NORMAN MAILER - MOONFIRE

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Norman Mailer, MoonFire: The Epic Journey of Apollo 11 (Norman Mejler, MoonFire: Epsko putovanje Apola 11)
Taschen, 2009.

Povodom četrdesetogodišnjice sletanja na Mesec Apola 11, izdavačka kuća “Taschen” objavila je knjigu “Moonfire” u kojoj je ujedinjen kapitalni tekst Normana Mejlera sa fotografijama iz arhiva agencije NASA i “Life” magazina, kao i mnogih drugih izvora - kako bi odala priznanje krucijalnoj naučnoj misiji našeg doba.

Astronauti Nil Armstrong, Baz Oldrin i Majkl Kolins primili su poziv Džona F. Kenedija povodom leta na Mesec, planiranog za kraj šezdesetih godina dvadesetog veka. Decenija testiranja i priprema, osoblje od 400 000 inženjera i naučnika i budžet od 24 milijarde dolara, kulminirali su lansiranjem najmoćnije rakete svih vremena i događajem bez presedana koji su posmatrali milioni ljudi širom sveta. Norman Mejler uspeo je publici na verodostojan način da renese informaciju o ljudima, njihovom raspoloženju i mašineriji.

Magazin “Life” angažovao je jednog od najvećih pisaca svoje generacije, Mejlera, da napiše tekst o letu na Mesec. Njegov trodelni prikaz, najobimniji dokumentarni tekst koji je “Life” ikada objavio, kasnije je postao književno delo pod nazivom Of A Fire On The Moon. Ovo je prvi put kako je ovo kapitalno delo reprodukovano.

Bilo da istražuju nauku ili filozofske strane putovanja u kosmos, ili pak psihologiju ljudi koju su u tome učestvovali - od raketnog inženjera Vernera fon Brauna, preko osoblja agencije NASA, do tri astronauta, Mejlerova provokativna i oštra zapažanja ostala su nenadmašna u definisanju ovog epohalnog događaja. Mejlerov tekst praćen je stotinama najboljih fotografija i zamrznutim snimcima iz sefova NASA agencije, arhiva časopisa i privatnih kolekcija.

Mnoge od ovih fotografija, od kojih su neke sada prvi put objavljene, prate razvoj agencije i njene misije, od ranog eksperimentisanja do očaravajućeg trenutka i oduševljenja sveta, kada je čovek prvi put stao na površinu Meseca. Izvorni predgovor Koluma Mekena i uvodi stručnjaka Apola 11 razjašnjavaju razvoj događaja i nauke koji stoje iza slika, navodeći izveštaje sa misije, intervjue sa astronautima koji su potom usledili, kao i savremene publikacije.

Izdanje je štampano u ograničenom tiražu, od 1975 primeraka, a svaki primerak sadrži fotografiju arhivskog kvaliteta u okviru od pleksiglasa, numerisanu, pogodnu za postavljanje na zid. Fotografija je izrađena novom Skia tehnikom i sadrži potpis Baza Oldrina. Ova fotografija Baza Oldrina koji stoji na Mesecu, na čijem se viziru kacige ogleda njegov saputnik Nil Armstrong, poslednji je snimak sa misije Apola 11 i jedna je od najčuvenijih i najlegendarnijih fotografija svih vremena.

Knjiga Moonfire će se na srpskom tržištu naći od septembra 2009.

O autoru:

Norman Mejler je bio jedan od najvećih i najuticajnijih pisaca dvadesetog veka i jedan od najuglednijih i najkontroverznijih književnika Amerike. Autor dvanaest najprodavanijih romana i dvadeset nonficiton dela, napisao je i pozorišne komade, filmske scenarije, televizijske serije, stotine eseja, dve knjige poezije i zbirku kratkih priča. Dvostruki je dobitnik Pulicerove nagrade, a živeo je u Bruklinu, Njujorku i Provinstaunu u Masačusetsu.

O saradnicima:

Baz Oldrin je uticao na stvaranje istorije kao prvi čovek koji je kročio na Mesec. Pre nego što je postao član agencije NASA i učestvovao u misijama Gemini XII i Apolo 11, diplomirao je na univerzitetu Vest Point, a potom stekao diplomu iz oblasti prirodnih nauka i astronautike na Masačusetskom tehnološkom institutu. Osnivač je ShareSpace fondacije i autor nekoliko knjiga.

