“Darkvud Dab” nominovan za MTV nagradu

Miroslav Mladenović    Muzika

BEOGRAD - Beogradski bend “Darkvud Dab” nominovan je za dodelu MTV-jevih evropskih muzičkih nagrada za 2009. godinu, u kategoriji “Best ridžnl ekt” saopštio je danas MTV.

Darkvud DabKonkurencija “Darkvud Dabu”, prema odluci mreže MTV-jevih muzičkih stručnjaka iz celog regiona, biće bosanska ekipa “Dubioza Kolektiv”, pop-rok grupa “Elvis Džekson” iz Slovenije, hrvatski elektro pop bend “Lollobrigida” i jedinstveni ska predstavnici “Superhiks” iz Makedonije.

Pobednika kategorije “Best ridžnl ekt” odabraće MTV-jevi gledaoci sa prostora bivše Jugoslavije, glasanjem na Internet stranici www.mtvema.com do 11. oktobra, u ponoć.

Najbolji po odluci gledalaca zajedno sa ostalim pobednicima lokalnih MTV-jevih kanala u Evropi, biće objavljen 12. oktobra, a zatim će se nadmetati za “Best juropan ekt”.

O pobedniku, koji će biti predstavljen uživo na dodeli MTV-jevih evropskih muzičkih nagrada, odlučivaće takođe glasovi gledalaca.

Direktan prenos dodele MTV-jevih nagrada iz “O2 Vorld arene” u Berlinu najavljen je za 5. novembar, a očekuje se da će jedan od najprestižnijih muzičkih događaja pratiti gledaoci u oko 212 miliona domova u više od 40 država Evrope, Srednjeg istoka i Afrike.

Tanjug - RTVojvodine

Kapitalizam je zločinac

Miroslav Mladenović    Film

Ovogodišnji filmski festival u Veneciji, koji će biti održan od 2. do 12. septembra, imaće kao jednu od svojih tema kapitalizam.

VenecijaZa to će biti „zadužen“ dokumentarac Majkla Mura o američkom ekonomskom slomu i drama sa Metom Dejmonom o korupcionaštvu. Reč je o filmovima „Capitalism: A Love Story“ Mura koji će se nadmetati za Zlatnog lava i „The Informant“ Stivena Soderberga koji će biti prikazan van takmičarske konkurencije.

Dejmon je, inače, jedan od nekolicine slavnih s holivudske A-liste koji će prošetati crvenim tepihom, a pored njega očekuju se i Nikolas Kejdž, Džordž Kluni, Oliver Stoun, Šarliz Teron, Eva Mendes, Ričard Gir i Silvester Stalone. Izgleda da su se sada organizatori malo više potrudili nego prošle godine kada je glamur nedostajao Festivalu, uprkos uspešnom povratku Mikija Rurka u „Rvaču“.

Među interesantnim ostvarenjima koja će ove godine privući pažnju su „The Men Who Stare at Goats“ s Klunijem, koji je lokalni favorit u Italiji, i govori o reporteru u Iraku i američkoj vojnoj jedinici koja koristi paranormalne moći u svojim misijama i Kormak Mekartijeva postapokaliptička vizija sveta „Put“ u kojoj glume Vigo Mortensen i Šarliz Teron, kao i Džordž Romerov „Survival od the Dead“ koji je samo jedan od nekoliko horor filmova u Veneciji ove godine. Biće interesantno videti i Verner Hercegov „Bad Lieutenant: Port of Call New Orlenas“ sa Kejdžom, koji predstavlja rimejk Abela Ferare iz 1992. godine, a kojeg je on javno kritikovao, te „South of the Border“, dokumentarac Olivera Stouna o predsedniku Venecuele Hugu Čavezu. Nagradu će dobiti kralj animacije Džon Lasater, kojem pripada nagrada za životno delo, dok će Stalone dobiti nagradu van glavnog festivala.

V. Todorović - Danas

Ekstremna budućnost

Miroslav Mladenović    Knjige

Extreme FutureKnjiga Ekstremna budućnost Džejmsa Kantona, poznatog po proučavanju globalne budućnosti, predstavljena je u prostorijama beogradske Izdavačke kuće “Klio”. Glavni urednik te kuće Zoran Hamović objasnio je da se autor bavi temom globalizacije, kao i da koristi strategije zasnovane na činjenicama kojima raspolaže kako bi objasnio šta će se desiti u budućnosti. Posebnu pažnju autor posvećuje tome zašto su SAD toliko bitne u kreiranju budućnosti i koje su tendencije koje će promeniti svet, kaže Hamović, a beleži Tanjug.

