ZLATNI LAV IZRAELSKOM FILMU “LIBAN”

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Film iz unutrašnjosti tenka

Ratni film izraelskog reditelja Samjuela Maoza Liban (Lebanon), dobitnik je prestižne nagrade Zlatni lav na filmskom festivalu u Veneciji, javio je Rojters.

Maoz je gotovo ceo film snimio iz unutrašnjosti tenka, kako bi dočarao klaustrofobiju i strah koji je doživeo kao mladi izraelski regrut tokom rata 1982. godine.

Bilo mi je potrebno 25 godina da opišem ove događaje ne kao svedok, već kao reditelj , rekao je Maoz na dodeli nagrade za film koji je Njujork tajms nazvao zadivljujućim .

Posvećujem ovu nagradu hiljadama ljudi širom sveta, koji su se kao i ja, bezbedno vratili iz rata , dodao je Maoz na zatvaranju ovogodišnjeg Venecijanskog filmskog festivala.

Oni su naizgled dobro… ali negde duboko, sećanje ostaje ukorenjeno u njihovim dušama , rekao je izraelski reditelj.

Za najboljeg reditelja proglašena je Iranka Širin Nešrat kojoj je nagrada Srebrni lav pripala za film Žene bez muškaraca (Women Without Men). Film prati živote četiri žene u svetlu državnog udara u Iranu 1953. godine.

Ovaj film obraća se narodu Irana koji se bori da pronađe demokratiju, kao i vlastima Irana , rekla je Nešrat.Pozivam vlasti Irana da daju narodu ono što treba da ima - osnovna ljudska prava, slobodu i demokratiju , dodala je ona.

Nagrada za najboljeg glumca pripala je Britancu Kolinu Firtu za ulogu gej profesora koji posle 16 godina gubi ljubavnika, u prvom filmu režisera Toma Forda Samac (A Single Man), snimljenom po romanu Kristofera Ajšervuda

Za najbolju glumicu proglašena Ruskinja Ksenija Rapoport, za ulogu u filmu Dvostruki sat (La Doppia Ora) Đuzepea Kapotondija.

Specijalna nagrada žirija pripala je nemačkom reditelju Fatihu Akinu za komediju Soul Kičen , nagrada za najbolji scenario američkom reditelju Todu Solondžu za Život u ratno doba (Life During Wartime), a za najbolji debitantski film proglašen je Sudar (Engkwentro), filipinskog reditelja Pepea Diokna.

Izvor: RTV Pink

MADE IN SLOVENIA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Prvi festival slovenačke proze u Beogradu

Prvi festival savremene slovenačke proze u Beogradu “Made in Slovenia” u organizaciji izdavačke kuće Rende i Študentske žalozbe biće održan 15. i 16. septembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju

Beogradskoj publici će se za dve večeri predstaviti trenutno najbolji prozni stvaraoci iz Slovenije. Prve večeri svoja dela će predstaviti Aleš Čar, Dušan Čater i Suzana Tratnik dok će druge večeri festivala publika imati priliku da upozna i druži se sa Goranom Vojnovićem, Janjom Rakuš i Polonom Glavan.

Aleš Čar je mladi slovenački pisac, prevodilac, scenarista, publicista, trenutno urednik za kulturu u dnevnim novinama Dnevnik. Živi u Ljubljani. Objavio je dva romana, Igra anđela i šišmiša (Igra angelov in netopirjev), 1997, i Pasji tango, 1999, kao i zbirke kratkih priča U kvaru (V okvari), 2003, i Made in Slovenia, 2006. Za roman Igra anđela i šišmiša dobio je nagradu za najbolji slovenački prvenac 1996/97. Knjige su mu prevedene na nekoliko stranih jezika, a roman Pasji tango je 2004. godine objavljen u prevodu na srpski jezik.

Dušan Čater je od 1995. profesionalni pisac. Do sada je objavio romane Flash Royal (1994), Resnični umori (1995), Patosi (1997), Imitacija (1997) i Stari je opet pijan (2002). Objavio je i nekoliko knjiga za djecu, kao i monografije Merilin Monro, Madone i Đakoma Kazanove. Jedan je od najoriginalnijih pisaca mlađe slovenačke generacije.

