UKRADENE SLIKE ENDIJA VORHOLA

Ivan Manojlović    Vesti

Kolekcija slika vredna više miliona dolara ukradena je iz kuće jednog biznismena u Los Anđelesu.

Među ukradenim slikama nalazilo se i deset portreta poznatih sportista, među kojima su bokser Muhamed Ali, olimpijska klizačica Doroti Hamil, O Džej Simpson, košarkaš Karim Abdul Džabar i drugi.

Slike je naručio biznismen Ričard Vajsman, čiji se portret nalazi među ukradenim delima. Sve slike su visile na zidovima njegove trpezarije, a krađu je otkrila šokirana kućna pomoćnica.

Vajsman nije bio kod kuće u trenutku krađe, a policija ne uspeva da otkrije kako su provalnici ušli, pošto na kući nema znakova obijanja.

Za informacije o nestalim umetničkim delima ponuđena je nagrada od milion dolara.

Vajsman, inače prijatelj pokojne pop art ikone Endija Vorhola, slike je izložio proletos na humanitarnoj izložbi.

Izvor: (MONDO)

“LA STRADA” OTVARA SEZONU NA TERAZIJAMA

Aleksandra Radovanović    Pozorište, Vesti

BEOGRAD - Nova sezona Pozorišta na Terazijama u Beogradu, počeće u oktobru mesecu, premijernim izvođenjem predstave „La strada” reditelja Slavenka Saletovića, saopsteno je iz tog pozorišta.
U saopštenju se navodi da će ansambl Pozorišta na Terazijama, u okviru manifestacije „Bojčinsko leto” u Bojčinskoj šumi, večeras izvesti predstavu „Dva mirisa ruže”, kao i predstavu „Cigani lete u nebo”, kojom će 27. septembra zatvoriti tu manifestaciju.

Ansambl Pozorišta na Terazijama će 15. septembra nastupiti na festivalu „Mokranjčevi dani” u Negotinu, gde će izvesti predstavu „Cigani lete u nebo”.

Izvor: Glas javnosti

GOSTOVANJE ATELJEA 212 NA MEĐUNARODNOM POZORIŠNOM FESTIVALU „DEMOLUDAJ”

Mirjana Živić - Mitić    Pozorište, Vesti

„Pomorandžina kora” i „Odumiranje” u Poljskoj

BEOGRAD - Pozorište Atelje 212 učestvovaće na Trećem Međunarodnom pozorišnom festivalu „Demoludaj” u poljskom gradu Olštinu koji će se održati od 14. do 19. septembra, a čija je ideja da otvori prostor za multikulturalni dijalog istočnoevropskih zemalja.

Naš teatar učestvovaće sa dve svoje predstave „Pomorandžina kora” Maje Pelević, u režiji Gorana Markovića i „Odumiranje” Dušana Spasojevića, u režiji Egona Savina.

Ove godine Festival je fokusiran na pozorišta i dramske autore iz zemalja bivše Jugoslavije, pored pozorišnih produkcija iz Bosne, Hrvatske, Srbije i Slovenije, biće prikazane i poljske predstave koje su nastale po tekstovima pisaca iz ovog regiona napisanih posle 1989. godine.

Posle političkih promena pozorišta zemalja Istočnog bloka počela su da žive odvojeno, bez bližih kontakata.
Na festivalu će, osim Ateljea 212, učestvovati i Jugoslovensko Dramsko Pozorište, Kamerni teater 55 (Sarajevo), Slovensko mladinsko gledališče (LJubljana), KUFER (Zagreb).

Izvor: Glas javnosti

ВЛАДИМИР С. ПУТНИК - ИЗБОР ИЗ ПОЕЗИЈЕ

Nebojša Đorđević    Poezija

Владимир С. ПУТНИК, рођен je у Београду, 20. августа, 1960. године, Oд своје осамнаесте године живи у Сокобањи. Пише родољубиву, духовну, љубавну поезију, песме за компоновање и песме за децу, са којима се радо дружи и помаже им да се у најлепшем светлу представе јавности и љубитељима поезије у Србији.

Један је од оснивача Књижевног клуба “Соколово перо” и Удружења уметника “Врело” из Сокобање, а члан је СКОР -а, и књижевних клубова “Карађорђевић” из Београда, “Душан Матић” из Ћуприје и Удружења књижевника “Бранко Миљковић”.

Добитник је многих награда, признања и похвала за поезију, али и за иконописање, од којих је најзначајнија награда музеја Српске православне Цркве - трећа награда, за икону Српских новомученика Јасеновачких, 1991. године.

Бави се новинарством, био је дописник регионалног недељника “Тимок”, из Зајечара , а тренутно ради као новинар на интернету, на сајтовима: www.sokobanja.com, www.sokobanja.net, а текстове објаљује и на домену www.kul-tim.net

Необичан у домету свог суда и несвакидашњег доживљаја света, песник, Владимир С. Путник, нијансира лични тон у осећању и модификацији језика. У том смислу и истражује духовност , уткива метафоричну нит, ненаметљиво проденуту кроз битисање, антропоцентрично и лично, извлачећи суштину, кроз неспоразуме, овостраног и оностраног, космополитског и омеђеног, живог и неживог.

