BOGATO KULTURNO LETO

Mirjana Živić - Mitić    Kultura, Vesti

Mnogobrojne muzičke, filmske i pozorišne manifestacije u gradovima Srbije okupiće veliki broj umetnika iz zemlje i inostranstva

Više od dvadeset kulturnih manifestacija biće održano u avgustu širom Srbije, a prema rečima Nebojše Bradića, ministra kulture, za taj bogat kulturni program u toku leta najzaslužniji su umetnici koji istrajavaju, uprkos ekonomskoj krizi. Mnogobrojne muzičke, filmske i pozorišne manifestacije koje će u toku leta u gradovima Srbije okupiti veliki broj umetnika iz zemlje i inostranstva, Bradić smatra značajnom osnovom za planiranje kulturne politike za 2010. godinu, uz napomenu da bi umetnici sve više trebalo da se okreću sponzorima i donacijama, upozoravajući da oslanjanje isključivo na sredstva iz budžeta može dovesti u pitanje organizaciju sličnih kulturnih programa. Jer, i ubuduće će biti manje državnog novca.

U nedavnom susretu sa novinarima u Ministarstvu kulture, Branislava Liješević, umetnička direktorka Prvog pozorišnog festivala „Tvrđava centar” u Smederevu, rekla je da će ovaj novi festival biti održan od 11. do 20. avgusta na Smederevskoj tvrđavi.

Jedinstven po ambijentu na otvorenom i namenjen letnjoj kulturnoj ponudi, „Tvrđava teatar” će ugostiti nemačku pozorišnu trupu „Titanik”, australijsku trupu „Strejndž frut”, niško Narodno pozorište, Kruševačko pozorište i Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada. Prema njenim rečima, festival će biti otvoren predstavom „Odisej” teatra Titanik iz Nemačke koja je rađena na osnovu Homerovog speva „Odiseja”. Direktor „Nišvil festivala” Ivan Blagojević pohvalio je sadašnji saziv Ministarstva kulture, koji je prvi posvetio pažnju već tradicionalnom džez festivalu, pa je tako „Nišvil” posle 25 godina konačno dobio priznanje za svoj rad. Ovogodišnji 26. festival koji će se održati u Nišu od 13. do 16. avgusta, predstaviće više od 300 učesnika iz oko 40 zemalja, a publika će uživati u kombinaciji etno i klasičnog džeza.

Niš će od 22. avgusta 44. put biti i stecište filmskih stvaralaca u okviru Festivala glumačkih ostvarenja „Filmski susreti”, dok će u Aleksandrovcu Župskom od 16. do 26. avgusta u ambijentu Muzeja vinarstva i vinogradarstva biti održan Drugi međunarodni festival klasične muzike „KosArt”. Ovogodišnji festival činiće devet koncerata - šest koncerata gostujućih umetnika i tri koncerta mladih. Tokom leta očekuje nas i Četvrti međunarodni studentski filmski kamp „Interakcija” koji će se, ove godine, održati u Požegi, zatim Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, Međunarodni festival animiranog filma za decu u Vranju i Međunarodni festival kamernih horova u Kragujevcu. Ljubiteljima tradicionalne srpske kulture namenjene su manifestacije Etno festival istočne Srbije (Kladovo), 40. sabor narodnog stvaralaštva „Prođoh Levač, prođoh Šumadiju” (Rekovac), Festival izvorne srpske muzike i Javorski sabor dvojničara i starih instrumenata Srbije (Ivanjica) i drugi.

Izvor: Politika S. B. S.

ZNANJE I GENIJALNOST

Mirjana Stanojevi?    Knjige, Kultura, Vesti

Leksikoni i enciklopedije spadaju u neizostavnu literaturu svakoga ko želi da svakodnevno bogati svoje znanje. Imajući to na umu, beogradski „Plato” objavio je „Leksikon savremene kulture. Teme i teorije, oblici i institucije od 1945. do danas” koji je priredio Ralf Šnel (originalno izdanje izdavačke kuće Metzler iz Štutgarta, 2000). Na srpski sa nemačkog preveo ga je tim: Spomenka Krajčević, Dušica Milojković, Nataša Vukov, Aleksandra Kostić i Aleksandra Bajazetov. Ovo izdanje, čiji je urednik Ilija Marić, kapitalno je delo koje je, delimično, adaptirano za naše područje i u njemu se, na gotovo 800 stranica, u više od 600 odrednica, može pronaći gotovo sve što široki pojam u novom shvatanju kulture podrazumeva.

