Balboa - domaći brend

Miroslav Mladenović    Vesti

BalboaPostavljanje spomenika bokseru Rokiju u centru Žitišta ovekovečeno je u kanadskom dokumentarnom filmu „Amerika idol“, koji će večeras biti premijerno prikazan u žitištanskom restoranu „Park“. Film je sniman prošle godine, za kanadsku producentsku kuću „Melbar“.

Reč je o polučasovnom dokumentarcu o postavljanju skulpture filmskog junaka Rokija Balboe u varoši Svetog Đurđa. Reditelj filma je Beri Avrič, a producent je Melisa Kohlan. U filmu se pojavljuje glumac Silvester Stalone, koji je tumačio lik boksera Rokija u nekoliko filmskih nastavaka.

Impresije o ideji i realizaciji žitištanske priče izneo je i američki vajar Tomas Šonberg, autor spomenika Rokiju u Filadelfiji. U ovom dokumentarcu svoju priču izneo je i autor žitištanskog Rokija, Boris Staparac, kome je uzor bio upravo Šonbergov Roki, a svoje viđenje događaja dali su i mladi ljudi okupljeni u Udruženju građana „Roki Balboa“. Roki je u ovoj banatskoj varošici postao domaći brend, atrakcija i pokloničko mesto mnogih namernika koji za uspomenu nose fotografije iz centra Žitišta sa Rokijem u prvom planu. Dokumentarni film o Rokiju, koji traje 46 minuta, nakon evropske premijere u Žitištu u utorak će biti prikazan i u Beogradu, u Studentskom kulturnom centru.


Autor: M. Pudar - Danas

UKRADENA PIKASOVA SLIKA PRONAĐENA U IRAKU

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Iračka policija pronašla je u jednoj kući na jugu Iraka ukradenu sliku Pabla Pikasa i uhapsila čoveka koji je nameravao da je proda.

Slika “Gola žena” najverovatnije je prokrijumčarena iz Kuvajtskog nacionalnog muzeja odakle je ukradena za vreme iračke invazije na tu zemlju 1990. godine, saopštila je iračka policija. Pronađena je tokom pretresa jedne kuće u blizini grada Hilaha, oko 95 kilometara južno od Bagdada. Tu oblast naseljavaju pretežno šiiti. Uhapšeni Iračanin pokušao je da je proda za 450.000 dolara, ali stručnjaci u Iraku tvrde da ona realno vredi deset miliona dolara. Pikasova slika sada je u posedu iračke policije kao dokaz, a uhapšeni Iračanin biće saslušan u policiji.

Izvor: Blic Online

Strip o Protokolima sionskih mudraca

Miroslav Mladenović    Strip

Grafičku novelu Vila Ajznera „Zavera”, koja govori o nastanku ovog opakog antisemitskog spisa, objavio „Samizdat B92”

Naslovna strana „Zavere”Izdavačka kuća „Samizdat B92” iz Beograda upravo je objavila strip Vila Ajznera „Zavera. Tajna priča o Protokolima sionskih mudraca” u prevodu Marije Razum i Jasenke Majpruz. Ovo je, ujedno, i prvi prevod jednog Ajznerovog dela na srpski jezik, a posebnost „Zavere…” jeste i u tome što je propraćena predgovorom Umberta Eka čija je poenta upravo u poslednjoj rečenici: „Radi se o priči koju vredi ispričati, jer se moramo boriti protiv Velike laži i mržnje koju širi”.

Vil Ajzner (1917–2005) slavni je američki crtač u čijoj biografiji piše da je „Orson Vels stripa” i da je otac „grafičke novele”. U sažetom tekstu u knjizi „Samizdata B92” podseća se i da je Ajzner unosio inovacije u svoje stripove i da je svojim ilustrovanim romanima pomerio strip u književne vode.

Jedna, dakle, od Ajznerovih grafičkih novela je i „Zavera. Tajna priča o Protokolima sionskih mudraca” (poslednje njegovo delo), koja dolazi u vreme sve žešćeg neonacizma u svetu. Ne tako davno, široko istraživanje pokazalo je da gotovo polovina Evropljana Jevreje smatra „drugačijim” po mentalitetu i načinu života a da više od trećine misli da „treba da prestanu da izigravaju žrtve holokausta”. Za sliku savremenog sveta u kojem živimo, svakako, poražavajuće; saznanje da je antisemitizam daleko od „sporadične pojave” dokaz je da svaku knjigu koja ga poput ove Ajznerove čupa iz korena i uništava treba dočekati kao dar.

Prošlo je sto četiri godine od objavljivanja „Protokola sionskih mudraca” (napisani su 1902. ili 1904), apokrifnog dokumenta o navodnoj zaveri Jevreja da „preuzmu vlast nad čitavim svetom”. Nepobitno je, međutim, dokazano da su „Protokoli…” delo Ohrane, tajne policije carske Rusije, koja je želela da uspori reforme ruskog cara Nikolaja insinuacijama da se u njima može otkriti „zavera” Jevreja.

