Šaljite predloge

Miroslav Mladenović    Obaveštenja

Studio za multimedijalnu umetnost iz Odžaka prima predloge za realizaciju izložbi u galeriji MAS tokom iduće godine. Ovaj otvoreni poziv odnosi se na sve umetnike, kao i na autorske projekte. “Očekujemo predloge koji su već realizovani ili mogu biti realizovani u raznim medijima i koje je moguće izlagati na jedan od sledećih načina: fotografije, digitalni printovi, slike, crteži, skice, planovi, video prezentacije, performansi, zvučni radovi, itd. U okviru predloga neophodno je poslati sledeće: biografiju, opis umetničkog projekta, deset fotografija radova koji se izlažu i spisak vizuelnog materijala za izlaganje (naziv, datum, dimenzije, medij)”, poručuju iz Studija za multimedijalnu umetnost. I još kažu: “Slati obavezno i-mejlom na adresu nb.liveart@googlemail.com. Možete poslati CD ili DVD format ako su u pitanju zvučni ili video radovi, na adresu: Nenad Bogdanović, Studio za multimedijalnu umetnost, S. Markovića 41, 25250 Odžaci. Nemojte slati originalne umetničke radove ili mastere. Krajnji rok za slanje predloga je 30. septembar 2009. godine.”

Građanski List

PEN centar se brine

Miroslav Mladenović    Vesti

Srpski PEN centar saopštio je da je sa zabrinutošću primio vest o minimalnim sredstvima koja su za književne časopise predviđena u budžetu za 2009. godinu, ocenjujući da će zbog toga najbolji časopisi u Srbiji biti privremeno ili trajno ugašeni. “Razumemo da su drastično umanjena sredstva za časopise posledica velike ekonomske krize. Podsećamo, međutim, da su književni časopisi kod nas opstajali i u najtežim vremenima kao pouzdano svedočanstvo o novim književnim vrednostima i o živoj književnoj sceni. Opstanak književnih časopisa nasušna je potreba naše kulturne i društvene javnosti, ali je i nezamenljiv izraz svake odgovorne kulturne politike”, nevedeno je u saopštenju, a prenosi Tanjug. Srpski PEN centar očekuje da će Ministarstvo kulture hitno intervenisati i pronaći dodatna sredstva za budžetsko finansiranje kulturne periodike “kako opstanak književnih časopisa u Srbiji ne bi bio doveden u pitanje”.

Građanski list

Vek srpske umetnosti u Beogradu

Miroslav Mladenović    Kultura, Slikarstvo

Remek-dela iz zbirki Narodnog muzeja u Beogradu, nastala u periodu od 1850. do 1950. godine, biće izložena u Galeriji SANU

 Nadežda Petrović: „Kosovski božuri”Izložba remek-dela poznatih slikara, koja se čuvaju u zbirkama Narodnog muzeja u Beogradu, biće predstavljena pod nazivom „Vek srpske umetnosti – slikarstvo u Srbiji 1850–1950” od 7. septembra do 18. oktobra u Galeriji SANU u Beogradu. Biće to jedinstvena prilika da žitelji prestonice vide vredna umetnička dela, ukupno 130 – sto slika i trideset crteža i grafika iz stalne postavke – posle šest godina pauze, koliko ne funkcioniše prostor Narodnog muzeja, zbog najavljene rekonstrukcije.

Ta jedinstvena prilika omogućiće i da, između ostalog, učenici koji su slike slavnih domaćih slikara viđali samo u udžbenicima mogu sada da ih vide i uživo.

