Stripovan Princ

Miroslav Mladenović    Strip

Mali princEdicija “Veseli četvrtak” objavila je prvu zvaničnu strip adaptaciju kultnog romana Mali princ, čiji autor je Žoan Sfar. “Jedan od najtalentovanijih francuskih strip autora današnjice je adaptirao lik čuvenog sanjara, ostajući veran tekstu Egziperija i melanholičnoj i kontemplativnoj dimenziji lika”, saopštio je izdavač, a prenosi Popboks.

Sfarova grafička novela je u Francuskoj dočekana kao izdavački poduhvat godine, uz ocene da je reč o jednoj od najboljih adaptacija književnosti u žanru stripa. Po izboru francuskog časopisa LIR, ovaj strip album proglašen za najbolji prošlogodišnji grafički roman, a prestižni međunarodni strip festival u Angulemu mu je ove godine dodelio jednu od šest zvaničnih nagrada festivala – za najznačajniji strip za mlade.

Prva zvanična strip adaptacija kultnog romana Mali princ objavljena je u biblioteci strip albuma koju je “Veseli četvrtak” otpočeo stripom Barselona u svitanje Alfonsa Fonta i Huana Antonia de Blasa. Strip albumi se mogu kupiti u maloprodajnim objektima beogradske “Trafike” po ceni od 2.000 dinara, gde se čitaoci mogu na licu mesta učlaniti u Klub čitalaca i time ostvariti osnovni popust od 20%.

Građanski List

Moji čitaoci liče na mene

Mirjana Stanojevi?    Knjige, Kultura

INTERVJU KNJIŽEVNICA MIRJANA ĐURĐEVIĆ O NOVOM ROMANU

Namera mi je bila da bar u romanu sebi ispunim sve želje. U „prethodnoj inkarnaciji“ imala sam više stambenog prostora na boljoj lokaciji i više slobodnog vremena. Mada se ni sada ne žalim

Mirjana ĐurđevićSpisateljica Mirjana Đurđević oglasila se ovih dana novom knjigom. Reč je o romanu pod nazivom „Kaja, Beograd i dobri Amerikanac“, koji je objavila zrenjaninska „Agora“. Ovo delo otkriva Đurđevićevu u posve novom svetlu. Reč je o priči o Beogradu, o maloj zajednici Kalmika, vremenu „kada su američki diplomati u Kraljevini SHS pisali udžbenike srpsko-hrvatskog jezika, a ne ultimatume, a beogradske književnice vozile su moćne motorbicikle i podučavale kalmičke devojke mačevanju a ne kako da se udaju“…

Kako biste opisali roman „Kaja, Beograd i dobri Amerikanac“?

- Smeštena u predratni Beograd, prati istorijat boravka nekoliko stotina Kalmika na našim prostorima. Kalmici su nomadski narod mongolskog porekla, budističke vere, koji se u 17. veku iz rodne Džungarije naselio na obale Kaspijskog mora. Vekovima ruskim carevima služili kao „čuvari granica“. Tokom Oktobarske revolucije borili su se na strani belih, pa su tako retki kojima je to pošlo za rukom zajedno sa njima i izbegli iz boljševičke Rusije. NJih nekoliko stotina naselilo se na periferiji Beograda, u Malom Mokrom Lugu, odnosno današnjem Konjarniku, koji je, što se ne zna, po ovim veštim konjanicima i uzgajivačima i dobio ime. Godine 1929. uspeli su da izgrade i budistički hram, prvi u Evropi, i to sa svim dozvolama, kako beogradskih opštinskih vlasti tako i Srpske pravoslavne crkve. Hram je 1944. srušen u savezničkom bombardovanju, a Kalmici su se, u strahu od sovjetske armije, zajedno sa banatskim Nemcima septembra 1944. povukli u Nemačku. Odakle su 1951. otišli u SAD, uglavnom u NJu Džersi, gde se još uvek može sresti poneki stari Mongol koji govori srpski! U Srbiji nije ostao gotovo niko.

