NOVI ROMAN DENA BRAUNA U SRBIJI

Aleksandra Radovanović    Knjige, Vesti

Novi roman Dena Brauna “Izgubljeni simbol” biće u prodaji od 15. septembra u knjižarama “Mamut” i “Akademija” u Beogradu, kao i širom sveta, saopšteno je iz beogradskog preduzeća IPS.

U beogradskim knjižarama čitaocima će od 15. septembra biti dostupno englesko izdanje novog Braunovog romana, a prevod na srpski jezik očekuje se za oko dva meseca, rečeno je agenciji Beta u IPS-u.

Glavni junak romana “Izgubljeni simbol” (Lost Symbol) ponovo je kriptolog Robert Langdon, koji se pojavljuje i u Braunovom kontroverznom romanu-trileru “Da Vinčijev kod”.

Roman “Izgubljeni simbol” je, kako se naveli distributeri, već u pretprodaji zauzeo prvo mesto na Amazon top listi, ali se detalji o njegovom sadržaju, za sada, čuvaju u tajnosti.

Prethodni Braunov roman “Da Vinčijev kod” do sada je u svetu prodat u 80 miliona primeraka.

Izvor: B 92

PROMOCIJA KNJIGE I IZLOŽBA U KNJAŽEVAČKOM MUZEJU POSVEĆENE ARHEOLOGU SVETOZARU JOVANOVIĆU

Nebojša Đorđević    Baština, Kultura, Vesti

U četvrtak 3. 9. 2009. u 19 h u Galeriji Zavičajnog muzeja u Knjaževcu, bće održana promocija knjige “Rimska i srednjovekovna nekropola u Ravni kod Knjaževca” autora dr Sofije Petković, dr Mire Ružić, Svetozara Jovanovića, Marka Vuksana i Žužane Cofman.

Tom prilikom biće otvorena izložba pod istim nazivom, autora Bojane Ilijić, kustosa Zavičajnog muzeja u Knjaževcu. Na izložbi će biti prikazan deo arheološkog materijala sa nekropole koja je pratila rimsko utvrđenje Timacum Minus u selu Ravna kod Knjaževca. Ravanska nekropola istraživana je u periodu od 1994. do 1996. godine.

Knjiga i izložba “Rimska i srednjovekovna nekropola u Ravni kod Knjaževca” posvećeni su arheologu Svetozaru Jovanoviću.

Novi misteriozni svetovi

Miroslav Mladenović    Knjige

Novi roman Dena Brauna „Izgubljeni simbol“ na dan svetske premijere, 15. septembra, pojaviće se i u domaćim knjižarama „Mamut“.

Izgubljeni simbolJunak romana „Anđeli i demoni“ i „Da Vinčijev kod“, kriptolog Robert Langdon, vodiće čitaoce i kroz misteriozni svet ove knjige. Vreme za koje Langdon rešava zagonetke je dvanaest sati, ali o mestu odvijanja radnje još nema pouzdane informacije. Nagađanja su da to može biti Vašington, Velika Britanija, čak i Australija. Upravo ta vrsta neizvesnosti i karakteriše Dena Brauna kao autora. Zanimanje za kriptografiju, preplitanje istorijskog i fiktivnog, realnosti i imaginacije i prožimanje dela duhom trilera dovelo je ovog pisca na same vrhove bestseler-lista.

Braunov prvi roman „Digitalna tvrđava“, objavljen 1998. godine, bavi se problemima dekodiranja, i uzrocima koji nastaju otkrivanjem informacija dobijenih tim procesom. „Tačka prevare“, njegov roman iz 2001. godine, problematizuje odnose u državnim vrhovima, uvodeći zaveru kao okosnicu radnje dela. Za razliku od njih, romane „Anđeli i demoni“ i „Da Vinčijev kod“, osim protagoniste, povezuje i bliskost teme. U prvom romanu („Anđeli i demoni“, 2000), profesor Langdon se nalazi usred borbe legendarnog tajnog društva Iluminata sa Vatikanom, dok „Da Vinčijevog kod“ (2003) junaka dovodi u potragu za razrešenjem teorija o legendi o Svetom gralu - peharu tajne večere i ulozi Marije Magdalene u istoriji hrišćanstva.

Atmosfera koja osvetljava ili senči događaje, mnoštvo zavera i stavovi koje zastupa u svojim delima, pogotovu u „Da Vinčijevom kodu“, bacili su senku kontroverze na ime Dena Brauna. Međutim, optužbe za plagijatorstvo od strane Majkla Bejdženta i Ričarda Lia, autora dela „Sveta krv, sveti gral“ iz 1982. godine i nedvosmisleno negodovanje Vatikana nisu sprečile ovog pisca da pronađe put do čitalačke publike. Samo roman „Da Vinčijev kod“ prodat je u više od 81 milion primeraka, dok je za roman „Izgubljeni simbol“ najavljen inicijalni tiraž od 6.5 miliona. Ostaje samo pitanje hoće li i ova knjiga Dena Brauna doneti svet bogat zaverama, neočekivanim obrtima, kodovima i simbolima koji čekaju da budu protumačeni i time iznova zainteresovati čitaoce za svoje delo.