„Vek srpske umetnosti” biće praznik za oči široke publike koja će moći da pogleda, između ostalih, dela Katarine Ivanović, Konstantina Danila, Đure Jakšića, Đorđa Krstića, Steve Todorovića, Uroša Predića, Paje Jovanovića. Iz mlađe generacije predstaviće se: Nadežda Petrović, Ivan Radović, Jovan Bijelić, Petar Dobrović, Sava Šumanović, Mihailo S. Petrov, a potom i oni koji su pionirski obeležili godine ranog posleratnog modernizma, među kojima su bili Milan Konjović, Petar Lubarda, Ljubica Sokić, Milo Milunović…

Mnoga dela iz ove kolekcije su, baš povodom gostovanja u Rumuniji, prošla poseban konzervatorski postupak i zasijala novim sjajem poput slika Nadežde Petrović „Dereglije na Savi”, Marka Murata „Dah dubrovačkog proleća” i portreta Konstantina Danila …

Nikola Kusovac, penzionisani dugogodišnji viši kustos Narodnog muzeja u Beogradu, i bez premca u proceni vrednosti umetničkih dela, o izložbi koja nas očekuje za „Politiku” kaže:

– Moje kolege kustosi Ljubica Miljković, Petar Petrović i Gordana Stanišić su kao autori ove postavke napravili dobar posao i odličan izbor, dali su esenciju srpske duhovnosti kroz slikarstvo, skulpturu, crtež, sa kojom možemo da odemo u svet, a da se ne zacrvenimo. Rumun Nikoale Grigoresku ili Mađar Mihalj Munkači nisu odmakli od našeg Đorđa Krstića. Dela Leona Koena bi mogla da budu izložena u svakoj svetskoj galeriji. Utoliko mi je više žao što je danas Narodni muzej zatvoren, a ova izložba je prilika da se zakuka zbog toga.

– Smatram da je rekonstrukcija muzeja mogla da se radi u etapama, deo po deo, a Narodni muzej nije smeo da se zatvori. U toj ustanovi proveo sam četiri decenije, imam veliko iskustvo, ali me niko ništa nije pitao kad se govorilo o rekonstrukciji.

Kusovac kaže da slike iz ovog perioda, od 1850. do 1950. ne samo što poznaje već je četrdeset godina živeo sa njima, a na pitanje šta bi izdvojio, odmah dodaje da su to svakako ostvarenja Katarine Ivanović i Konstantina Danila, potom sledi „trolist” Đorđe Krstić, Paja Jovanović i Uroš Predić, zatim Nadežda Petrović, Bogdan Popović, Sava Šumanović itd.

– Imamo šta da ponudimo svetu, a ova dela govore o tome da su uslovi u kojima su umetnici radili bili rđavi, ali da je stvaralački nivo bio visok i izuzetan – kaže za kraj Kusovac.

Sava Šumanović: „Pastirica”Inače, stogodišnja epoha (1850–1950) naše umetnosti počinje delima iz Zbirke srpskog slikarstva 18. i 19. veka, radovima umetnika koji su pod uticajem bečke, a potom i minhenske akademije sledili bidermajer, a potom romantizam, klasicizam i realizam krajem 19. i početkom 20. veka.

Kroz najveći broj dela koja će biti prezentovana ovom prilikom, a koja se čuvaju u Zbirci jugoslovenskog slikarstva 20. veka, biće predstavljeni svi oni umetnici koji su svojim angažovanjem u aktuelnim evropskim umetničkim tokovima, zasnovanim na iskustvima različitih pravaca – od impresionizma, ekspresionizma i kubizma, preko secesije i simbolizma, međuratne avangarde i socijalne umetnosti, sve do posleratnog intimizma i radikalnih modernističkih stremljenja ranih pedesetih – na autentičan način doprineli formiranju aktuelnog, univerzalnog umetničkog jezika.

Slikarski segment postavke je proširen crtežima i grafikama iz Kabineta grafike Narodnog muzeja u Beogradu, koji će u formi skica ili samostalnog dela pratiti najznačajnije umetničke pojave i stilove u rasponu od jednog veka

Narodni muzej u Beogradu i dalje insistira na dinamičkoj izlagačkoj aktivnosti: u proteklom periodu priredio je 25 izložbi u Beogradu i Srbiji i dve u inostranstvu. Značajnu ulogu na predstavljanju našeg slikarstva u Rumuniji odigrala je diplomatija u najboljem smislu te reči, zahvaljujući tadašnjem ambasadoru Srbije u Rumuniji Dušanu Crnogorčeviću.