Kolumn Meken je autor sedam knjiga, uključujući i knjigu Let the Great World Spin.

Pisao je za The New York Times, Atlantic Monthly, GQ, The Times (London), The Irish Times i La República.

Izvor: B 92

“ZLATNI TORANJ” ZA FILM RUMUNSKOG REDITELJA

Ivan Manojlović    Film, Vesti

“Zlatni toranj”, glavnu nagradu 16. festivala evropskog filma na Paliću, dobio je film Najsrećnija devojka na svetu rumunskog reditelja Radu Žudea, saopštio je juče na konferenciji za novinare međunarodni žiri kome je predsedavao italijanski filmski poslenik Alberto Barbera. U obrazloženju nagrade ističe se da je Radu Žude “jednostavnu priču ispričao na veoma zanimljiv način, predstavljajući glavnu junakinju u borbi za ostvarenje svog sna”, a da film u celini odlikuje “topao i human pristup priči, s mnogo humora”, i da je “zasnovan na snažnoj fotografskoj sposobnosti da svaki detalj učini istinitim i verodostojnim”.

Nagrada “Palićki toranj” za najboljeg reditelja pripala je ruskom autoru Pavelu Bardinu za film Rusija 88, a Specijalna nagrada belgijskoj glumici Barbari Sarafijan za ulogu u filmu Moskva, Belgija, odlučio je jednoglasno žiri. Ovaj belgijski film reditelja Kristofa van Rompea osvojio je i nagradu za najbolji film festivala po oceni žirija kritike Fipresci Srbija za “dramaturški slojevitu ali jednostavnu, toplu i svima razumljivu ljubavnu dramu s elementima komedije i melodrame o životnim dilemama sredovečne žene i njenom porodičnom i socijalnom okruženju. U mnoštvu delikatnih tema koje oslikavaju tamne strane naših života, ovaj film se izdvojio vitalizmom, poučavajući nas koliko čovek može da podnese a da toga nije ni svestan, i vrlo promišljenim, diskretnim režijskim postupkom koji je uspeo da pomiri ukuse filmskih profesionalaca i najšireg gledališta”.

I posle svega hitovi

Posle zatvaranja festivala, publiku na palićkoj Letnjoj pozornici već od danas pa do 1. avgusta očekuje program “Hitovi”, u kome će biti prikazani filmovi uspešni u domaćim bioskopima tokom protekle godine. Program “Hitovi” večeras otvara Turneja Gorana Markovića, dok će sutra (u nedelju) biti prikazan film Međunarodna prevara Toma Tikvera, kojim je otvoren ovogodišnji Berlinale, a govori o kriminalnim poslovnim transakcijama za finansiranje rata i terora. U ponedeljak će na programu biti Anđeli i demoni Rona Hauarda, prema istoimenom bestseleru Dena Brauna, autora Da Vinčijevog koda. Ovaj film stiže narednih dana i u Novi Sad, gde će biti prikazan u trenutno jedinom bioskopu u gradu, Art-bioskopu “Vojvodina” na Spensu. Na Paliću potom slede Gran Torino i Zamena Klinta Istvuda, Nadzirači Zeka Snajdera i Rvač Darena Aronofskog, kojim se Miki Rork vratio na filmsku scenu. Program “Hitovi” zatvoriće Milioner iz blata Denija Bojla, koji je trijumfovao početkom ove godine na dodeli Oskara. U slučaju nepovoljnih vremenskih prilika, program će biti održan u amfiteatru Otvorenog univerziteta u Subotici, a projekcije počinju u 21 sat.

Drugi takmičarski program “Paralele i sudari” ocenjivao je međunarodni žiri kritike (filmski kritičar i scenarista Filip Bergson iz Engleske, novinarka Ivana Nanut iz Hrvatske i filmski kritičar Nebojša Popović iz Beograda) koji je dodelio Nagradu za toleranciju “Gorki list” bugarskom filmu Zift reditelja Javora Gardeva, “elegantnoj filmskoj fresci o životu ljudi na marginama bugarskog društva u periodu između 1940. i 1960. godine”. Specijalno priznanje isti žiri je dodelio srpskom filmu Neko me ipak čeka Marka Novakovića, ocenjujući ga kao “snažan i otvoren film koji upućuje na dramatičan položaj žene u savremenom srpskom društvu, posebno u pogledu abortusa”.

