IV NOĆNI TURNIR U MALOM FUDBALU “AVGUST U AVGUSTU”

Ana Čizmar    Vesti

Zbog nevremena i obilnih padavina Finale utakmice IV po redu Noćnog turnira u malom fudbalu odložene su za sredu 12. avgust. Poslednjeg dana turnira utakmice startuju od 20 sati, kada će se za III mesto boriti “Ronin Gol” - Sokobanja i “Doktori” iz Aleksinca. Finale ili nadmetanje za I mesto na turniru je u 21 sat gde će se susresti “Bolji život” iz Niša i “Kafe galerija 86-98″ iz Sokobanje.

Iste večeri Organizacija za turizam, kulturu i sport Sokobanja, kao organizator turnira dodeliće pehare, diplome i zahvalnice, pobednicima i učesnicima IV Noćnog turnira, odnosno Mini pič lige 2008/09. godine. Organizator je obezbedio novčane nagrade i to: 50.000 dinara za I mesto, 20.000 dinara za drugo i 10.000 dinara za treće mesto.

U četvrtak 13. avgusta od 18 sati igra se završnica turnira u malom Fudbalu X “Avgust u avgustu”, za omladince. U 19 sati sastaće se u borbi za III mesto “Resnik” i “Red boys”, a od 20 sati za prvo, MISS i BAMMS. I kadete očekuju diplome, zahvalnice i pehari, koje će uručiti predsednik organizacionog odbora manifestacije “AuA” Aleksandar Milojković.

A.M.

LEGENDA O KOMANDANTU

Aleksandra Radovanović    Knjige

„Sećanja na Kubansku revoluciju” i „Dnevnik iz Bolivije” Ernesta Če Gevare

Ličnost Ernesta Če Gevare oduvek je privlačila idealiste sa svih meridijana, a na komercijalnoj eksploataciji Čeovog lika mnogo se i zaradilo.

Dve knjige koje je izdao Evro Đunti, međutim, posmatraju kubansku revoluciju, čija se pedesetogodišnjica obeležava ove godine, iz ličnog ugla: napisao ih je Če. Reč je o naslovima „Sećanja na Kubansku revoluciju” i „Dnevnik iz Bolivije”. Obe knjige je sa španskog prevela Silvija Monros Stojaković.

Mladi Argentinac Ernesto Če Gevara bio je jedan od veterana sa „Granme”. Ubrzo po desantu, on stiče poštovanje svih saboraca, pa i samog vođe, koji ga imenuje za jednog od pobunjeničkih komandanata, čiji su položaji bili na padinama prelepe i nepristupačne Sijera Maestre. Tako i nastaje legenda o čuvenom komandantu, koji je postao simbol prkosa i otpora mladih širom sveta.

Nekoliko godina posle revolucije, Če je svoja sećanja i zapise objedinio napisavši Sećanja na kubansku revoluciju, memoare o borbi koja je dovela do osvajanja Kube, izuzetno delo dopunjeno autentičnim fotografijama o toku borbe i ljudima koji su je izveli. Iskren i kritičan prema drugima ali i prema sebi, Če priča o događajima onako kako su se zaista i dogodili, otkrivajući lepotu prijateljstva, herojskih podviga i žrtvovanja za drugoga, ali i onu drugu, tamnu stranu svake borbe, revolucije i rata. Otuda su njegova Sećanja delo za neke buduće naraštaje koji će morati da biju istu bitku i čija će sva snaga moći da stane u dobro znanu rečenicu: Hasta la Victoria Siempre!

Kao literarni predložak za film Stivena Sodenberga korišćena je upravo ova knjiga, kao i knjiga Dnevnik iz Bolivije. U gotovo petosatnom filmskom epu Če / Gerila lik Gevare tumači oskarovac Benisio del Toro.

Izvor: Danas V.M.

