SPEKTAKL “ŠETNJA SA DINOSAURUSIMA”

Ana Čizmar    Nauka, Vesti

Ulaznice za spektakl Šetnja sa dinosaurusima, koji će biti priređen od 9. do 11. aprila u Beogradskoj areni, naći će se od sutra u prodaji po ceni od 1.500, 2.000, 2.500 i 3.000 dinara, saopštila je Arena.
Ulaznice se mogu kupiti na biletarnici Beogradske arene, prodajnim mestima Bilet servisa, Eventima, putem Kard servisa i internet sajtova www.arenabeograd.com i www.tickets.rs, a za decu do tri godine ulaz je slobodan.

Predviđene su četiri predstave: 9. aprila sa početkom u 19 časova, 10. aprila u 11 i 15 časova i 11. aprila u 11 časova. Spektakl je zasnovan na istoimenoj, više puta nagrađivanoj seriji britanske medijske kuće BBC, a pred publikom će oživeti dinosaurusi u pravoj veličini u jednoj od najuzbudljivijih i najinovativnijih produkcija.

Šou je nastao u Australiji, gde je, posle nekoliko godina planiranja, u januaru 2007. prvi put prikazan u Acer areni u Sidneju. Posle senzacionalnog uspeh, usledila je turneja po Sjedinjenim Američkim Državama, gde su oboreni sa zaradom od 90 miliona dolara svi rekordi, a predstavu je videlo oko dva miliona ljudi. Godine 2007. ova produkcija je dobila nagradu za Izvanredno postignuće u oblasti putujućih produkcija (Outstanding Achievement in Touring Event), koja se dodeljuje za visok nivo u stvaralaštvu u obrazovnim, istorijskim i projektima zabave.

U Beogradskoj areni će biti predstavljeno 10 vrsta dinosaurusa, a najveći među njima visok je oko 12 metara i dugačak oko 18.5 metara. U predstavi je prikazana evolucija dinosaurusa, kroz klimatske i tektonske promene koje su se odigravale i dovele do istrebljenja mnogih vrsta. Pred publikom se odigrava istorija sveta: cepaju se kontinenti, suve pustinje nestaju pred bujnim zelenim prerijama, nastaju snažni okeani iz vremena Jure, vulkani grme, a šume gore u požarima, i na kraju ogromna kometa pogađa zemlju i izaziva uništenje dinosaurusa.

Uz gotovo filmski realizam Šetnja sa dinosaurusima donosi interaktivne scene između dinosaurusa, pa tako publika može da vidi kako dinosaurusi mesožderi evoluiraju do stepena da hodaju na dve noge, i kako se biljojedi brane od nasilnijih grabljivaca.

Izvor: RTV Pink

AMERIČKI “PRIJATELJ” SA JUGA

Ivan Manojlović    Film, Vesti

66. Venecijanski festival

Dolazak venecuelanskog predsednika Čavesa, kao glavnog junaka novog Stonovog filma, podigao Lido na noge. - Plusevi za „Lurd”, „Ljubav u vreme rata” i „Libanon”, a minusi za Vernera Hercoga i njegova dva bleda filma.

Glavna atrakcija na Lidu: Venecuelanski predsednik Ugo Čaves i Oliver Ston na crvenom tepihu

Venecija, Lido - Festival je ušao u svoju drugu polovinu, a u glavnom programu do sada su i dalje najbolja dva angažovana i autorski hrabra američka dokumentarca - „Kapitalizam: ljubavna priča” Majkla Mora i „Južno od granice” Olivera Stona.

I dok Morov film svedoči o kolapsu jednog ekonomsko-političkog sistema, Stonov film (van konkurencije) nudi uzbudljivu mogućnost da se čuje i vidi drugačija strana jedne od američkih oficijelnih priča, u kojoj su lideri zemalja Južne Amerike demonizovani i imaju tretman neprijatelja SAD.

Ston koji je i do sada snimao važne dokumentarce o latinoameričkim problemima i poziciji tamošnjih lidera (setite se samo njegovih filmova o Fidelu Kastru), sada kreće na dugačak i zanimljiv put, uz lične susrete sa liderima sedam zemalja ovog kontinenta.