U „Leksikonu savremene kulture” nalaze se, kako objašnjava priređivač, ne samo tradicionalni oblici umetnosti (pozorište, likovno stvaralaštvo, muzika, arhitektura, fotografija i film) već i noviji estetski oblici nastali u sferi medija i digitalne realnosti, aspekti novih teorija, institucije kulture i kulture svakodnevice. Ovo je knjiga koja će vam objasniti šta je hipertekst ali i šta je semplovanje, šta su pop art, kultura svakodnevice (o čemu, inače, možete čitati na ovim stranicama iz pera etnologa i antropologa Bojana Jovanovića) šta je sukob u krilu pozitivizma, na primer, ali i šta je vestern… Ono što ne znamo, Leksikon će nam objasniti, ono što nedovoljno znamo - pojasniti.

I tu smo već kod „Strategije genija. Frojd, Leonardo, Tesla” Roberta Diltsa, u prevodu Dušana Janića, Slobodanke Glišić i Slavice Miletić sa engleskog (urednica Bora Babić) i u izdanju „Akademske knjige” iz Novog Sada. Delo je treći tom iz Diltsove serije „Strategija genija” koja se bave različitim aspektima genijalnosti i mudrosti i njihovoj sintezi, utkanoj u napredak celog čovečanstva. Najveći deo knjige ovog poznatog neurolingvističkog programera posvećen je Frojdu, upravo zbog kompatibilnosti i sadejstva psihoanalize i neurolingvističkog programiranja. Delovi posvećeni Leonardu i Tesli nešto su kraći, ali ništa manje zanimljivi: Frojd je Leonardov genije tumačio preusmeravanjem njegovih seksualnih želja ka umetničkom i naučnom istraživanju. Teslino dolaženje do otkrića i izuma Dilts u ovoj knjizi objašnjava mentalnim strategijama koje je proučio, zahvaljujući svom znanju kognitivnih procesa. U osnovi, kako zaključuje Dilts, „misija” genija je da proširi naše mape sveta. Ova knjiga to dokazuje, na koliko stručan, toliko pristupačan način. Očekujemo i naredne knjige iz Diltsove serije…

I, još jedna knjiga o još jednom geniju: piscu Borisu Pasternaku (1890 - 1960). Objavio ju je „Zepter Book World” u prevodu Mirjane Grbić i Ljudmile Joksimović, a autor je Dmitrij Bikov, poznati ruski prozni pisac, pesnik, književni kritičar i publicista.

Za ovo delo, objavljeno pre dve godine, Bikov je dobio dve nagrade: Nacionalni bestseler i Velika knjiga.

Delo ima više od 950 stranica i nije „jednostavna” biografija Borisa Pasternaka. Pored te vrste podataka, Bikov čitaocu nudi precizno i detaljno prikazivanje Pasternakovog književnog dela (do detalja kakvi su, recimo, piščeva zamena jedne reči iz rukopisa, drugom - u ponovnom redigovanju). Iza svega toga prepoznaje se velika mapa istorijskog, kulturnog, društvenog i političkog trenutka tog vremena koje je obojio Staljin, jedan od najvećih diktatora u svetskoj istoriji.

Ova se knjiga čita kao što se posmatra reka: pred očima čitaoca teče jedan život ali i životi svih koji su u tom kolopletu; stvaralačke muke jednog velikana reči i usponi do genijalnih visina. Posebna zanimljivost je Bikovljeva interpretacija Pasternakovog „ezopovskog” pisma Fadejevu povodom Staljinove smrti. Prvi put objavljeno 1997. godine u „Kontinentu”, ono se i danas različito tumači, kao žal za Staljinom ili obrnuto. Bikov ga, između ostalog, shvata kao piščevo rezimiranje epohe za `samog sebe`. Jedna od knjiga koje obavezno treba pročitati.

A. Cvijić Izvor Politika

PUBLIKA NAJBOLJE PRIHVATILA SRPSKI DOKUMENTARAC

Ivan Manojlović    Film, Vesti

Foto: Nina Đurđević/Cropix

Boris Mitić je napravio kolekciju bizarnih kadrova i sarkastičnih aforizama pothranjujući sliku o ‘ludoj’ balkanskoj Srbiji

MOTOVUN - “U istom smo sranju, al’ mi smo stigli prvi”. “Učimo na pogreškama, a usavršavamo se na katastrofama”. “Mi nismo okrvarili ruke. Krvi je bilo samo do koljena”. “Crna mačka nam je prešla preko puta. Sutra je nastradala”…

Možda i najbolji prijem u Motovunu dobio je srpski dokumentarac “Doviđenja, kako ste?” u kojem je Boris Mitić uvezao i slikom popratio nekoliko stotina aforizama. Film je isprva snimljen s izjavama autora, no kako Mitić kaže, to je izgledalo “previše BBC-jevski” pa je sve bacio i ispočetka snimio film koji pothranjuje sliku o “ludoj” balkanskoj Srbiji.