STELA MANASIJEVIĆ, MARKO KOVAČEVIĆ I BRANIMIR KRŠIĆ LAUREATI “STRAŽILOVA”

Ivan Manojlović    Poezija, Vesti

Stela Manasijević

Prestižna nagrada ”Stražilovo” - za najbolje pesničke knjige objavljene u Brankovom kolu između dve septembarske manifestacije - ove godine ravnopravno je pripala Steli Manasijević (36) za knjigu pesama Pod maskom i Marku Kovačeviću (27) za zbirku Sizif i pjesme. Brankovo kolo će od ove godine dodeljivati i specijalnu nagradu ”Stražilovo” za najbolji pesnički prvenac objavljen na srpskom jeziku. Prva nagrada ”Stražilovo” za najbolji prvenac pripala je Branimiru Kršiću (28) za knjigu Obične pjesme (”Trivunija lajn”, Banjaluka, 2008). Na jučerašnjoj završnoj sednici, ovu odluku jednoglasno je doneo žiri Brankovog kola koji je radio u sastavu Lidija Đogo, Maja Belegišanin i Ivan Lalović (predsednik). Nagrada ”Stražilovo” svečano će laureatima biti uručena na 38. Brankovom kolu, 5. septembra u 11 sati na Stražilovu, pokraj spomenika Branku Radičeviću (rad vajara Jovana Soldatovića).

- Druga po redu knjiga pesama Stele Manasijević, Pod maskom, nastavak je pulsiranja njenog osobenog pesničkog nerva iz prvenca Piskaranja na balkonu, takođe objavljenog u Brankovom kolu. Nagrađena knjiga donosi izuzetno bogat i kultivisan pesnički izraz zasnovan na ironično-sarkastičnom i humorno-satiričnom pogledu na svet. Stela Manasijević je pesnikinja ‘’svevidećih čula”, koja ne ispušta ni najmanji detalj stvarnosti, gest ili promenu slike sveta. Sve postaje predmetom epifanijskog doživljaja za živi nastanak pesme - piše u obrazloženju žirija.

I još se primećuje da poetesa nemilosno ismejava duh palanke i malograđanske svesti: “U pesmama Stele Manasijević plamti čista radost stvaranja, onaj vid sreće koji ispunjava pesničko biće kad je u saglasju sa sopstvenim talentom. Njena poezija poseduje svetao znak inicijacijskog pomaka na viši stepen svesti o sopstvenom putu. Knjiga Pod maskom Stele Manasijević donela je pesme koje, u neprekinutom lancu istinskih pesničkih sudbina, plediraju za živo trajanje u maternjem jeziku”.

S druge strane, knjiga Marka Kovačevića Sizif i pjesme donosi “zrelu poeziju u znaku atmosfere iz pređašnje zbirke Vuk, objavljene takođe u Brankovom kolu”. “Neuobičajena iskustvenost pesničkog talenta ovaploćena je u poeziji Marka Kovačevića, moć da se iskaže onostrano u jednoj jedinoj reči. Marko Kovačević nadahnuto peva o zavičaju, o lokalnom ’svetskom bolu’ koji prati, u zenici oka iznenada uhvaćen, dinarski krajolik duše, doticaj s predačkim iskonom, s primordijalnom supstancom zvuka i svetla. Sizifovskom voljom pesnik stremi ka visinama istine o čoveku, ka slobodi i Bogu. Kovačević je pesnik s kardiogramski preciznim znacima o zdravlju i bolesti savremenog sveta i doba”, zaključuje žiri.

Konačno, pesnički prvenac Branimira Kršića Obične pjesme predstavlja raskošni kaleidoksop lirike, “knjigu retkih stvaralačkih uznesenja i potencijala”. Žiri nagrade još objašnjava: “Podjednako vladajući vezanim i slobodnim stihom, Branimir Kršić na zadivljujući način, poput majstora s više objavljenih knjiga, nepatvoreno koristi pesničko nasleđe i utvrđuje sopstveni jezički vidikovac koji će drugima biti oslonac i pouzdanje. Odavno se u savremenoj srpskoj poeziji nije pojavio prvenac s tako svežim pečatom boemskog dara za apsolutno osećanje erosa i tanatosa, za sudbinski ustanovljenu artikulaciju pesničkog jezika u ambivalentnim slikama sveta… Nema sumnje da je prvenac Branimira Kršića najava dolaska istinskog pesnika sa izvora stražilovske boje i zvuka”.