Preko puta njega, u ležernim, ali suštinskim razgovorima, vidimo: predsednika Venecuele Uga Čavesa kojem američki mediji pripisuju ulogu najvećeg demona i predvodnika „antiameričkih snaga s juga”, zatim i bolivijskog predsednika Eva Moralesa, brazilskog - Lula de Silvu, argentinsku predsednicu Kristinu Kričner i njenog supruga i bivšeg predsednika Nestora, paragvajskog lidera Fernanda Lugu, predsednika Ekvadora Rafaela Koreu i kubanskog lidera Raula Kastra.

Ston filmom „Južno od granice” otvara veliku i važnu priču i duboko istražuje način na koji su lideri ovih zemalja, a naročito Ugo Čaves, prikazani u američkim medijima čije se storije svakodnevno serviraju američkoj naciji.

Ston jasno i glasno poziva svoje zemljake, poučene iskustvom Iraka, da se zapitaju nad ulogom medija u demonizovanju stranih lidera i njihovom olakom proglašavanju za neprijatelje američke nacije. Ujedno svedoči kako posledice tako stvorenih medijskih slika, mogu da budu veoma brutalne.

Da bi sve vezano za svetsku premijeru ovog filma na Lidu poprimilo formu prvoklasnog medijskog događaja, potrudio se Oliver Ston. On je kao svog najvažnijeg gosta, doveo i najvažniju ličnost iz svog filma - venecuelanskog predsednika Uga Čavesa lično.

Pojava latinoameričkog šarmera, koji se na crvenom tepihu a i kasnije u Palati Grande, ponašao spontano kao da je kod svoje kuće (davao je autograme, fotografisao se sa obožavaocima i nasmejano rukovao sa svima redom), izazvalo je bure oduševljenja okupljene mase, ali i totalnu zbunjenost i uzdržanost italijanskih novinara (naročito izveštača Berluskonijevog RAI), koji su sa Lida slali kontroverzne izveštaje.

Kako bilo, tek Čavesov dolazak bacio je u senku dolazak američke zvezde Mata Dejmona i reditelja Stivena Soderberga - protagonistu i reditelja zabavnog filma „Doušnik” (van konkurencije), rađenog prema istinitim događajima vezanim za vrhunsku prevaru države i FBI koju je tokom devedesetih izveo jedan od direktora kompanije za preradu kukuruza u SAD. Čavesu je pošlo za rukom i da na trenutak ućutka glasna i dosadna nagađanja o tome hoće li, kada će i sa kim će, u Veneciju konačno stići i Džordž Kluni.

Juče se više diskutovalo o tome da li je slučajnost ili ne, činjenica da su Ston i Čaves na premijeru došli odeveni u crna odela, bele košulje i dve istovetne crvene kravate.

Inače, u trci za „Zlatnog lava”, do sada se izdvojilo iznenađujuće malo učesnika. U blagoj prednosti je film „Lurd” mlade austrijske rediteljke Džesike Hosner. Hosnerova kroz priču o devojci Ani, koja je vezana za invalidska kolica, nije velika vernica i na hodočašća, pa i onaj u francuski Lurd, odlazi više da bi razbila dosadu, kazuje mnogo toga na račun katoličke filozofije i „ekonomije” čuda.

Fino izveden, čvrsto skrojen mali film, sa sjajnim elementima humora.

Solidno se kotira i „Ljubav u vreme rata”, novi film provokativnog i kontroverznog, nezavisnog američkog reditelja Toda Solonca. „Ljubav u vreme rata” je svojevrstan nastavak Soloncovog filma „Sreća”, jer se autor vraća istim likovima (tumače ih drugi glumci) ali radnju izmešta deset godina kasnije. Prati sudbine tri jevrejske sestre (aluzija na Čehova) i muža jednog od njih koji je pedofil, ponovo plete priču sa elementima bizarnosti i crnog humora i još jednom dokazuje da je vrstan dramatičar apsurda.

