OVE GODINE “IN” JE 1959

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Američki novinar Fred Kaplan tu godinu smatra prelomnom u istoriji, i to dokazuje svojom najnovijom knjigom


Fidel Kastro po dolasku u Vašington, 15. aprila 1959.

Da li zbog fino zaokruženog broja od navršenih 50 godina, ili zbog stvarne istorijske podudarnosti događaja, američki novinar Fred Kaplan napisao je knjigu „1959: godina koja je sve promenila”, o kojoj se ovih dana piše u američkim novinama.

Književni kritičar lista „Los Anđeles tajms” Zakari Lazar primetio je da se ove godine, pored Kaplanove, pojavila i knjiga Roba Kirkpatrika „1969: godina koja je sve promenila”. Kritičar se s razlogom zapitao: Da li je moguće da su obe navedene godine sve promenile? (Ako bismo navodili sve godine koje su u Srbiji „sve promenile”, bilo bi regularno napraviti istoimenu ediciju sa nizom knjiga sa brojem u naslovu! Kod nas su sve godine, iz decenije u deceniju, mahom bile „godine raspleta”). U svakom slučaju, u svetu i kod nas, novi osvrt na bližu istoriju važan je čak i kada je sasvim ličan. Zakari Lazar je uočio da ovakva vrsta knjiga, kakva je Kaplanova, može da fascinira prevashodno osobenim stilom i predstavljanjem događaja na novi način.

Fred Kaplan je, inače, kolumnista „Slejta” i dobitnik Pulicerove nagrade, ekspert za pitanja politike i kulture, a autor je i zapažene knjige čiji se naslov podudara sa naslovom pesme „The Monkees” „Daydream Believers”. To je knjiga koja kritikuje Bušovu administraciju, a u kojoj je Kaplan zaključio da je zabluda da se svet promenio posle 11. septembra, jer su način funkcionisanja međunarodne politike i priroda moći ostali isti. Kaplan, inače, smatra da su se prave promene desile više od deceniju ranije, kolapsom Sovjetskog Saveza i krajem hladnog rata.

Ono što je, međutim, svakako intrigantno, čak i odvažno u Kaplanovoj najnovijoj knjizi - „1959: godina koja je sve promenila”- jeste stav da su glavni stožer 20. veka ne čuvene šezdesete, već „neopevane” pedesete:

„Zaboravite Vudstok, zaboravite LSD, zaboravite mirovne marševe, čuvenu rečenicu `Ja imam san`, ubistva Kenedijevih, Malkolma Iksa i Martina Lutera Kinga”, kaže Kaplan i dalje piše: „Ključni su oni istorijski trenuci čije nasleđe opstaje”, pa zaključuje da su četrdesete bile ušuškane u udobnu nostalgiju, da su šezdesete izazivale zbunjujuću jezu, a da se nasleđe 1959. zaista oseća u našem vremenu.

Ove smele stavove lako je oboriti tvrdnjom da se Amerika posle Buša nerado seća najužasnijih političkih ubistava u svojoj istoriji i katastrofalne spoljne politike, ali ovaj subjektivni i čak površni pregled jedne godine s kraja pedesetih može se, ipak, shvatiti i kao još jedno zanimljivo podsećanje.

Kritičar Zakari Lazar primetio je da je Kaplan, zapravo, želeo da osvetli neke ličnosti iz umetnosti kao što su Majls Dejvis i Ornet Koleman, Džek Keruak, Alen Ginsberg i Vilijam Barous, Norman Majler, Robert Raušenberg, Džesper Džouns, Džon Kasavetes, umetnike koji su oličavali pravu renesansu.

Kaplan piše o Džonu Hauardu Grifinu, čoveku koji je svojevremeno pomagao Jevrejima u begu od nacista, izgubio vid u eksploziji bombe a povratio ga u francuskom manastiru izučavajući gregorijansko pojanje, zatim je veštački potamneo kožu kako bi se vratio na američki jug i raportirao kako ga tretiraju kao „obojenog”. Knjiga prikazuje i 31-jednogodišnjeg Fidela Kastra kako jede sladoled u kornetu u zoološkom vrtu u Bronksu, i još uvek nije neprijatelj ili despot, već neka vrsta folk-heroja u Americi.

Tu je i Ornet Koleman sa svojim belim saksofonom, koji svira tako uvrnutu muziku da ga je publika prebila i polomila mu trubu posle nastupa. Zatim vidimo i Ričarda Niksona koji Nikiti Hruščovu pokazuje izložbu američkih kuhinjskih inovacija. Hruščov nije bio oduševljen, kako piše Kaplan, te je rekao da Amerikanci imaju mnogo stvari koje i nisu neophodne u životu.