Glavni junak romana je zapravo Beograd.

- Predratni Beograd, kosmopolitski grad u kome jednovremeno niču katolička crkva Svetog Antuna i budistička pagoda, ali ne i preko potrebni mostovi preko Save i Dunava - u nečem smo ipak nepopravljivi. Tu je i jedna kalmička devojčica, kasnije mlada žena, Kaja, njen prijatelj i zaštitnik, američki poslanik u Kraljevini SHS, Džon Dajnili Prins, diplomata i naučnik-laf, uistinu autor prve gramatike srpsko-hrvatskog jezika na engleskom! I na kraju - ja!

Vaša nova knjiga se razlikuje od prethodnih?

- Razmišljala sam u početku ko će u priči da predstavlja „domaćine“. Dvoumila sam se između Miloša Jaćimovića, vlasnika ciglane u kojoj je većina Kalmika radila, njihovog velikog dobrotvora, koji im je poklonio placeve i materijal za izgradnju kuća, a kasnije i bogomolje, i njihovih komšija sa periferije, domaće sirotinje koja ih je prihvatila kao svoje (čak je bilo i mnogo mešovitih brakova). A onda sam odlučila da to budem ja. Pomislila sam, ukoliko već pišem o budistima, zašto ne bih iskoristila tu priliku pa se „upoznala“ sa svojom „prethodnom inkarnacijom“? Poigrala sam se na temu na šta bi ličio moj život da sam se rodila 60-70 godina ranije? Nisam previše izmišljala - odabrala sam ulicu u kojoj sam zaista odrasla, slična zanimanja i zanimacije, obrazovanje, socijalno okruženje… Čak sam i svog mačka reinkarnirala unatraške, kažu prijatelji da mi je to najbolje pošlo za rukom - isti je. I, na kraju je ispalo da smo ta moja „prethodnica“, Mica Đurđevićka, i ja relativno slično prošle u životu, iako mi je namera bila da bar u romanu sebi ispunim sve želje. Imala je jedino više stambenog prostora na boljoj lokaciji, a onda su došli komunisti. I imala je više slobodnog vremena. Mada se ni ja ne žalim.

Kako pronalazite teme za pisanje?

- Teme kojima se bavi moja detektivka Harijeta bombarduju me iz novina, televizora, u javnom prevozu, samoposluzi, to su moje, rekla bih čak alergijske, reakcije na naš takozvani život. Opet, Miroslavljevo jevanđelje, Kalmici i takve teme pronalaze me nekim čudnim putevima za koje bih, da verujem u takve stvari, rekla da nisu od ovoga sveta. Recimo… Kalmici su do mene stigli direktno iz Kalmikije, preko jedne skromne monografije u kojoj se nalazi skica „beogradske pagode“!? Dovoljno da probudi radoznalost.

Kakav je vaš odnos sa čitaocima? Šta vas najčešće pitaju?

- Moji čitaoci liče na mene. Vole da se mešaju u radnju romana, daju sugestije, ljute se što se Harijeta razvela, traže joj novog muža, pišu šaljiva pisma, zovu me na piće… sve to radije nego da traže autograme i „hoće da se slikaju sa mnom“. I takve ih volim. Jer teško da bih ja tražila od nekoga autogram, šta će mi? Mnogo sam novih, i to bliskih, prijatelja stekla tako što su pročitali neku moju knjigu. A negde i nekako smo se već sreli.

Halabuka

Oko romana „Prvi, drugi, treći čovek“ podigla se velika prašina. Gde je sve preveden?

- To ću vam reći kad ijedan od tih prevoda budem držala u rukama. Najbliže smo prevodu na nemački, ali sve ide sporo i traljavo. Sva halabuka oko romana u inostranstvu splasnula je onako brzo kako se i nadigla, čim su počeli da shvataju ono što sam od početka govorila - to je satirični pseudošpijunski roman, nije nikakvo senzacionalističko štivo u kome ćete otkriti „gde je bio Karadžić, a gde se sad krije i Mladić“. Na kraju svaku knjigu pročitaju upravo oni koji i treba i niko drugi. Postoje knjige koje postignu visoke tiraže, ali ne i čitanost, jer raznoraznim marketinškim sredstvima i završe „na svakoj polici“. Neotvorene. Šta će mi to?

