SEĆATE SE “ULICE SEZAM”?

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Emisija Ulica Sezam slavi ove godine 40. rođendan. Godišnjica će biti obeležena objavljivanjem dve bogato opremljene knjige za odrasle, jednom knjigom za decu, nekoliko DVD-jeva i posebnom posvetom na ovogodišnjoj dodeli Emi nagrada. Među prvima koji su čestitali rođendan bio je američki predsednik Barak Obama, koji je rekao da je kao mali gledao Ulicu Sezam sa sestrom, a da danas emisiju redovno prati u društvu svoje dve ćerke. Tvorac Ulice Sezam Džim Henderson umro je 1990. godine, a likovi Berta, Ernija, Oskara i Big Birda i danas zabavljaju i poučavaju gledaoce u Americi i širom sveta. Među muzičarima i bendovima koji su gostovali u emisiji su i Rej Čarls, Džoni Keš, Feist, “R.E.M.”…

Izvor: Građanski list

KNJIGE DIŽU ADRENALIN

Aleksandra Radovanović    Knjige, Vesti

Posle velikog uspeha koje je kod mladih čitalaca ali i onih koji se mladima osećaju, doživela biblioteka “Dečiji klasici”, rasprodata u tiražu od čak 90.000 primeraka, Kompanija “Novosti” pripremila je drugo kolo.

Prvi naslov, slavni roman “Ben Hur” Luisa Volasa pojaviće se u sredu na svim kioscima, a zatim svake srede sve biser za biserom svetske dečije književnosti: “Robinzon Kruso”, Danijela Defoa, “Pčela” Anatola Fransa, “Ajvanho” Valtera Skota, “Car Salta”, A. S. Puškina i “Hajdi” Johane Špiri.

Svaka knjiga ima 100 strana i više nego primamljivu cenu - 149 dinara. Biblioteku je osmislio i priredio Žika Bogdanović (koji je sa Milomirom Kragovićem i urednik) i to tako što je sve ove bestselere koji decenijama oduševljavaju generacije čitalaca širom sveta, sveo na pravu meru, u skladu sa brzim tempom vremena u kome danas žive mladi. Ideju da na ovaj način izađe u susret potrebama mladih knjigoljubaca Bogdanović je dobio kada je od svog prijatelja, pokojnog Ranka Munitića, istaknutog filmskog kritičara i esejiste, čuo ovu pričicu.

U redu ispred blagajne jednog beogradskog bioskopa Munitić je i nehotice pratio razgovor o filmu dvojice momčića koji su takođe stajali u redu. U jednom trenutku ih je prekinuo i pitao da li više vole film da gledaju u bioskopu ili na televiziji. Odgovorili su: na televiziji. Iznenađen i radoznao nastavio je sa pitanjem: zar im nije lepše na velikom platnu, u društvu velikog broja gledalaca sa kojima mogu da podele emocije? Sve je to tačno, rekao je jedan od njih, ali u bioskopu film ne može da se “UBRZA!”.

- Primenjen na film reči momčića pred bioskopom u literaturi bi značile “preskakanje dosadnih mesta”, uglavnom opisa i dubljih karakterizacija likova - kaže Bogdanović. - I stvarno, među onima koji se danas mogu dičiti svojom načitanošću, ko u detinjstvu nije “preskakao strane” i obrtao listove u potrazi za dijalozima i novim avanturama junaka. Danas se to, ponekad, odveć oštro zamera novim naraštajima, očekujući od njih da čitaju, u obaveznoj ili slobodnoj lektiri, i knjige “od soma strana”. Sve to u doba kada se vreme detinjstva više ne troši na celodnevno pikanje fudbala po poljanima, ili igranje školice po asfaltima, već na krstarenje po Internetu, kompjuterske igrice, ono što, kako psihosociolozi tumače, brzo, po mogućstvu trenutno diže adrenalin.