Puno se toga moglo vidjeti i čuti i u “Pismima predsjedniku”. Kanadski dokumentarist Petr Lom krenuo je tragom pisama koje Iranci pišu predsjedniku Ahmadinedžadu. Predsjednikov ured za čitanje pisama do sada je zaprimio devet milijuna pisama. Lomov film razotkriva pseudodemokraciju i kult-ličnosti Ahmadinedžadova sistema.

Gotovo u ponoć na Trgu prikazan je i “Neka uđe onaj pravi”, prvi horor koji se našao u programu MMF-a. U skandinavskim zemljama film je postigao veliki uspjeh, a moglo bi se ga opisati kao suptilnu verziju “Sumraka”.

‘Akvariju’ Propeler Motovuna

Glavnu nagradu, Propeler Motovuna, kao i nagradu FIPRESCI, udruženja filmskih kritičara, dobio je britanski film “Akvarij” Andree Arnold. Nagradu Amnesty Internationala dobio je film “Promatrači ptica” M. Bechisa, a nagradu Od A do A, za najbolji film u regiji dobio je film “Buick Riviera” G. Rušinovića.

Izvor: Jutarnji hr D. Jurak

UMJETNIČKI UŽITAK KOJI TRAŽI DA SPUTATE SVOJ “VIKTORIJANSKI” SRAM

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

IZLOŽBA EROTIKA

Dovoljno je navesti četvoricu - imena poput Pabla Picassa, Egona Schielea, našeg Miroslava Šuteja i Andyja Warhola - da ljubiteljima likovne umjetnosti naraste adrenalin.

(Foto: v.l.)

Dovoljno je navesti četvoricu - imena poput Pabla Picassa, Egona Schielea, našeg Miroslava Šuteja i Andyja Warhola - da ljubiteljima likovne umjetnosti naraste adrenalin. Dodamo li tome da je erotsko zajednička tema koja ih od jučer okuplja u Muzeju Lapidarium u Novigradu u Istari, izložba se može nadati mnogo većem i raznolikijem broju posjetitelja nego što su to u strogom smislu ljubitelji umjetnosti.

Otkad je svijeta, erotika izaziva znatiželju, otkad je svijeta, erotika ima mjesto u svim umjetničkim izrazima. Jedan mali dio, tek grafike i fotografije nekih najznačajnijih aktera moderne i suvremene likovne umjetnosti koji su se imali hrabrosti baviti tom temom, pokazuje likovni kritičar i autor Brane Kovič na novigradskoj izložbi “Eros kalos”.

Riječ je o različitom autorskom pristupu ikonografiji erotizma u posljednjih sto godina u rasponu od secesije do sadašnjosti u najširem smislu riječi.

Ima eksplicitnih, implicitnih i simboličkih vizura, a izbor grafika, osim gore spomenutih, uključuje mnoga znana i nezaobilazna imena od Andréa Massona, Leonora Finija, Shu Takahashija i Toma Wesselmanna te najmlađih Sevde Chkoutove i Frédérica Légilsea koji će na izložbi biti predstavljen originalnim crtežima. Na izložbi su zastupljene i fotografije vrhunskih majstora - tu su avangardni eksperimentator Man Ray, kontroverzni japanski majstor Nobuyoshi Araki, veliki Helmut Newton, Ralph Gibson, Jeanloup Sieff te kultna američka autorica Nan Goldin i Sam Taylor Wood, jedna od protagonistica suvremene britanske umjetničke scene.

“Eros kalos” ostaje otvoren do 26. kolovoza, dovoljno dugo da sramežljivi sputaju svoj “viktorijanski” sram i prepuste se umjetničkom užitku te učine nešto na vlastitoj erotskoj emancipaciji. Rečeno bez ironije, jer iako se estetikom erosa umjetnici bave od davnina, prva izložba u svijetu s motivima erotike priređena je ne tako davno - 1968. godine u švedskom gradu Lundu.

Izvor: Večernji hr Branka Primorac