ČITAV SVET LUTA NA NIVOU IDEJA

Aleksandra Radovanović    Kultura, Pozorište, Vesti

VIDA OGNJENOVIĆ

Kockarnica ili festival, pitanje je sad. Krenuli smo u osvajanje umetničke tvrđave, ali i one druge koja se zove oskudica i nemaština - rekla je, između ostalog, Vida Ognjenović, reditelj, pisac i ambasador, otvarajući nedavno prvi ambijentalni pozorišni festival u Srbiji „Tvrđava teatar” koji se pod sloganom „Odisej se vratio” odvija od 11 do 20 avgusta u Smederevu, tačnije, na Smederevskoj tvrđavi. U razgovoru za „Blic nedelje” Vida Ognjenović govori o festivalu u kojem je predsednik Saveta, (ne)moći pozorišta, odlikama vremena u kome živimo.

Kako se još pre početka festivala moglo čuti, vi ste među glavnim krivcima za njegovo pokretanje?

Da, krivica jeste moja. Delim je s ljudima među kojima je gradonačelnik Smedereva, koji su prihvatili ideju da se na ovom zaista uzbudljivom mestu, Smederevskoj tvrđavi, pokrene pozorišni festival. Zapravo, ne samo da su je prihvatili, nego su se njome oduševili, što mi je veoma pomoglo, odnosno potvrdilo da nisam u svojim oblacima u kojima se ponekad nalazim. Tvrđava nas je sve opčinila, te smo izvršili pohod na postojanu tvrđavu - grad despota Đurđa Brankovića iz XV veka, koja će za festivalskih dana biti pozorišna scena za raznovrsna dramska zbivanja i zaplete, odnosno za dijalog između stvarnosti i nadstvarnosti. Do sada smo u Srbiji imali samo jedan, i to delimično ambijentalni festival, Belef, tako da je ovo prvi ambijentalni festival kojim želimo da objedinimo različite vrste umetničkih provokacija.

Izjavili ste da vas je tvrđava opčinila trajanjem?

Otvoren prostor je, dakle, originalna prirodna pozornica pozorišnog festivala. A ova tvrđava datira od davnina, traje tolike vekove i održala se u svim tim teškim, čudnim i mutnim vremenima i zbivanjima. To trajanje je provokativna i inspirativna suprotnost našem pozorišnom poslu koji je obeležen nestajanjem godovo dok se stvara. Privuklo me je da teatarska maštanja i preispitivanja suočimo s tim trajanjem. Sme­derevska tvrđava je ambijent koji vapi za događajima koji bi ga oživeli, probudili iz vekovnog mrtvila.

Odisej je više nego aktuelan jer je lutanje iz starogrčkog mita obeležje i našeg vremena?

Niti od kojih je satkana pripovest o Odiseju u našem vremenu poprimaju enormne dimenzije. Bekstva, povraci, izbeglištvo, lutanje, potraga, i u bukvalnom i u metaforičnom smislu, sinonimi su ovog vremena. Istorija, naravno, poznaje velike migracije, seobe, naseljavanja u datom trenutku novih kontinenata, ali čini se da nijedno vreme kao ovo naše nije toliko vrvelo od pojedinačnih seoba, izmeštanja, lutanja… Čitav svet je u lutanju na nivou ideja. U ropcu je potrage za njima iako se čini da ih nipodaštava. Smatrala sam da teatarski odraz toga jeste i Odisej koji se vratio u jednu od naših tvrđava da nam priča o svom putovanju, traganjima, preprekama…

Kako kao umetnik i kao ambasador vidite sadašnji trenutak u zemlji?

Sadašnji trenutak u našoj zemlji je, kao i u celom svetu, vrlo rovit. Čudan je. Izmešten. U suštini pomalo šizofren. S jedne strane je kriza. Ne možemo se s njome pomiriti ali se ne možemo ni samo njome baviti, i sve samo krizom meriti i pravdati. Život se, dakle, s druge strane, nastavlja. Prirodno. Na svoj način suprotstavlja se toj krizi. I ovaj festival sam zamislila i kao borbu protiv malodušnosti, a naročito protiv malodušnosti u kulturi. Umetnost je jedan od načina borbe protiv krize, a pozorište ima i nesumnjivu društvenu ulogu. Teško ga je kontrolisati, što smo i mi iskusili u nedavnoj istoriji.

Gde, ili u čemu, vidite tu moć ili nemoć pozorišta u odnosu na realnost?