———————————–

Manji broj dela

Sa autorima izložbe, kustosima Ljubicom Miljković, Petrom Petrovićem i Gordanom Stanišić, nismo mogli detaljno da razgovaramo; naime, Tatjana Cvjetićanin, direktorka Narodnog muzeja, ljubazno je zamolila i kustose i potpisnika ovih redova da sva pitanja i razgovori sačekaju konferenciju za novinare.

Tako nismo, za sada, uspeli da saznamo šta je drugačije u ovoj postavci od one koja je, pod istim nazivom, gostovala veoma uspešno prošlog proleća u Nacionalnom umetničkom muzeju Rumunije, u Bukureštu, i koja je sadržala 150 dela 50 autora. Mi ćemo, u ovom slučaju, videti 130 dela 50 autora, jer je zbog manjeg prostora Galerije SANU, dvadeset slika izostavljeno. Ali, još ne znamo o kojim delima i umetnicima je reč.

Biljana Lijeskić - Politika

Bradić i ministar kulture Egipta razgovaraju o saradnji

Miroslav Mladenović    Kultura, Vesti

Ministar kulture Nebojša Bradić i njegov egipatski kolega Faruk Hosni, jedan od kandidata za generalnog direktora UNESKO-a, razgovarali su danas u Egiptu o programu saradnje dve zemlje u oblasti kulture i umetnosti, za period od 2009. do 2011.

Prioriteti saradnje dve zemlje u narednom periodu biće, pored održavanja manifestacije “Dani srpske kulture u Egiptu” i održavanja velike izložbe “Riznica faraona” Egipatskog muzeja iz Kaira naredne godine u Beogradu, jačanje institucionalne saradnje u kulturi, posebno pozorišta i muzeja, saopšteno je iz Ministarstva kulture Srbije.

Egipat će 2010. godine ugostiti srpske umetnike, a akcenat manifestacije “Dani srpske kulture u Egiptu” biće na izvođačkim, vizuelnim umetnostima, kinematografiji i književnosti.

Bradić je, takođe, razgovarao s predsednikom Udruženja književnika u Egiptu Mohamedom Salmavijem o mogućnostima prevođenja dela srpskih savremenih pisaca na arapski i savremenih egipatskih pisaca na srpski jezik.
Bilo je reči i o mogućnosti održavanja seminara o savremenoj srpskoj književnosti za potencijalne izdavače u Egiptu.

Bradić se sastao i s koordinatorom projekta izgradnje Velikog egipatskog muzeja Muhmedom Ghoneimom. Taj muzej će imati više od 100.000 predmeta i moći će da primi 15.000 posetilaca dnevno, a trebalo bi da bude završen do 2012. godine.

Autor: Beta - Blic

Stripovan Princ

Miroslav Mladenović    Strip

Mali princEdicija “Veseli četvrtak” objavila je prvu zvaničnu strip adaptaciju kultnog romana Mali princ, čiji autor je Žoan Sfar. “Jedan od najtalentovanijih francuskih strip autora današnjice je adaptirao lik čuvenog sanjara, ostajući veran tekstu Egziperija i melanholičnoj i kontemplativnoj dimenziji lika”, saopštio je izdavač, a prenosi Popboks.

Sfarova grafička novela je u Francuskoj dočekana kao izdavački poduhvat godine, uz ocene da je reč o jednoj od najboljih adaptacija književnosti u žanru stripa. Po izboru francuskog časopisa LIR, ovaj strip album proglašen za najbolji prošlogodišnji grafički roman, a prestižni međunarodni strip festival u Angulemu mu je ove godine dodelio jednu od šest zvaničnih nagrada festivala – za najznačajniji strip za mlade.

Prva zvanična strip adaptacija kultnog romana Mali princ objavljena je u biblioteci strip albuma koju je “Veseli četvrtak” otpočeo stripom Barselona u svitanje Alfonsa Fonta i Huana Antonia de Blasa. Strip albumi se mogu kupiti u maloprodajnim objektima beogradske “Trafike” po ceni od 2.000 dinara, gde se čitaoci mogu na licu mesta učlaniti u Klub čitalaca i time ostvariti osnovni popust od 20%.

Građanski List