FILM O DARVINU PREVIŠE KONTROVERZAN ZA RELIGIOZNU AMERIKU

Nebojša Đorđević    Film, Nauka, Vesti

Britanski film o životu Čarlsa Darvina “Creation” nije našao distributera u Sjedinjenim Američkim Državama jer je teorija engleskog prirodnjaka o evoluciji “previše kontroverzna” za američku publiku, piše “Telegraf”.

Film “Creation” (stvaranje), u kome glavnu ulogu tumači Pol Betani, govori o Darvinovoj borbi “između vere i razuma” dok je pisao “Poreklo vrsta”. Film predstavlja “oca evolucije” kao čoveka koji je izgubio veru u Boga nakon smrti desetogodišnje ćerke Eni. Ovaj film je izabran za otvaranje festivala u Torontu, nakon premijere u Britaniji, a prodat je širom sveta, od Australije do Skandinavije. Međutim, američki distributori su ga “zaobišli” jer je “razoran” za zemlju u kojoj, prema istraživanju “Galupa” u februaru, svega 39 odsto ljudi veruje u teoriju evolucije.

Uticajni sajt koji daje kritičke osvrte na filmove sa hrišćanske perspektive Movieguide.org opisao je Darvina kao “rasistu, fanatika i prirodnjaka čija je ostavština masovno ubistvo”. “Njegova polu ispečena teorija direktno je uticala na Adolfa Hitlera i dovela do zverstava, zločina protiv čovečnosti, kloniranja i genetskog inženjeringa”, piše na sajtu.

Film je doveo do žestoke debate na američkih hrišćanskim sajtovima, a tipični komentari odbacuju evoluciju kao “smešnu teoriju sa ozbiljnim nedostatkom dokaza koji bi je podržali, uprkos više od jednog veka pokušavanja”, ukazao je “Telegraf”.

Džeremi Tomas, producent filma i dobitnik Oskara, izjavio je da je “zapanjen” što takvi stavovi postoje 150 godina od objavljivanja Darvinove knjige “Poreklo vrsta”.

“Eto sa čime smo se suočili. U 2009. godini. Neverovatno. Film nema distributora u Americi. Imamo ugovore svuda drugde na svetu, ali ne i u Americi, sve zbog radnje filma”, kaže on.

“Nama je neverovatno da je to još ‘vruća’ tema u Americi. Oni još uvelike veruju da je On napravio svet za šest dana. Nama u Britaniji je teško da zamislimo religiju u Americi. Mi živimo u zemlji koja nije više tako religiozna. Ali u SAD, van Njujorka i Los Anđelesa, religija vlada”, ističe Tomas.

Izvor: Blic Online

SEDMI MEĐUNARODNI SALON STRIPA U SKC - u OD 24. SEPTEMBRA

Ana Čizmar    Strip, Vesti

Međunarodni salon stripa, sedmi po redu, biće održan u Studentskom kulturnom centru od 24. septembra, najavljeno je iz te institucije.

Na večeri otvaranju Salona biće dodeljen Gran pri, zatim nagrade za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog stripa, najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika, najbolji scenario, crtež i specijalna nagrada za inovaciju.

Biće proglašeni dobitnici u kategoriji takmičara do 15 godina: mladi lav, zatim za najbolju ideju, za zreo i maštovit izraz i najmlađeg učesnika.

Biće otvorena i izložba najboljih radova, predstavljanje dela specijalnih gostiju Rajka Miloševica (Španija) i Rufusa Dejgloua iz Velike Britanije, a zainteresovani će biti u prilici da vide i tradicionalnu berzu stripa.

U okviru ovogodišnje manifestacije će biti obeležena dva jubileja, a to su 70 godina Politikinog zabavnika i 40 godina stripa Dikan.

Na Salonu, koji će trajati do 27. septembra, biće predstavljeni međunarodni projekti iz Sjedinjenih američkih država, Makedonije, zatim će biti održane tribine, promocije, predstavljanje gostiju i drugo.

Izvor: Blic Online/Tanjug

NINUS NESTOROVIĆ - IZBOR IZ KNJIGA AFORIZAMA

Nebojša Đorđević    Kultura

Ninus Nestorović je rođen je 1965. godine u Smederevskoj Palanci. Objavio je tri knjige aforizama, četvrta je izbor aforizama i kratkih satiričnih priča i priređivač je jedne antologije.

Prva zbirka aforizama “IZGUŽVANE MISLI” (Čigoja štampa - Beograd, 1997.), “SIZIFE, SRBINE!”, (Gutenbergova galaksija - Beograd, 1999.), “NERASKIDIVA VEZA” (Nevkoš - Novi Sad, 2003.) , Antologija novosadskog aforizma “PEČAT VREMENA” (Nevkoš - Novi Sad, 2003.) i “VOJNA TAJNA” (Alma - Beograd, 2006.) .

