USKORO RIMEJK BARBARELE

Ivan Manojlović    Film, Vesti

Film “Barbarela” iz 1968. godine, u režiji slavnog francuskog reditelja Rožea Vadima, uskoro će biti sniman u novoj verziji, piše američki časopis “Holywood reporter”.

Ovaj kultni film naučne fantastike svetu je otkrio Džejn Fondu i promovisao je kao seks simbol šezdesetih godina XX veka.

Barbarela je astronautkinja i ratnica iz 41. veka koja je u potrazi za zlim profesorom Duran-Duranom sa planete Sogo.

Producenti filma tragaju za glumicom koja bi mogla da ponese futuristički kostim Džejn Fonde.

U Holivudu je već u opticaju nekoliko imena. Među kandidatkinjama za tu primamljivu ulogu su Dru Barimor, Džesika Alba, Rouz Mekgovan, Skarlet Johanson, Lindsi Lohan i Megan Foks.

Izvor: B 92 / Tanjug

ŽIVA VATRA

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

U čast Madoninog dolaska u Srbiju, častim vas pregledom njene karijere kroz prizmu dosadašnjih turneja … Come join the party, it’s a celebration

Daleke 1985. godine, kada je Madona kretala na svoju prvu turneju, ne da nije bilo nijednog dalekovidog proroka koji bi ovoj 1.54cm visokoj, dežmekastoj pevačici sa američkog srednjeg zapada, koji nije izrodio ništa veće i značajnije od General Motors-a, predvideo dugotrajnu karijeru, već ni kritičara koji bi smeo da se kladi u makar još dva njena albuma.

Opklade su padale na račun Sindi Loper, koja je baš u to vreme započinjala ozbiljnu karijeru. Godinu dana ranije Sindi je, a ne Madona, dobila MTV nagradu u kategoriji najbolje mlade nade. Zaista, ne može im se zameriti. Činilo se da je konceptualna Sindi, solidnih glasovnih mogućnosti i sa zdravom dozom spremnosti na eksperimentisanje, ta koja obećava i pred kojom je budućnost. Harizmatična Madona (ljudi iz muzičke industrije, a ni većina publike, još uvek nisu imali pojma da je to njeno pravo, a ne umetničko ime), jednoglasno je proglašena za one hit wonder, disko lutkicu koja će pasti u zaborav brzinom kojom se bude izlizao njen imidž.

Pred svoju prvu turneju, Madona je iza sebe imala samo dva studijska albuma (ali već desetak hitova), jedan filmski hit (”Očajnički tražeći Suzan”, debi čiji uspeh više nikada neće uspeti da ponovi), i jedan sočan skandal. Magazini Playboy i Penthouse istovremeno su objavili njene nage fotografije, uslikane u vreme kada je anonimna i izgladnela Madona pokušavala da preživi u Njujorku pozirajući naga raznim, isto tako anonimnim, umetnicima. Kako je kasnije objasnila, ubedila je sebe da je golotinja u svrhu umetnosti savršeno u redu, te da je bolje nag pozirati sat vremena nego za iste pare u restoranu brze hrane osam sati filovati krofne.

Tužila je oba magazina i od oba dobila odštetu od po 100 000 dolara. Javnost je njenu tužbu protumačila kao najobičniji ego star trip, šansu da se na brzinu maznu dobre pare. Bilo je teško poverovati da je devojka koja je karijeru gradila na golom pupku i prozirnom grudnjaku, mogla imati ozbiljnih moralnih zamerki na pojavljivanje njenih nagih fotografija, pa makar na njima bila i skandalozno neizdepilirana.

Isto tako, većina bi prasnula u smeh pred objašnjenjem da se iza ovakvog poteza krio pokušaj zaštite umetničkog integriteta - Madona je od samog početka karijere, ne samo muziku, već i svoje telo, doživljavala kao umetnost ili, tačnije, sredstvo umetničkog izraza. Glatko je, nekoliko godina kasnije, odbila ponudu od milion dolara da se slika naga za Playboy, što je nije sprečilo da se, u gotovo pornografskim pozama, slika onda kada je mislila da ima šta da izjavi i poruči. U to vreme, niko je, izuzev nje same, nije ozbiljno shvatao. Ljudi iz industrije, kako se to obično kaže, žurili su da profitiraju što je moguće više, pre nego što padne u zaborav i pojavi se nova tinejdžerska atrakcija.