Autor „Protokola sionskih mudraca” je Matje Golovinski (ovaj podatak dokazao je u francuskom listu „Ekspres” 1999. istoričar Mihail Lepehin), potomak osiromašene ruske plemićke porodice, saradnik ruske policije, prognanik iz zemlje koji se skrasio u Parizu ali je ostao „na usluzi” Ohrani. Njega je angažovao Petar Račkovski, šef Odeljenja za inostranstvo Ohrane, sa zadatkom da smisli opaku laž koja bi ocrnila Jevreje; ponuđena mu je i osnova za nju – pamflet iz 1864, „Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteskjea”, francuskog satiričara i protivnika Napoleona Trećeg Morisa Žolija u kojem ovaj tvrdi da francuski car ima tajni plan da „sruši sve države i postane vrhovni gospodar”.

Jedna strana Ajznerove grafičke noveleGolovinski je preuzeo 40 odsto Žolijevog teksta, sugerišući da su „Protokoli…” zbirka navodnih zapisnika sa tajnih sastanaka „sionskih mudraca” za vreme Prvog cionističkog kongresa koji je 1897. održan u Bazelu. Potom je ovaj apokrif iz Francuske doturen Raspućinovom suparniku i religioznom mistiku Sergiju Nilusu u Moskvu, a on ih je, opterećen pričama o zaveri protiv cara, oberučke prihvatio i 1905. objavio kao dodatak drugom izdanju svoje knjige „Veliko u malom, ili Antihrist … posmatran kao skora politička budućnost”. Predsednik vlade Pjotr Stolipin sproveo je istragu o nastanku „Protokola” u kojoj je dokazano da je reč o plagijatu i da je on delo falsifikatorskog tandema Račkovski–Golovinski.

Afera se stišala, ali ih je iz Rusije u Evropu (prvo u Nemačku, odakle su se proširili po svetu) doneo 1918. Rus Ravel Alfred Rozenberg, kasnije relativno blizak Hitlerov saradnik. Hitler je bio oduševljen njima i spominje ih u „Majn kampfu”.

Iako je 1922. godine dopisnik londonskog „Tajmsa” iz Konstantinopolja Filip Grejvs dokazao svojim tekstovima da su „Protokoli sionskih mudraca” istorijska prevara, dovoljna je bila Hitlerova oduševljenost da otpočne genocid nad Jevrejima…

Izdanje grafičke novele „Zavera. Tajna priča o Protokolima sionskih mudraca” na srpskom pred čitaoca iznosi celi istorijat ovog antisemitskog spisa i tužnu istinu da se ovaj, dokazano opaki, pamflet i dan-danas štampa po svetu. Crtež Vila Ajznera i precizni tekst upravo onih trenutaka u kojima su donošene presudne odluke o nastanku i daljem distribuiranju ovog sramnog delu protiv jednog naroda opominjuće pričaju o lažima koje i danas neodgovorni ljudi rasturaju, paleći opake požare zla koje je teško zaustaviti. „Zavera. Tajna priča o Protokolima sionskih mudraca” je knjiga koja proziva savest i poziva na budnost svakog pojedinca u celome svetu čije krhko postojanje ovakva mržnja može da zauvek uništi.

A. Cvijić - Politika

Nastavak filma „Nacionalna klasa”

Miroslav Mladenović    Film

Dragan Nikolić kao Brana Mitrović FlojdBrana Mitrović poznat kao Flojd, pa Šilja, Mile, Seka persa Simke, gangster Papika i Bunjuel koji želi da upiše filmsku režiju – neki su od junaka popularnog filma „Nacionalna klasa” Gorana Markovića iz 1979. godine, koji će uskoro dobiti nastavak, najavljeno je juče u beogradskom Medija centru.

– Nalazimo se na početku rada na filmu, treba sve da izmislimo i snimimo, tako da ne mogu da najavim kada će film biti gotov – ističe reditelj Marković i dodaje: – Teško je realizovati uspešan nastavak filma pogotovu ako je film još uvek živ, još uvek se rado gleda i replike se i danas koriste. To ne bi trebalo da bude prost nastavak sa prepričavanjem prvog dela, već treba da ima ovovremensku vrednost i da se stvore nova poetika, humor i herojstvo.

Snimanje nastavkaovog kultnog srpskog filma deo je nacionalne kampanje „Brza Srbija” koju realizuje Sportski auto moto savez Srbije (SAMSS) u cilju unapređenja sportskog automobilizma, bezbednosti u saobraćaju i promovisanja Zakona o bezbednosti u saobraćaju koji stupa na snagu 10. decembra 2009. godine.

