Stiže dosad nepoznata priča Agate Kristi

Miroslav Mladenović    Knjige, Vesti

Punih trideset godina rukopisi čuvani u kartonskoj kutiji skupljali su prašinu u potkrovlju kuće u kojoj je živela Agata Kristi, izmešani s popisima namirnica za kupovinu, porukama, ugovorima i drugim dokumentima.

agatha christyDa je potkrovlje pripadalo nekoj nepoznatoj ženi papiri bi sigurno završili na đubrištu. Ovako stručnjaci su analizirali njihove sadržaje i među listovima na kojima su zabeležene decenijama prikupljane otkrili još jednu literarnu pikanteriju – nepoznatu i nikad objavljenu epizodu iz serijala o inspektoru Poarou najpoznatije autorke kriminalističkih priča na svetu Agate Kristi.
Ovo otkriće rezultiraće prvim izdanjem nove priče o genijalnom brkatom Belgijancu. Rukopise, razasute u 73 beležnice u njenoj kući u Devonu, prvi put je u novembru 2005. godine otkrio Džon Kuran koji je bio pozvan da pregleda kutije s dokumentima. U dve zaključane sobe bila su čuvana lična pisma, plakati, ugovori, dnevnici i potpisana izdanja slavne spisateljice. Na dnu jedne police nalazila se naizgled obična stara kartonska kutija, međutim, Kuran tvrdi da je već nakon prvih pročitanih reči shvatio da se u njoj nalaze mnogi vredni rukopisi. Radnja otkrivene epizode odvijas se u Ženevi 1930-ih godina, u vreme nacizma, a ima vrlo snažan politički naboj neuobičajen za Agatu Kristi. To, kao i činjenica da je izdavaču, ponuđena u osetljivim vremenima 1940. godine verovatno je razlog zašto nikada nije objavljena.
Nova epizoda trebalo bi uskoro da se nađe na policama knjižara u izdanju “Dejli mejla” koji je otkupio izdavačka prava.

b. n. - Blic

U septembru jubilej Vukovog sabora

Miroslav Mladenović    Kultura, Vesti

Ovogodišnji 75. Vukov sabor, koji je posvećen reformatoru srpskog jezika Vuku Stefanoviću Karadžiću, biće održan od 14. do 20. septembra u Loznici i Tršiću, njegovom rodnom mestu.

Vukov sabor

Direktorka Centra za kulturu „Vuk Karadžić“ iz Loznice Dajana Đedović rekla je agenciji Beta da će ovogodišnji program biti posvećen obeležavanju 75 održanih Vukovih sabora. Prema njenim rečima, tokom predsaborskih dana u Tršiću, Loznici, Banji Koviljači i Beogradu biće održano petnaestak različitih književnih, muzičkih, likovnih i drugih umetničkih sadržaja. Na otvaranju manifestacije 14. septembra u Vukovom domu kulture u Loznici, muzičko-poetski

prikaz života Srba u Beču u 19. veku predstaviće studenti slavistike Univerziteta u Beču. Završna saborska svečanost biće održana 20. septembra na Saborištu u Tršiću, gde će program pripremiti Nacionalni ansambl „Kolo“ iz Beograda, a saborsku besedu održati Zoran Hamović. Sabor je najstarija i najmasovnija kulturna manifestacija u zemlji. Organizuje se od 1933. i do sada nije održan samo dva puta, tokom Drugog svetskog rata, 1941. i 1944. godine. Organizator je centar za kulturu „Vuk Karadžić“ iz Loznice.

Blic

 

Na streljanje zbog stripa

Miroslav Mladenović    Strip

Stogodišnja popularnost stripa u Srbiji kroz svoju istoriju imala je uspone i padove ali je svakako najzanimljiviji podatak da je ta istorija obeležena i krvlju. Naime, svoju ljubav prema stripu i crtanju mladić Veljko Kockar je 1944. godine skupo platio. Vojni sud Narodno­oslobodilačke vojske Jugoslavije optužio ga je i streljao kao ratnog zločinca. U presudi je stajalo da je Veljko Kockar, student tehnike, agent Gestapoa, da se istakao u širenju laži i kleveta i karikaturom i drugim sredstvima podupirao fašističku tiraniju.
– A teme koje je obrađivao nisu imale ništa dodirno s politikom – kaže Zdravko Zupan, istoričar stripa koji o ovom događaju piše u knjizi „Vek stripa u Srbiji“. Bili su to, kaže Zupan, obični humoristički gegovi, bajke, poneki avanturistički strip i erotske karikature u „Bodljikavom prasetu“.
Ova deveta umetnost, kako je mnogi danas nazivaju, razvila se iz proširene karikature, a svoje zlatno doba doživela je tridesetih godina prošlog veka pod uticajem stripova donošenih sa zapada.