Suzana Tratnik je spisateljica, prevodilac, sociološkinja, publicista i lezbijska aktivistkinja. Živi u Ljubljani. Napisala je četiri zbirke kratkih priča (Pod ničlo, Na svojem dvorišču, Vzporednice, Česa nisem nikoli razumela na vlaku), roman Ime mi je Damjan i istoimenu monodramu. Objavila je esejističku knjigu Lezbična zgodba (Lezbijska priča), koja je bila i njen magistarski rad iz antropologije polova. Njene knjige su prevedene na nemački, engleski, češki, holandski, srpski, hrvatski, bugarski, poljski i makedonski jezik. Godine 2007. dobila je Prešernovu nagradu za zbirku kratkih priča Vzporednice (Paralele), a iste godine je objavljen i njen roman Tretji svet (Treći svet).

Goran Vojnović se pre knjige “Južnjaci, marš”, bavio filmom a zajedno sa režiserom Markom Šantićem, 2004. godine napisao je scenario za izuzetno uspešan kratki film Sretan put Nedime, koji je, između ostalog, bio nominovan i za nagradu Evropske filmske akademije, osvojio nagradu Srce Sarajeva i nagradu za najbolji studentski film na festivalu Tribeca u Njujorku. Nedovršeni scenario za dugometražni film je zbog večnog nedostatka posla na filmskom području, u roku od mesec dana pretvorio u svoj književni prvenac. Tako je nastao njegov roman Čefurji raus! (Južnjaci, marš!), koji je nagrađen nagradom Prešernovog fonda, najvećom nagradom za područje kulture u Sloveniji. Prema knjizi nastala je i veoma uspešna monodrama u režiji Mareta Bulca. Pored rada na filmu i televiziji, Goran Vojnović je aktivan i kao filmski kritičar, novinar i kolumnista raznih novina, časopisa i internet sajtova. Živi i radi u Ljubljani.

Janja Rakuš spada među spisateljice mlađe generacije i u Beogradu će predstaviti svoj prvenac “Električni rajsfrešlus”. Studirala je pozorišnu režiju u Ljubljani i Beogradu. Prevashodno se bavi pozorišnom i performativnom umetnošću.

Polona Glavan piše uz manje ili veće povremene krize, a objavljuje od 1994. godine. Dobitnica je nekoliko nagrada na konkursima za kratku priču, a zastupljena je u dve antologije slovenačke kratke proze (Čas kratke zgodbe, Študentska založba 1999; O čem govorimo, Mladinska knjiga 2004). Priče su joj objavljivane u većini slovenačkih književnih časopisa, kao i na engleskom, nemačkom, češkom, holandskom, italijanskom i mađarskom i hrvatskom jeziku. Njena prva knjiga, roman Noč v Evropi (Noć u Evropi) nominovana je 2001. godine za nagradu Kresnik za najbolji slovenački roman, a 2007. godine je objavljena i u prevodu na češki jezik. Usledila je zbirka priča Gverilci (Gerilci), 2004. godine, za koju je dobila nagradu Zlata ptica.

Voditelji programa koji će svake večeri kretati u 21 čas biće Ana Ristović i Uroš Đurić.

Izvor: e - Novine

ŠERI DŽONS PROMOVIŠE KNJIGU “MAČ MEDINE”

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Šeri Džons, autorka kontroverznih romana „Dragulj Medine” i „Mač Medine”, doputovala je juče u Beograd na poziv izdavačke kuće „Beobuk”.

Džonsova će u Srbiji boraviti do 17. septembra i za to vreme će imati niz aktivnosti tokom kojih će promovisti roman „Mač Medine”, nastavak bestseler romana „Dragulj Medine” koji je prošle godine imao svetsku premijeru u Beogradu. Izlazak iz štampe ovog romana izazvao je žestoko reagovanje Islamske zajednice u Srbiji i njenog poglavara, glavnog muftije Muamera Zukorlića, koji je tvrdio da roman vređa osećanja svih muslimana.

Glavni lik u romanima Džonsove je Ajša, sedma žena proroka Muhameda koji je prikazan kao romaneskni junak. Ajša je bila najmlađa žena Muhamedova, koji je umro u njenom naručju.

Džonsova će u sklopu promocije „Mača Medine” boraviti 15. septembra u Novom Sadu, gde će u knjižari „Mladinske knjige”, u tržnom centru „Merkator”, potpisivati svoje knjige. U Beogradu, ona će knjige potpisivati u knjižari „Akademija”, u sredu, 16. septembra.

Izvor: Blic Online E.B.

HANAJSKI ZID U JERUSALIMU

Aleksandra Radovanović    Nauka, Vesti

Zid dugačak 24 a visok osam metara, rađen od velikih kamenih blokova, zbunjuje naučnike. Pronađen unutar Davidovog grada u Jerusalimu zid se pripisuje Hanajcima, koji su taj grad naseljavali pre Jevreja.