Izvor: Građanski list EGL

DUŠKA VRHOVAC - izbor iz zbirke poezije “S DUŠOM U TELU”

Nebojša Đorđević    Poezija

Pesnik, novinar, književni prevodilac i radio i TV autor

Duška Vrhovac, rođena 24. marta 1947. godine u Banja Luci. Studirala i diplomirala na Odseku za svetsku književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Književne radove objavljuje od godine 1966. Profesionalni novinar od 1971. Godine 1975. zaposlila se u Televiziji Beograd, gde je, kao autor, urednik, scenarista, i voditelj, ostvarila niz značajnih i zapaženih dokumentarnih, aktuelnih i umetničkih emisija i serija.

Član Udruženja književnika Srbije, International Federation of Journalists i Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Nije član ni jedne političke partije. Majka troje dece.

Jula 2005. godine, kao urednik složenih projekata, prestala da radi u RTS i od tada je pisac i slobodni novinar. Živi u Beogradu.

Književnost:

Objavljivala u književnim listovima i časopisima (Orfej, Vidici, Mladost, Student, Znak, Polja, Putevi, Odjek, Lica, Književna reč, Književne novine, Jefimija, Pro Femina, Stremljenja, Književna Krajina, Politika…).

Dobitnik nekoliko nagrada za poeziju i Zlatne značke za širenje kulture Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

Učestvovala na mnogim književnim, novinarskim, naučnim i drugim skupovima, festivalima i manifestacijama u zemlji i u inostranstvu.

Objavljene knjige poezije:

SAN PO SAN, Izdavač: Nova knjiga, Beograd 1986.
S DUŠOM U TELU, Izdavač: Novo delo, Beograd 1987.
GODINE BEZ LETA, Izdavač: Književne novine i Grafos, Beograd 1988.
GLAS NA PRAGU, Izdavač: Grafos, Beograd 1990.
I WEAR MY SHADOW INSIDE ME, Izdavač: Forest Books, London, 1991.
S OBE STRANE DRINE, Izdavač: Zadužbina Petar Kočić, Banja Luka 1995.
ŽEĐ NA VODI, Izdavač: Srempublik, Beograd 1996.
BLAGOSLOV - stošest pesama o ljubavi, Izdavač: Metalograf, Trstenik 1996.
ŽEĐ NA VODI, drugo dopunjeno izdanje, Izdavač: Srempublik, Beograd 1997.
IZABRANE I NOVE PESME, Izdavač: Prosveta, Beograd 2002.
ZALOG, Izdavač: Ljubostinja, Trstenik 2003.
OPERACIJA NA OTVORENOM SRCU, Izdavač: Alma, Beograd 2006.
ZA SVE JE KRIV PESNIK, Nezavisno elektronsko izdanje, Beograd 2007.
MOJA DESANKA, Izdavač: Udruženje za planiranje porodice i razvoj stanovništva Srbije, Beograd 2008.

Pesme prevođene na engleski, španski, italijanski, ruski, nemački, grčki, francuski, turski, rumunski, jermenski, albanski, makedonski i poljski jezik.

Zastupljena u izborima naših najznačajnijih pesnika u svetu i u mnogim antologijama u nas.

Knjiga S OBE STRANE DRINE bila je nominovana za nagradu Isidora Sekulić i nagradu Branko Ćopić, a knjige S OBE STRANE DRINE i ŽEĐ NA VODI bile su u najužem izboru za Oktobarsku nagradu (sada Nagrada grada Beograda). Knjiga ZALOG bila je u najužem izboru za nagradu Milan Rakić i Jefimija.

Prevedene knjige:

Fridrih Direnmat: SUDIJA I NJEGOV DŽELAT, BIGZ Beograd 1975.
Ignacio Ambrođo: IDEOLOGIJE I KNJIŽEVNOST, Slovo ljubve, Beograd 1979.

Novinarstvo:

Objavila brojne tekstove i intervjue u listovima i časopisima: Politika, NIN, Borba, Duga, Književne novine, Književna reč, Intervju, Reporter, Pravda, Glas javnosti, Danas… i tekstove i scenarija za radio i televizijske emisije.