Autor:
Mila Milosavljević- Glas Javnosti

Otvoreni niški „Filmski susreti”

Miroslav Mladenović    Film

Po 44. put otvorena niška manifestacija posvećena glumačkim ostvarenjima, prisustvuje i Bogdan Diklić, ovogodišnji dobitnik nagrade „Pavle Vuisić”

Laureat: Bogdan DiklićNiš – U Nišu su po 44. put otvoreni „Filmski susreti“, festival koji je posvećen glumcu, na kome će do 28. avgusta biti prikazano 14 filmova. Gradonačeknik Niša Miloš Simonović predao je preksinoć ključeve Niša predsednici ovogodišnjeg žirija, glumici Dari Džokić, koja će, kako je napomenula, zajedno sa kolegama Isidorom Minić i Goranom Sultanovićem, imati težak zadatak da od velikog broja uspešnih glumačkih kreacija, proglasi one najbolje.

Glumici Miri Banjac uručena je nagrada „Pavle Vuisić“ koja joj je dodeljena prošle godine, ali koju nije, iz opravdanih razloga, mogla tada da primi pred niškom publikom. U Niš je stigao i Bogdan Diklić, ovogodišnji laureat tog prestižnog priznanja koje dodeljuje Udruženje filmskih glumaca Srbije.

Umetnički direktor „Filmskih susreta“, glumica Gorica Popović, pozvala je nišku publiku da otvori svoje kišobrane (zaštitni znak ovogodišnjih susreta, podeljen svim posetiocima) koji ne treba da budu samo zaštita od kiše, ako je bude bilo tokom trajanja festivala, već i od svake druge nevolje ili tuđe loše pomisli. Na svakom koraku uočljiva je agilnost i predusretljivost domaćina, a jedino bi kiša narednih dana mogla da bude „velika glavobolja“ organizatora.

Niški bioskopi su pozatvarani, pa je jedina alternativa za prikazivanje projekcija sala Doma Vojske Srbije. Niškoj publici ne bi bio prvi put da film odgleda i po pljusku, po čemu se festival pročuo i van granica naše zemlje, pa se ovogodišnja glumačka i filmska svetkovina održava pod sloganom „I ove godine pod vedrim nebom”, što bi trebalo da podseti na ranije „mokre festivale“ i pozove publiku u nove izazove.

D. J. - Politika

Pikasov muzej u Parizu zatvoren na dve godine

Miroslav Mladenović    Kultura, Vesti

Muzej Pabla Pikasa u Parizu zatvara se na dve godine radi renoviranja, a remek-dela iz njegove zbirke biće smeštena u državne depoe gde će biti transportovana uz obezbeđenje policije.

Pikasov muzej
Ulaz u muzej će, poslednjeg dana zatvaranja, biti besplatan. Muzej će prestati da pozajmljuje dela iz svoje kolekcije jer će stručnjaci osvežiti, kompjuterizovati i obnoviti inventar, izjavila je direktorka An Baldasari.

Smešten u jednom baroknom zdanju, muzej je otvoren 1985, a renoviranje prostora površine 3.000 kvadratnih metara počeće početkom iduće godine.

Radovi će trajati dve godine i koštati 20 miliona evra, navodi se u saopštenju muzeja.
“Potrebna je modernizacija”, rekla je An Baldasari, navodeći probleme s električnim instalacijama i potrebu se muzej učini pristupačniji osobama s invaliditetom.

Muzej ima oko 5.000 Pikasovih radova u kolekciji, ali istovremeno izlaže samo 250 do 300.

