljena filma. Tamo i ovde dobio je šest glasova, Sveti Georgije ubiva aždahu pet, a bez glasova ostali su filmovi Čekaj me, ja sigurno neću doći i Obični ljudi. Glasanje je bilo tajno, ali su listići potpisani. Učestvovali su, pored dr Volka, filmski umetnici i poslenici Vesna Čipčić, Kornelije Kovač, Tamara Miletić, Zdravko Randić, Milan Špiček, Dinko Tucaković, Vera Vlajić, Stanislava Zarić i Radmila Živković.

Predsednik Predsedništva AFUN-a Mirko Beoković i član Predsedništva Nenad Dukić podsetili su na to da se, prema propozicijama Američke filmske akademije, mogu prijaviti filmovi snimljeni i prikazani u zemlji porekla između oktobra prošle i 30. septembra ove godine. Poreklo filma određuje se prema većinskom učešću autora i producenata, kao i prema jeziku kojim se pretežno govori u filmu. AFUN je 16. avgusta pozvao producente 23 domaća filma, a do isteka roka, 31. avgusta, prijavila su se svega četiri. U Akademiji smatraju da je mali odziv posledica procene producenata da nemaju dovoljno novca za kampanju potrebnu da bi film privukao pažnju članova Američke akademije.

Izvor: Građanski list

“ZLATNI ALEKSANDAR” ZA PASKALJEVIĆA

Aleksandra Radovanović    Film

Jubilarni 50. filmski festival u Solunu koji se ove godine održava od 12. do 23. novembra organizuje kompletnu retrospektivu 15 celovečernjih i kratkih filmova Gorana Paskaljevića. Uz ciklus filmova biće predstavljena i monografija posvećena našem proslavljenom režiseru na engleskom i grčkom jeziku. Autori monografije su najpoznatiji svetski kritičari, među kojima su i Deborah Jangiz “Holivud riportera”, kao i Dan Fejnarou “Skrin internešnl”… Paskaljeviću će na Filmskom festivalu u Solunu biti uručena i nagrada za životno delo i doprinos svetskom filmu “Zlatni Aleksandar”.

Izvor: Večernje novosti B. N.

ŽAK PREVER - IZBOR IZ POEZIJE

Nebojša Đorđević    Poezija

Žak Prever, rođen je 4. februara 1900. godine u Nejiu, pariskom predgrađu na obali Sene, Žak Prever, pesnik, nadrealista. Bio je učenik slobodne škole “Andre Amon”. Obožavao je slobodu i glorifikovao duh pobune i revolta. Bio je blizak sa nadrealistima, ali je odbio da se pridruži Komunističkoj Partiji sa Andre Bretonom, koga je ismejao u “Mort d’un monsieur”. Bio je i talentovan scenarista. 1925. ženi se prijateljicom iz detinjstva Simonom Dijen.

Od smrti Viktora Igoa, od osamdesetih godina prošlog veka, Francuska nije imala svoga istinski narodnog pesnika, pesnika čije će delo podjednako voleti i rafinovani ljubitelji poezije i ljudi skromna obrazovanja. Dobila ga je u Žaku Preveru. Bio je majstor reči. Iako se uglavnom negativno odnosio prema religiji, tradiciji, autoritetima i konvencijama, Preverova poezija je, kao retko koja poezija našeg vremena, puna iskrene vere u ljudsku toplinu i solidarnost, katkad gotovo detinjski puna poverenja u ljude, u ljubav. Preverova poezija je, nema sumnje, snažno uticala i na francusku šansonu. Gajio je veliku ljubav prema slikarstvu, i to modernom slikarstvu te je Pikasu posvetio dve velike pesme. Prever nas svojom poezijom uči da volimo. Umro je 11. aprila 1977 u mestu Omonvil-la-Ptit, u Normandiji.

ŠKOLA UMETNOSTI

U kutiji od upletene slame
Otac izabra jednu kuglicu od hartije
I baci je
U staklenu zdelu sa vodom
Ispred radoznale dece
Razvi se u vodi odjednom
Raznobojni
Veliki japanski cvet
Kratkotrajni lokvanj
I djeca utihnuše
Zadivljena
U njihovoj uspomeni nikad više
Taj cvijet uvenuti neće
Taj iznenadni cvijet
Stvoren za njih
Za tren
Pred njima.