Pozorište ima snagu da istim sredstvima i podržava i prekraja, gradi i ruši, smiruje i uznemirava, stišava i buni, podržava i ruga se, zasmejava i rastužuje… Ovaj Festival podržava tu nadmoć, i to svojevrsno i nepoštedno ispitivanje sveta, ma kako to utopijski zvučalo u ovim vremenima kupoprodaje na malo i jednokratno. Možda se mi sklanjamo u ovu Festivalsku tvrđavu u bekstvu od te sitne trgovine, tvrdoglavo uvereni da se baš tu negde, u zidinama zdanja koje je odolelo i vremenu i varvarima i svakovrsnom razornom oružju, nalazi i tajna pobednička formula.

Izvor: Blic Online Foto: G. Srdanov

STRIP VIŠE OD PUKE ZABAVE

Ivan Manojlović    Kultura, Strip

Za razliku od superherojskog stripa, grafičke novele su moderne, priče su osmišljene, realnije. Nema više ultimativne potrebe da dobar junak pobedi, ne postoji jasno definisano dobro i zlo. Sa dvadeset godina zakašnjenja čuvene grafičke novele čitamo kod nas, zaslugom izdavača “Beli put”.

Kada je 50-tih godina u Americi donet Zakon o stripu neminovan je bio bunt onih koji ne vole ograničenja.
Izjava Bobana Kneževića

Bez grubog nasilja, seksa, moralno-političkih nepodobnosti, loš junak ne može biti pobednik, dobar junak ne sme da ima moralnu senku. Neki nadareni momci želeli su da prave drugačiji strip. Njegov život počeo je zapravo novim imenom “grafička novela” koji je prvi put upotrebio Vil Ajzner 1978. godine.

“Uobičajeno je da je to američki strip za odasle gde se poznate teme tretiraju na neki drugačiji način. Betmen je na primer ostareo. Vrlo često su ti motivi da prate junake, heroje, supermene, fantastične četvorke kada su oni već ostareli, kada gube snagu”, kaže Boban Knežević urednik u “Belom putu”.

Nema više te ultimativne potrebe da dobar junak pobedi, ne postoji jasno definisano dobro i zlo.

Za razliku od superherojskog stripa, grafičke novele su moderne, priče su osmišljene, realnije. A ko su začetnici tog pravca, koji su svojom genijalnošću i likovnim izrazom uzdigli grafičku novelu i učinili je popularnom.

Frenk Miler, autor Betmena, i Sin Sitija, uveo je filmsku montažu u strip.

“Tu je Alen Mur sa nekoliko genijalnih stvari među kojima su Nadzirači, koji se smatraju najboljom grafičkom novelom ikad i tu je Nil Gejman sa svojim serijalom Sendmen”, rekao je Knežević.

Na primer, jedna epizoda iz Sendmena “San letnje noći” nagrađena je u kategoriji fantastične priče čime joj je priznata i literarna vrednost.

Sa dvadeset godina zakašnjenja čuvene grafičke novele čitamo kod nas, zaslugom izdavača “Beli put”.

I one imaju svoju publiku, a njeni ljubitelji nadaju se da će se strip izučavati i u školi jer je mnogo više od puke zabave.

Izvor: RTS

RADOMIR MILOJKOVIĆ - izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Radomir Milojković je rođen u Sokobanji 30.04.1955. godine. Po zanimanju je bankarski radnik. Bavi se poezijom slikarstvom, ikonopisanjem i freskopisanjem.

Autor je poetskih knjigea: Bregove zatalasaj školjko (2006) - SAJKOR , Beograd i Književni klub Branko Miljković, Knjaževac i Molitve i pičešće (2007) - Književni klub “Beanko Miljković, Knjaževac

Učesnik je mnogih poetskih manifestacija u zemlji i inostranstvu, na kojima je dobio više nagrada kao što su: Prva nagrada na festivalu poezije «Karađorđević» (2004.g.), srebrna povelja u kategoriji «pesnička nada» na festivalu poezije «Bolji život invalida» u Novom Sadu (2004.) , zlatna povelja u kategoriji «Novi Sad» na istom festivalu (2005.g.),zlatna povelja u kategoriji duhovne pesme na manifestaciji «Panonski galeb» XVII» u Subotici, 2005.godine, plava povelja za originalnost «Panonski galeb» na istom festivalu 2006. godine, treća nagrada na «Disovim poetskim stazama» u Bačkoj…

Član je SAJKORA (Beograd), KK «Karađorđević» (Beograd), KK «Dušan Matić» Ćuprija, KK «Branko Miljković» (Knjaževac) i KK «Vladimir Rajić (Aleksinac). Živi i stvara u Sokobanji.