„Samo u nekoliko redova Kaplan nam pokazuje hladni rat u svoj strejndžlavskoj apsurdnosti, Nikson je kao nervozni državni agent koji pokušava da zaključi veliku prodaju, a Hruščov je ratoboran, žestok i grub”, kaže Zakari Lazar, dodajući da se knjiga spotiče na krupnijim temama kao što su pokret građanskih prava, kubanska revolucija, cenzura, razvoj feminizma.

Ove godine „in” je 1959, a koja će biti sledeće godine zavisiće i od „dnevne” potrebe da se svetlost usmeri na određene događaje iz bliže ili dalje istorije.

Izvor: Politika Marina Vulićević

O cenzuri „Ljubavnika ledi Četerli”

„Njujork tajms” je nedavno objavio tekst Freda Kaplana povodom 50 godina od pobede slobode govora nad zakonom koji je zabranjivao opscenost u literaturi, zbog čega je pošta zaplenila poslate, a necenzurisane, primerke knjige „Ljubavnik ledi Četerli” D. H. Lorensa. U toku sudskog spora oko zaplenjenih knjiga koji je počeo 1959. tužbom izdavača Barnija Roseta, postavljano je ključno pitanje: šta ako se u knjizi koja sadrži opscenosti nalaze i argumenti društvene kritike, od važnosti za socijalno iskupljenje?

„Mnogo decenija sud je dozvoljavao pošti da procenjuje koje će knjige ljudi moći da čitaju, i vremenom je takvo stanje promenjeno. Ono što se tokom tih godina izmenilo nisu zakoni, već društvo. I sud je odgovorio na tu društvenu promenu”, zaključio je Kaplan.

IZ PERA MLADOG AMADEUSA

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

U Salcburgu predstavljena dva otkrivena Mocartova dela

Dva novootkrivena rada Volfganga Amadeusa Mocarta predstavljena su juče, dva veka posle smrti slavnog kompozitora, u austrijskom gradu Salcburgu. Dve klavirske kompozicije, za koje je nedavno ustanovljeno da su Mocartova dela, u Salcburgu je odsvirao austrijski pijanista Florijan Birsak.

Iz pera mladog Amadeusa

Predstavnici Međunarodne Mocartove fondacije, koja je prošle nedelje objavila pronalaženje kompozicija, rekli su da je komade komponovao mladi Mocart i da se nalaze u rukopisima koje ta fondacija ima više od 100 godina. „Ovo su dva bitna komada klavirske muzike, koje je Mocart komponovao pre svog 10. rođendana”, rekao je šef odeljenja za istraživanje Fondacije Ulrih Lajzinger. Kompozicije su nađene tokom pregledanja Mocartovog materijala, među kojima su pisma i razni dokumenti, ali i više od 100 muzičkih rukopisa, od kojih su neki napisani Mocartovom rukom, dok su druge prepisali njegovi savremenici. Posthumno otkrivena Mozcartova dela su retka. Prošlog septembra Lajzinger je objavio da je u jednoj francuskoj biblioteci pronađen Mocartov komad. On je tada rekao da je u poslednjih 50 godina pronađeno 10-ak Mocartovih dela. Mocart je živeo od 1756. do 1791. Počeo je da svira klavir u trećoj godini, a do pete godine već je komponovao menuete. Do 5. decembra 1791. godine kada je umro od reumatske groznice, napisao je 626 dela.

Izvor: Danas Beta-AP

JEDNA PESMA, JEDNA ŽELJA, UŽIVO U SOKOBANJI

Ana Čizmar    Muzika, Vesti

U ponedeljak 3. avgusta uživo iz Sokobanje emituje se dvočasovna emisija RTS-a, Jedna pesma, jedna želja.

Urednica emisije Erna Perić, obećava gledaocima poznati kvalitet programa i odličnu zabavu za prisutne u Sokobanji. Prema preliminarnim dogovorima, u dvočasovnoj emisiji sa publikom na centralnom trgu u Sokobanji ispred Miloševog konaka i gledaocima širom sveta družiće se i muzičke želje ispunjavati, Cakana, Vesna Zmijanac, Šeki Turković, Mina Kostić i mnogi drugi.

Pevače će pratiti orkestar Miše Mijatovića, inače jednog od pobednika Međunaronog festivala Prva harmonika Sokobanja. Emisija počinje u 21 i traje do 23 sata.Voditelji su Svetlana Aleksić i Đorđe Maričić.

A.M.