ZA TEBE, LJUBAVI

Išao sam na trg ptica

i ptice kupio

za tebe

ljubavi.

Išao sam na cvetni trg

i cveće kupio

za tebe

ljubavi.

Išao sam na trg staroga gvožđa

i lance kupio

teške okove

za tebe

ljubavi.

A onda sam otišao na trg robova

i tražio te

Ali te našao nisam

ljubavi moja.

 

JOŠ JEDNOM NA RECI

….Seti se zvao sam te Zimljivom
kad bi ti bilo hladno
Krhkom
kad bih legao na tebe
Seti se prve noci
prvi put
crni oblaci Bijankura
vrzmali su se iznad fabrika
a iza njih
poslednje vatre Ulice praskozorja
pravile su na reci
jedne drhtave crvene odbleske
Bila je zima
a ti si drhtala kao ti jadni odblesci
ali u zelenom somotu tvojih ociju
plamtelo je sedamnaest proleca ljubavi
jos se nisam usudjivao da te dodirnem
samo sam te gledao
dah tvog lepog tela
koji je igrao pred tvojim ustima
seti se……
….Seti se
Lezala si na vreci cementa u zaklonu od vetra
i kad sam svoju ledenu ruku stavio
na blagu toplotu tvoga srca
tvoja mlada dojka odjednom se uspravila
kao predivni cvet
usred tajnih vrtova
tvog mladog tela opruzenog
skrivenog
I ne zaboravi lepu zvezdu lepojko
znas koju
Ne zaboravi zvezdu zaljubljenih
zvazdu trenutaka vecnosti
zaglusujucu zvezdu zajednickog zadovoljstva
Ko bi je ikad mogao zaboraviti…..

 

BARBARA (Ovu pesmu, zbog atmosfere i mnogo čega morate pročitati na francuskom)

Rappelle-toi Barbara
Il pleuvait sans cesse sur Brest ce jour-la
Et tu marchais souriante
Epanouie ravie ruisselante
Sous la pluie
Rappelle-toi Barbara
Il pleuvait sans cesse sur Brest
Et je t’ai croisee rue de Siam
Tu souriais
Et moi je souriais de meme
Rappelle-toi Barbara
Toi que je ne connaissais pas
Toi qui ne me connaissais pas
Rappelle-toi
Rappelle-toi quand meme ce jour-la
N’oublie pas
Un homme sous un porche s’abritait
Et il a crie ton nom
Barbara
Et tu as couru vers lui sous la pluie
Ruisselante ravie epanouie
Et tu t’es jetee dans ses bras
Rappelle-toi cela Barbara
Et ne m’en veux pas si je te tutoie
Je dis tu a tous ceux que j’aime
Meme si je ne les ai vus qu’une seule fois
Je dis tu a tous ceux qui s’aiment
Meme si je ne les connais pas
Rappelle-toi Barbara
N’oublie pas
Cette pluie sage et heureuse
Sur ton visage heureux
Sur cette ville heureuse
Cette pluie sur la mer
Sur l’arsenal
Sur le bateau d’Ouessant
Oh Barbara
Quelle connerie la guerre
Qu’es-tu devenue maintenant
Sous cette pluie de fer
De feu d’acier de sang
Et celui qui te serrait dans ses bras
Amoureusement
Est-il mort disparu ou bien encore vivant
Oh Barbara
Il pleut sans cesse sur Brest
Comme il pleuvait avant
Mais ce n’est plus pareil et tout est abime
C’est une pluie de deuil terrible et desolee
Ce n’est meme plus l’orage
De fer d’acier de sang
Tout simplement des nuages
Qui crevent comme des chiens
Des chiens qui disparaissent
Au fil de l’eau sur Brest
Et vont pourrir au loin
Au loin tres loin de Brest
Dont il ne reste rien.

