SNAŽAN DEBI VLADIMIRA PASKALJEVIĆA

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

SPECIJALIZOVANI AMERIČKI ČASOPIS VERAJETI U NOVOM BROJU HVALI DOMAĆI FILM „ĐAVOLJA VAROŠ”

BEOGRAD, Američki časopis Verajeti ocenio je srpski film „Đavolja varoš„ kao snažan debi reditelja i scenariste Vladimira Paskaljevića uz uverenje da će naići na dobar odjek ne samo u domaćoj, već i stranoj distribuciju, prenosi Tanjug.

Kako su autori filma saopštili ugledni časopis ocenjuje Paskaljevićevo ostvarenje kao stilizovanu crnu komediju o životu u savremenom Beogradu koji „satiriše moralnu bedu koja se nadnela nad Srbijom”.

Nedeljnik namenjen filmu, pozorištu, televiziji, muzici i tehnologiji, poredeći debi mladog Paskaljevića sa ostvarenjem njegovog oca „Bure baruta” iz 1998, piše da „film, ujedno divlje smešan i zastrašujuć, apsurdan i verovatan, predstavlja nemilosrdan ekspoze nacionalnog karaktera”.

„Sa učešćem vrhunskih glumaca koji tumače gradske žitelje, čiji životi se prepliću u toku vrućeg letnjeg dana dok se nacionalne teniske zvezde takmiče na važnom turniru, ovaj vispreno struktuiran film bi trebalo da bude uspešan u domaćoj distribuciji sa izgledima i za specijalizovanu stranu distribuciju”, ocena je tog uglednog časopisa.

Verajeti ocenjuje da Paskaljevićev precizno konstruisani scenario razigrano povezuje dramske uloge na neočekivane načine i dok oslikava likove zasenjuje gledaočeve prve utiske, ukazujući u tom smislu prvenstveno na lik biznismena-početnika Borisa (Nebojša Milovanović) i temperamentnog taksiste Rajka (Lazar Ristovski).

„Napravljen za jedva 426.000 dolara (250.000 evra), ovaj divni film duguje svoj ispolirani izgled i profesionalcima koji sarađuju i sa Goranom Paskaljevićem, pa tako oštro čista, precizno ukadrirana HD slika talentovanog Milana Spasića naglašava osećanje slike društva pod mikroskopom, dok montaža koja dinamično prati akciju čine film žestokim u svih 82 minuta”, navodi se u kritici američkog časopisa.
Kako je saopšteno, kritičar Verajetija primetio je i da u Paskaljevićevom ostvarenju, „neobično za balkanski film, nema muzike, osim jezovitog neartikulisanog piska na usnoj harmonici koji se ponavlja i već na uvodnoj špici daje rezonantan ton celom filmu”.

Izvor: Glas javnosti

NEMA ODMORA ZA MATICU

Ivan Manojlović    Knjige, Kultura, Vesti

Predsednik Matice srpske (MS), akademik Čedomir Popov, izjavio je juče u Novom Sadu, a prenosi Tanjug, da ta, najstarija srpska ustanova nema mrtvu sezonu, uprkos letu, ekonomskoj krizi i početku radova na rekonstrukciji zgrade. “Niz publikacija smo štampali i pre predviđenog roka, a upravo danas počinje postavljanje skela i krana kako bi se obnovili krov i instalacije”, dodao je Popov na konferenciji za novinare povodom objavljivanja četvrtog toma Srpskog biografskog rečnika (SBR) i više zbornika.

Prema njegovim rečima, najnoviji tom SBR, koji obrađuje slova I, J i K, sadrži oko 1.750 biografija istaknutih srpskih pregalaca od ukupno planiranih 28.000 naslova raspoređenih u deset tomova.

Najnoviji, četvrti tom SBR trebalo je da se pojavi na sajmu knjiga u Beogradu u oktobru, ali je posao završen ranije. “Žurili smo se i zbog toga što u Matici počinju obimni građevinski radovi, koji će trajati oko 120 dana. Obnova krova stajaće blizu 42 miliona dinara, a sva sredstva obezbedila je pokrajina”, rekao je akademik. Novinarima su predstavljeni i najnoviji brojevi Letopisa MS, Zbornika za društvene nauke, Zbornika za likovne umetnosti i druga Matičina izdanja.

Izvor: Građanski list

RADOSLAV VUČKOVIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Vesti

GOVORIMO GLASNO

Govorimo glasno
da nas ne ubije
sopstvena tišina.
S druge strane zida
naša braća ćute:
smišljaju budućnost.
Reč ako zabrane,
sve je zabranjeno:
ACTA EST FABULA.

