SRCE JOŠ GLASNO OTKUCAVA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

U SVEČANOJ sali Udruženja književnika Srbije, je obeleženo četrdeset godina od zabrane knjige aforizama Milovana Vitezovića „Srce me je otkucalo”.

Pre tačno četiri decenije, 11. septembra 1969. godine, zabranjeni su satirična revija „Čivija”, glasilo tek pokrenutog istoimenog međunarodnog festivala humora, satire i karikature (koju je uredio tada mladi satiričar Milovan Vitezović, a grafički dizajnirao Slobodan Mašić) i istovremeno prva knjiga biblioteke „Čivija” - Vitezovićevi aforizmi „Srce me je otkucalo”, u isti mah njegova prva objavljena knjiga.

Posle ovih zabrana festival Čivija izgubio je svoj međunarodni i satirični značaj i sveo se uglavnom na humor i na jugoslovenski i lokalni prostor. Edicija satiričnih knjiga „Čivija” je ugašena, završila se na jedinoj - zabranjenoj.

- Pomalo zavidim sebi ondašnjem - kaže Vitezović za „Novosti”. - Onda sam se osećao uznesenim, skoro da sam se smatrao nacionalnom savešću.

* Kako je izgledalo samo suđenje? Jeste li se osećali usamljeno i beznadno?

- Kako je suđenje bilo ujutru, prvog dana početka festivala satire i karikature, tako se sudnica u Masarikovoj ulici prepunila svim „zainteresovanim”, koji su ovo suđenje primali tako kao da se sudi njima, a i sudilo se, i svim poštovaocima slobodne misli. Velika je to podrška bila, kad su se u prvom redu, takoreći, skoro na optuženičkoj klupi, našli Dušan Radović i Gustav Krklec. Iza njih su bili Slovenci Žarko Petan, Branko Šemen i Slavko Pregl. Uz sve naše karikaturiste bili su Adi Mulajbegović iz Sarajeva i Karolj Seleš iz Novog Sada. Branio sam što se nije moglo odbraniti, a osećao sam se kao da jesam odbranio.

* A reakcija javnosti?

- Takav je bio i odjek u javnosti. „Sila si ti, kad te dosad nisu uhapsili” - rekao mi je Meša Selimović u prisustvu Feliksa Pašića, kada se, posle nedelju dana pojavio u beogradskoj Slaviji, došavši iz Sarajeva (to mi je, kao podršku, ponavljao uvek kad je dolazio u Beograd, prestao je kad se u njega preselio). Brinuo sam se kako će sudsku odluku primiti Branko Ćopić, koji mi je za knjigu napisao preporučni predgovor, jer to je, u neku ruku, bila i njemu zabrana. Rekao je: „Ja sam ti uvijek govorio da ne treba pisati za novine, već samo za knjige. Oni knjige ne čitaju. Sad su, boga ti, i knjige počeli čitati. Dolazi zadnje vrijeme” - bilo je to vreme kada je završavao „Baštu sljezove boje” i za nju pisao pismo Ziji Dizdareviću.

* Kako vam se, posle toliko godina, čine ti zabranjeni aforizmi?

- Meni se knjižica učinila malom, mislim, obimom. Ali, i lekovi i otrovi, a satira je to oboje, nude se u malim pakovanjima. Knjiga se i danas čita za sat vremena, ali, čini mi se da se i danas po njoj može misliti godinama. Mene zabrana nije od njih odvojila, pisao sam nove i dopunjavao istu knjigu, trudeći se da je ponovo objavim. Mnogo mi je pomogao Miroslav Egerić, koji je naredne 1970. godine, za SKZ sastavio Antologiju savremene srpske satire, u koju me je uneo i pesmama i „zabranjenim” aforizmima.

DIJAGNOZA

* DA li su neki tada zabranjeni aforizmi aktuelni i danas?

- Svi koji su ušli u antologije, počev od Egerićeve, postali su danas već klasični srpski aforizmi, a time i aktuelni. Međutim, aktuelni su i ostali, naročito ako se čitaju kao prva dijagnoza jugoslovenske propasti.

ZABRANjENI AFORIZMI

Sledeći revolucionarne puteve zaustavili su se u prestonici!

Pustili su stomake za otadžbinu!

Opelješilo me društvo u partiji!

Hteo bih poljubiti domovinu, ali ne znam gde joj je glava!

Milicioneri su dobri sagovornici, uvek te do kraja saslušaju!