 

Sećaš li se Barbara

Padala je kiša neprestana

Nad Brestom tog dana

A ti si išla nasmejana

Pokisla ozarena očarana

Pod krupnim kapima kiše

Seti se Barbara -

Sretoh te u ulici Sijama

Smejala si se

I ja sam se smejao

Sećaš li se Barbara

Nisam te poznavao

A nisi ni ti mene

Sećaš li se

Seti se toga dana

I ne zaboravi ga

Jedan čovek ispod neke kapije

Zaklonjen

Viknuo je tvoje ime

Barbara

A ti si potrčala ka njemu po kiši

Pokisla ozarena očarana

I bacila si mu se u zagrljaj

Sećaš li se Barbara

Ne ljuti se na mene što ti kažem TI

Jer TI kažem svakom koga volim

Pa maker ga samo jednom video u životu

Jer TI kažem svakom koga volim

Pa čak i ako ga ne poznajem

Seti se Barbara

I ne zaboravi nikad

Tu kišu tako blagu i tako srećnu

Na tvome licu srećnom

Nad tim gradom srećnim

Tu kišu nad morem

Nad arsenalom

Nad brodom iz Cesana

O, Barbara

Velika je svinjarija taj rat

I šta je sa tobom sada

Pod kišom od gvožđa

Vatre, čelika, krvi…

A onaj koji te je stezao u zagrljaju

Zaljubljeno

Da li je umro, nestao ili je još živ

O, Barbara

Još uvek pada kiša nad Brestom

Kao što je padala nekad

Ali nije to isto, jer sve je porušeno

To su samo posmrtne kapi kiše

Užasne i očajne

A nije ni onaj potop više

Gvožđa, čelika, krvi…

Već prosto kiša iz oblaka

Koji nestaju kao psi

Kao psi koje odnosi

Vodena struja iz Bresta

Da istrule negde daleko

Vrlo daleko od Bresta

Od koga nije ostalo ništa.

 

GUTTI I RAIN DELAY NA AKADEMIJI

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika, Vesti

Izuzetno perspektivni slovenacki alternativni indie rock bend GUTTI zavrsice svoju prvu srpsku mini-turneju nastupom na VELIKOM KONCERTU u beogradskoj “Akademiji” u subotu, 19. septembra.

Bend je, iako relativno mlad, vec ostvario sjajne uspehe: imao je radijski hit br. 1 u Sloveniji u julu, njihove pesme popele su se na prva mesta top-lista MTV Adria, a pozvani su i na muzicki festival u Berlinu kao jedini predstavnik svoje zemlje.

Pored njih na spektaklu u velikom klubu na “Akademiji” nastupice i provereni srpski sastav RAIN DELAY. Ovom metal fusion bendu iz Beograda se, nakon potpisivanja ugovora sa engleskom izdavackom kucom, kao i GUTTI-ju - predvidja sjajna internacionalna buducnost.

U malom klubu svirace bendovi SQMY iz Beograda i BEDA XPRESS iz Makedonije. Čitav dogadjaj zacinice promocija RED BEER-a pivare KRUGHER & BRENT.

Sve u svemu - sjajna najava nove sezone u “Akademiji” koja pocinje 9. oktobra!

Petočlani indi rock sastav sa svojom atmosfericnom, autorskom muzikom vazi za jednu od istaknutijih grupa nove slovenacke rock scene.

Od samog pocetka clanovi benda rade na afirmaciji kroz stvaranje vlastitog zvuka. Slojevita melodijska linija, oslonjena na dve gitare i ritam ekciju, te pojacana melanholicnim, introspektivno nijansiranim vokalom, modernim, sintetickim semplovima i invazivnim bitovima, uoblicava interesantan pristup urbanom indie rocku.

Debi albumom “ALL EYES ON YOU”, koji objavljuje u januaru 2008. za Tatva Records [novi materijal je u pripremi], Gutti nadilazi lokalne okvire, pesmama pohodi razne muzicke lestvice, a spotovi za numere This Love i
Oceanlikes cesto se emituju i na regionalnom MTV-u na kome su stigli do prvog mesta top-liste.
Uz koncerte po maticnoj Sloveniji, gde su u julu imali radijski hit br.1, Gutti svira i u nekoliko evropskih zemalja, a posebno se isticu svirkom na Muzickom festivalu u Berlinu na koji su pozvani kao predstavnik svoje zemlje. Nasoj publici predstavice se po prvi put nastupima u novosadskom “CK13″ 17. septembra, 18. septembra na REFRACT festivalu u Kragujevcu i - kako je vec najavljeno - 19. septembra na beogradskoj Akademiji.