*

PROMETEJ

Potomak božanskog roda,
Okovan,
na steni bez sna,
moraše da visi
jer otkri vatru ljudima.
Besmrtni Hiron
pristade da umre
za Prometeja
a ljudima ostade vatra
da se njome igraju.

RODNA KUĆA
II
Pod čandijom, poludela
kukavica jaje snela.
Ponoć stegla ćetri zida,
bol se širi iz nevida.
Dok ćuk čuče na kominu
majka jezik čupa sinu.
Prećutalo kletvu bogu
mrtvo pile u pologu.
Dim preklao jedno oko,
muk caruje naduboko.
Zadremala muška snaga:
ime ima, nema praga.

VUČKO

U doba bega i zbega,
kao oca mu na kolac
a brata na konopac,
predak mi Vučko,
za mnogo neroda
i malo roda,
iz kamena i neba
hleba kopače,
a uvek imaće
leka protiv leleka.

BUNAR

Nije njemu da u dvoru stoji,
da napoji selo ožednelo,
site svate, umorne argate,
da podmiri slave i preslave.
On je očev prsten od kamena,
majčin razboj gde je nebo tkala
(nebo tkala, po zvezdu skidala
pa je meni pod jastuk stavljala).
Nije njemu, dano, da u dvoru stoji!

GENERACIJSKI ZJAP

Aleksandra Radovanović    Knjige, Kultura, Vesti

VIRTUELNA KNJIŽEVNOST

Još od trenutka kad je Gertruda Stajn doživela otkrovenje zahvaljujući jednom mamurnom šegrtu, pojam „izgubljena generacija” ubrzano dobija na šarmu iako ništa lepo ne znači. U svim vremenima moderno je biti neprilagođen: Hemingvej je napisao bedeker jedne takve generacije, roman „Sunce se ponovo rađa”, parisko-pamplonsku priču o boemima, flertovanju, alkoholu i ratu. Rat je, namerno, poslednja stavka: sećanje na rat želi se potisnuti i odstraniti, junaci to pokušavaju na različite načine.

Anestetizirana ravnodušnost obavija glavne junake Džejka i Bret, dvoje ljudi koji se vole, ali ne mogu da budu zajedno. Razlog nije samo pomalo mistifikovana ratna rana koja je njega učinila seksualno neupotrebljivim: pravi problem predstavlja nesklad naravi i merila. Dok je Džejk uprkos svim životnim traumama sačuvao kakav-takav moralni balans (poljuljan samo malo dok dragu podvodi mlađahnom toreadoru), njegovu voljenu Bret kleta je sudbina pretvorila u „dobar materijal” za nimfomanku-alkoholičarku udavljenu u iluzijama. Klinička slika Hemingvejeve mizoginije, rekli bismo: kad žena u ratu izgubi i muža i ženstvenost, ona više ni ratnom invalidu ne (treba da) valja. Naročito ako se pošto izgubi prvog muža razvede od drugog, pa onda radi na trećem dok spava sa svima (pre)ostalima.

Već pomenuta gospođa Stajn, ne naročito uspešna spisateljica ali zato neprikosnovena arbitresa ukusa i kolekcionarka nepogrešivog njuha (pokupovala Sezana, Matisa, Pikasa pravovremeno i povoljno) čula je pojam „izgubljena generacija” od svog automehaničara, besnog na mlade koji samo piju i ne rade ništa, i odmah ga „prodala” Hemingveju, ne sluteći na šta će izaći kod Ernija, a i šire…

Prvi pravi srpski postratni roman, „Parter” Igora Marojevića podseća na „Sunce se ponovo rađa” Ernesta Hemingveja: u oba slučaja srećete se sa pripadnicima „olupane” generacije koja više ne zna ni šta sve ne zna, a kamoli šta želi; u oba slučaja, dobar deo radnje „teče” u ugostiteljskom objektu i većinski alkoholisanom okruženju; u oba slučaja, junaci se peku na vatri ambivalentnih osećanja, nejasnih želja i nepobedivih razlika; u oba slučaja glavni junak i moralni centar je prividno ravnodušan muškarac na čijem licu se ne očitava grčevit, očajnički napor da sačuva mir ako već ne može razum; u oba slučaja ironija zasluženo i ubedljivo pobeđuje patetiku.