U Trećem programu Radio Beograda nekoliko godina bila stalni saradnik kulturne hronike, pišući o književnim, pozorišnim i drugim umetničkim pojavama i događajima kod nas i u inostranstvu.

Autor je, urednik, scenarista i voditelj brojnih televizijskih emisija i serija u okviru Aktuelnosti Informativnog programa, u Redakciji dokumentarnog programa RTS, baveći se uglavnom aktuelnim i tzv. tabu temama iz raznih oblasti, od politike do kulture, u civilizacijskom kontekstu. Neke od tih emisija završavale su u bunkeru, gde se i sada nalaze.

Najvažnije serije:

IZABRANO IZ DRUGIH TV CENTARA (1981-83.)
TV FELJTON (1982-84.)
DOKUMENTI NAŠEG VREMENA (1984-87.)
SVET TIŠINE (1987-88.)
DIREKTNI PRENOSI (1987-89.)
IZVESNA PITANJA (1989-1999.)
NACIONALNI I KULTURNI PREPOROD - ŠTA TO DANAS ZNAČI (2002-2004.)
SVET U KOMUNIKACIJI - INTERNET (2004-2005.)
Autor brojnih tekstova i scenarija za dečje RADIO i TV emisije DOBRO JUTRO DECO i LAKU NOĆ DECO.
Serija NACIONALNI I KULTURNI PREPOROD - ŠTA TO DANAS ZNAČI bila je u najužem izboru za nagradu Urednički podvig godine (2004.).

Dobrotvorni rad

Dvadeset godina bavi se humanitarnim radom. Organizovala je i sprovodila u delo brojne akcije pomoći deci, siromašnima, bolnicama i izbeglicama. Nosilac je Povelje humanosti.

RT SAMOLOVIH

1.

Na crnom kamenu
sunce
užeglo vidik
sjajniji od mirne vode
pod sobom
očekuješ glas
vampire
iz sopstvenih vena
a pred tobom se
teški borovi povili.

2.

Podižeš oči
jedina žena
koja te prepoznala
peva noću
uspavljujući mrtve predele
nije te dočekala
vinograd je opao
mravi se poljem sele
pristanište
crvenog vetra nastanjuju.

3.

Ti znaš da ovde
nema predela
da tebe ne okružuje
svuda si
bog prisutan
i ognjište nedogorelo
obmanom
venac
umesto nevesti
tužnoj dadilji namenjen.

4.

Zato sa druge strane
mesečeve mene
odsjaj dotiče
tu se ogleda
slučajna pesma
kao da godinama
sriče zamenu
pred hladnom kućom
čeka prijatelja.

5.

I sve je nestvarno
rasuti biseri
po dubokoj travi
slovo
poznatog rukopisa
i slike
na vratima
i krčag
raspolovljen
iz kojeg prijatelji piju.

6.

Život nije u ovoj strepnji
umesto sveće
ne steži više suvi cvet
u ruci
pusti konje po rtu
oni će te probuditi
jednoga jutra
nećete u svatove
ali ni na smrt
ne treba zaboraviti.

7.

Suviše krotko izdiše bilje
veče sablasno
ulazi u tvoje oči
okreni telo
severu
na uvelu dušu
spušta se zebnja
zapali sopstveni prag
neka te uhode
maker po nemoći zapamte.

8.

Jeste glas
neverno seme
od zimske pesme
dve zalutale gugutke
ne sklapaju se ruke
ali ova pesma je pratilja
tvog tužnog rta
i dok se ona ne sroči
rana će
u grlu cvetati.

9.

Ne stoj više
na poslednjem kamenu
tu svake noći
gasne zvezda
kap žive krvi
zaostala od snega
što pada
i svetli
uvek kada se
začinje plod Samolovih.

10.

Osećaš kako
pristiže strah
i kao ukleti đerdan
oko vrata
steže
teže i hladnije
od zverinjeg daha
to je rđav znak
na Rt Samolovih
pada tiha kletva.