Fleš Gordon nepodoban
Od tridesetih godina, kada se pojavilo prvo domaće strip izdanje, nekoliko puta je zabranjivan, a cenzurisan je u više desetina navrata. Posle Drugog svetskog rata pa do raskida veza sa Rusima 1948. godine, stripovi su cenzurisani pod izgovorom da kvare naprednu jugoslovensku omladinu.
Tako je i čuveni strip, a potom i filmski junak Fleš Gordon doživeo da se oko njega lome koplja u Srbiji i da ga pripadnici komunističkog režima nazovu „junakom nove mitologije kapitalističkog poretka“.
Prvi slučaj cenzure dogodio se s Diznijevim stripom „Miki i njegov dvojnik“ objavljenim 1937. godine u „Politici“ kao podlistak.
– Državnom cenzoru se učinilo da u stripu postoje neke sličnosti sa čaršijskim govorkanjima u Beogradu. A čaršija je tada naveliko gorila o tome da knez Pavle Karađorđević ima nameru da preotme presto maloletnom kralju Petru. Objavljivanje je istog trenutka sprečeno – kaže Zdravko Zupan, koji je i sam zaljubljenik u strip i veliki kolekcionar.

Žaljenje Volta Diznija
Novinar Hjubert Harison, inače dopisnik „Njujork tajmsa“ iz Beograda, zbog izveštaja o ovoj cenzuri, proteran je tada iz jugoslovenske prestonice. Čuveni Volt Dizni je saznavši za ovaj događaj poslao „Politici“ telegram u kome je ironično izrazio žaljenje što je zbog njegovog stripa list imao neprilike.
Loša sreća pratila je Diznijevog Mikija i dve decenije nakon ovog događaja kada je, opet iz ideoloških razloga, isti strip ponovo uklonjen sa stranica „Politike“. Ovaj put cenzorima se učinilo da je strip negativna aluzija na neke komunističke rukovodioce.
Ipak, krajem šezdesetih godina veka koji je za nama u Srbiji se ipak pojavilo prvo licencno Diznijevo izdanje „Mikijev zabavnik“.

Zmajeva zasluga
S umetničke strane strip nikada nije ozbiljno shvaćen, ali je zato u predratnim godinama i kasnije, sedamdesetih i osamdesetih, oduševljavao publiku. Generacije rođene tih godina su prosto gutale stripove koji su bili neizostavni deo njihovog odrastanja.
Međutim, kako kaže naš sagovornik, istorija modernog stripa, dakle stripa kakvog danas poznajemo, počela je u 19. veku.
Tada su u humorističkim i dečjim listovima, kao i na kalendarima, objavljivane slike u kaiševima sa tekstovima šaljive sadržine koji su se nalazili ispod slika ili su u obliku trake „izlazile“ iz usta govornika. Te trake smatraju se pretečom današnjih balončića.
– Prvi srpski humoristički list pojavio se 17. novembra 1850. godine u Beogradu pod nazivom „Šaljivac“. Tri godine kasnije u Novom Sadu Jovan Jovanović Zmaj i Dimitrije Mihajlović pokreću šaljivi list „Mesečar“, a februara 1861. godine Dragutin Keserić izdaje prvi broj šaljivog ilustrovanog lista „Komarac“ – kaže Zupan, i dodaje da Zmaju pripada istaknuto mesto u istoriji srpske humorističke štampe.
Zmaj je obično prema već gotovim ilustracijama u šest ili osam slika pisao svoje čuvene šaljive pesmice koje su smeštene ispod slika. Ostalo je zabeleženo, kako kaže Zupan, da je neke od tih ilustracija Zmaju crtao i čuveni slikar Uroš Predić. Zmajev najpoznatiji list za decu „Neven“ izlazio je bezmalo tri decenije.
Razvoj stripa potom je zaustavljen Balkanskim ratovima i Prvim svetskim ratom i takvo stanje trajalo je sve do sredine tridesetih godina.

Veseli četvrtak
– Strip su u Srbiju doneli ruski emigranti, aristokrati i upravo se oni danas smatraju pionirima srpskog stripa. Naročito su se u ovoj umetnosti istakli Đorđe Lobačev, Sergej Solovjev, Konstantin Kuznjecov, Nikola Navojev ali i Ivan Šenšin, Aleksije Ranher i mnogi drugi – ističe naš sagovornik.
Iako su se sva strip izdanja brzo gasila, „Mika Miš“ Aleksandra J. Ivkovića, Rusa koji se oženio Srpkinjom i uzeo njeno prezime, uspeo je da se održi do 1941. godine. Prema podacima koje nam je dostavio Zdravko Zupan, prvo srpsko strip izdanje bio je dečji list „Veseli četvrtak“, koji je izašao 7. januara 1932. godine. Početak sedamdesetih i sredina osamdesetih godina takođe se smatraju zlatnim dobom srpskog stripa. Tih godina je tiraž izdanja „Dečjih novina“ sa legendarnim stripom „Mirko i Slavko“, o dogodovštinama dva mala partizana za vreme Drugog svetskog rata, dostizao tiraž i po nekoliko stotina hiljada primeraka. Kasnije, sa raspadom SFRJ i interesovanje za strip je polako jenjavalo. 