On je ocenio da je knjiga važna jer autor objašnjava da se moćne zemlje neće razvijati ako se ne razvijaju i zemlje koje to nisu te da je potrebno napraviti konstruktivne veze između njih. Hamović je ocenio da je knjiga, možda, više menadžerska nego realna, ali svakako jedinstvena u našoj zemlji. Autor piše o globalizaciji, strahu od terorizma, oduzimanja slobode, a pitanja koja su u fokusu obuhvataju i klimatske promene, energetske potrebe planete, demografske promene, medicinska dostignuća… Knjigu, iz edicije “Opstanak” Izdavačke kuće “Klio”, s engleskog je preveo Đorđe Trajković.

Građanski List

Rasprodat Tito

Miroslav Mladenović    Knjige

titoKnjiga Tito, tajna veka, novinara, urednika i publiciste Pere Simića, odmah pošto je izašla iz štampe – rasprodata je i u Srbiji i u Hrvatskoj, beleži Tanjug. Prvu kompletno dokumentovanu biografiju doživotnog predsednika bivše Jugoslavije, ispisanu na 360 strana na osnovu tajnih dokumenata i Titovog dosijea u Staljinovom arhivu u Moskvi, zajednički su objavile Novosti i Službeni glasnik.

Već posle deset dana, u Srbiji je rasprodat prvi tiraž od 15.000 primeraka i za nedelju dana trebalo bi da se pojavi drugo, dopunjeno izdanje. Isti uspeh knjiga je doživela i u Hrvatskoj, gde su za mesec dana objavljena i rasprodata dva izdanja s ukupno 20.000 primeraka. Za mesec dana ova knjiga će u velikom tiražu biti štampana i u Sloveniji, a uskoro će biti prevedana i na bugarski, ruski, češki…

Građanski List

Ko hoće da zaglupi narod

Miroslav Mladenović    Kultura

U poređenju sa susednim zemljama, mi iz budžeta za kulturu izdvajamo upadljivo manje, što nam se mora osvetiti, uskoro. Ne možete proizvoditi ljude koji gledaju „Velikog brata” ili slušaju samo folk muziku, kaže književnica Mirjana Stefanović

Mirjana Stefanović (Foto D. Jelen)Sve počinje sećanjima na detinjstvo i mladost, na doba kada se život ukazuje kao sočna jabuka koju tek treba zagristi, u novoj knjizi eseja i priča „O jabuci, miscellaneae” (izdavač „Dnevnik – novine i časopisi”, Novi Sad), Mirjane Stefanović, književnice, urednice za dečju književnost u najlepšim vremenima Nolita.

Ova knjiga sadrži tekstove nastale pre više decenija, kao i one skorašnje, ispunjene setom, nostalgijom, ali i ironijom. Jedna od priča iz „Jabuke” govori i o reprintu starog kuvara, a reprezentativna je zbog toga što pokazuje sled događaja, tipičan za naše podneblje, visoki uzlet i nagli pad, oduševljenje za neku ideju i krah te ideje.

Evo šta o toj priči kaže Mirjana Stefanović:

– Objavljivanje mog privatnog izdanja reprinta Kuvara Katarine Popović Midžinice, iz 1877. godine, počelo je entuzijazmom, u zemlji ubedljivo najvećoj na Balkanu, a završilo se tako što u razbucanoj zemlji ljudi više nisu imali šta da kuvaju – kaže naša sagovornica.

Uz pozajmice i dovijanja Mirjana Stefanović, ipak, objavljuje Kuvar u tri hiljade primeraka, nadajući se da time možda otpočinje svoju privatnu izdavačku delatnost.

– Za vreme Ante Markovića prodaja je išla odlično, a sa dolaskom  Slobodana Miloševića i to je, kao i sve ostalo u zemlji, stalo – dodaje naša sagovornica.

Od zarađenog novca Mirjana Stefanović je, ipak, mogla da kupi novog juga. Vrlo simbolično, jugo je bio ukraden, a nije prešao ni dve hiljade kilometara!

Drugi tekstovi govore o dugogodišnjem radu u Nolitu, saradnji sa našim velikim književnicima, o životu, pisanju, o svojevrsnom sazrevanju.

