POČINJU MOKRANJČEVI DANI

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Izvođenjem šeste rukoveti Stevana Stojanovića Mokranjca u Negotinu počinju Mokranjčevi dani. Na festivalu će ove godine nastupiti 12 horova iz nekoliko zemalja.

U Negotinu počinju Mokranjčevi dani. Muzički festival, na kojem će ove godine nastupiti 12 horova iz nekoliko zemalja, biće otvoren u rodnoj kući kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca, zajedničkim horskim izvođenjem njegove šeste rukoveti.

Potom će biti priređeno i tradicionalno natpevavanje horova - takmičarski program festivala, koji se održava po 44. put.

Natpevavanje horova, koje traje tri sata, naši gledaoci moći će od 19 časova direktno da prate na Digitalnom programu RTS-a i u odloženom prenosu na Drugom programu.

Izvor: RTS

NOV TERMIN I KONCEPT SAJMA KNJIGA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Ovogodišnji, 54. međunarodni sajam knjiga u Beogradu biće otvoren 26. oktobra, nedelju dana kasnije nego prethodni, kako bi izdavači izbegli žurbu s obzirom na to da se Frankfurtski sajam završava 18. oktobra, rekla je Tanjugu Anđelka Bogdanov, koja je zadužena za odnose s javnošću beogradskog Sajma knjiga. Ona je napomenula da će najznačajnija i najveća smotra knjige u Srbiji, koja će do 1. novembra okupiti oko 800 izlagača, osim novog termina, imati i nov koncept. S obzirom na veći izložbeni prostor, predstavljanje savremene svetske i domaće izdavačke produkcije, pisaca i drugih pratećih programa biće u okviru posebnih izložbenih celina, tako da se očekuje i preglednija sajamska prezentacija.

U Hali 1 biće smešteni domaći i strani izdavači kojima je izdavaštvo primarna delatnost, i to isključivo sa sopstvenim izdanjima, kao i Grčka koja je počasni gost Sajma. Hala 4 rezervisana je za domaće i strane izdavači i knjižare. U njoj će biti mesto i za prodaju korišćenih/antikvarnih knjiga. Državne institucije i ustanove biće u Hali 1a, a strani izlagači, nacionalne prezentacije, izdavači koji kao osnovnu delatnost imaju obrazovanje - nalaziće se u Hali 2a.

Umetnički direktor Sajma je Vladislava Gordić-Petković, profesor engleske i američke književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, prevodilac, publicista, kritičarka i teoretičarka književnosti.

Izvor: Građanski list

AFUN OCENJUJE ČETIRI DOMAĆA FILMA

Aleksandra Radovanović    Film, Kultura, Vesti

Akademija filmske umetnosti i nauke (AFUN) izabraće srpskog kandidata koji će biti nominovan za Oskara za najbolji strani film između četiri naslova - Tamo i ovde Darka Lungulova, Sveti Georgije ubiva aždahu Srđana Dragojevića, Čekaj me, ja sigurno neću doći Miroslava Momčilovića i Obični ljudi Vladimira Perišića. Od ukupno 23 filma, proizvedena od 1. oktobra 2008. do 30. septembra 2009, čijim je producentima AFUN uputila poziv zajedno s Filmskim centrom Srbije i Jugoslovenskom kinotekom, prijavu za izbor kandidata blagovremeno su predala četiri producenta. To su “Kino kamera”, producent Tamo i ovde, preduzeće “Sveti Georgije ubiva aždahu” koje stoji iza istoimenog filma, “Brigada” - producent Momčilovićevog filma i “Trilema” koja je producent Običnih ljudi.

Stručni odbor AFUN ocenjivaće prijavljene filmove 14. i 15. septembra, a činiće ga glumci Vesna Čipčić, Tamara Miletić, Radmila Žiković i Vladan Živković, scenograf Milenko Jeremić, kompozitor Kornelije Kovač, režiseri Miroslav Lekić, Zdravko Randić, Dinko Tucaković i Vera Vlajić, filmski kritičar Milan Špiček, filmolog Petar Volk i maskerka Stanislava Zarić.