Pesnik intuitivnog izraza, sposoban da doskoči iz širine izazova sveukupnosti u dimenziju autohtonog ostavljajući čitaocu osećaj da struktura poetskog može biti i drugačija od one zapisane. Njegova pesma ima čvrsto unutrašnje tkivo, dok je stih iskidan, napet kao staklo pred pucanjem. Tematski, njegova misao je svetlonosna poput sunca, ali i krvoliptajuća, kao odraz svih sukoba suprotnosti. Ona nalazi uporište u punom simboličkom značenju neobičnih prizora kroz rafalno nanizane stihove, stvarajući tajnovite čaure reči, koje se otvaraju kroz posvećen odnos sa čitaocem, a taj zapenušani govor svoje uporište traži u biblijskom, legendama, filozofskom i pragmatičnom. Eros i Tanatos su sveprisutni u «moždini (mezgri)» monologa misli i emocija pesnika Milojkovića.

U takvoj egzistencijalnoj drami on traži (i nalazi) balans duhovne i telesne fermentacije prizivajuđi «gravitaciju u Jerusalimu» kao jedini ključ razrešenja potencijala moralnih i socijalnih dilema čovekovih.

Poetski jezik Radomira Milojkovića obiluje arhaizmima, rečima koje smo zaboravili, a i onim koje je pesnik sam izmislio, dodajući na taj način svoj prilog, kao metaforički sažetak na palimsestu večite i nepostojane lingve.

OBALOM MORAVICE

Prvog meseca, četrnaestog dana,
godine Gospodnje…
tabani dodirivaše prah zemaljski,
natopljen obilato, tečnošću svetlucavom.
spustih pogled svoj,
i um uze sliku
dana, nazad od dana.
tu u žitkom kovitlacu,
jedan uz drugog ležaše:
upravtelji, sinovi
semena žitna, vinova loza,
kola, konjanici i konji, mačevi
braća, sluge i užad, meračka,
kovači, zenice oka, ruke,
haljine ženske, prljave
kape, glave,
vrbe i ptice neke.
Obalom preko,
iznad utihnule vode rasipaše se
u četiri vetra nebeska:
muzika roga,
vrisak i plač, poklič i dozivanje,
tihi govor i snažni reke huk,
zveket oružja, rzanje konja,
smiraj…
Milost i milost u Njemu.
Kraj reke, jaki išavši hoće da idu,
prolaze zemlju.
reče im Višnji: Idite,evo i ja idem,
nastaviću usred vas…
Potom mi dođe misao:
Siđi i zasvedoči, Anđele!

POEZIJA, MUZA I POETA

Kraj cara noći
slavom prolazi
al’ mravinjak groba
čeka je.
Ko tvrđava mir nudi
bez traga.
U njoj senke ne liju,
refrene zloće.
nosi sa sobom
nagost žene,
groma plavetnilo,
neba blagost,
vrelinu lave.
Vratiće svako srce
uvreženo
put polja, nove reke.
zašto onda, muzo,
svetlost sjajnu
siromahu skrnaviš?
Pasteli poezije zebu.
osvrni se suzi bledoj
i zvezdanu sferu otkrij.
Pesma moja
ko duga đinđuva,
gordo lebdi,
žute ruže
mramoru pokazujući,
sve dok Nebesa
ne rasplače.

DEO ISTORIJE

Slep vrišti,
Heliosa mrtvog
jara teče.
Azbuku
u štaku Filip sklopi
pesmom iz mraka
na šanac juriša.
Vuk,
točak uma seljačkog
džadom kotrlja.
Kuma u rosu,
plemić
što plemstvo lažima krade.
Svevid
trnje i oporu istinu
za lek toči.

SPAS

Spas se sa
stranica praznih
batrga.
Deca moja
brojanice
hladnim prstima
dave.
Slep svežinu
sa pticom traži,
na krila podrhtava,
blato se lepi.
Oči niz kolena
nadu slivaju.
Hrast srcem
škrgut spaljuje.
Fatamorgana
na leđima žeđi,
jaše.
Žig mozaik
u mimohodu
obilazi.
Tantal brata svog
jezikom ljubi.
Eros i Tanatos
Zajedno trag prate.