– Radila sam sedamnaest godina u Nolitu, kao jedan od četrnaestoro urednika. U redakciji su moje kolege bili i Zoran Mišić, Vasko Popa, Ivan V. Lalić, Milica Nikolić, Jovan Hristić, Aleksandar Ristović, Bora Radović, i Miloš Stambolić, glavni urednik, koji je većinu nas i doveo. Tako sam svakodnevno sretala ljude koji su već deo istorije naše književnosti. Kada sam tek počela da uređujem dečiju književnost u Nolitu 1974, ubeđivala sam Crnjanskog da napiše tekst za slikovnicu. Zamislila sam da i Stevan Raičković i Oskar Davičo napišu svoje slikovnice! Crnjanski je obećao da će to uraditi, on se tek vratio u zemlju i želeo je da prihvati sve predloge, ali od toga naravno nije bilo ništa, ideja je bila isuviše nadobudna – smeje se naša sagovornica, spominjući neizbežno poređenje sa sadašnjim trenutkom:

– Sada je Nolit kupio Veterinarski zavod, koji je prethodno kupila „Zekstra”. To su vam čudesa velikog tumbanja koje dobroćudno zovemo tranzicijom. Znate one dragocene stihove Branka Miljkovića „Da li će sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj”? Odgovor na to pitanje slušamo, evo, već devet godina. I, nismo baš mnogo očarani.

U razgovoru o vremenima prošlim i sadašnjim, Mirjana Stefanović navodi reči i našeg velikog filmskog reditelja Žike Pavlovića, za koga se ne može reći da je bio ljubitelj komunizma, a koji je davno primetio kako ćemo se Titovog vremena sećati kao Periklovog doba.

– Izgleda da sve češće imamo razloga da se sa njim složimo. Čini mi se da današnja vlast, čiji sam dolazak i ja među mnogima željno iščekivala, greši u svom odnosu prema kulturi. Ne valja taj neoliberalni stav po kojem, prvo, treba osnažiti privredu a prosveta, nauka, zdravstvo i ta „dosadna” kultura kada dođu na red… I, u poređenju sa susednim zemljama, mi iz budžeta za kulturu izdvajamo upadljivo manje, što nam se mora osvetiti, uskoro. Ne možete proizvoditi ljude koji gledaju „Velikog brata” ili slušaju samo folk muziku, primećuje Mirjana Stefanović, podsećajući na vreme u kojem je postojala prava državna televizija, čija je uloga bila i prosvetiteljska:

– Žalim, recimo, za nekadašnjim sjajnim filmskim ciklusima koji su predstavljali značajne svetske kinematografije i počinjali uvodnim slovom stručnjaka, što je bio kao nekakav predgovor za knjigu. A ne za ovim leševima u crnim kesama iz jeftine američke B produkcije, što nam sada sa ekrana upadaju u dnevne sobe. Kao da se mnogi trude da zaglupe narod.

Mirjana Stefanović kaže da je sada za nju najstrašnije urušavanje onih suštinskih stvari – obrazovanja i kulture. Da afera sa kragujevačkim profesorima udara u same temelje, u budućnost naroda, koja je ugrožena ukoliko se gradi na nepostojećem znanju i kupljenim diplomama.

Upravo o tome govori još jedna od priča iz „Jabuke”, o tome koliko je naša sredina željna novih i beznačajnih nagrada. Naša sagovornica pripoveda ukratko:

– Moja „svetska slava” počinje 1977, kada mi iz američkog Biografskog instituta iz Severne Karoline stiže pismo kojim me obaveštavaju kako će me uključiti u Osmo izdanje svoga Međunarodnog imenika istaknutih lidera, a da na knjigu mogu da se pretplatim za tričavih 200 dolara. Ja ćutim. Što ne sprečava Institut da mi uskoro pošalje radosnu vest kako će mi, zbog visokih dostignuća, dodeliti titulu „Žena godine u svetu” ispisanu na finoj hartiji a kaširanu na dasci od finske breze, za samo 295 dolara… Opet ne odgovaram. Isti Institut posle nekoliko meseci odlučuje da me nominuje za dobitnicu Milenijumske medalje časti koja će se 2000. godine dodeliti izabranim ličnostima diljem globusa za izuzetne rezultate postignute u proteklih sto godina! Za pravu siću – 259 dolara! A na kraju me pozvaše da postanem član njihovog „Savetodavnog odbora”, u znak zahvalnosti poslaće mi Uverenje o postavljenju, zgodno za uramljivanje. Nisam prihvatila ponude Instituta, što mnogi u našoj sredini jesu, i o čemu su zorno i uzneseno obaveštavali naše medije.

Marina Vulićević - Politika