Čoveku koji ovo kaže valja verovati jer je reč o sjajnom znancu dečije i omladinske literature koji je svojevremeno obnavljao ili pokretao više edicija među kojima su “Plava ptica” i “Klinci i klinceze”. Bio je to upečatljiv nastavak stare tradicije koju su u predratnom Beogradu oličavali “Zlatna knjiga” Kadok, Nolit, sa svojim omladinskim izdanjima. A sada su tu plemenitu štafetu preuzele “Novosti” sa dugoročnim planom u kojem je već označeno stotinak naslova…

Ediciju “Dečiji klasici”, dakle, odlikuju verzije najuzbudljivijih dela za mališane prilagođene savremenom senzibilitetu i modernim potrebama. Na pitanje da li to može da predstavlja “skrnavljenje” literarnih vrednosti Bogdanović veli:

- U pitanju su brižljivo odabrana dela, mahom klasika čiji je ugled i danas nesravnjiv. Uz maksimalan trud prilikom priređivanja uvek se težilo očuvanju stila, pa i rečenica izabranih pisaca, uz hotimično korišćenje i nekih već zaboravljenih reči, jer je samo na taj način moguće očuvati bogatstvo ovog jezika.

DECA I ROBOT

ČAK i u doba elektronskih tehnologija knjiga će ostati neuništiva jer će uvek biti onih koji će čeznuti da obrću papirnate listove, a ne da ih menjaju uz pomoć “miševa”, kaže Bogdanović i dodaje:
- Usaj Asimov jednom je napisao sjajnu priču o bratu i sestri iz neke daleke budućnosti, kojima strogi i neosećajni robot kao kućni učitelj drži časove. Možete zamisliti, robot i dvoje usamljene dece! A onda jednoga dana nađu neku knjižurinu sa slikama i naprosto pomahnitaju od čežnje za prošlim vremenom kada im bude objašnjeno da knjiga govori o školi, đačkom druženju i znanju koje ne potiče od bića od čelika i plastike.

Izvor: Večernje novosti D. Bt.

ИЛИЈА СТЕПАНОВИЋ - ИЗБОР ИЗ ПОЕЗИЈЕ

Nebojša Đorđević    Poezija

Илија Степановић, је рођен у Крагујевцу 1976. године, економиста. Објављивао је у периодици, зборницима, сајтовима, награђиван.


Г У М Н О

Проникла је трава из коњских копита
Ни виле се више не играју чило
Оседела коса и све се пролило
Из сећања мога дубоких корита

Изчилела младост и песма грлена
Разбио се ибрик Просуло се вино
Чак ни ти не играш сестро месечино
Пренео би песму ал нема колена

Не игра се више у пресеку нико
И амбар је стари на самоћу свико
Ни жижак га мали не гризе у тами

У широком кругу ја и месец сами
Чекамо да сконча ова језа мора
Ја да умрем он да сване нова зора

СЕЛИШТЕ

Горња мала
Угњездила се под шумом
У шуми зверови
Једнороги, двоноги, трооки
Трмке стражаре
У тору чобанин и пас
У млекару карлица
Под карлицом кремењача
Јатаган и преслица
Венци да отерају злодухе
Погача и ракија
За путника намерника
Река благодарна
Мутна, крвава, плавна
Под ђулом вајат
У вајату младенци
У младенки наследник
У наследнику завет
Да погази да га заборави
Сад на туђем камиџору
Рађају се нови наследници
Дедова својих имена носе
Ништа сем тога
Горњу малу освојили
Оструга и глог
Маховина на довратцима
Место чешади
Сенице под тремовима
Певају песму заборава


КИША ЂУРЂЕВСКА

Дозваше те хајдуци
ко босоноге додоле
Да се од тебе под запис склоне
Гори да крену
Лијеш
на венце ђурђевка
на јагње тек олизано
на семе непроклијало
На Србина што дума
у који рат да крене
Плодоноснице
Од тебе пшеница класа
Кукуруз пето перо
Трешње су пуне сласти
А ја горчине
што ниси киша
но сузе предака
Што са висина гледају
Стадо расуто
Зарђалу меденицу
Предводника ког растргоше вуци
и чобанина
који дрема у хладу

ВИНОГРАД

Сиво небо разли се и узе
Душу моју из грма из хлада
Бисерне се појавише сузе
На гиџама мога винограда

Корен траву за земљу везује
Полетеће стршљен да ме брани
Из процепа чује се где псује
Дух прошлости стари подрпани

Са слином се избацује снага
Ватру наде угасила киша
Ех кад би се oпрала и љага
С моје софре и мога огњишта