Njen eponimski debi iz 1983. godine, ka vrhovima top lista u Americi peo se više od godinu dana. Disko numere Borderline i Lucky Star su, konačno, nakon desetina nedelja uspinjanja, dospele među prvih deset na američkoj top listi. Bilo je to vreme kada je disko zvuk bio anatema u mejnstrim popu i njoj svakako pripada zasluga za ponovno popularizovanje dens muzike. Teško da je ovaj debi mogao da najavi karijeru koja je usledila. Ipak, da nije bio dobar, proboj bi svakako izostao. Muzički elementi s ovog albuma, pojedinačno gledano, nisu posebno impresivni. Madona ne peva bog zna kako a pesme, mada pevljive i lako pamtljive, bez produkcije jedva da opstaju. Međutim, sve zajedno je neodoljivo. To je glavna karakteristika dens popa - svaki od muzičkih elemenata spaja se u fantastičnu mešavinu u kojoj su ritmovi toliko prijemčivi a plitkost nešto na čemu se insistira. Mada će Madona kasnije pevati mnogo bolje, ona na ovom albumu pokazuje da je dobar glas od drugorazrednog značaja za dens pop. Ono što je zaista neophodno jeste harizma. Ona je na ovom albumu živa vatra i to je razlog što je on lansirao njenu karijeru i dens pop i ostao sjajan.

Uprkos hitovima već sa prvog albuma, međunarodni superstar i ikona postaće sa svojim drugim albumom Like a Virgin. Album koji je izašao u novembru 1984. godine, do proleća 1985. godine prodat je širom sveta u preko sedam miliona primeraka. Samo u SAD je s ovog albuma prodato 6,3 miliona singlova od čega bezmalo dva miliona singla Like a Virgin. Madona će, ovom prilikom, demonstrirati jedan od svojih najvećih talenata - da odabere prave saradnike. Najl Rodžers (Nile Rodgers), bivši gitarista grupe Chic, producirao je album koji joj je pomogao da razvije svoj zvuk što prevazilazi jednostavnu klasifikaciju dens popa i koji je ona uspešno venčala sa imidžom boy toy devojke. Numere Like a Virgin i Material Girl, načinile su je ikonom i ostaju upamćene kao njen definitivan umetnički izraz iz ranih dana karijere. Ova prva ujedno je i jedna od najuspešnijih pop pesama ikada (nalazi se na samom vrhu liste pop pesama svih vremena sastavljene prema anketi BBC-ja), a Kventin Tarantino joj, u jednom od svojih ranih filmova, posvećuje i mini filozofski traktat.
Apostol telesnog jevanđelja.

Prekrojena venčanica, treš garderoba i nakit s buvljaka, na najbolji su način vizuelno dočarali buntovnički stav devojke rešene da sruši tabue (tada još nismo bili sigurni u to da njene provokacije nisu bile provokacije radi), i izbori se za sopstvenu slobodu, shvaćenu u najširem mogućem smislu.

Dakle, sa dva albuma iza sebe i narastajućom vojskom obožavalaca, godina 1985., bila je pravi trenutak za njenu prvu turneju. Njen ondašnji menadžer, Fredi De Man, previše skromno i oprezno zakupljuje manje koncertne dvorane po Americi (uprkos već međunarodnoj slavi, turneja je ostala ograničena na 27 gradova SAD). Međutim, interesovanje je bilo tako veliko da je ubrzo bio prinuđen da otkaže manje i zakupi velike dvorane među kojima i čuveni Radio City Music Hall koji beleži svojevrsni rekord - 17 672 prodate karte za samo 34 minuta, u eri bez onlajn rezervacija i kupovina. Pomamu za kartama pratila je pomama za njenim regalijama - tokom turneje prodavci njenih regalija zaradili su 20 miliona dolara samo na njenim majicama.