Dobre ocene zavredeo je i izraelski film „Libanon” Samuela Maoza, uzbudljiva ratna priča ispričana iz vizure posade jednog tenka, koji se našao u akciji tokom rata u Libanu 1982. godine.

Maozov film je klaustrofobičan jer se glavni deo radnje događa unutar malog tenkovskog prostora. Scene krvavog i razarajućeg rata vide se kroz nišansku tenkovsku spravu i stoga su one uzbudljivije i mučnije.

I za golobrade vojnike u tenku zarobljene u prostoru i vremenu surovog libanskog građanskog rata, i za same gledaoce koji ovaj film gledaju ne pomerajući se u sedištu.

Na venecijanskom Lidu sa najviše nervoze priča se o Verneru (Stipetiću) Hercogu, zbog činjenice što se na ovogodišnjoj Mostri pojavio sa čak tri filma - dva dugometražna u glavnoj konkurenciji i jedan kratki u programu kratkog igranog filma. Kako je to moguće? E, to pitajte festivalskog čelnika Marka Milera. Hercog bi vam sigurno odgovorio samo to da je ove godine bio vredan.

Dakle, prvo je viđen unapred najavljeni Hercogov rimejk Ferarinog filma „Loš poručnik” (radnje izmeštene u Nju Orleans posle „Katarine”, te otuda dodatak u naslovu „vrata za poziv: Nju Orleans”), predvidljivi, umarajući iako modernistički krimić (sa Nikolasom Kejdžom umesto Harvija Kajtela).

Onda se u istom danu, kao „Film iznenađenja”, pojavila i Hercogova verzija Medeje „Sine, sine, šta si to uradio”, antički mit sa modernim ludilom (glavni junak je ubio svoju majku). Treći Hercogov film je kratkometražni, nemi film „Boemi”. Sva tri su ostavila bled utisak i dobila veoma loše ocene.

Berluskonijeva televizijska tiranija

U paralelnim programima ovogodišnje Venecije, uz Paskaljevićev film, velike simpatije osvojio je i dokumentarac „Videokratija” Erika Gandinija, Italijana koji od svoje dvadesete godine živi i radi u Švedskoj. Tu je, kaže, konačno progledao i shvatio da televizijski program može da egzistira i bez poluobnaženih lepotica i bez američkih filmova.

Gandinijeva „Videokratija” je uzbudljiv i temeljan film koji analizira 30 godina Berluskonijeve televizije, koji rasvetljava kulturološke, medijske i socijalne posledice televizijske tiranije u Italiji, zahvaljujući kojoj se društvo ne deli na levicu i desnicu, već na ono što jeste i ono što nije TV-u.

Izvor: Politika Dubravka Lakić

VUKOV SABOR OD 14. DO 20.09.

Aleksandra Radovanović    Baština, Kultura, Vesti

Jedna od najstarijih manifestacija u kulturi Srba, Vukov sabor, u čast velikana srpske kulture Vuka Karadžića, biće održan 75. put tokom sledeće sedmice u njegovom zavičajnom Jadru.
Ovogodišnji sabor, čiji će program trajati od ponedeljka 14. do nedelje 20. septembra, održava se pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, u organizaciji grada Loznica i ovdašnjeg Centra za kulturu Vuk Karadžić, a uz pomoć donatora. Kako je najavila direktorka Centra za kulturu Dajana Đedović, tokom višednevne manifestacije biće izvedeno 15 programa - u Loznici, Tršiću i Beogradu. Raznovrsni kulturno-umetnički programi će se odvijati sve do nedelje, kada će u Tršiću na centralnoj svečanosti nastupiti Nacionalni ansambl Kolo, a saborsku besedu će, kako je najavila Đedovićeva, održati specijalni savetnik ministra kulture Zoran Hamović.

Završnog dana sabora u Tršiću će biti priređen centralni program, rekla je ona, dodajući da su prvu tematsku celinu pod nazivom Moj grad, srpski Beč priredile profesorke Instituta za slavistiku Univerziteta u Beču Gordana Ilić-Marković i Ana Krečmer, sa grupom svojih studenata.