Специфичан по начину мишљења и изражавању, интуитивно коинцидира са трансформацијама и преломима у сложеним савременим поетским токовима.

ЦРНА ХРОНИКА

Јутарњу кафу с уживањем испијам, полако,
упоредо с димом омиљене марке цигарете;
и питам се, (листајући новине, тек онако),
шта се јуче, у теби, догодило Свете?
Политичари на првим странама, насмејани,
презирући једни друге улагују се народу;
обећања празна казују, вешто нашминкани,
а само на себе мисле, зло наносе роду.
Обимна Црна хроника на страницама новина
гане ме, ружну ми успомену пробуди.
Увек се двоумим: да ли је мана ил’ врлина,
писати хладно о трагедијама обичних људи?
Са Запада су, редовно, узнемирујуће вести;
(криминал је темељ западне цивилизације),
малолетни ученик побио другове, из обести,
дрогиране силеџије постају идоли генерације.
Безумно ратовање у тридесетак земаља
свакодневно однесе многе људске животе.
Непогоде и болести нова начинише гробља,
пустош је на планети, некад рајске лепоте.
У рушевинама града на хиљаде страдалника,
осакаћених и рањених препуна је болница.
На улицама градова међ’ грађанима паника,
где ли их вреба следећи бомбаш-самоубица?
И као да је мало несрећа и пошасти,
лични окршаји нам закуцаше на врата.
Читам, у породицама без морала и части,
син заклао оца - брат убио брата.
Заборавим на кафу, охладила се у шољи
и цигарету гасим, нагорелу до пола.
Све је мање наде да људи буду бољи,
а све више страдања, крви и бола.

ПОХВАЛА УМЕТНИКУ

Застани, човече, пред овом дивном сликом,
с поштовањем осмотри уметниково дело.
Колико је, само, трагао за подесним ликом,
уградио у њега знање и биће цело.

Погледај спектар топлих, пастелних боја,
замисли речи, или пак, нешто више.
Слика ће говорити из свакога слоја,
како се четкицом - поезија пише.

Не помисли у срцу: то може свако;
да сви су рођени за песника ил’ сликара.
Отворити душу, веруј није лако,
а уметник је у својим делима отвара.

Човече, кад ступиш пред слику нему,
немој је летимице погледом прећи.
Без речи ти може причати о којечему
и о теби самом доста тога рећи.

Признање одај дужно ствараоцу, вештом,
свака је слика ил’ песма, њему драго чедо.
Многи су испратили са презривим смешком,
уморно му тело, испијено лице, бледо.

Застани, човече, за трен и мало дуже
и похвалу уметнику за његов труд изреци.
О, коју ће радост те речи да му пруже,
док броди по немирној, уметничкој реци.

Застани, човече, пред овом дивном сликом,
поздрави је, као борац заставу ратну.
Она је сведок, али не казује ником,
за битку кичице на ланеном платну.

СРПСКИ СВЕТИТЕЉ

На двору Стефана Немање, велика радост,
гласници проносе вест, као стреле лете;
остарелим Немањи и Ани, да улепша старост,
Милостиви Господ је подарио, још једно, дете.
Благословио је Бог најмлађег сина, жупановог,
подаривши му непролазност душе у српском роду.
На крштењу прими Растко дарове Духа Светог,
кад су га помазаног уљем, погружавали у воду.

Расло је мило дете учећи се науци, Христовој,
Окружен љубављу свих, на двору, рашком;
кад одлучи младић, угађајући души, својој,
да се посвети Христу и животу монашком.
Ка далекој Светој Гори лагане ноге га носе,
да се у молитви, строгим постом подвизава,
родитељима шаље писмо и прамен одсечене косе
и велико дело за Србе припрема монах, Сава.

Минула су лета, туга за мезимцем је прошла,
Немања, стари, прелепу Студеницу подиже.
Напушта Србију, због жеље која је надошла
и сину свом, у Ватопед, монах Симеон стиже.
Обрадова се Сава, у грудима срце бије,
у загрљај старом оцу млади калуђер паде.
Атонске манастире обилазе монаси из Србије
и велика блага, сваком, нонах Симеон даде.

Усрдно Симеон и Сава Хиландар граде, свети,
истинито прибежиште отачаства, њиховога.
Повељом Симеон, Богородици манастир посвети,
за спасење рода и свих који љубе Бога.
Богоугодно дело учинише српски задужбинари,
јер Хиландар поста расадник просвете, наше;
кад испусти душу Симеон, Немања, стари,
преподобном оцу Сава, житије описаше.
Преносећи мошти светог, Симеона Мироточивог,
следбеник Христов, Сава, долази у Студеницу.
Да положи темеље Цркве и живота духовног,
учећи Србе да верују у Пресвету Тројицу.
Из свете Жиче је Србија на Небеса вазнета,
архиепископа Саве то је непроцењиво дело.
Нека памте нараштаји, док је века и света,
Црква и Држава су једно, нераздељиво тело.