RAT DEO?…

Sile za vremena, srca ispumpanih
tunelom u samoću nestaju.
Daskom mošnice zgnječene,
kralja ne izdaše.
Padinom se kotrljaju,
u korpi od pruća,
kroz vekove,
dojke odrezane.
Sneg krvavi
niz lelek i ropac,
klizi.
Materice u grču bljuju
plod grešan, polovljen…
Srž koštanu mnogih
strah razjeda.
Na koži razapetoj unezverenih,
mapa se nova crta.
Crveni vojvoda u slast kosi,
A deca njegova, vena nabreklih,
krstove i ikone strgaju.
Lopta se smračena nahrani
Onima što po liku svom
On stvori.
Lestvicom visokom pukovi krenite!
Raj se smeši!
Na zemlji Kain kamenom
glavu Avelju drobi.
Zar još uvek?
Po koji put?

POZIV GAJDAŠIMA

Mirjana Živić - Mitić    Baština, Konkursi, Kultura, Muzika, Vesti

U Svrljigu se, 5. septembra 2009.g. održava četvrti po redu Sabor gajdaša. Organizator, Kulturni centar Svrljig, poziva sve zainteresovane gajdaše da se jave, kako bi, eventualno učestvovali na ovoj takmičarskoj manifestaciji. Pokrovitelji manifestacije su Republika Srbija - Ministarstvo kulture i Opština Svrljig.

Sabor se organizuje u saradnji sa odgovarajućim naučnim i kulturnim institucijama: Muzikološkim institutom Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Beogradu, Katedrom za etnomuzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti (FMU) u Beogradu, Etno-kulturološkom Radionicom Svrljig, Srpskim etnomuzikološkim društvom (SED), Savezom amatera Srbije, Radio-Beogradom i dr.
Sabor gajdaša u Svrljigu je smotra narodnog stvaralaštva i izvođačkih dostignuća gajdaša - solista.
Sabor je takmičarskog karaktera.

Osnovni ciljevi:

- otrgnuti od zaborava ovaj stari muzički instrument;
- oživeti i sačuvati izvorni melos;
- prezentovati još uvek nezabeležene narodne pesme i kola;
- raditi na podsticanju mladih gajdaša;
- vrednovati izvođače - gajdaše i prigodnim nagradama ih stimulisati za očuvanje ovog vida narodnog stvaralaštva.

Propozicije:

Na Saboru svaki učesnik izvodi dva izvorna kola i jednu instrumentalnu verziju izvorne narodne pesme iz kraja odakle dolazi.

Takmičar svake godine nastupa sa bar jednom numerom izmenjenom u odnosu na svoj program sa prethodnog Sabora.

Nastup svakog takmičara se ograničava na najviše osam minuta, za sve tri predviđene numere.
Svaki učesnik Sabora obavezno nastupa u nošnji kraja iz koga dolazi, učestvuje u defileu i javlja se po satnici koju odredi organizator.

Organizacioni uslovi Sabora:

Da bi učestvovao na Saboru svaki kandidat dužan je da podnese prijavu organizatoru Sabora.
Organizator zadržava pravo na određivanje broja učesnika Sabora. Organizator se obavezuje da blagovremeno obavesti učesnike o svim eventualnim promenama od dobijanja poziva do momenta održavanja Sabora. Putne troškove učesnika - takmičara, troškove ishrane i smeštaja snosi organizator.
Organizacioni odbor imenuje Programsku komisiju, koja sačinjava program Sabora.
Organizacioni odbor, takođe imenuje žiri od tri člana, koga čine etnomuzikolozi. Redosled nastupa učesnika utvrđuje se na dan takmičenja. Programska komisija može da pozove na Sabor kao goste kulturno umetnička društva i druge izvođače tradicionalne narodne muzike.

Pobednik Sabora dobija kao nagradu svrljiške gajde, finansijku nagradu i priznanje, za osvojeno drugo i treće mesto dodeljuju se priznanja i finansijske nagrade, a ostalim takmičarima uručuju se zahvalnice.

Izvor: Svrljig.info Dragi Petković

RADENKOVIĆ POBEDNIK

Mirjana Stanojevi?    Sport, Vesti


U organizaciji šahovskog kluba “Knjaževac” iz Knjaževca, održano je otvoreno takmičenje 14 šahista po Bergerovom sistemu od 13 kola. Prvo mesto je pripalo FIDE majstoru Draganu Radenkoviću iz Knjaževca, koji je osvojio 11 poena.

Drugo mesto, pripalo je Prvanoviću, sa 8,5 špoena, treće i četveto mesto podelili, Goran Stanisavljević i Danko Radovanović sa po 8 osvojenih poena, Goran Kujić je bio peti sa 7,5 poena…

Tempo igre, bio je 2×15 minuta, a organizator je za deset najuspešnijih takmičara obezbedio vredne nagrade.