Ocenjujući 16. izdanje manifestacije, direktor Festivala evropskog filma na Paliću Radoslav Zelenović izjavio je juče na konferenciji za novinare da je zadovoljan: “Uspeli smo da zadržimo gabarit festivala sa oko 70 filmova u više programskih celina i da, uprkos ekonomskoj krizi, realizujemo ono što smo zamislili za ovu godinu”. Što se tiče gostiju, primetio je da se i na velikim svetskim festivalima dešava da ne dođu svi pozvani, mada nije direktno pominjao nedolazak Mikija Manojlovića, dobitnika nagrade “Aleksandar Lifka”. Na pitanje o broju prodatih karata odgovorio je da još nema preciznih podataka, ali da je poseta bila zadovoljavajuća. Kao nezadovoljavajuću Zelenović je ocenio infrastrukturu na Paliću i u Subotici, gde se rekonstruiše bioskop “Lifka” tako što će za filmske projekcije preostati samo mala sala od 60 mesta.

Direktor Otvorenog univerziteta u Subotici Blažo Perović ocenio je da festival ne dobija mesto koje zaslužuje u kulturnoj politici pokrajine i grada Subotice, potkrepljujući to primerom “da Vojvodina izdvaja triput više za novi festival Sinema siti u Novom Sadu nego za već tradicionalni i respektabilni festival na Paliću”.

Miki: Razlog lične prirode

Srpski glumac Predrag - Miki Manojlović obavestio je direkciju 16. festivala evropskog filma na Paliću da neće moći da dođe na svečano uručenje nagrade “Aleksandar Lifka”, koju je dobio pored britanskog reditelja Kena Rasela, a u obrazloženju je naveo razloge lične prirode, uz želju da palićki festival i dalje napreduje.

- Neskromno smatram da se Aleksandar Lifka ne bi ljutio da može videti neke od filmova koje sam snimio u našim bivšim otadžbinama, današnjoj domovini i u inostranstvu. Razlozi nemogućnosti mog dolaska u Suboticu lične su prirode. Kao što kreativnost izvire iz ličnosti i može u ređim sličajevima da traje veoma dugo, tako ta ista ličnost na svom profesionalnom i intimnom putu katkad ne pronalazi način da u kratkom periodu uskladi uzbudljive želje s mogućnostima - naveo je Manojlović, koji je i predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije.

Izvor: Građanski list EGL

ODABRANA PIŠTALOVA DELA

Mirjana Živić - Mitić    Knjige, Vesti

BEOGRAD - Izdavačka kuća „Agora” iz Zrenjanina objavila je odabrana dela pisca Vladimira Pištala, u koje su pored romana „Tesla, portret među maskama”, uvrštene i novele „Korto Malteze” i „Aleksandrida”.
U odabrana dela, koja je objavila „Agora” uvršteni su i roman „Milenijum u Beogradu” i knjiga „Manifesti“. U saopštenju se navodi da je roman „Tesla, portret među maskama” do sada prodat u devet hiljada primeraka, a da će roman „Milenijum u Beogradu”, koji je postigao izuzetan uspeh u Francuskoj, uskoro biti objavljen i na nemačkom i italijanskom jeziku.
Roman „Tesla, portret među maskama” se trenutno prevodi na engleski i francuski jezik, a u toku su pregovori sa jednim velikim američkim izdavačem, piše u saopštenju.

Izvor: Glas javnosti

INTERVJU: DUŠAN MIKLJA

Aleksandra Radovanović    Knjige, Kultura, Vesti

Dušan Miklja, autor romana “New York, Beograd” objavio je ovih dana, pod okriljem izdavačke kuće “Laguna”, zbirku priča intrigantnog naslova “Potapanje Velikog ratnog ostrva”.

Upravo ste objavili zbirku priča sa neobičnim naslovom: “Potpanje Velikog ratnog ostrva”. Otkuda takav naziv? Veliko ratno ostrvo svakako postoji. Ali, ono nije potopljeno. Sa svojim gustim rastinjem može se sasvim lepo videti sa Kalemegdana.Čini se, otuda posmatrano, da je nepomerljivo.