Јеванђелском науком украси Сава српски род,
живом речју проповедајући, неуморни учитељ.
Омиле Господу његов труд, јер донесе плод
и славом се овенча највећи, српски светитељ.
Прошли су векови, а српска најмудрија глава,
пред Творцем молитвено над Србима бдије.
У свакој школи се прославља Свети Сава,
његов је пепео развејан широм Србије.

Духа љубави је пуно српско национално биће,
то је пут разума, спасоносни - пут прави.
Зато негујмо успомене на свете Немањиће,
благодаримо с љубављу, путовођи Сави.
Благослови нас и опомени, светитељу Саво,
да се не одричемо вере и бића, народног!
Ти си круну и власт за Вишњи живот дао,
да би Српство било у двору, Цара Небеског.

ПЕСМА ЋЕЛЕ-КУЛИ

Хеј, лобање, свете, у малтер узидане,
пеку ли вас још, незацељене ране?
Реците, нама, након много лета,
како се брани отаџбина, света.

Хеј, свете мошти, јунака српских,
посечене од руку поганих, турских,
кажите овом, незахвалном роду,
како се гине за Крст и слободу!

Хеј, јунаци, српски, верни Богу,
у срцима вашим, ви неговасте слогу.
Узвикните нама, Богу завапите:
“Устајте, Срби, светиње браните”!

Хеј, кости неме, песмама опеване,
бранитељи Србије небеске, славне,
улијте храброст у душе нам млаке,
да опет од Срба - створимо јунаке.

KOLIKE SU REZERVE UGLJA U OPŠTINI KNJAŽEVAC

Nebojša Đorđević    Baština

Dugi niz godina su rudnici uglja u ovoj opštini bili jedina privredna delatnost. Svi su zatvoreni neopravdano. Nekada je dan rudara (06.08.) za većinu ljudi ovog kraja bio svetkovina (programi, nagrade, priznanja, sportske igre), a danas se toga seća samo mali broj rudarskih penzionera.

Dokumentacija inženjera rudarstva i geologije, koji su vršili ispitivanja i utvrđivanje rezervi, pokazuju da potencijalne rezerve svih vrsta uglja (kameni, mrki, lignit, antracit) na području ove opštine iznose oko 200 miliona tona. U Vlaškom polju (1950 - 1962, i primitivna eksploatacija od 1991 - 1995), npr. «leži» oko tri miliona tona kamenog uglja, čija je kalorična vrednost od 5 - 6 hiljada kalorija. Ako bi rudari, godišnje prosečno iskopavali 100.000 tona sa ovog nalazišta, rudnik bi mogao da radi u narednih 30 godina.

U bivšem rudniku uglja “Dobra sreća” u Vini (1896 -1972), ispitane rezerve se procenjuju na oko 1,5 miliona tona, što uz godišnju eksploataciju od 100.000 tona “dozvoljava” rad u narednih 15 godina.

U ležištu kamenog uglja, u Podvisu (1884 -1968), postojeće rezerve su dosta iscrpljene, nove nisu potvrđene, što ne znači da ne postoji mogućnost za ispitivanje i utvrđivanje novih. Slična je situacija i sa ležištima na Tresibabi (1887, u sastavu rudnika “Podvis”). za koje nema podataka o ležištima viših kategorija.

Kameni ugalj iz bivših rudnika sa teritorije knjaževačke opštine, što se tiče mogućnosti za koksovanje, predstavlja izuzetno vrednu sirovinu, uz mali nedostatak: poseduje relativno visoku koncentraciju sumpora i pepela, što se može otkloniti kvalitetnom separacijom.

Mrkog uglja ima na području Trgovišta, Dubrave (1922 -1959, istraživanja iz 1976. godine pokazala da ovaj rudnik ima perspektivu) i Jelašnice. Utvrđene rezerve viših kategorija “kreću se” oko 5 miliona tona, a potencijalne rezerve dostižu vrednost, čak do 30 miliona tona. Mrko lignitski ugalj sa ovog područja predstavljao bi najpre, ogrevsku sirovinu za široku potrošnju.

Ležišta antracita, nalaze se na području bivšeg rudnika u Ćuštici, a rezerve nižih kategorija, procenjuju se se na pet miliona tona. Može se slobodno reći da je antracit sa ove teritorije najkvalitetniji. Ima ga još i na području Ošljana, kao i u okolini Kalne.

Jedan od glavnih razloga zatvaranja ovih rudnika su slabija tražnja za ogrevom (prelazak na druge energente), modernizacija železnice (dizel i električne lokomotive) i nesreće koje su se događale u ovim rudnicima.

Neopravdano i ishitreno zatvaranje ovih rudnika, doprineli su stagniranju privrede knjaževačke opštine (neko vreme rudarstvo je bilo i jedina privredna grana), odnosno prestruktuiranju u druge grane, gde danas situacija nije nimalo ružičasta, a s obzirom na kapacitete i kvalitet rude u ovom kraju, njihovo oživljavanje bi bio pravi potez, kao i perspektiva.