Još jedna šansa

Miroslav Mladenović    Pozorište

Projekat Terra Pannonica

Postojanje neuhvatljive granice iluzije ili njeno nepostojanje opsedalo je i ranije stvaraoce u pozorištu. Svet u koji Tomi Janežič i Nenad Gvozdenović uvode gledaoca, čini ga aktivnim. I jedna i druga predstava su vredna gledanja za rad one sekunde u kojoj skidate sa sebe sloj stereotipne uloge gledaoca i poigravate se sa sopstvenim svetom
Photo: kreni.com

Projektom Terra Pannonica u Mokrinu data je mogućnost u transglobalnom, tranzicionom društvu podrške mladim umetnicima za realizaciju svojih ideja. Novosadski novi teatar u saradnji sa Gimnazijom „Laza Kostić” iz Novog Sada i Narodnim pozorištem iz Kikinde, angažovao je glumce iz Novog Sada, Beograda, Zrenjanina i Kikinde (Aleksandar Bogdanović, Ljubiša Milišić, Jelena Šneblić, Jovan Filipović, Bojana Grabovac, Miljan Davidović, Nataša Ilijin, Jakov Jeftović i Dragan Ostojić), i u režiji Nenada Gvozdenovića 27. avgusta premijerno je izvedena predstava Putujuće pozorište Šopalović.

Ambijent imanja na kome je izvedena predstava i gde će se ubuduće odigravati projekti doprineo je autentičnosti realizacije samog koncepta reditelja Nenada Gvozdenovića. Drama koja je uvek aktuelna razvijajući pitanje odnosa života i umetnosti, angažovanosti u i oko umetnosti, promeni identiteta i u ovom klasičnom izvođenju, skore bez štriha, ostavlja mogućnost učitavanja. Ambijent je pojačao naturalizam rediteljskog koncepta i pomešao izvođače i publiku. I ako je sve korektno izvedeno, sama forma vapi za određenim iskorakom.

Izvođenje iste predstave u režiji Tomija Janežiča na velikoj sceni Ateljea 212 donelo je novu perspektivu posmatranja koji se fokusira više na intelektualnu formu. Trenutak suočavanja dva sveta je trenutak gubljenja iluzije. Međutim, iz ogoljenosti materijalnog suočavanja gde su glumci i reditelji među publikom i publika na sceni, proističe misao da je sva ta izloženost i nepostojanje mimikrije samo paralelno postavljanje još jedne teze razbijanja mistifikacije. U vazduhu među publikom, glumcima, između glumaca i publike dominira isto tako neuhvatljiv duh istorije stvaranja iluzije.

U režiji Nenada Gvozdenovića, gluma je čini se u pojedinim slikama malo prenaglašenija, dok se Miljan Davidović kao Filip Trnavac i Nataša Ilin kao Simka nose unutrašnji i prezentuju zamišljeni koncept vrlo dobro.

Postojanje neuhvatljive granice iluzije ili njeno nepostojanje opsedalo je i ranije stvaraoce u pozorištu. Svet u koji Tomi Janežič i Nenad Gvozdenović uvode gledaoca, čini ga aktivnim. I jedna i druga predstava su vredna gledanja za rad one sekunde u kojoj skidate sa sebe sloj stereotipne uloge gledaoca i poigravate se sa sopstvenim svetom.

Ana Isaković - e-novine

Pronađen zlatni nakit iz 8. veka pre nove ere

Miroslav Mladenović    Vesti

Tri ženska skeleta sa zlatnim nakitom pronađena su u grobnici iz 8. veka pre nove ere koju su arheolozi otkrili na Kritu.
Pronađen zlatni nakit iz 8. veka pre nove ere

Prilikom iskopavanja nedaleko od Retimnona na severnom delu ostrva prođena je dva metra visoka grobnica u kojoj su se nalazili skeleti i više vrednih predmeta, kazao je vođa iskopavanja Nikos Stabolidis.

“Ovo je jedinstveno otkriće, a među pronađenim predmetima je šest ogrlica i medaljona sa veoma zanimljivim simbolima, izuzetnim ukrasima, antičkim bogovima, glavama lavova”, objasnio je.

“To je stil koji nalazimo kasnije, u helenističkoj epohi (od 3. do 1. veka pre nove ere), nismo znali da su takve kreacije postojale toliko rano”, dodao je.