Dobitnik je više značajnih nagrada: VIB-ove (2000.), “Zlatne kacige”, na međunarodnom festivalu humora i satire u Kruševcu (2000.), prve nagrade za aforizam na “Čivijadi” u Šapcu (2002.), SPŽ “Žikišon” u Paraćinu (2005.), nagrade za aforizam godine na Radio Beogradu, i druge.

„Što se aforizma i inteligencije tiče, baš kao i nedvosmislenosti aforizma, to se u najvećoj meri odnosi i na satirično stvaralaštvo Ninusa Nestorovića. Njegova ironična smehovitost pripada onoj vrsti humora koju je Oskar Vajld bliže odredio kao „intelekt dok švrlja”.

…Brojni su Nestorovićevi aforizmi vredni pažnje i analize, kako po tematskoj obuhvatnosti, tako i po nivou stila. Uspešan je u uočavanju paradoksa koji sam predmet aforističarskog uobličavanja u sebi nosi, ali i u upotrebi retoričkih stilskih sredstava kojima se postiže paradoks u izrazu, što iskazu daje umetnički oblik.

Većinom smo neznani junaci, a imamo i poznatih ličnosti.

Niste primljeni na posao, jer ste previše pametni.
Više sreće sledeći put!

Imamo mnogo ratnih veterana.
Nije zapostavljen rad ni sa mladjim kategorijama.

Komšiji je žena trudna.
Svi se radujemo!

Sva vrata su mu otvorena. Predstoji mu sjajna lopovska karijera.

Bilo je nezaboravno! Podsetite me…

Naši očevi su heroji socijalističkog rada.
Žrtve su bile nepoznate.

Tražio je minut pažnje, a oni su mu pažnju odali minutom ćutanja.

Računajući i neprijatelja, ovde smo svi naši!

Za državu u kojoj vlada mrak, zalazak Sunca je istorijski dogadjaj.

Pronadjen je razum.
Sad ga ispituju…

Došlo je do borbe mišljenja.
Bila je to borba prsa u prsa.

Okrenuli su nam ledja, a sve oči su uprte u nas!

Neću reći ništa, a mnogi će se prepoznati…

Džabe mi je što volim da jedem.
Od ljubavi se ne živi.

Pobednik je poznat.
Traži se poraženi.

Sudija mi nije pokazao put u svlačionicu.
Zna on da sam ja na domaćem terenu!

Nije nam prvi put da učestvujemo u bratoublačkom ratu.
Mi smo stara srpska porodica.

Neću da razgovaram sa vama o politici.
Niste moja kategorija.

Domovino, izvini.
Našao sam drugu.

Vi ste opozicija ?!
Ko bi rekao
?!

Nema više staljinističkih čistki.
Druga su vremena, drugi su ljudi…

Optuženi se branio sa slobode.
Sve dok je imao municije…

Potonuo sam na dno.
Povuklo me društvo.

Ostao sam u Srbiji iz patriotskih razloga. Nisam imao kud!

Ja i žena od oružja nemamo ništa, ali za decu mora da bude!

Od kada sam umro, sve više ličim na pokojnog oca.

Da su Turci čitali naše junačke narodne pesme, videli bi oni s kim imaju posla!

Pesnici koji pevaju o slobodi, to su najmaštovitiji stvaraoci.

Janičari su bili naši ljudi na privremenom radu u inostranstvu, ali su svoj posao obavljali kod svoje kuće.

Dosta je bilo bratoubilačkih ratova!
Red je da se malo posvetimo i ostaloj rodbini!

Posao dželata nije lak.
Krvav je to posao.

Žena i ja se bavimo organizovanim kriminalom:
Ona krade hleb u jednoj, a ja mleko u drugoj prodavnici !

Ukoliko narod uskoro ne izađe na ulice, policija će morati da bije po kućama.

Treba čitati samo režimske novine.
Tu sve lepo piše.

Mislio sam da je on loš čovek kada mi je ubio oca i majku,
a onda me je on častio pivom i tako smo postali najbolji prijatelji…

Vlast krade, ali pušta i druge da kradu, a to je pošteno !

LOTIKINA POŽUTELA SLIKA

Aleksandra Radovanović    Vesti

Do sada jedina Lotikina fotografija

VIŠEGRAD - Do sada nepoznata fotografija Lotike Cilermajer, koju je u završnom delu romana “Na Drini ćuprija” opisao nobelovac Ivo Andrić, dospela je ovih dana u javnost zahvaljujući Bukici Romano, danas jedinoj višegradskoj jevrejki, preostaloj od velike kolonije iz vremena Austrougarske.

Fotografija, svedok prohujalih vremena, je zaostavština porodice Topalović iz Dušča kod Višegrada, gde je skoro pre jednog veka i snimljena, ispred tadašnje aščinice Topalovića. Na njoj je Jovan Topalović, mladić u gornjem redu, tadašnji konobar u Lotikinom hotelu, kraj ćuprije na Drini. Na slici su i deca, Zagorka i Zdravko Topalović, a za stolom sede (s leva na desno) Helena Ciler, Lotika Celermajer, njen zet Abraham Ciler, Lotikina sestra Debora Ciler i najverovatnijeSerafina Ciler.