Prema Pravilima AFUN, kandidovani film mora biti produkciono završen i komercijalno prikazan u bioskopskoj mreži Srbije sedam dana u kontinuitetu od 1. oktobra 2008. do 30. septembra 2009. godine.

Izvor: Gtađanski list

ADAM PUSLOJIĆ - IZBOR IZ POEZIJE

Nebojša Đorđević    Poezija

ADAM PUSLOJIĆ (1943). Pesnik, prevodilac. Član Udruženja književnika Srbije, membru de onoare al Academiei Române (din 1995).

Knjige poezije: Postoji zemlja (1967), Padam ka nebu ( 1970), Idem smrti na podšišivanje (1972), Negleduš (1973), Religija psa (1974),Bekstvo u daktilografski vez (1977), Plesme (1977), Prelom (1979), Darodavac ( 1980), Okovana usta (1982), Kapija na istoku (1987), Pandemonijum (1989), Muzej Crne Krajine (1989), Pesme iz senke (1992), Sarindar (1997)…….

PISMO DESETO

Prebrojao nas anđeo :

dvoje

Zmija nas je izbrojala :

troje

Dvaput nas je anđeo

brojao : dvoje

Triput nas je zmija

izbrojala : troje

Kazala je :

anđeo moj ne laže

Kazao je :

u pravu je zmija moja

A kao anđeo

plakala je zmija njena:

Anđele brate

tako smo sami

u pustom raju

 

ŠTAP

Svoj starački štap danas
deljem od tankog pruta vrbe
i besmisla. Kud si krenuo,
u ovim tvojim godinama?
Misli na um i kosti.
Saberi se, praktičan budi.
Samo savršeno budan
palacaj svojim jezikom. Znam
da su u pravu oni koji me
sada posmatraju. Vreme je
za blistavi kraj dana
i svetkovine. Pauk talasa
svoju mrežu! Muva tu ipak
nedostaje, izvesno vreme.

VRISAK

Oteo se Munku, kao slika
u vidu krika i sad nastoji,
pokušava a još ne uspeva,
da mi se vrati u usta.
KAŽEM MU DA TO NISU
TA USTA. Ali, ne haje.
Krik je uveren da je vrisak,
jer nije ličan, no sveopšti.
Tako je bitniji u svojim
sopstvenim očima, veći je
za bezbroj ličnosti i za
neograničenu upotrebu i trajanje
a može stati i u usta
vazduha, tmine i beskraja.
Krik je tren, vrisak je večnost.

ŽIV SAM I MRTAV

Tek retkim klipanima je dato
da se čude, na vreme sasvim
i makar nakratko, koliko dah
jedan zna trajati tek
a da se konac i Veliko klupko
ne zamrse sasvim, sasvim…
To je moj život, ovaj danas.
Ja sam taj i takav besmrtnik
i luda na kraljevskoj poljani
i u svečanoj dvorani Krajine
i sveg malenog carstva Srbije.
Svakako zemlje i zacelo nebeske!
Ko o tome ima i drugačije uverenje,
stav i mišljenje, imaće posla
sa mnom, jednako živim i mrtvim!

25. 9. 2006.

PSEĆA LJUBAV

U dvorištu robne kuće, umesto
negdašnjih pasa, znam da čekaju me
moje još nerumene jabuke i kruške.
Psi mi, eto, odoše na grane!
Visoko, jedva da se dohvate
rukom ili zagrljajem. Ali,
jabuke i kruške, ove sadanje,
sve imaju poznate one mirise
Vuleta i Žućke, kao i njihovih
tako brojnih okota, sinova
i kćeri im, unuka i praunučadi.
Veliko beše moje pleme pseće!
Beše golo bogatstvo. Vernost
i radost, obilje u nemaštini,
haos u vremenu, pseća ljubav!