Narod se zabavlja vešanjem - vođinih slika!

Izvor: Večernje Novosti B, Đorđević

MARKSOV “KAPITAL” HIT 43. BITEFA

Aleksandra Radovanović    Pozorište, Vesti

Na ovogodišnjem 43. Bitefu, koji se od 15. do 25 septembra odvija pod sloganom “Kriza kapitala - umetnost krize”, Koselektori Jovan Ćirilov i Anja Suša kažu da je reč o ostvarenjima koja neobičnim pozorišnim sredstvima reaguju na potrošačko društvo - koje “ispada iz zgloba i koje je u velikoj zapitanosti nad sopstvenim smislom”.

Ovogodišnji Bitef otvara predstava “Sutra” (”Sava centar”, 15. septembar, 20) autora Sidi Labri Šerkauji koji je na 39. Bitefu za predstavu “Rien de rien” dobio specijalnu nagradu. Igraju čuveni tibetanski monasi Šaolin manastira koji se bave hinduističkom mudrošću Budinih sutri ukrštajući tradicionalne kung-fu pokrete i savremeni evropski ples.

Jedna od teatarskih poslastica ovog Bitefa je “Plavi zmaj”, najnovije ostvarenje čuvenog pisca Roberta Lepaža koga Bitef odavno nastoji da dovede u Beograd. Ovdašnja publika će među prvima u Evropi videti “Plavog zmaja”, nastavak njegove slavne “Trilogije zmaja”.

“Brod za lutke” Milene Marković u režiji Ane Tomović dovodi na Bitef ansambl Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada; ova predstava (bavi se sudbinom žene u savremenom svetu) dobila je nagradu za najbolju predstavu ovogodišnjeg Sterijinog pozorja.

Trupa sa sedištem u Švajcarskoj “Rimini protokol“, poznata po predstavama u kojima ne igraju ni glumci ni amateri, već ljudi koji se bave temom koju pozorište obrađuje(Bitefova publika ih pamti po predstavi “Kargo Sofia” u kojoj su je bugarski vozači, uz priču o svom životu, u prikolici kamiona vozali po Beogradu) stiže sa dve predstave. “Airport kids” reditelja Štefana Kegija jeste priča o deci čiji roditelji rade u inostranim predstavništvima u Švajcarskoj, a koja kao savremeni nomadi borave po aerodromima i putuju po svetu u stalnoj potrazi za svojim identitetom.

Predstavu “Karl Marks: Kapital, I tom” koja zatvara festival (JDP, 25. septembar) potpisuju preostala rediteljka Helgard Haug i Danijel Vetcel. Predstava je realizovana u Teatru “Šaušpilhaus” (Diseldorf, Nemačka), a akteri su autentični učesnici (novinari, germanisti, slavisti, romanisti, električari, prodavci u supermarketima…). Svi oni imaju sklonosti prema politici i na svoj način se bave aktuelizacijom Marksovog “Kapitala”, u trenutku kada u tom delu spas za neoliberalni kapitalizam traže i mnogi stručnjaci.

Predstava “Sanjari” Roberta Muzila u režiji Miloša Lolića (produkcija JDP) druga je domaća predstava na 43. Bitefu. Tema ovog retkog izvođenog dela jeste čovekova osećajnost.

Trupa “Bacači sjenki” iz Zagreba izvešće svoje novo delo “Odmor od povjesti” koje kao autorski tim potpisuju Katarina Pejović i Boris Bakal. Kao i u predstavi “Ex pozicija” (za koju su pre dve godine dobili specijalnu nagradu Bitefa) glumci i publika su jedan na jedan (jedan glumac, jedan gledalac); ideja je da se neposrednom razmenom uhvati “intimna povjest koja nas miluje, jer smo od stvarne potpuno izludjeli”.

Norveški reditelj Jo Stremgren stiže sa svojom kompanijom iz Bergena, najpre u Novi Sad, u Srpsko narodno pozorište, a zatim i u “Atelje 212″, sa predstavom “Pisac” koja kroz priču o Knutu Hamsunu, poznatom norveškom piscu i kvislingu, i govori o kvislinzima u umetnosti.

Lutkarska predstava “Logor”, koja je obišla svet i koja je specijalno obnovljena za nastup na Bitefu, nastala je u pozorištu “Hotel Modern” u Roterdamu i bavi se temom Aušvica. U njoj dva animatora sa 2.000 lutaka govore o sudbini nekoliko miliona žrtava najvećeg genocida u istoriji čovečanstva.