Вратићу се под корен да снијем
Попустиће врата ланац локот
У купу ћу с мравима да скријем
Своју љубав свој последњи чокот

Стршљен душу избави и врати
Да пландује испод грма хлада
А на грозду још врца и пламти
Горка суза мога винограда

КИША ИЛИНДЕНСКА

Угнездио се између две Марије
Браду спустио на Рудник
Из намуњених очију ватра
Пламеном сабира облаке
За топле капи
Низ упредену кукурузовину
За берићет
За златни октобар песмом окупан
За свадбе и крштења
Ти громовити
Знаш где су душмани
Истерај зле из сваке рупе
Из сваког вилајета
Мене научи
Да верујем и надам се
Да није готово
Да испод оструге и боце
Дрема бокор јагорчевине
И чека пролеће
Које долази
Лагано али сигурно
Треба га сачекати

 

У ТРАВИ

Пасем
Са животињама шмичем
Тражим детелину
Са вишком листова
Моју срећу и несрећу да поравна
Да корњачу са леђа окрене
Нос ми је зелен
Док кидају месо
Обади и осице
Боље и они
Него сам себе да оглођем

Изгледа да ми оно јагње
Детелину поједе
Види га само
Како је радосно поскочило

 

 

 

RIMSKA CARICA OD BANATSKE ZEMLJE

Ivan Manojlović    Kultura, Vesti

Mramorna statua Vibije Sabine, supruge cara Hadrijana, vekovima je bila skrivena u utrobi zemlje, sve dok je lovci na antičke skulpture nisu otkopali i prokrijumčarili u Sjedinjene Američke Države. Četvrt veka provela je u bostonskom Muzeju lepih umetnosti, sve dok 2006. godine nije sporazumno vraćena na matično italijansko tle. Spokoj je konačno pronašla u salonu Vile “Adrijana” u Tivoliju.

Supruga slavnog rimskog cara vaskrsla je leta 2009. i u srcu Banata, u dvorištu kuće u zrenjaninskoj Principovoj ulici. U improvizovanom ateljeu vajar Loran Sretović vajao je tokom sparnih avgustovskih dana figuru rimske plemkinje, metar i osamdeset centimetara visoku kopiju statue iz Tivolija. Vibija Sabina od banatske ilovače izlivena je u gipsu, a dan kasnije otpremljena na odredište - u požarevački Narodni muzej, gde će krasiti jedan od izložbenih salona.

- Sve je počelo tako što sam se pre dva meseca zaposlio kao konzervator u muzeju u Požarevcu - kaže Sretović, koji je 1993. godine diplomirao na Odseku za vajarstvo beogradskog Fakulteta primenjenih umetnosti, i objašnjava:

- Reč je o poslu na određeno vreme, dok traje projekat arheoloških iskopavanja na lokalitetu srednjovekovnog grada Braničeva. Tamošnji muzej dobio je sredstva za ovu namenu. Kada je ustanovila da je moje osnovno zanimanje vajarstvo, kustos muzeja Dragana Spasić predložila mi je da izradim ovu skulpturu za potrebe odeljenja antike, koje se renovira.

Uz pomoć talka, pigmenta i muzejskog osvetljenja, skulptura će “simulirati” delo od kamena. Zrenjaninski umetnik za izradu modela utrošio je oko 140 kilograma prvoklasne gline iz ciglane “Neimar”.

Sretović je autor poprsja Svetozara Miletića postavljenog 1997. ispred zgrade Mesne zajednice “Dolja - Crni šor”. Bio je deo autorskog tima vajara Zorana Ivanovića koji je izradio bistu Nikole Pašića u Beogradu, a radio je i kao scenograf za predstavu Smrt Ligeje Narodnog pozorišta “Toša Jovanović”. Po diplomiranju, dve godine je bio asistent u nastavi na Fakultetu za primenjenu umetnost.

Kako saznajemo, neobičan splet okolnosti kumovao je “krštenju” vajara Sretovića. Rođen u Francuskoj, u gradiću Salenš nedaleko od Mon Blana, trebalo je da dobije ime Goran. Matičarima, međutim, to nije išlo u glavu, pa su u knjigama, po francuski, zapisali - Loran.

Sretović kaže u šali: - Kad me ljudi pitaju kako se zovem - Goran? Zoran? - odgovaram uvek potvrdno. Dopuštam sve tri varijante.