Autor: Beta-AP Blic

MADONA VEČERAS U BEOGRADU

Nebojša Đorđević    Vesti

Pevačica Madona, najuspešniji ženski izvođač u istoriji pop i rok muzike, nastupiće danas prvi put u Srbiji, na koncertu na beogradskom Ušću. Koncert počinje u 21 sat, a kapije će biti otvorene u 17.30. Publiku će od 19 sati zagrevati slavni britanski di-džej Pol Oukenfold.

Prema najavama organizatora koncerta, preostale karte za parter, u kategoriji “bronze”, moći da se kupe i danas, po ceni od 2.990 dinara koja nije menjana.

Linije javnog gradskog saobraćaja biće izmenjene do sutra u četiri časa.

Autobusi na linijama 15, 84, 704, 706 i 707, u oba smera, saobraćaće trasom Brankov most - bulevar Mihaila Pupina - Ulica trešnjinog cveta - bulevar Nikole Tesle i dalje redovnim trasama.

Minibus na liniji 60 u smeru ka Toplani saobraćaće trasom Brankov most - bulevar Mihaila Pupina - polukružno okretanje na raskrsnici sa ulicom Milentija Popovića - bulevar Mihaila Pupina - Zemunski put - Staro sajmište i dalje redovnom trasom.

U smeru ka Zelenom vencu ići će trasom Staro sajmište - Brankov most i dalje ka Zelenom vencu.

Stajališta “Ušće” i “SIV” u bulevaru Nikole Tesle biće ukinuta u oba smera za sve linije, a “Muzej savremene umetnosti” u oba smera za liniju 60.

Karte će moći da se nabave samo na blagajni ispred koncertnog prostora, od 9.00 do 20.30.

Prema ranijim saopštenjima promotera koncerta, udruženja “Stejt of Egzit”, za Madonin koncert je odštampano 50.000 ulaznica čije su cene od 2.990 do 9.990 dinara.

Posetioce očekuje pažljivo režiran spektakl, sa elementima pozorišne i plesne predstave.

Na bini, pored Madone, biće još 28 izvođača; nastup će biti podeljen u četiri stilski različita segementa, a ceo koncert trajaće dva sata.

Madona je svoje albume prodala u više od 200 miliona primeraka, a singlove u oko 120 miliona primeraka. U Srbiji nastupa u sklopu produžetka “Sticky And Sweet” turneje, tokom koje je u septembru 2008. godine nastupila u Crnoj Gori.

Madonina “Sticky And Sweet” turneja, na kojoj promoviše svoj poslednji album “Hard Candy” srušila je svetski rekord u kategoriji najuspešnije turneje nekog solo izvođača. Postavila je i prethodni rekord, 2006. godine.

Prema podacima Asocijacije muzičke industrije SAD (RIAA), Madona je najkomercijalniji ženski umetnik u pop i rok muzici 20. veka, i samo u rodnoj zemlji je prodala oko 63 miliona albuma.

Ginisova knjiga rekorda pokazuje da je Madona najkomercijalniji ženski umetnik u istoriji pop i rok muzike, i najprofitabilnija pevačica na svetu, sa procenjenom zaradom od 400 miliona dolara.

Snimila je 11 studijskih albuma, od kojih su najkomercijalniji “Like A Virgin” (1984) i “True Blue” (1986) sa po 19 miliona prodatih primeraka, “Ray Of Light” (1998) sa 14 miliona, te “Like A Prayer” (1989) i “Music” (2000) sa po 11 miliona.

Madonin najprodavaniji album ostaje kompilacija hitova “The Immaculate Collection” (1990), koji je otišao u 22 miliona primeraka, a ogroman bestseler bio je i album muzike za film “Evita” - prodat u više od 11 miliona primeraka.

Nagrađena je “Oskarom” za pesmu “You Must Love Me” iz filma “Evita” (1996), u kome je tumačila Evu Peron, svojevremeno prvu damu Argentine i duhovnog vođu te južnoameričke zemlje.

izvor: RTS