Biće to prilika da se publici u Loznici približe pojedinosti iz života i stvaralaštva znamenitih Srba, koji su zbog studija ili posla bili vezani za Beč u periodu od XVIII do kraja druge decenije XX veka, rekla je ona. Na taj način biće predstavljen Vuk, njegova ćerka Mina, supruga Ana, zatim Dositej Obradović, Jovan Cvijić, Milutin Milanković i niz drugih ličnosti, velikana srpske kulture, nauke i umetnosti, od kojih su mnogi značajni i za Evropu i za svet, navela je Đedovićeva.

Takođe, u okviru ciklusa Baština , dokumentarnom izložbom u Loznici, pod naslovom Vuku, srpski narod , prvi put će biti prikazan rad Odbora za podizanje spomenika Vuku Karadžiću u Beogradu, od 1931. do 1939. godine. Autor izložbe je kustos istoričar u Muzeju Jadra Dragica Petrović, navela je ona i podsetila da je zaslugom odbora, Vuku u čast podignut spomenik u Beogradu, u Tršiću izgrađena Spomen-kuća, utemljen sam Vukov sabor, a Lozničanima darivan dom kulture.

Izvor: RTV Pink

7 IMENA, 15 ROĐENDANA

Mirjana Živić - Mitić    Baština

VELIKE mistifikacije koje prate ličnost i biografiju Josipa Broza, čemu je i sam doprinosio, počivaju već na samoj činjenici da je imao 15 datuma rođenja. Većinu je lično saopštavao ili svojeručno upisivao u dokumenta, kao i sedam različitih imena, pod kojima se vodio. Ovo su samo neka od novih, zapanjujućih i prvi put objavljenih detalja u knjizi “Tito tajna veka”, Pere Simića, koju je objavila kompanija “Novosti”. Ovo nesvakidašnje, istovremeno pouzdano i intrigantno delo, od srede je na svim kioscima. Sudeći prema prvim interesovanjima čitalaca, ovaj bestseler, sva je prilika, ponoviće uspeh prvog izdanja koje je samo za desetak dana prodato u tiražu od čak 15.000 primeraka.

U brojnim sačuvanim dokumentima, od svedočanstva Niže pučke škole u Kumrovcu i Šegrtske škole u Sisku, preko spisa austrougarske vojske, do izveštaja zagrebačke policije navedeni su različiti datumi njegovog rođenja: 7. maj 1892, 1. maj 1892, 7. maj 1893, 25. maj 1893, 12. mart 1892, 10. juni 1892, mart 1892…. U poverljivoj autobiografiji, koju je po nalogu Kominterne 1935. napisao u Moskvi, kao datum rođenja Tito je naveo samo godinu 1892, a onda dvojku pretvorio u trojku. U enciklopediji “Ko je ko u Americi”, objavljenoj 1949, s Brozovim znanjem i odobrenjem napisano je da je “rođen 1890. godine”. U drugom izdanju ove knjige, takođe uz Titovu saglasnost rečeno je da je to bilo 1892.
Novi datum rođenja Tito je lično obelodanio 1952. godine. U autobiografiji pripremljenoj u saradnji sa svojim prvim biografom Vladimirom Dedijerom, u američkom “Lajfu” tvrdio je: “Rodio sam se kao Josip Broz 25. maja 1892. u hrvatskom selu Kumrovec, koji leži u kraju po imenu Zagorje (zemlja iza gora).” Već sledeće godine, međutim, u jugoslovenskom izdanju iste autobiografije, koja je objavljena kao autorsko delo Dedijera, saopšteno je da nije rođen 25. već 7. maja 1892. Pri tom je svom biografu garantovao
da su sve činjenice prezentirane u ovoj knjizi “tačno utvrđene i iznete”.