To što je u svom posthumno objavljenom dnevniku Endi Vorhol pun hvale za Madonin scenski debi, dovoljno je rečit podatak. Kritika, međutim, uglavnom nije delila njegovo mišljenje. The New York Times piše: “Peva užasno. Od kombinacije visokih tonova i njenog drhtavog slabašnog glasa čini vam se da završni stihovi puze da negde pronađu mesto gde će umreti.” Kritičar muzičkog magazina Billboard samouvereno je prognozirao: “Još ćemo se naslušati Sindi Loper. Za oko šest meseci Madona će nestati. Njen imidž potpuno je zasenio njenu muziku.”

Ipak, nisu svi ostali otporni na njenu scensku harizmu. Jedan kritičar video je u njoj “apostola telesnog jevanđelja”, a novinar čuvenog magazina Variety s neskrivenim simpatijama je napisao: “Nekako, uprkos hard kor pokretima, Madona nije delovala poročno koliko čeznutljivo i dobroćudno, kao neko ko flertuje, slatka seks vila čije je nestašno poziranje samo poklon za klince, fantazija koju im nudi kao pomoć u odrastanju”.

Bilo pozitivne ili negativne, najmanji zajednički sadržalac za sve kritike, bio je njen jedinstveni imidž koji u zasenak baca sve drugo, uključujući i njenu muziku. Nedostatak para za stiliste i garderobu pokazao se kao srećna okolnost s početka karijere. Prekrojena venčanica, treš garderoba i nakit s buvljaka, na najbolji su način vizuelno dočarali buntovnički stav devojke rešene da sruši tabue (tada još nismo bili sigurni u to da njene provokacije nisu bile provokacije radi), i izbori se za sopstvenu slobodu, shvaćenu u najširem mogućem smislu. Smisao za estetiku kempa i sklonost da imidž utka u integralni deo svog umetničkog izraza, ostaće njen zaštitni znak i u nastavku karijere. Ovako drastična poruka o individualnosti, možda je i njeno najznačajnije zaveštanje s početka karijere. Ne mora se biti ni savršeno lep, ni bogat, a svakako ne idealno građen da bi se bio svoj i jedinstven. Paradoksalno, ova poruka, dobro shvaćena od strane desetine hiljada devojčuraka širom sveta, svoje bizarno tumačenje dobila je u besomučnom kopiranju Madoninog imidža - dvorane na koncertima u okviru njene prve, Virgin turneje, bile su prepune njenih dvojnica.

Čak i danas, četvrt veka kasnije, na njenim se koncertima mogu videti nostalgični prizori devojaka i sredovečnih žena s boy toy kaiševima, brojanicama i čipkastim rukavicama. Za mnoge je (mahom one dovoljno stare da su njenu karijeru pratili od početka), prava Madona još uvek ona s početka karijere. Čak i da joj je karijera ubrzo potom zgasnula, kako su oni koji se, navodno, razumeju u muzičke tokove i predviđali, Madona bi ipak iza sebe ostavila nešto trajno - danas toliko odomaćena reč wannabe (od want to be), skovana da opiše pripadnice armije njenih sledbenica koje su se oblačile i ponašale kao njihov idol, i zvanično je uvršćena u rečnik engleskog jezika.

Iskazi na temu seksualnosti, religioznosti i savremenog morala, koji će obeležiti njenu kasniju karijeru, tada su bili na nivou naznaka i ona je možda mudro shvatila da joj nedostaje dovoljno umetničkog kredibiliteta za dublju elaboraciju.

Niko tada u devojci koja je izjavljivala da raspeća nosi zato što su “seksi i na njima je go muškarac”, nije video osobu koja će za samo par godina alarmirati Vatikan i još kasnije, američki politički establišment.