 

 

 

POČINJE “TVRĐAVA TEATAR”

Mirjana Živić - Mitić    Pozorište, Vesti

Na prvom pozorišnom festivalu koji se održava u Smederevskoj tvrđavi, suprotno najavljenom, nema premijernih predstava

Atraktivan performans australijske trupe „Strejndž frut” Fotodokumentacija „Tvrđava teatra”

Novi ambijentalni festival „Tvrđava teatar”, zamišljen po uzoru na slične manifestacije u SFRJ, biće otvoren večeras u 20.30 časova u Smederevskoj tvrđavi. Nakon pozdravnih reči ministra kulture Nebojše Bradića, predsednice Saveta festivala Vide Ognjenović i gradonačelnika Smedereva Predraga Umičevića, prvi „Tvrđava teatar” grandiozno će, u svom stilu, otvoriti nemačka trupa „Titanik” sa predstavom „Odisej”.

Debitantski festival će, ipak, biti realizovan skromnije nego što je to u početku najavljivano. Ambicije „Tvrđava teatra” su, naime, da se, poput sličnih manifestacija, kao što su Dubrovačke letnje igre i Grad teatar u Budvi, predstavi i svojom produkcijom. Na ovogodišnjem repertoaru, međutim, nema nijedne premijere.

- S obzirom na to da je ovo prvi put da organizujemo festival u Smederevskoj tvrđavi, hteli smo najpre da vidimo kako tvrđava „diše”. Planirali smo da na scenu postavimo „Ričarda III” u produkciji festivala, ali smo taj izazov, ipak, ostavili za sledeću godinu, kada budemo bili malo iskusniji - objašnjava za „Politiku” Branislava Liješević, umetnički direktor festivala.

Budžet ovogodišnjeg festivala pomogli su Unesko sa oko pet miliona, grad Smederevo sa četiri miliona i Ministarstvo kulture sa dva miliona dinara. Prvi „Tvrđava teatar”, razumljivo, prate i pitanja o neophodnosti osnivanja i organizovanja još jednog pozorišnog festivala u doba svetske ekonomske krize, koja nije zaobišla ni našu zemlju. Na te skepse kategorično odgovara Vida Ognjenović, predsednica Saveta Festivala:

- Da li se sećate neke godine koja nije bila krizna za kulturu? Ja ne!

Grad, u kojem od Drugog svetskog rata ne postoji profesionalno pozorište, za deset dana trajanja festivala ugostiće četiri srpska i tri inostrana pozorišna ansambla. Pored već pomenutih Nemaca, u goste dolazi i australijska trupa „Strejndž frut” koja će na Glavnom trgu izvesti „Apsolutni biser”, performans u kojem se glumci kreću na dugačkim motkama. Na glavnom programu su još i predstave „Godo na usijanom limenom krovu” Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, „Dundo Maroje” Kruševačkog pozorišta, „Bura” Narodnog pozorišta iz Niša i „Iluminacije” trupe „Mimart” iz Beograda.

Publici će se takođe predstaviti i smederevska trupa „Patos” sa predstavama „Grad” i „Mali princ”. U okviru pratećeg programa biće, između ostalog, organizovane i dve glumačke radionice. Jednu će voditi naša poznata umetnica Gorica Popović, a drugu rumunska trupa TSRT, koja će zainteresovane podučavati veštinama cirkusa i uličnog teatra.

Festival je takmičarskog karaktera. O nagradama (za najbolju predstavu, režiju, glumca i glumicu) odlučivaće žiri čiji su članovi Đurđija Cvetić, Goran Golovko i Nemanja Ranković. Nagrada se sastoji od bronzane plakete čiji je autor Vlastimir Filipović.

Izvor: Politika S. Korać

Besplatan program

Svi programi na ovogodišnjem „Tvrđava teatru” su besplatni. Takođe je organizovan i besplatan prevoz od Beograda do Smedereva. Autobus polazi svakog dana u 19 časova ispred crkve Svetog Marka, a povratak je organizovan po završetku predstave. Program će se održati na istom mestu i u slučaju lošeg vremena.