Arheolozi su u grobnici pronašli i nekoliko zemljanih vaza i skarabeje amajlije.

Zbog vrednosti nakita i drugih predmeta, arheolozi ne isključuju mogućnost da je reč o skeletima princeza ili sveštenica.

(Beta) - Mondo

U lavirintima srpskog kapitalizma

Miroslav Mladenović    Film

Sarita MatijevićNovi film Želimira Žilnika Stara škola kapitalizma premijerno će biti prikazan sutra uveče (nedelja, 20 sati) u sportskoj dvorani u Turiji. Ovo mesto odabrano je iz razloga što je film velikim delom sniman u srbobranskom ataru i samoj Turiji, odakle je i većina aktera, rekla je producentkinja filma Sarita Matijević iz produkcije “Playground” na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Omladinskom centru “CK 13″. Scenarista i reditelj filma Želimir Žilnik izjavio je da je dodatni razlog to što Novi Sad nema adekvatan bioskop, a da za razliku od dvorane u Turiji, kapaciteta 1.000 posetilaca, “bioskop na Spensu nema dovoljno sedišta ni za sve glavne i epizodne likove u filmu”.

Radnja filma odvija se tokom tri sedmice, između 29. aprila i 20. maja 2009. godine, od sindikalnih demonstracija u Beogradu protiv pauperizacije i nezaposlenosti, do zvanične posete Srbiji američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, uz seriju flešbekova koji govore o tome kako su različiti segmenti društva, uključujući i aktere filma, prolazili kroz “lavirinte srpskog kapitalizma”. Žilnik je “specifične i dramatične okolnosti” takvog oblika kapitalizma objasnio vremenom njegovog nastanka 90-ih godina, koje je nazvao “istorijskim korakom unazad – od socijalizma do predkapitalističkog stanja okrenutog pljačkaškoj privredi”.

Upoređujući 5. oktobar i Francusku revoluciju, koja je pobedila feudalizam, ali nije uspela da ostvari socijalnu slobodu, Žilnik je citirao francuskog filozofa Babefa: “Mada se revolucija desila, bogataši su prigrabili sva materijalna bogatstva, a narod je ostao da živi u ropskom položaju”. “Nakon toga, događa se neočekivana promena ‘ponovnog rađanja klasne svesti’ u vidu suočavanja sa svojim teškim socijalnim stanjem”, izneo je proslavljeni filmadžija svoje iskustvo tokom rada na filmu. Napomenuo je i da je igrano-dokumentarna metodologija, koja se često vezuje za njegov rad, u današnjoj kinematografiji postala uobičajena, navodeći kao primer dokumentarne sekvence u hitu Milioner iz predgrađa.

Iako se film Stara škola kapitalizma sastoji od 90% igranog materijala, producentkinja Matijević ističe da je na dokumentarnim segmentima filma radila brojna ekipa filmskih radnika iz Vojvodine, prateći tokom dve godine radničke proteste koji su se dešavali pre svega u Zrenjaninu. Ona je kao lokacije snimanja navela i Novi Sad, Sremsku Mitrovicu, Kikindu i Beograd, a deo flešbekova snimljen je u Americi u vreme kad se dogodio krah finansijskog sistema na Vol Stritu. Žilnik je kao prvu etapu tokom dugog rada na ovoj temi naveo jednosatni dokumentarac Slučaj protesta radnika u “Beku” i “Šinvozu”, prikazivan na javnim diskusijama u Novom Sadu i Zrenjaninu, da bi potom usledila serija od tri filmsko-televizijska eseja Dragana Gmizića i Dragana Kolarova pod nazivom Stečajna masa, u kojima se, po Žilnikovim rečima, analiziraju neuspeli pokušaji privatizacije u Vojvodini.

Đ. Radojković - Građanski List

Treći Gran pri za Lazara Ristovskog

Miroslav Mladenović    Film

Filmski susreti u Nišu završeni su sinoć svečanom dodelom glumačkih nagrada i projekcijom gostujućeg filma „Buick Riviera“ (BIH).

Lazar RistovskiGran pri Naissa za najbolje glumačko ostvarenje pripao je Lazaru Ristovskom, za role u filmu „Sveti Georgije ubiva aždahu“ i „Đavolja varoš“. Nagradu Carica Teodora za najbolju žensku ulogu dobila je Milica Mihajlović za „Čekaj me, ja sigurno neću doći“, a nagradu Car Konstantin za najbolju mušku ulogu Gordan Kičić za uloge u filmovima „Čekaj me, ja sigurno neću doći“ i „Turneja“. Ristovskom je ovo treći festivalski Gran pri.