U Jerusalimu je nedavno otkriven zid star 3.700 godina, oko osam metara visok, sagrađen od kamenih blokova teških - između četiri i pet tona.

Reč je o najstarijem i najvišem drevnom zidu pronađenom u ovom području Bliskog istoka. Prema prvim procenama arheologa, zid su podigli Hananci i trebalo je, najverovatnije, da služi za odbranu puta koji je vodio do izvora dragocene vode.

Arheolozi ne kriju iznenađenje i oduševljenje. Posebno ističu veliku enigmu - kako su drevni graditelji, bez teške mehanizacije, uspevali da podižu i slažu i po pet tona teške blokove, jer rešenje za tako nešto nisu u stanju danas da pronađu ni najeminentniji svetski inženjeri.

“Zid je visok osam metara, prav kao strela… Jednostavno ne mogu da shvatim kako je izgrađen bez teške građevinske opreme i mislim da se danas ni jedan inženjer ne bi usudio da tako nešto preduzme bez dizalica i električne energije”, izjavio je izraelski arheolog Roni Rajh.

Otkriven deo drevnog zida dugačak je 24 metra. “Najverovatnije je zid kao fortifikacija bio mnogo duži, jer se prostire dalje na zapad od fela koji je otkopan”, saopštila je izraelska Direkcija za starine.

Ostaci zida otkriveni su unutar Davidovog grada, arheološkog nalazišta van zidina Starog grada u istočnom Jerusalimu, na obroncima doline Silvan.

Zid je delo kanansikih neimara, pripadnika drevnog paganskog naroda koji su, kako tvrdi Biblija, naseljavali Jerusalim i druge oblasti Bliskog istoka pre pojave monoteizma.

“Reč je o najmasivnijem zidu koji je ikada otkriven u Davidovom gradu, o moćnom graditeljskom poduhvatu iz istorije ovog područja koja na tlu Jerusalima prethodi dobu cara Iroda”, izjavili su u zajedničkom saopštenju arheolozi Rajh i Šukron.

Prebiblijsko otkriće

Po svoj prilici reč je o “zaštićenom, dobro utvrđenom prilazu koji iz utvrđenja na vrhu brda vodi do neke vrste ‘vodenog tornja’ na nižem nivou”, ocenili su arheolozi.

Izvor se, prema procenama stručnjaka, nalazio na najosetljivijem i najranjivijem području. Izgradnja masivnog zida za zaštitu prilaza vodi, iako predstavlja težak i riskantan graditeljski poduhvat i iziskuje ogromne napore, predstavlja rešenje koje se često sreće u antičko doba. Prevashodna namena ovakvih zidova bila je odbrana od napada hordi nomada iz pustinje, koji su hteli da zauzimaju i pljačkaju gradove, smatra profesor Rajh.

“Imamo pred sobom džinovsku fortifikaciju, kad je o dimenzijama i strukturi reč jer debljina zida i veličina kamenih, klesanih blokova koji su u njega ugrađeni, predstavljaju pravo čudo antičke fortifikacijske tehnike”, ističe se u saopštenji izraelske Direkcije za starine.

“Najnovije otkriće pokazuje da još nije dobijena jasna slika kad je reč o odbrani istočnih delova Jeruisalima i drevnom sistemu snabadevanja vodom u srednjem delu bronzanog doba”, naglasio je profesor Rajh.

Ipak, zaključio je on, “uprkos činjenici da su na brdu iznad doline Silvan učinjena značajna arheološka otkrića, postoje ozbiljni izgledi da se na ovom lokalitetu nalaze skriveni izuzetno veliki i dobro očuvani elementi antičke, prebiblijske arhitekture koji treba da ugledaju svetlost dana”.

Izvor: RTS

NOVO OD KEJVA

Mirjana Stanojevi?    Muzika, Vesti

Nik Kejvov “Grinderman” završio je snimanje svog drugog albuma, koji treba da se pojavi iduće godine. “Mnogo je drugačiji od Dig!!! Lazarus, Dig!!! i mnogo je drugačiji od prvog albuma grupe ‘Grinderman’. Ima stav koji je sličan, ali, sonično, na njemu se dešavaju neke veoma uvrnute stvari”, rekao je časopisu NME Kejvov saradnik - multiinstrumentalista Voren Elis. “Nik ima drugačije tekstove od onoga što radi s grupom ‘Bad Seed’. Manje seksa? Ne bih tako rekao”, dodao je on. Voren Elis i Nik Kejv će 22. septembra objaviti zajednički album White Lunar, na kom će se naći muzika koju su snimali za različite filmove.

Izvor: Građanski list