Prema rečima Dragoljuba Lekića, predsednika SAMSS, glumac Dragan Nikolić, koji je u filmu igrao lik Brane Flojda, pozdravio je snimanje nastavka, a glumačka ekipa još nije poznata. U rad na filmu biće uključen kompozitor Zoran Simjanović koji je komponovao muziku i pesme za prvi deo, koje se i danas izvode.

Film „Nacionalna klasa do 758 cm3” prema scenariju i u režiji Gorana Markovića realizovan je pre 30 godina, a glavne uloge su tumačili: Dragan Nikolić (nagrađen te godine priznanjem „Car Konstantin” na niškom glumačkom festivalu) Gorica Popović (dobitnica Zlatne pulske arene za žensku ulogu) Bogdan Diklić, Bora Todorović, Olivera Marković, Mića Tomić, Vojislav Brajović, Rade Marković i Aleksandar Berček.

I. Aranđelović - Politika

NEBOJŠA ĐORĐEVIĆ - Izbor iz poezije

Aleksandra Radovanović    Poezija

Nebojša Đorđević, rođen je 05.03.1960. u Knjaževcu. Piš poeziju, prozu i haiku. Učesnik je velikog broja poetskih i kulturnih manifestacija. Dobio je više  nagrada za poeziju,koja je prevođena na engleski i bugarski jezik.

Objavio je pesničke zbirke: Atlas Mojih svetova / Bagdala Kruševac,2000., Dolaze Samarićani / Bagdala Kruševac,2001., Brod koji(m) sanjam /Art Akt grupa Valjevo  Književni klub Branko Miljković Knjaževac, 2003., Antologija savremene poezije knjaževačkih pesnika / Književni klub Branko Miljković Knjaževac,2003., Hic Rhodus, hic salta / Familet Beograd,2006.

BISER

-Vajfiću

Pričala si mi o daljini,
zaboravu i samoći,
blesku lampiona dalekih
šaputanja i snu jezera

koje je zaboravilo reči.

Govorio sam ti o bliskosti,
besmislu razdaljina,
neobičnom drveću, koje raste
kraj vode, sa čudnoslatkim
plodom kojeg na svim jezicima
zovu ljubav.

Kazivala si da jezero izvire
iz devojačkuh suza,zaborav i
samoća iz zaključanog vrela,
blesak sa dna dna jezera.

Zaronio sam duboko, probudio jezero
i ulovio ti srce - biser je izašao iz školjke.

Na drveću je sazreo plod.

Ohrid, plaža Slavija,hotel Orce Nikolov, 27.08.2009.

ASONET ZA ATLANTIDU

Sebični, bez ljubavii isceljeni strahom,
nekog drugog uma, dodirom što mrvi
i lobanja praznih zasipljenih prahom

ugledasmo duše združene nad morem,
okean u tački, luku na pučini,
polja davnih dana i dobro nad gorem:
moćnu Atlantidu kako svtlost čini:

prikazom bez lika, čežnjom u daljinu
netaknuta kopljem novog sagrešenja,
mostova beznađa, nestalih značenja
što nestvarnim lukom zatvara praznimu.

Bez obala ćuti, mrak je zaodene,
dok oseku vreba nepojamne mene
večna plima struji, dira u tišinu,

da sakrije ono što otkriti ne sme:
neizmerne vode, potpune i bezsne:
tek poneki zračak probija dubinu.

NOĆ ZA VRTOGLAVE POTPETICE

Zavrti i strgni sa sebe sve halje,
obraze ovog sveta - gorko i ukleto,
navuci novu meru, i već moraš dalje -
tvoja će koža miirisati na leto.

Već osmeh sunčev ljubiš
Do ponoći dodiruješ iskustvo
Milujući srce za ruke ispružene,
Za stisak ljubavi…

Ponekad se isplati izgledati skupo,
jer ništa tako dobro ne podiže samopouzdanje,
kao čipka, saten, zlato i visoke štikle:
Noć za vrtoglave potpetice

GRČKI PESNICI

Grčki pesnici tvrde
da su ljudi neverovatne antene,
kako su usne žene poput
građanskog rata u Španiji
i da su dva siročeta
preplakala veče bez hleba.

Njihovi brodovi otiskuju se
od keja, tačno u 9 sati, bez
suvišnih sirena i pozdrava signala,
dok činovnioci evoluiraju u hronometre.

U njihovim pesmama, proleće
najpre, izvrši ubistvo,
a zatim, odmah umre,
dve ptice uživaju u svojoj lepoti
i zvezde svrbe kao mladalačke bubuljice.

Ako ne čitaš grčke pesnike
osetićeš tiraniju dosade,
kao oblik odsutnosti
i nikada nećeš postati
heroj nerazjašnjene smrti, čarobnjak ognja
ili lopov koji krade zmije i čudovišta.