Povelje za izuzetnu žensku i mušku ulogu pripale su Mirjani Karanović za uloge u „Čekaj me, ja sigurno neću doći“ i „Tamo i ovde“, i Milutinu Miloševiću za „Sveti Georgije ubiva aždahu“ i „Beogradski fantom“. Nagrade za žensku i mušku epizodnu ulogu dodeljene su Jeleni Đokić i Petru Božoviću za ostvarenja u filmu „Čekaj me, ja sigurno neću doći“, a nagrada za debitanta Mileni Predić za „Sveti Georgije ubiva aždahu“. Žiri je odlučio da Povelje dobiju i američki glumac Dejvid Tornton, za „Tamo i ovde“, hrvatska glumica Nataša Janjić za „Sveti Georgije ubiva aždahu“ i Mira Furlan za ulogu u „Turneji“.

Laureatu Lazaru Ristovskom uz statuetu uručen je i novčani iznos nagrade od 180.000 dinara. Milica Mihajlović i Gordan Kičić su dobili po 130.000 dinara. Povelje za izuzetnu žensku i mušku ulogu prate novčani iznosi od 100.000, a nagrade za najbolju žensku i mušku epizodu, kao i za debitanta 80.000 dinara.

Nezvanične nagrade i priznanja

Pored zvaničnih, juče su dodeljena i nezvanična festivalska priznanja. Nagrada kritike Fripresci Srbije pripala je Mirjana Karanović, koju je žiri kritike proglasio najboljom glumicom i Miloš Samolov („Čekaj me, ja sigurno neću doći“), koji je proglašen najboljim glumcem. Laureat Nagrade za najboljeg glumca producenta je Vukota Brajović („Zona mrtvih“). Nagradu niškog Narodnog pozorišta, koja nosi naziv „Radmila Savićević i Žika Milenković“ dobio je Petar Božović. Dobitnici nagrade kompanije Novosti „Ona i on“, za koju glasaju čitaoci TV Novosti, jesu Sloboda Mićalović i Ivan Bosiljčić („Ranjeni orao“). I publika u niškoj tvrđavi glasala je slično, tako da je Mićalovićeva i „glumica festivala“.

Autor: Z. Miladinović - Danas

Bradić: Stiže “Riznica faraona”

Miroslav Mladenović    Kultura, Vesti

Kairo — Ministar kulture Nebojša Bradić tokom zvanične posete Egiptu razgovarao o organizovanju izložbe “Riznica faraona” na proleće sledeće godine u Beogradu.

Nebojša BradićO tome je bilo reči pri susretu sa generalnom direktorkom egipatskog nacionalnog muzeja Vafom Sadek i sa generalnim sekretarom egipatske Uprave za antikvitete, arheologom svetskog glasa, doktorom Zahijem Havasom, rekao je Bradić.

“Reč je o kapitalnom kulturnom događaju koji bi na proleće sledeće godine bio organizovan u Beogradu. Radi se o izložbi faraonskog blaga, što bi svakako bio događaj koji bi Srbiju stavio u kulturno središte čitavog našeg okruženja”, ocenio je Bradić.

O tehničkim i drugim aspektima organizacije te izložbe, koja se sastoji iz 63 celine različite po materijalu i vremenu nastanka, sa lokaliteta koji zahvataju teritoriju od Gize do Edfua, predstoje dalji razgovori stručnih predstavnika Srbije i Egipta, naveo je Bradić.

Ministar kulture Srbije ocenio je da je zvanična poseta Egiptu tokom koje je od 24. avgusta imao razgovore sa ministrom kulture Farukom Hosnijem, predsednikom kairske opere doktorom Abdelom Moneimom Kamelom imao priliku da obiđe najznačajnija mesta faraonske, hrišćanske, islamske civilizacije, bila vrlo uspešna.

“Ona otvara nove perspektive za dalje unapređenje kulturnih bilateralnih veza sa Egiptom, sa kojim inače imamo veoma razuđene i dobre ukupne odnose”, rekao je Bradić i dodao da je poseta realizovana na poziv ministra kulture Egipta, uz podršku ambasade Srbije u Kairu.

Izvor: Tanjug - B92