 

 

ZOMBIJI KAO PRIČA O DISKRIMINACIJI

Ivan Manojlović    Film, Vesti

Horor film u takmičarskom programu filmskog festivala u Veneciji

Poslednji put kada je u takmičarskoj konkurenciji Venecijanskog filmskog festivala prikazan jedan horor film bilo je to 1932. godine kada je na programu prve Mostre bio legendarno delo Rubena Mamulijana „Doktor Džekil i Mister Hajd”.

Trebalo je da prođe 77 godina da stigne „naslednik” - „Survival of the Dead” horor gurua Džordža A. Romera, koji je doveo zombije na Mostru. Doduše, sam reditelj se kune da njegovo najnovije ostvarenje o zombijima nije horor film, već komentar na američko vojno angažovanje u Iraku ili Avganistanu, te da je reč o globalnom komentaru na diskriminaciju svake vrste.

U samom filmu priča se bavi ostrvom na kojem njegovi stanovnici moraju da se bore protiv „zombi epidemije” u isto vreme se nadajući da će se pronaći lek koji će u normalno stanje vratiti njihove rođake koji su postali ne-mrtvi. U isto vreme grupa vojnika dolazi na ostrvo nadajući se da će tu pronaći raj, ali zapravo je sve slično ratu iz kojeg su se upravo vratili.

„Zombi filmovi su uvek bili opcija da se progovori o nečemu što se dešava sada. Iako ovom filmu nijedan specifičan rat nije bio inspiracija, ceo niz sukoba od Severne Irske do Bliskog istoka su uticali na njega”, rekao je o svom šestom zombi filmu Romero. Neki od njegovih ranijih zombi filmova bavili su se ratom u Vijetnamu, rasizmom, potrošačkim društvom, militarizmom i klasnim razlikama. Serijal je pokrenut 1968. godine i legendarnim filmom „Noć živih mrtvaca”. „Ne znam koliko će ih još biti”, kaže Romero i dodaje da, iako bi voleo da budu malo „razmaknutiji”, njegovi finansijeri često traže nove zombi filmove naročito ako je prethodnik dobro prošao na bioskopskim blagajnama.

„Mislim da, ako bih pokušao da napravim ozbiljan film na neku od tih tema, jednostavno ne bih mogao. Zato je super moći dovesti zombije i govoriti o socijalnim problemima i zabaviti se u isto vreme”, kaže reditelj. Ipak, prve ocene ovog filma su negativne - iako se primećuje da je rađen tako da „zadovolji publiku”, zapravo je „tanak s idejama, originalnošću…”, te kritičari ocenjuju da je reč o „najmanje stranom od svih Romerovih zombi filmova”.

Italijanski reditelj Mikele Plasido (63) je u autobiografskom delu „Il Grande Sogno” (Veliki san) dao ličnu viziju anti-ratnog pokreta u Italiji 1968. godine. „Ovo je dnevnik, neka vrsta popularnog romana, političkog romana, bez obziria što sam izgleda nešto i pokušao da kažem na kraju”, kaže reditelj, bivši policajac koji je prešao s druge strane barikada i pridružio se studentskom pokretu. Mario Kapana (64), harizmatični lider pokreta, pohvalio je „Il Grande Sogno” rečima da je to „kristalno jasan film”. U njemu je centralna priča romansa između buržoaskog revolucionara Laure i policajca koji želi da postane glumac.

Na programu je bio i film Iranke Širin Neshat, koja se bavi fotografijom i vizealnom umetnošću, a ona je u svom rediteljskom debiju „Žene bez muškaraca” izvršila analizu iranskog društva u vreme 1953. godine kada je CIA podržala prevrat smene vlade Mohameda Mosadega i postavljanje šaha na vlast. U toku tih dešavanja četiri žene prostitutka, aktivistkinja, kosmopoliti i devojka tradicionalnih shvatanja se bore za lične slobode i nezavisnost.

„Te četiri junakinje su ono što sam ja svaka od njih nosi neke lične dileme, mada nije reč o autobiografskom filmu”, kaže Neshat, koja je uradila ekranizaciju romana Šahrnuša Parsipura. I pisac i rediteljka su proveli po pet godina u zatvoru u Iranu i sada žive u SAD.

Izvor: Danas V. Todorović