- Makoliko to delovalo neverovatno, zaista je postojala namera vlasti da potopi Veliko ratno ostrvo kako bi s’ njim u Crno more zauvek otplovili posmrtni ostaci nepoželjne političke ličnosti, koja je tu krišom pokopana. Od pokušaja da se to učini se, ipak, odustalo jer se vlažan pesak, koji je eksplozivom dizan u vazduh, ponovo vraćao tamo gde je i bio. Bilo je nemoguće da se potopi. Ostrvo se, drugim rečima, tvrdoglavo opiralo nalogu da se ulije u Crno more.

Šta Vas je privuklo toj temi?

- Svakako ne tehnička strana poduhvata. Ni njeni politički motivi. Privlačnost te teme sa literarnog stanovišta za mene je najviše bila sadržana u apsurdnosti takve jedne ideje. U verovanju vlasti da je za njih sve moguće. Da pomeraju planine, kako je govorio Mao Ce Tung, ili - u slučaju naših vlasti - da potapaju ostrvo.

Da li ste, dok ste to pisali, imali na umu naslov čuvenog romana Ernesta Sabata „O junacima i grobovima”?

- Nisam na to mislio, ali bi takav naslov, takođe, bio prikladan. Kad već govorimo o analogijama, neobično je da sam priču napisao pre nego što se u javnosti počelo da govori o tome gde je pokopana ličnost koja je tajno streljana 1946. godine. Kako to ponekad biva, literarna istina je prethodila onoj životnoj.

Da li to znači da Vaša zbirka priča govori o vlastima?

- Zbirka ima četiri poglavlja od kojih se samo jedno bavi vlastima. U tom poglavlju je i priča Potapanje ‘Velikog ratnog ostrva’ po čemu je cela zbirka dobila ime.

Čime se bave ostala poglavlja?

- U poglavlju pod naslovom ‘Disanje na slamku’ govori se o graničnim situacijama u kojima su život i smrt odeljeni jedno od drugog jedino gestom, trenom, samim dahom čak. Makoliko markesovski nadrealističke, priče su duboko ukorenjene u samu oporu suštinu života u kome svi pomalo, kako glasi naslov jedne od njih, igramo ‘Hamleta u prelaznom dobu’. Naslov poglavlja ‘Paranormalne pojave’ ne treba objašnjavati. Verujem da će čitaocima u njemu biti zanimljiva priča ‘Bekstvo iz romana ili istina o Drakuli’, u kojoj se govori kako je Drakula, uvređen što ga je irski pisac Bram Stoker opisao kao vampira, a ne kao vlaškog vladara koji se hrabro odupirao Turcima, odlučio da se povuče iz romana. U poglavlju ‘Dvostruki zavrtanj’, najzad, otkriva se da ništa nije onako kako na prvi pogled izgleda. Suštinu tog verovanja možda najbolje izražava priča u kojoj čovek traga za svojim poreklom. Prezime Subin, saznaje tako, potiče od rumunske reči Subia, ali je njeno značenje u prevodu Srbin.

Znači li to da priče završavaju na neočekivan način kako je to uobičajeno kod trilera.

- Izgleda da je tako. Ali, to nije zasluga pisca već života. Život je taj koji nas neprestano iznenađuje.Takođe, neočekivanim i nepredvidivim raspletima.

Čitaoci se, dakle, neće dosađivati?

- Pa, rekao bih da zbirka - tematski bar - ima široki raspon. Da poseduje, takođe, emocionalnu i duhovnu gustinu.Vrlo sam bio polaskan što je naš poznati pisac Dragoslav Mihailović jednu od priča ‘Pratioc iz Sofije’ upravo tako doživeo.

Izvor: B 92 Vanja Gavrovski

NOVI BETMEN U BIOSKOPIMA 2011?

Mirjana Stanojevi?    Film, Vesti

Glumac Gari Oldman najavio je da će snimanje novog filma o Betmenu početi iduće godine.

Odlman je na skupu u San Dijegu na kojem je promovisao svoj novi film “The Book of Eli”, dodao će novi Betmen stići u bioskope 2011. godine, prenosi nedeljnik “Entertainment Weekly”.

“Ovo niste čuli od mene”, rekao je 51-godišnji glumac koji je tumačio poručnika Gordona u prethodna dva filma o čoveku-slepom mišu “Betmen počinje” i “Mračni vitez”.

Studio Vorner nije imao komentar na ovu informaciju.

“Mračni vitez” iz 2008, u režiji Kristofera Nolana, nagrađen je sa dva Oskara, jednim Zlatnim globusom i jednom nagradom Gremi.

Izvor: B 92