Izvor: B 92 Autor: AleXandar Lambros

SRBA IGNJATOVIĆ - izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Rođen 1946. u Knjaževcu. Diplomirao je i magistrirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bio je urednik “Omladinskih novina”, “Književne reči” (jedan od osnivača), biblioteke prvih knjiga “Pegaz”, časopisa “Rela-tions”. Bio je urednik-saradnik više izdavačkih kuća i profesionalni urednik u NIRO “Književne novine”. Od 1992. do danas (ponovo) je u statusu samostalnog umetnika - književnika. Glavni je i odgovorni urednik časopisa “Savremenik” i urednik u “Apostrofu”.

Tokom minulih decenija povremeno je bio književni kritičar “Politike”, “Nedeljne Borbe”, NIN-a, “Ilustrovane Politike”, kolumnista “Osmice”, “Oslobođenja”, “Odjeka”… Književne tekstove objavljivao je u listovima i časopisima celokupnog nekadašnjeg jugoslovenskog kulturnog prostora.

Uredio je i priredio više stotina knjiga.

Član je UKS od 1970. (priznat status samostalnog umetnika od 1965).

Od 1971. do 2001. objavio je osam knjiga poezije (Koji nemaju duše, Deseti krug, Reptil - poliptih, Slagačnica, Rašljar, Zograf oštra srca, Gačući u novi vek, Sudbenik), a 2000. knjigu izabranih pesama Varvari na Pontu. Knjige izabranih pesama objavljene su mu na makedonskom, italijanskom, rumunskom i bugarskom jeziku.

Knjige proze: Crv u glavi, priče, Kako mi je žaba uletela u usta ili o samosaznavanju, roman-ogled, Kad smo svi bili Tito i druge priče (prvo izdanje 1994, drugo, dopunjeno, 1998, rumunsko izdanje 1997), Duboka Kina, proza, 2003, Niže i naniže, 2005.

Izvedena drama: Izlaze na daske tri kralja od Danske, 1974. (objavljena u ediciji “Savremena srpska drama 5″, 1999).

Prvu knjigu eseja, Salomina činija, objavio 1970. Sledi još 15 knjiga eseja, kritika i studija poput Doba kolaža, Poetizam stripa, Proze promene - savremene srpske proze 1950-1979, odnosno knjiga Tekst i svet, Književnost i novi mit, Hronika pesničkog umeća, Na mravu nebo, Bez oblande, Scena na tacni…

Knjiga Hroničar, buntovnik, alhemičar (o poeziji Joana Flore), osim na srpskom, objavljena je i na rumunskom jeziku (1991).

Monografije: Dragan Savić (1990), Spajajući vale sa zvezdama/Lirski rasponi Milene Pavlović Barili (1998).

Zastupljen je u više domaćih i stranih antologija poezije.

Dobitnik je desetak domaćih književnih nagrada (”Isidora Sekulić”, “Milan Bogdanović”, “Milan Rakić”, “Srboljub Mitić”, “Kondir Kosovke devojke”, “Zmaj Ognjeni Vuk”), kao i nagrada “Nikita Stanesku” (1995) i “Lućijan Blaga” (1997) u Rumuniji, odnosno “Evropske medalje Franc Kafka” (Češka, Prag, 2003).

KOREN

Štetočine napale vrt,
Na večno Kosovo nalik
leluja potonji list.

Pod načetom mekom opnom
još kruže eliksiri:
srsi života biju,
iskonska gorčina vri.

U pupoljku cvet,
u cvetu plod,
u srcu ploda
crno seme.

Silovit hitac stabla
još prkosi zemljinoj teži
dok obratni radnik, koren
rudari u podzemlju.

Izgubi li vodenu nit,
izjede li ga Crv,
ko će da ishrani,
ko da održi svet?
Sačuvaj, Gospode,
makar koren od štete.

 

KOSOVO, MART 2004.

Kolevka u vatri:
gavran opet nosi
Damjanovu ruku.
Nebo popala čađ:
iz zemlje niče
go jauk.

BAJKA

Daleko od carskog druma
na rajskom stolu
podigoh dom i vrt
odagnah kamen i korov.