Isidora Jarić u eseju „Generacija R: pogled iz ugla mladih” nije pominjala ni Ernija ni Igora ali jeste Daglasa Koplanda, pisca „Generacije X”, autora koji ovim terminom označava bezidejnu i razočaranu omladinu u vremenu recesije, osuđenu na učmalost i stagnaciju, nesposobnu da u relativno stabilnom društvu kreira sopstvenu budućnost. U našu „generaciju R” autorka svrstava ljude rođene od 1971. do 1984, koji su još pre punoletstva osetili na svojoj koži političku krizu koja je zahvatila prostor bivše Jugoslavije, nemaštinu, socijalnu nestabilnost i sve posledice života u blizini zone ratnih dejstava. Igor Marojević literarizuje ovu sociološku viziju predstavljajući generacijski zjap između onih koji se nejasno sećaju života od pre ratova i onih za koje to „pre” ne postoji. Zjap je pukao i posred same „generacije R”: između onih koji slušaju pravu muziku i onih koji vole pogrešne brendove; između onih koji znaju jezike i onih koji se ne razumeju u vina; između onih koji imaju velike snove i onih koji muvaju na sitno. Linija rascepa tanka je kao vlas, a vrtoglavo duboka: šta sa postratnim ranama, kao da nas pita Marojević - kako njih krpiti? Onaj ko zna odgovor, čuva ga na sigurnom - u alkoholnoj magli od kvalitetnog pića.

Izvor: Danas Vladislava Gordić Petković

TRADICIONALNA KOLONIJA

Ana Čizmar    Kultura, Vesti

Oko 150 učesnika likovne i pesničke manifestacije Krčedin 2009

Više od 150 učesnika, slikara, vajara, pesnika, prozaista, glumaca i muzičara iz 11 zemalja, okupiće se ove godine u domu porodice Jakšić u Krčedinu, gde se od 30. jula do 2. avgusta održava tradicionalna Likovna i pesnička kolonija Krčedin 2009. Među učesnicima je 17 slikara i vajara, a među njima svakako je najpoznatiji naš proslavljeni slikar Miloš Šobajić iz Pariza, kao i specijalna gošća Mariana Georgijeva iz Bugarske.

Od naših slikara tu su Momčilo Fundup i Svetlana Krstić iz Beograda, Goran Ćeličanin iz Varvarina, Tatjana Pljakić i Dušica Radosavljević iz Kraljeva, Žarko Stanković iz Paraćina i mnogi drugi, a tu su i vajari Boris Staparac iz Hrvatske i Milutin Ranković iz Lajkovca, Književnike ove godine predvode Slobodan Rakitić, Dobrica Erić, Radomir Andrić, Adam Puslojić, Slavomir Gvozdenović, Duško M. Petrović, Rade Simović, pa gosti iz inostranstva Lučijan Aleksiju iz Rumunije i Gordana Stojkovska iz Makedonije. Specijalni gost kolonije je popularni mladi španski pisac iz Madrida Alberto Garsija Teresa, koji će pored čitanja svoje poezije držati i stručne radionice sa našim mlađim pesnicima Spasojem Ž. Milovanovićem, Srđanom Popovićem, Sanjom Petrović, Predragom Jakšićem, Aleksandrom Draganovićem i drugima. Muzički program predvodi instrumentalista na fruli Bora Dugić, a nastupiće i grupa „Svitanje” iz Beograda, tamburaški orkestri „Branislav Nušić” iz Borova i „Tata i dva brata” iz Mokrina, i vokalni trio „Sestre Bjelović” iz Beograda.

Biće predstavljeni i „Smederevska pesnička jesen”, „Šumadijske metafore”, „Kranjevski red vitezova”,„Stara Raška”, „Sabor Zmaja od Noćaja”, časopis „Vitez” i kruševački „Putevi kulture”, kao i modne revije Dragice Bajić i „Milenijum sporta”. Program vode glumci Svetlana Sretenović i Marko Stojanović, ali i naši bardovi-voditelji Minja Subota i Sveta Vuković. Urednik programa i selektor je Miodrag Jakšić, a domaćini kolonije su Ljubica i Zoran Jakšić. Koloniju će na svečanosti 30.jula otvoriti Dženifer Braš, otpravnica poslova američka ambasade u Beogradu, a gradonačelnik opštine Inđija, Goran Ješić, zatvoriće manifestaciju 2. avgusta.

Film i pozorište

U Krčedinu će biti izvedene i tri pozorišne predstave - „Jazavac pred sudom” Narodnog pozorišta iz Banja Luke, „Sveti Sava - sin svetlosti” pozorišta iz Niša i monodrama „Po kila smeha” komičara Marka Stojanovića. Filmsku industriju predvodi reditelj Dinko Tucaković, koji će kao gost kolonije predstaviti svoj dokumentarni film „Zaboravljeni Gran pri”, biće emitovani i filmovi iz Slovenije, Irana i Republike Srpske, kao i devet kratkih filmova studenata FDU iz Beograda, dok će tokom trajanja manifestacije biti organizovana izložba radova jednog od naših najznačajnijih scenografa Gorana Joksimovića.

Izvor: Danas K. R.