T. Đ. - Danas

Sve u znaku Mokranjca

Miroslav Mladenović    Kultura

Negotinski muzički festival obeležiće tradicionalno natpevavanje horova, Hristićevi „Rukohvati”, pesničke i filmske posvete Mokranjcu

Mokranjčevi daniNegotin – Tradicionalni 44.Mokranjčevi dani u Negotinu, od 11. do 16.septembra, trajaće ove godine dan duže od prošlogodišnjih i biće, više nego ikada, u znaku Mokranjca i njegovog dela. Počev od tradicionalnog natpevavanja horova, koje će ove godine prvi put ocenjivati međunarodni žiri iz pet zemalja koje će na njemu imati svoje horove. Mokranjčevim delom biće inspirisan i naručeni festivalski projekat Zorana Hristića „15 rukohvata po Stevanu”, kao i filmska muzika i govorenja pesnika i revije folklora, inače posvećene Dekadi Roma, i izložbe slika i revije džeza.

Direktor festivala Dragana Knežević kaže da će Negotin šest dana istinski živeti sa velikim kompozitorom na svakom koraku, a pečat takvoj koncepciji upravo usvojenog programa smotre daje njen selektor dr Branka Radović. Festivalom će, istovremeno, biti obeležena i tri jubileja srpske kulture: sto godina od rođenja Ljubice Marić (njena kamerna muzika biće izvedena 15. septembra), sto godina naše filmske muzike (inspirisane i Mokranjčevim delom) i 60 godina Jugoslovenske kinoteke (biće prikazan i prvi film o Mokranjcu iz 1951. godine).

Publika će videti i čuti 12 horova, 11 celovečernjih koncerata, šest pratećih programa pesnika i slikara i ukupno 1300 izvođača iz Srbije, Rumunije, Slovenije, Hrvatske i Makedonije. Svoje posvete Mokranjcu, 15. septembra na gradskom trgu, imaće pesnici Matija Bećković, Dobrica Erić, Pero Zubac i Tomislav Mijović, a istog dana, povodom Dekade Roma, u režiji Vladimira Lazića, Pozorište na Terazijama izvešće mjuzikl „Cigani lete u nebo”. Romskoj dekadi biće posvećen i završni celovečernji koncert poslednjeg dana smotre. Izvešće ga poznati rumunski folklorni ansambl iz Transilvanije Romafest Gypsy Dance Theatre. Zanimljivo je da će se naši susedi Mađari predstaviti sa dva hora, a dva hora imaće i Hrvati. Prošlogodišnji pobednik natpevavanja, hor Rondo Histriae iz Hrvatske, imaće poslednjeg dana festivala svoj celovečernji koncert.

Hristićev naručeni projekat „15 rukohvata po Stevanu”, za koji se očekuje da će biti kruna festivala – čiji je generalni medijski pokrovitelj i ove godine list „Politika” – biće izveden premijerno 14. septembra. Istog dana biće otvorena izložba slika „Eho muzike” sa likovne kolonije u Vratni, kod Negotina, čiji je selektor ove godine bio Momčilo Moša Todorović, vlasnik beogradske galerije „Radionica duše”. A nesvakidašnji događaj biće i izložba slika Olje Ivanjicki, drugog festivalskog dana u Negotinu. Biće i dosta džeza sa obradom Mokranjčevih kompozicija, a posebni celovečernji koncert izvešće bend Vasila Hadžimanova koji će u Negotin dovesti i svoje goste.

S. Todorović - Politika

——————

Natpevavanje

U tradicionalnom natpevavanju horova u velikom negotinskom Domu kulture, prvog festivalskog dana, učestvovaće horovi: Mecsek (Mađarska), Ipavska (Slovenija), Jeka Primorja (Hrvatska), Canticum novum (Beograd) i Vardar (Makedonija). Dirigovaće Atila Kertes, Matjaž Šček, Darko Đekić, Stefan Zekić i Ilija Atanasov.

——————

Dečji hor u Mokranju

Zanimljiv koncert u crkvi Svete Trojice u negotinskom selu Mokranju, rodnom mestu Mokranjčevih predaka, imaće, 13. septembra, Dečji hor RTS (dirigent Snežana Despotović) izvodeći i kompozicije Ljubice Marić.

Istog dana u Mokranju će biti održan i tradicionalni sabor folklora pod nazivom „Niti tradicije”.