Izvor: BlicOnline Tatjana Nježić

SKELET DAME IZ SREDNJEG VEKA

Ivan Manojlović    Nauka, Vesti

Novo otkriće na nalazištu Bubanj kod Niša


Niš - Lokalitet Bubanj ne prestaje da iznenađuje arheologe: nakon što su pre nekoliko dana na ovom mestu otkriveni stambeni i kultni objekti iz perioda bakarnog doba (4.500-3.700 godina pre nove ere), otkriven je i skelet mlađe ženske osobe iz srednjeg veka!

Radovi na arheološkom lokalitetu Bubanj, koji se ubraja u jedan od tri najvažnija lokaliteta u Evropi, obnovljeni su prošle godine nakon pola veka pauze, a najnovija istraživanja u ovoj godini krenula su 24. avgusta.

- Ovaj grob koji datira iz poznog srednjeg veka (XVII vek nove ere) razlikuje se od svih do sada pronađenih grobova jer je u njemu nađeno na desetine metalnih ukrasnih predmeta, kao i dve minđuše koje su bile sa završecima od mediteranskih puževa tipa kauri (cauri). Nema sumnje da je u pitanju mlađa ženska osoba, devojka ili mlađa žena iz imućne porodice, kaže za „Blic” prof. dr Milorad Stojić sa Arheološkog instituta u Beogradu. Arheolozi su na ovom mestu krajem prošle sedmice otkrili dva stambena objekta iz bakarnog doba prepuna arheološke građe i arhitektonskih elemenata, koji će biti od posebne važnosti za rekonstrukciju izgreda tih objekata. Stojić je istakao i da je nađena i dvodelna kultna celina iz istog perioda u kojoj je bilo na desetine atraktivnih posuda, oruđa i drugih predmeta koji su korišćeni za negovanje kulta plodnosti.

Izvor: Blic Online B. Janačković | Foto:B. Janačković

LUJ ARAGON - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Луј Арагон (фр. Louis Aragon 3. октобар, 1897-24. децембар, 1982) је био француски историчар, писац и песник, члан академије наука.

Арагон се родио и умро у Паризу.

Био је присталица дадаизма од 1919. до 1924, постао оснивач покрета Надреализма 1924. заједно са Андре Бретоном и Филипе Супоом. Арагон се придружио Комунистичкој партији Француске заједно са још неколико надреалиста. Остаће њен члан до краја живота, при том пишући неколико политичких поема укључујући и једну посвећену Маурису Торезу, али био је јако велик критичар СССР-а, нарочито током 1950-их.

1939. се оженио Елзом Триолет (рођена 1896), снахом руског песника Владимира Мајаковског.

Током немачке окупације у Француској током Другог светског рата писао је за тајни лист Les Éditions de Minuit.

Важнија Арагонова поема је “Црвени постер,” у којој је почастио странце који су погинули ослобађајући Француску. То је учинио одговарајући нацистичкој пропагандној кампањи званој Црвени постер, која је требало да убеди француски народ и јавност да је покрет отпора фашизму у Француској био састављен од странаца, углавном Јевреја, који су служили интересима Британије и Советског Савеза.

Након смрти своје жене 16. јуна, 1970, Арагон је открио своју бисексуалност и појављивао се на геј парадама.

BEZIMENA

Poveriću ti jednu tajnu Vreme si ti
Vreme je žena Ono oseća
Potrebu da mu se udvara i da se klekne
Pred njegove noge као kad se haljina raširi
Vreme je kao kosa beskrajna
Očešljana
Ogledalo koje dah zamućije i dah razbistrava
Vreme si ti koje spava u zoru kada se budi
I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo
Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena
I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena
Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji
Ja znam da ne treba razbijati čaroliju
Mnogo je gore nego da te osetim stranom
Da bežiš sa mislima izvan nas
I srcem već u nekom drugom veku
Bože moj kako su reči teške A ustvari jeste to
Moja ljubav iznad zadovoljstva
Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca
Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik
I ako ti nedišeš gušim se
I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom
Veliku tajnu hoću da ti kažem Svaka reč
Na mojoj usni sirotica je koja prosi
Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom
I zato ja kažem tako često da te volim
U nedostatku dovoljno jasnog kristala izraza kojiu bi ti stavila sebi oko vrata
Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora
Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri
Reći ću ti veliku tajnu Ja ne znam
Da govorim o vremenu koje na tebe liči
Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim
Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
Mašu rukom pošto su vozovi otišli
Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza
Hoću da ti kažem veliku tajnu Bojim se za tebe
Bojim se onoga što te prati večerom ka prozorima
I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog bojim se za tebe
Hoću da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata
Lakše je umreti nego voleti
Zato ja sebe mučim životom
Ljubavi moja.