Ž. Antonijević - Blic

Prijateljstvo uz muziku bez granica

Miroslav Mladenović    Kultura, Muzika

prijateljstvo-uz-muziku-bez-granicaFestival Umbria Jazz Balkanic Windows, pokrenut u našoj zemlji pre pet godina po ugledu na jedan od najvećih evropskih džez festivala na otvorenom, onaj koji se decenijama u avgustu održava u Peruđi, u Italiji, održaće se 28. i 29. avgusta u Beogradu i Novom Sadu. Kako je najavio osnivač i organizator balkanskog izdanja tog festivala – Servis za razvoj kulture i umetnosti “Multikultivator” – peti po redu festival, kao i prethodnih godina, održaće se poslednjeg vikenda u avgustu na otvorenom, na pozornici ispred Muzeja “25. maj” u Beogradu (a u slučaju kiše – u “Teatru 78″) i u Dunavskoj ulici u Novom Sadu. Naravno, besplatan je ulazak!

Osmišljen kao festival prijateljstva na kome sviraju najbolji italijanski i džez umetnici Balkana, i ovogodišnje izdanje smotre Umbria Jazz Balkanic Windows predstaviće vrhunske majstore džeza, “muzike koja ne poznaje granice, koju sviraju i slušaju mladi, stari i srednje generacije”. Prvog festivalskog dana u Beogradu, kako beleži Tanjug, nastupiće međunarodni kvartet u sastavu: holandski trubač Erik Flojmans, bosanskohercegovački (sevdalija) gitarista i pevač Damir Imamović, Bojan Zulfikarpašić, proslavljeni francusko-srpski pijanista, i libanski perkusionista Bašar Kalife. Na svom premijernom nastupu u našoj zemlji, kvartet će u Beogradu 28. i Novom Sadu 29. avgusta izvesti autorske kompozicije svih članova ansambla, kao i neke tradicionalne pesme s prostora Balkana.

Beogradsku publiku prve večeri očekuje i nastup italijanskog “Rozario Đulijani kvarteta”, koji čine saksofonista Rozario Đulijani, trubač Flavio Boltro, kontrabasista Enco Pjetropaoli i bubnjar Marčelo di Leonardo. Taj kvartet, koji predvodi osnivač Đulijani, na koncertima predstavlja dela jedne od najvećih svetskih džez zvezda, teksaskog umetnika Orneta Kolmana, “kompozitora, filozofa, slikara i pesnika koji je postao poznat jer je razvio lični stil koji niko nije prevazišao svih ovih godina”.

Prvog festivalskog dana u Novom Sadu nastupiće ansambl “Kvantno polje”, novosadski džez muzičari koji su se okupili pre dve godine i koji se, kako se najavljuje, muzički nekonvencionalno izražavaju preko različitih pravaca, jezikom improvizacije, a drugog dana takođe domaći ansambl “Majoke”, “koji čine perspektivni muzičari različitih interesovanja”. Kvartet Frančeska Kafiza, saksofoniste koji je kao tinejdžer svirao na prvom balkanskom izdanju festivala 2005, a sada je među vodećim džez muzičarima u Italiji, nastupiće u Novom Sadu 28. avgusta. Uz Kafiza, u kvartetu su tri izvanredna muzičara – bubnjar Stefano Bagnoli, Dino Rubino, koji je 1998. proglašen za najboljeg italijanskog mladog džez talenta i kontrabasista Rikardo Fioravanti, “svestrani umetnik velike veštine”, koji je sarađivao s veličinama poput Morikonea i Reja Čarlsa.

Taj izvanredni kvartet obradovaće publiku u Beogradu druge festivalske večeri, kad će svirati i slovenački “Kar Češ bras bend”. Ansambl nastupa u sastavu: Marko Obid, trombon, Rok Sinkovec, truba, Tadej Bizjak, alt saksofon, Mateja Dolšak, tenor saksofon, Sebastjan Jermol, truba, Florjan Kobal, truba, Matija Purgar, bas bubanj, Primož Podobnik, udaraljke, i Alen Bogataj, doboš. Ansambl je za deset godina postojanja svirao tradicionalne romske pesme, pesme iz crtanih filmova (…) – “na žurkama, izletima i ponekoj svadbi”. Kako sami kažu, u proteklo vreme suzili su u startu širok repertoar, tako da sada traže inspiraciju u uličnom džezu Nju Orleansa i evergrin melodijama bivše SFRJ.