Kažu da najbliža srpska inačica imena Loran jeste Lavrentije - “ovenčan lovorom”. Kao kakva antička nagrada, to ime savršeno pristaje umetniku koji se odvažio da od masne banatske zemlje izvaja monumentalnu skulpturu rimske carice.

Izvor: Građanski list A. Bjelogelić

ИЗЛОЖБА СЛИКА ТОМИСЛАВА ПАУНКОВИЋА У КЊАЖЕВАЧКОМ МУЗЕЈУ

Nebojša Đorđević    Vesti

У четвртак 17.09.2009. у 19 часова у Галерији Завичајног музеја Књажевац, биће отворена изложба слика под називом „Имагинарни простори Томислава Паунковића”. Овај сликар, пореклом из Књажевца, који већ тридесет година живи и ради у Немачкој, представиће књажевачкој публици 18 дела насталих у различитим фазама свог стваралаштва.

Да уметност комуницира универзалним језиком, да порекло и националност нису од пресудног значаја за успех, потврђује и искуство Томислава Паунковића. Признање и славу, у средини у којој живи и у ширим европским уметничким круговима, стекао је вишедеценијиском истрајношћу да свој уметнички израз учини препознатљивим. Иако у комуникацији са посматрачем, на својим платнима користи и елементе традиционалне културе и окружења из којег потиче, сликар очито успева да јасно упути на осећање и идеју који су провоцирали настанак дела.

Управо из тог разлога, са жељом да укаже на могуће моделе дијалога и комуникацију различитих култура, Завичајни музеј Књажевац је поводом обележавања Међународне манифестације „Дани европске баштине” са темом „Унапређење интеркултурног дијалога” организовао изложбу Томислава Паунковића. На отварању изложбе наступиће камерни хор „Лавиринт” из Зајечара и Сокол Марковић из Књажевца на гитари.

Изложба ће бити отворена од 17.09. до 01.10.2009.

Томислав Паунковић, је рођен у Књажевцу 1952. године. Сликарством се бави од 1968. године, а од 1970. самостално излаже. Студије на Вишој уметничкој школи у Београду завршио је 1975. Био је члан уметничке „Групе 72″ са којом је до 1982. излагао више пута у земљи и иностранству. Од 1979. живи и ради у Немачкој, где је као члан немачких и међународних уметничких удружења (BBK South-Swabia-1990, Peintres Européen-1993, Kunstforum International-2007, Ars Nova Suisse-2007) излагао на бројним изложбама. Од 1980. у току студијских путовања по европским уметничким центрима у Немачкој, Француској, Италији, Холандији проучава сликарство „старих Мајстора”. Приредио је више од 40 самосталних изложби, а излагао је на преко 200 колективних изложби (Србија, Немачка, Аустрија, Италија, Швајцарска, Француска и др). Добитник је бројних награда у земљи и иностранству

Томислав Паунковић је пре свега сликар фигурације. У својим раним радовима, минијатурама и мртвим природама, Паунковић користи веристички приступ, методично и стрпљиво фиксира призоре, детаље. Временом, тамну палету разбија светлост. Боја је носилац светлости. Израз се мења, садржај компликује. Композицију чине транспарентне форме, а фантастични призори уводе се у свет чињеница. Уметник религиозне симболе комбинује са већ коришћеним мотивима - суочава имагинарно и реално. Он указује на своје порекло, увођењем мноштва знакова, користи метафоре, а слике добијају ново значење и смисао.

 

Било да се тумачи као сликар који негује поетику магичног реализма или као сликар надреалног, он је доследан заговорник класичног сликарства, решен да истраје у времену у којем се овакав начин визуелног изражавања често тумачи као застарели.


 

Овом приликом, сасвим неочекивано, Томислав Паунковић публици представља своје нове радове настале комбинацијом штампе и сликарских интервенција. Уметник свесно провоцира ризикујући да буде оспорен. Она представљају реакцију на поруке мас медија и негацију идеала лепоте које нам поменути медији пласирају. Хоће ли способност да се самостално одлучује и ствара, однети превагу над наметнутим укусом конзументског друштва, остаје отворено питање?
Из предговора Кустоса историчара уметности Завичајног музеја Књажевац, Милене Милошевић Мицић