U toku Drugog svetskog rata sovjetski obaveštajac Ivan Krajačić i šef mladih komunista Ivo Lola Ribar pronašli su austrougarski vojni dokument u kome je pisalo da je Broz rođen 25. maja 1892, i prosledili ga vrhovnom komandantu. Titu se to učinilo autentičnim, pa je tako ovaj datum prihvatio kao dan svog rođenja. Posle rata njegov zemljak i prijatelj Antun Augustinčić, na osnovu crkvene krštenice ustanovio je da je Broz rođen 7. a ne 25. maja, ali da jugoslovenski predsednik nije bio voljan da se odrekne tek ustanovljenog “dobrog običaja”. I tako je Tito gotovo pune četiri decenije, sve do svoje smrti i formalno imao dva datum rođenja, 7. i 25. maj 1892. Na sva nagađanja o datumu rođenja Tito nije davao ni pet para.

Slična misterija vezana je i za njegovo ime i prezime, koje se, od prilike do prilike navodi kao: “Josip Broz, Jozef Broz, Josif Broz, Josef Broz, Josif Brozović, Ivan Broz, Josip Brozović Tito. Licitiranja o njegovoj ličnosti trajala su decenijama. Jedni su se kleli da je Poljak jevrejskog porekla, drugi da je Rus, treći da je ruski Nemac, četvrti da je sigurni Mađar, peti da je Čeh… Italijanski nedeljnik “Đente” napisao je da reč o punokrvnom Italijanu rođenom u Trentu, dok je bečki “Kurir” lansirao vest da je Tito Austrijanac rođen u Beču. I njegov najpoznatiji pseudonim Tito prate velike dileme, najviše zbog toga što nikada nije do kraja razrešeno ni njegovo poreklo, ni značenje.

I AMERIKANAC I ŽENA

ZA vreme rata “Njujork tajms” je pisao da se iza Tita krije tada poznati američki komunista Beker, a zatim tvrdio da je reč o nekom “mađarskom komunisti” posle čega je usledilo još jedno otkriće uglednog lista u kome se iza naziva krije bivši savetnik sovjetske ambasade u Beogradu Ivan Mihajlovič Lebedev. U to doba najmaštovitiji je bio američki novinar Silir Sulcberger sa pričom koju je razglasio na sve strane da se iza Tita krije - žena!

NESUĐENI NOBELOVAC

Sredinom 1973. godine jugoslovenska diplomatija je, otkriva Simić, pokrenula jednu od najvećih akcija u svojoj istoriji. Na najvišem državno-partijskom nivou rešeno je da se “sondira teren”, da Tita za Nobelovu nagradu za mir, pored ostalih, predlože i Vili Brant, premijer Indije Indira Gandi, etiopski suveren car Hajle Selasije, bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija U Tant, predsednik Finske Urho Kekonen, predsednik Tunisa Habib Burgiba, intalijanski političar Pjetro Neni, i predsednik Svetskog i evropskog kongresa Naum Goldman.
Ispostavilo se na kraju da niko od ovih svetskih zvaničnika nije podržao Titovu kandidaturu, a nisu ga podržale ni dve najveće verske organizacije u zemlji, pravoslavna i rimokatolička. Akcija je završena fijaskom, Tito je umesto Nobelove dobio utešnu Nehruovu nagradu za međunarodno razumevanje.

Izvor: Večernje novosti D. Bt.

ВИС “ДОКТОРИ” ИЗ ЗАЈЕЧАРА У ПЕТАК У КЊАЖЕВАЧКОМ МУЗЕЈУ

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Завичајни музеј Књажевац у петак 11.09.2009. године у 19.30. приређује концерт вокално-инструменталног састава „Доктори” из Зајечара, који је специфичан по структури чланства и посебан по полифоном певању и звуку. И сам назив бенда није случајан, чине га једанаест чланова, деветоро лекара/доктора, један психолог и један доктор техничких наука. Добар пример да исти људи са истог посла. могу бити тим и другој сфери животне активности.

Концерт ВИС „Доктори” организован је са жељом да се Завичајни музеј Књажевац, на симболичан начин и добрим примером, захвали свим књажевачким ученицима и суграђанима на запаженим резултатима и подржи их у даљем раду.

Концерт ће бити одржан у дворишту Завичајног музеја у Карађорђевој 15, а у случају кише следи unplugged свирка у Галерији музеја. Улаз је бесплатан.