Građanski List

Darvinov „Postanak vrsta” i drugo izdanje Sioranove „Istorije i utopije”

Miroslav Mladenović    Knjige

Postanak VrstaIzdavačka kuća „Akademska knjiga” iz Novog Sada uradila je ono što nijedan naš izdavač nije, iako je za to bilo vremena: u jubilarnoj godini Čarlsa Darvina objavila je njegovo kapitalno delo „Postanak vrsta”.

Njime je „Akademska knjiga” (za izdavača Bora Babić) otvorila i novu biblioteku, „Physis”, u kojoj će se naći knjige od zaista prvorazredne važnosti. Između ostalog, uz Darvina, stajaće i „Fizika čestica i inflatorna kosmologija” A. Linde, „Ontologija prirode” Mirka Aćimovića, a u najavi su i Njutnovi „Matematički principi prirodne filozofije”, Laplasov „Sistem sveta”, Kantova „Metafizika prirode” i Čerčlandova „Neurofilozofija”.

Darvinov „Postanak vrsta putem prirodnog odabiranja ili očuvanja povlašćenih rasa u borbi za život” u prevodu Nedeljka Divca (urednik Mirko Aćimović) nosi s razlogom oznaku jubilarno izdanje: 2009. je godina tokom koje se obeležava 200 godina od rođenja Čarlsa Darvina i 150 godina od objavljivanja ove njegove knjige koja je, slobodno se može reći, promenila svet, postavivši temelje evolucije.

Već je poznato da je Darvin na svom čuvenom prvom putovanju jedrenjakom „Bigl” došao na ideju o postanku vrsta, toj – kako u kratkom uvodu i sam parafrazira misao jednog filozofa – tajni nad tajnama. Upornim zastupanjem te ideje i skupljanjem argumenata za nju došao je do nepobitnog dokaza da vrste nisu nepromenjive i da je prirodno odabiranje bilo najznačajnije, iako ne jedino, sredstvo u menjanju vrsta.

Ova knjiga koja je, kako kaže Darvin, jedan dugi argument, ima 15 glava: Varijacija pripitomljavanjem, Varijacija u prirodi, Borba za opstanak, Prirodno odabiranje ili opstanak najsposobnijeg, Zakoni variranja, Teškoće teorije, Razne zamerke teoriji prirodnog odabiranja, Instinkt, Hibridizam, O nepotpunosti geoloških podataka, O geološkoj sukcesiji organskih bića, Geografska rasprostranjenost – nastavak, Uzajamna srodnost živih bića – morfologija–embriologija – rudimentarni organi, i Pregled i zaključak. Treba li reći da je naša savremena kultura konačno dobila ovu knjigu?

U biblioteci „Alef” izdavačke kuće „Gradac” iz Čačka, u kojoj izlaze probrana dela najvažnijih svetskih autora, objavljeno je ovih dana drugo izdanje čuvene knjige Emila M. Siorana „Istorija i utopija” (prevod sa francuskog Branko Jelić, urednik Branko Kukić).

Ova knjiga u kojoj se nalaze eseji: O dva tipa društva – Pismo dalekom prijatelju, Rusija i virus slobode, Tirani kao učitelji, Odiseja zlopamćenja, Mehanizam utopije, i Zlatno doba, predstavlja nam jednog od najznačajnijih umova 20. veka čije su ideje imale veliki odjek.

Potekao iz Rumunije, živeći na Zapadu, Sioran kao kritički mislilac i sam pojam, odnosno definiciju slobode stavlja pod lupu jer shvata svu njenu ograničenost; on ne podleže apodiktičkom slavljenju Zapada već smatra da mu, naprotiv, kao nekom koji ga je želeo pripada čak i veće pravo da ukaže na dekadenciju i pogrešne puteve kojima demokratska Evropa ide. Jer, na taj način ona izdaje i samu Istoriju, i slobodu, čiju nepatvorenu čistotu čovek jednom mora da dosegne. Izvitoperujući ih, zahvaljujući svojim slabostima, on živi lažni život u kojem najviše šansi za opstanak ima Zlo („Mi smo potpuno ogrezli u zlu”, mišljenja je Sioran); Utopija je tek nešto što je nedosežno.

Ono što daje posebnost Sioranovom delu su cinizam i sarkazam: neophodni začini da se sve dovede u sumnju kako bi bilo postavljeno na zdrave temelje.

A. Cvijić - Politika