Naumio sam da tu živim
slaveći Gospoda u znoju lica,
sklonjen od svakog zla,
od napasti i grabljivaca.

Na rajskom stolu
podigoh dom i vrt
u podnožju vulkana,
pod kišom nejasne jeke
visoko u šeširu oblaka,
mom domu, odjednom,
sve bliže,
sve bliže!

 

SOCIJALNA: OPET?!

Petorica dronjavih neimara
u senci velike građevine
u predahu, uz mali rizik,
igrom prekraćuju vreme.

Novčići se praćaknu kroz vazduh
a padnu bliže ili dalje od crte.
Istoga časa odjekne graja -
igrači u grču, napetost raste.
Sve nadgleda veliki Gazda
kroz moćno okce kompjutera.
U njegovom zbiru su građevina,
neimari - i crta ka kojoj leti novac.

IGRA

Visoko gore, pred isposnicom, na
božjem dlanu kao na svetlosnom stubu,
svetitelj se igra piljaka svojim
kostima.

* * *
Suzio se vidik.
Pred vratima potop,
reč čitana
iz oba smera.
Gde je početak,
gde li nevidimi kraj?
Starac jesi,
i otac i sin.
Jezik vekoviti,
um deteta.

ZID

Evo tebi zid
da se sam uzidaš!
Iz temena će nići čardak,
iz stopala bunar

da se putnik-namernik
pod zvezdama odmori,
u vodi svet dogleda.

Tu će negde proći
i mlada Gojkovica:
živopisac je njen lik
već urezao šilom
po obrazu tvoga kreča!

MANDELJŠTAM

Mandeljštam, po Petrogradu, zvoni
menuete. Još blistaju pozlaćene
kupole zgrada iako ih ujedaju mraz i
zimsko svetlo.

Menueti, rukavci, uviru u fugu - Nevu.
Zečije zamršene stope, Osipov
brzopis na snegu, razvejava ledeni
sibirski vetar. U proleće će opet
poteći vesele reke. I Osip putuje; kao
u nestalnom oblaku.

SLOVENSKA ŠKOLA
za Dimitrija Nikolajevića

Pesnik kazuje život:
ne krije čemer, ni jad,
u staru medovinu uvek
uliva kapljicu žuči.

Kad o sebi govori,
o neshvatljivom sad,
i na potonje stvari
osupnut vazda motri

iznutra. Iz ljuske
od sedefa jezikovog bića
u koju je svet sav istočio
ključ smelo odbacio,
izgubio sve i sve dobio:
odjednom, samo jednom. Zauvek.

 

SITAN VEZ ZA LAGERFELDA

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

Aplauzi Lagerfeldu, ali i Lesažovim veziljama

Zimska kolekcija 2009. modne kuće Šanel. Elegantne haljine, lepe žene. Najfinija pariska moda kreatora Karla Lagerfelda. Publika je oduševljena. Ali, visokoj modi je potrebno mnogo više od Lagerfeldovih ideja.

Fransoa Lesaž je taj koji haljinama daje sjaj, koji ih čini posebnim. I to vezom! Bez Lesaža, modne revije gotovo da ne bi bile moguće. To vrlo dobro zna i sam veliki kreator Karl Lagerfeld.

„Bez njega ništa ne bi moglo. Niko tako lepo ne veze. Naravno, i u Indiji lepo vezu, ali ljudi koji kupuju visoku modu žele pariski vez.”

Ovaj vez se radi u srcu Pariza, u blizini crkve Sakr Ker, daleko od buke modnih pista. Uoči modnih revija, vezilje Fransoa Lesaža neumorno, prekovremeno rade.

Vezilje od 80 godina

Ne veze se ovde samo za Šanel, kod osamdesetogodišnjih vezilja dolaze i Dior, Kristijan Lakroa i sva velika imena visoke mode. Vez je vrlo sitan, svaki ubod je važan. To nadgleda šef lično. Već 60 godina svakodnevno obilazi atelje.