Ova stara slika jedno vreme je bila kod porodice Romano, nakon čega su je vratili Topalovićima. Po rečima Bukice Romano, posle Lotikine smrti 1938. godine, hotelom koga je narod jednostavno zvao Lotikin hotel, je upravljala ćerka njene sestre Debore, Helena Celer.

- Posle Drugog svetskog rata Helena je živela u podrumu Lotikinog hotela, pokušavajući da ga obnovi ili proda. Međutim, ubrzo je nacionalizovan, kao i veći deo jevrejskih zgrada u centru Višegrada - seća se Bukica Romano.

Zgrada nekadašnjeg Lotikinog hotela renovirana je pre dve godine. Novi vlasnik u njoj izdaje poslovne prostore, a na fasadi, koja je sada od kamenih ploča, nema nikakvog natpisa koji bi sećao na višegradska Lotikina prohujala vremena.

Izvor: Večernje novosti LJ. M.

UPOZNAJTE N.V. GOGOLJA (1809 - 1852)

Ivan Manojlović    Kultura, Vesti

Povodom 200 godina rođenja Nikolaja Vasiljeviča Gogolja (1809-1852), rodonačelnika ruske realističke proze (”koji je u svojim delima pokazivao duboko razumevanje i poštovanje za ljude, mentalitet, istoriju i kulturu Ukrajine i Rusije”), Biblioteka Matice srpske priredila je izložbu u vitrinama ispred Svečane sale Matice srpske. Izložba može da se pogleda do kraja ovog meseca. Postavkom su obuhvaćena Gogoljeva dela i izbor iz literature o njegovom životu i stvaralaštvu.

U pratećem katalogu izložbe dat je hronološki popis 95 bibliografskih jedinica, citat Nikolaja Vasiljeviča Gogolja o tome kako treba pisati, kao i odlomci tekstova koje su o njemu i njegovom delu napisali: Aleksandar Sergejevič Puškin, Visarion Grigorjevič Belinski, Aleksandar Aleksandrovič Blok, Vladimir Vladimirovič Nabokov, Ivan Konstantinovič Ajvazovski, Konstantin Močuljski, Vitomir Vuletić, Nana Bogdanović i Ivan Sergejevič Turgenjev.

Nikolaj Vasiljevič Gogolj rođen je u Velikim Soročincima 1. aprila 1809. godine. Otac, stari kozački oficir, razvio je Gogoljev književni ukus, a majka mu je prenela mističnu religioznost, koja ga je morila u kasnijem životu… Posle detinjstva provedenog na selu u Ukrajini, našao je posao u ministarstvu u Sankt Peterburgu. Svoj javni književni rad otpočeo je 1829. godine, kad je pod pseudonimom objavio neuspelu romantičnu poemu Hans Kihelgarten.

Godine 1831. napušta državnu službu i postaje profesor istorije u školi za kćeri oficira, a od 1834. na Univerzitetu u Sankt Peterburgu. Udaljenost i nostalgija za rodnom Ukrajinom inspirisale su ga da napiše zbirku pripovedaka Večeri na majuru kod Dikanjke (1831-1832). U pričama je koristio elemente folklora, fantastike i humora kojima je opisivao život na selu. Na Gogoljevo opredeljenje za književnost veoma su uticala prijateljstva sa Žukovskim i naročito s Puškinom, koji mu je dao ideje za nekoliko dela.

Naredni period je za Gogolja bio veoma plodan. Napisao je zbirke pripovedaka Arabeske i Mirgorod (1835). Njegova najpoznatija drama Revizor nastala je 1836. godine, a privukla je veliku pažnju književne i političke javnosti, pa i samog cara. Iste godine počeo je da piše svoj kapitalni roman Mrtve duše (smatrao je da je ovo delo njegova misija kojom će postići “natčovečanski podvig”). Prvi deo romana pojavio se 1842, i pored prethodne cenzure. Ovo delo predstavlja detaljnu satiričnu studiju Rusije posmatrane iz perspektive glavnog junaka Čičikova.

U kasnijem životu Gogolj je pao u depresiju i počeo da vodi asketski život. Od 1836. do 1848. godine putovao je po zapadnoj Evropi. Zatim je zapao u stvaralačku krizu, a počeo je da pokazuje i znake paranoidne psihoze - verovatno šizofrenije…

U noći 24. februara 1852. godine u naletu manije inspirisane religioznim zanosom spalio je svoje rukopise, među kojima je bio drugi deo romana Mrtve duše. Sam je rekao da ga je na ovaj potez naveo đavo. Nekoliko dana kasnije, 4. marta, preminuo je. Nikolaj Vasiljevič Gogolj, veliki ruski pisac koji je rođen u Ukrajini, pokopan je na moskovkom groblju Novodeviči. Autorke izložbe u vitrinama ispred Svečane sale Matice srpske (i kataloga) su Silvija Čamber i Ivana Grgurić.

Izvor: Građanski list