***

Došao sam tebi kao što reka ide moru
Žrtvovao sam jednim potezom i svoj tok i svoje planine
Napustio sam zbog tebe svoje prijatelje i svoje detinjstvo
Svaka kap vode moga života upila je so tvoje neizmernosti
Tvoje sunce uništilo je moju prošlost pretke
Ti vladaš nad mojom krvlju nad mojim snovima nad mojim ludilom
Dao sam ti sve svoje secanje kao jednu kovrdžu moje kose
Spavam samo u tvojim snegovima
Razvalio sam svoju postelju rasterao svoje dobre vile
Odrekao sam se vec davno svojih legendi
U kojima su Rembo Kras i Dikas
I Valmor koja place u ponoci
Konopac Nervalov prekinuo se
I metak koji je ubio Ljermontova prošao je kroz moje srce
Podeljeno tvojim koracima
Razvejano tvojim pokretima
Ko zaljubljeni vetar neke šume
Ja idem za prašinom koja se jutrom goni iz kuce
I koja se strpljivo vraca neprimetno u toku citavog dana
Bršljan koji raste a da niko ne primecuje
Dok ga ne sakate u njegovoj vernosti
Ja sam izlizani kamen silom tvoga stalnog šetanja
Stolica koja te ceka na tvome uobicajenom mestu
Okno sa koga tvoje celo gori gledajuci u prazno
Petparacki roman koji govori samo o tebi
Otvoreno pismo zaboravljeno pre no što je procitano
Prekinuta recenica na koju vracati se nema znacaja
Trepatanje soba kroz koje se prošlo
Parfem koji ostavljaš za sobom
A kad izadeš nesrecan sam kao i tvoje ogledalo

***

Evo trideset leta kako pratim senku za tvojim nogama
Verno sam crno pseto koje se vrti oko tvojih peta
Sakriva se u podne za tvoje uspravno telo
I izlazi da igra sa kosim suncem po poljima
Svetlosnom žicom iz lampe odeva te i raste ukoliko su niske
Kako ti voliš da citaš vecerom u odaji prema svome raspoloženju
Samo tada uzdižem se do plafona
I gubim se u ponavljanju tvoje ruke koja okrece strane
Evo trideset godina kako je moja misao senka tvoje misli
Uzalud sam govorio i ponavljao veruje se
Ne znam kakvoj cudnoj otmenosti sa moje strane
Sve što je crno nije senka govore mi
Uzima se i ostavlja od onog što sam govorio
I da mi dozvole da te volim oni su podmetnuli
Stvarnost tela jednu statuu
Simbol ukrašen kamenom Otadžbinu
A kada stavljaju nož za secenje hartije
U nešno pazuho mojih knjiga
Ne shvataju ni najmanje zašto ja vicem
Oni ne vide da ja krvarim tvojom krvlju
I pitam se šta li za njih moje pevanje znaci
Ako za svaku rec koja se lomi u mom glasu
Oni ne znaju da je to harmonija tvoga grla
Ako ne vide oko moga duha tvoje ruke
Bar jednom cu ovde da govorim iz svoje duše
Covek je izgubljena igra karata
Crveno i crno kraljevih slugu i kraljica
Ali izmedu letecih boja ima vazduha a i prsti su tu koji bacaju
Telo moje sacinjeno je od dve nepoznate koje nisam birao
I vidim sa užasom da se pojavljuju na mojim rukama bakarne pene godina
Koje ce obeležiti ruke mog oca o kome necu pricati ništa
Og koga nemam ništa drugo do nacin kako da obaram glavu
Zato što nije cuo dobro na desno uvo i evo gde i ja takode
Od svoje majke imam oblik ušiju
I nacin rastanja kose
Ali duša u svemu tome ali duša
Beše to jedna duša neugladena smucana još bezoblicna
Duša slepa koja cuje samo zlo kad se govori o svetlosti
Duša iskrsla niko na zna odakle
Iz nekog pretka u nesreci vremena
Iz nekog ujaka besmislenog i ludog koji nije živeo
Ili samo iz one strašne sramote moje majke kada sam došao na svet
Jedva duša tek nagoveštaj duše rdavo uoblicena cekinjava duša
Kakva se gubi bez žaljenja na bojnom polju ili sudarima na železnicama
Jedna sirota duša koja nije znala šta da cini sa samom sobom
Nošena strujom današnjeg vremena
Nikako ne od vrste Hamleta jedva kosa Ofelije
Bosa u moru bez pisma u njoj
Loptica na japanskom bilijaru koju dokoni gost preganja u nekoj kafanici
I ti padac u ”nulu” ili ‘’stotinu”
Što je u stvari jedno isto
Duša u garderobi gde pijani gost ne može više da nade svoju numeru
Duša za jedno vece karnevala a sutra ce se baciti maska
Duša rasparena sa kojom se ne može izaci medu svet
I teška da nosi otrov i mora neprestano da se zaustavlja
Nikada nisam razumeo zadto si povela brigu o mojoj duši
Lopatama se mogu zgrtati takve kao što je moja
Ali šta kaže onaj koji prvi put vidi radanje drugog
Cudom hirurgije
Šta je rekla moja duša kada si je ti izvadila iz njene košuljice
Kad sam ja saznao u tvojim rukama da sam ljudsko bice
Kad sam presta da se pretvaram i da se ismevam što sam postao takav na dodir tvoje ruke
Uzmite te knjige moje duše otvorite ih svuda gde bilo
Slomite ih da bi im bolje razumeli
Miris i tajnu
Pokidajte grubim prstima strane
Izgužvajte ih iscepajte ih
I iz svih cete zadržati samo jedno
Jedan jedini šapat jedan jedini pripev
Jedan pogled koji ništa ne sputava
Jedno dugo hvala koje se promrljava
Tu srecu kao neku dolinu
Dete - Boga moje obožavanje
Beskrajno Ave u molitvama
Moju beskonacnu nesanicu
Moje cvetanje moje prosijavanje
O svesti moja o ludosti moja
Moj mesecu maju melodijo moja
Moj raju moj požaru
Moja vasiono Elza živote moj