„Redovno gleda naš rad. Svojim prstima, on kreacijama daje ličnu notu”, kaže jedna od vezilja.

Dve do tri nedelje pred modnu reviju Lesaž od kreatora dobija prve skice, na primer crteže Karla Lagerfelda. Sa svojom asistenkinjom traži materijal za vez. Ovoga puta, to je perje. Prilokom izbora Lesaž mora tačno da se pridržava instrukcija. Ne smeta mu što je njegova sloboda ograničena.

„Visoka moda može da se poredi sa luksuznim brodom, koji plovi po okeanu mode. Potrebno joj je mnogo malih brodova koji od nje čine veliki brod. Ti brodovi svaki dan donose šampanjac, cveće, parfem, devojke, muziku… Kada dođe do nevremena i svi ti mali brodovi bivaju potopljeni, ni luksuzni brod više nije ono što je bio.”

Izvor: Deutche welle Rut Rajhštajn / Mirjana Kine-Veljković - Ivan Đerković

POUČCI SLAVNE PJESNIKINJE

Mirjana Živić - Mitić    Kultura

Sedam savjeta Duha zemaljskoga Vesne Parun

Ugledna hrvatska pjesnikinja Vesna Parun objavila je satiričnu knjigu “Taj divni divlji kapitalizam”, a sada je odlučila i savjetovati čitatelje Večernjeg lista.

1. Dok si dijete, sklapaj prijateljstvo sa zemljom. Voli životinje i biljke. Proučavaj oko sebe ljude. Slušaj bajke i vjeruj u anđele. Divi se stvarima rukom čovječjom napravljenim. Ne pitaj što je smrt. Raduj se danu kad ćeš se upisati u školu.

2. U pubertetu ne osjećaj se osiromašenim, prezri sve što smeta tvom osvještenju, i život smatraj dragocjenom svemirskom pustolovinom. Krijepi zdravlje i jačaj svoje tijelo, da se u nj što raskošnije ugradi duša, koja se obnavlja iskustvom i istinom.

3. Prva ljubav kao izlet u neznanu prirodu neka ti je. Neka ti emocije ne zagospodare maštom, jer mašta ti pomaže umu u virtualnom kreiranju svijeta. Ljepota neka ti nije podložna modi. Napajajte se njome, jer je njezin izvor u vama.

4. Kad sazreš, znat ćeš da ne pripadaš ni prošlosti ni budućnosti, nego najaktualnijoj sadašnjici. Ti si jedan od njezinih živih organa. Bez tebe nema ničeg, a ti jedan mogao bi uništiti sve. Počni sumnjati u sve što čovjek čini na zemlji. Prepusti anđele djeci kad glas Boga u sebi začuješ. Duša se uvijek ima čime puniti, a tvoj ničim zarobljen um nalazi joj crpilišta. Suicid nije drugo do podla zamka, u koju se upadne nedužan na krivome mjestu u šumi.

5. Kada se primiče starost, siguran si da postaješ povijest, i ponos neka ti zamijeni čar osjetilnu, koja ionako bješe iluzija. Dovrši pomno što god je moguće dovršiti. Ne započinji ništa osim novih otkrića slobode. Ne žali za izgubljenim, istražuj ono što neprestance gube drugi. Bog ti više nije tajna. Sad su ti tajna tvoji bližnji.

6. U starosti ima svijetlog životodajnog humora. Ali to vam i gerontolozi i svećenici prešućuju. Izuzetak su - svaka im čast - političari. No njihov humor je crn, a tvoj starački smijeh je poezija. Osjećaš se kao kralj u prekrasnoj državi, za koju nije morala biti prolivena ni jedna kaplja krvi.

7. Napokon si shvatio da ti je i krv u tvojim vlastitim žilama oduvijek bila stranac - a nerijetko i ljuti neprijatelj. Stoga si i sretan i sjetan jer osjećaš da već neopozivo pripadaš onima kojima se u zgasnulo srce useljava Duh vječnosti.

Izvor: Vecernji hr