Beogradski, ekstraordinarno angazovani fusion metal bend Rain Delay je definitivno jedan od onih sastava kojima ne manjka pesama, fanova i koncerata. U sest godina postojanja grupa je nastupala u preko 30 gradova koncerata. U šest godina postojanja grupa je nastupala u preko 30 gradova širom Srbije (sa karavanom Radija 202 i u svojoj produkciji), na Exit festivalu [2006. i 2009. godine], kao predgrupa bendovima Charon, Katatonia i Antimatter u Beogradu…

Rain Delay je objavio dva albuma: “As I Bequeath My Yesterday” [Active Time Records/2005] i “We Forget” [Mr. Metal Records/2008], zrelo i reprezentativno sui generis fusion metal izdanje, obogaceno uticajem
geteborshke melo-death scene.

Prethodne godine bend radi i muziku za film “Who the fuck is Milos Branković?” rezisera Nebojše Radosavljevića, koji je premijerno pusten na 36. Beogradskom filmskom festivalu - FEST 2008. Kao plod te saradnje, Rain Delay zajedno sa direktorom fotografije Milosem Kodemom i reziserom Delay zajedno sa direktorom fotografije Milosem Kodemom i reziserom Nebojsom Radosavljevićem snima i visokobudzetni spot za pesmu “Fulcrum”.

Tokom 2009. Rain Delay odnosi pobedu na “Gitarijadi u Ratkovu”, drugoj najstarijoj gitarijadi u Srbiji, nastupa na Park Festu u Backoj Palanci i Banjaluci, a poslednja vest iz tabora benda je potpisivanje ugovora na dva albuma sa britanskom izdavačkom kućom Life Burns Records.

Petar Jelača

TALIJINA KĆI

Ana Čizmar    Vesti

U OKVIRU pratećeg programa ovogodišnjeg Bitefa, u Muzeju pozorišne umetnosti, u četvrtak uveče u 19 sati, obeležiće se dvadeset godina od smrti Mire Trailović, prve direktorke, selektorke i idejnog osnivača jednog od najznačajnijih pozorišnih festivala Evrope.

U znak sećanja na umetnicu koja je krajem šezdesetih započela “razračunavanje” sa mnogim dogmama, konvencionalnostima i stereotipima ne samo teatra već i čitave kulture ovog regiona, biće prikazan film “Talijina kći”, autora Milana Šarca. On je uspeo da snimi poslednji intervju sa Mirom Trailović, koji je dala nekoliko nedelja pre smrti.

U čast velike Talijine kćeri, u četvrtak uveče će biti otvorena i izložba Jovana Ćirilova, njenog dugogodišnjeg saradnika, koja nosi naslov “Moji savremenici u karikaturi”. Publika će videti duhoviti kroki Džulijana Beka, Boba Vilsona, Predraga Perovića, Ištvana Eršija, Drinke Gojković, Josipa Broza Tita, Jiržija Dinstbira, Hamdije Demirovića, Zuka Džumhura, Velimira Lukića, Edvarda Radzinskog…

Ove godine žirijem predsedava Patris Pavis, jedan od vodećih evropskih stručnjaka u oblasti pozorišta i interkulturalizma, redovni profesor Pariskog univerziteta. Ostali članovi su Ronald Šimelpfenig, poznati nemački dramatičar, Maja Pelević, dramska spisateljica, Vladimir Aleksić, novosadski glumac koji je u Italiji napravio značajnu pozorišnu karijeru sarađujući sa vodećim rediteljima, Enrikom Kaskadeom, Danijelom Nikolo, Elenom Buči… Peti član žirija je Oliver Frljić, reditelj iz Hrvatske.

Izvor: Večernje novosti R.R.