TOPLA BRAĆA DELE SRBIJU

Nebojša Đorđević    Vesti

POVORKA ponosa, za ili protiv? Da li je u pitanju opravdana borba za pravo na opredeljenje (seksualno) ili se iza svega krije plansko nametanje novog sistema vrednosti, koji se pakuje u oblande demokratije, modernosti i napretka?

Gej parada, zakazana za 20. septembar u Beogradu već sada izaziva veliku pažnju srpske javnosti. Dok organizatori ove manifestacije podsećaju na diksriminaciju homo i transseksualne populacije, većina Srba na “povorku ponosa” gleda kao na negativnu promociju homoseksualne kulture i normi ponašanja, koje su protivprirodne tradicionalnim i porodičnim vrednostima.

Zakazana gej parada pokrenuće i temu legalizacije gej brakova u Srbiji. Često se iz jednog dela srpske javnosti poručuje da je priznavanje istopolnih brakova još jedan od bitnih uslova za članstvo u EU i kako bi promena Ustava (koji dozvoljava venčanje samo muškarca i žene) doprinela bržim evro-integracijama. Realno stanje je nešto drugačije, s obzirom na to da su istopolni brakovi dozvoljeni samo u Belgiji, Holandiji, Norveškoj i Španiji, ali su zato homoseksualne “zajednice” priznate u svim ostalim članicama, pa i u Hrvatskoj.

O gej lobiju i promociji homoseksualizma (naročito u sferama umetnosti, politike, filma, mode i muzike) sve više se priča u svetu, a bez sumnje, njihov uticaj je najjači u Severnoj Americi i Evropskoj uniji. Koliko se svest o gej populaciji promenila u poslednjih 20 godina, najbolje pokazuju događaji iz Kanade, gde su se mnogi otpušteni radnici dosetili i iskoristili snažan gej lobi u javnosti. Odmah po otkazu, uložili bi žalbu zbog diskriminacije, jer su navodno oterani zbog svog seksualnog opredeljenja, pa su poslodavci bili prinuđeni da ih vrate na posao.

Kada je “povorka ponosa” u pitanju, Moskva je jedina evropska prestonica u kojoj gej parada ne izaziva velike polemike u javnosti i to iz jednostavnog razloga - zabranjena je. Dok u mnogim, uglavnom istočnoevropskim gradovima policija mesecima unapred planira kako da zaštiti učesnike gej parade, ruski organi reda nemaju taj problem. Nekoliko pokušaja da se u Moskvi održi ovakav skup doživeo je potpuni debakl, s obzirom na to da je ruska policija pretukla i uhapsila gej protestante.

Portparol gradskih vlasti Sergej Tsoi, proletos je izjavio da u Moskvi nikada nije bilo niti će biti gej parada, a homoseksualnost je nazvao “satanskom”. Sve do 1999. godine, homoseksualnost se u Rusiji tretirala kao duševna bolest.

Ovog leta u Zagrebu je održana već osma po redu “parada ponosa”. Za razliku od prethodnih godina, kada su napadi neistomišljenika na učesnike parade i tuča sa policijom bili uobičajena pojava, hrvatska gej populacija u junu je mogla da demonstrira uz znatno manje tenzija. U isto vreme, kada je 400 homoseksualaca organizovalo skup u Zagrebu, oko 500 ljudi je prisustvovalo “kontra-mitingu”. Jedini incident dogodio se posle parade, kada su trojica mladića pretukli jednog gej-šetača.

Slična situacija je i u prestonicama okolnih država Budimpešti i Bukureštu.

Gej manifestacije, koje se već godinama održavaju u ovim gradovima u početku su izazivale veliku osudu javnosti, uz obavezne tuče desničarskih grupa sa policijom, da bi prošle i ove godine prošle sa manje incidenata. Sociolozi i psiholozi ovo tumače kao činjenicu da i istočnoevropski narodi polako počinju da prihvataju ideju o toleranciji gej kulture, koja im se stalno “servira” u medijima.

I pored toga, kordoni policije su bili neophodni početkom septembra, kako bi razdvojili, uglavnom navijače i učesnike gej parade u Budimpešti.

Koliki je bio politički pritisak da se u Mađarskoj prihvati gej opredeljenje, najbolje pokazuju pisma podrške ambasada svih zapadnoevropskih zemalja, SAD i Australije, koje su od naših severnih komšija zahtevali da prihvate ljude sa svim seksualnim orijentacijama.

Prošle godine, na prvoj gej paradi u Češkoj, povređeno je 20 ljudi, a napadači se nisu obazirali ni na činjenicu da se među gej šetačima našla čuvena teniserka Martina Navratilova.
U Sofiji je prošle godine uhapšeno 88 osoba, koje su silom pokušale da spreče prvu paradu u Bugarskoj.

PODRŠKA PRIJATELJA

ORGANIZACIONI odbor “Povorke ponosa”, zakazane za 20. septembar, saopštio je da su desetine javnih ličnosti podržale održavanje te manifestacije u Beogradu.

Među njima su glumci Dragan Bjelogrlić, Nikola Đuričko, Mirjana Karanović, zatim, režiser Srđan Dragojević, pevačica Mira Škorić i drugi.

- Javnost Srbije mora jasno reći da svi građani imaju prava na solidarnost kada im je bezbednost ugrožena i da u ovoj zemlji nema manje ili više jednakih pred zakonom - navodi se u Proglasu prijatelja “Povorke ponosa”.

U saopštenju Organizacionog odbora te povorke navodi se da podrška istaknutih i profesionalno ostvarenih domaćih ličnosti ohrabruje LGBT populaciju i sve učesnike skupa u nameri da 20. septembra, pod sloganom “Vreme je za ravnopravnost”, naprave važan korak napred u borbi za jednakost i slobodu opredeljenja svih građanki i građana.

SAO PAULO

NAJVEĆA gej parada do sada održana je 14. juna ove godine u Sao Paulu, gde je po procenama organizatora prisustvovalo oko tri miliona ljudi (što učesnika, što turista), a ceo događaj je ličio na čuveni brazilski karneval.

USVAJANjE DECE

U AMERICI postoji inicijativa da se dozvoli i sklapanje brakova između tri i više homoseksualaca. Takođe, u mnogim evropskim i severnoameričkim državama, gej supružnici još nemaju pravo na usvajanje i podizanje dece, ali se o ovoj temi sve više govori. Pojavili su se i “borci za prava” ljudi koji upražnjavaju seks sa životinjama, dok je pre tri godine u Holandiji registrovana politička partija pedofila. Njihov program je jasan: dozvoliti seksualne odnose sa decom starijom od 12 godina starosti, kao i legalno posedovanje i prikazivanje dečije pornografije. Interesantno je da se ovakvi zahtevi pravdaju upravo sve širim pravima, koja se daju gej populaciji.

Izvor: Večernje novosti Aleksandar PALIĆ