STO DESET GODINA OD ROĐENJA ERNESTA HEMINGVEJA

Nebojša Đorđević    Vesti

Čuveni pisac i nobelovac Ernest Hemingvej (1899-1961) rođen je pre 110 godina, a ostao je jedan od najpopularnijih i najuticajnih američkih pisaca 20. veka. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1953. godine rođen je 21. jula u Ouk-Parku u državi Ilionis.

Prvu priču je objavio još u školskom listu (1916), a posle završetka škole, prešao je u Kanzas i postao saradnik lokalnih novina „Star”. U vreme Prvog svetskog rata vozio je kola hitne pomoći na austrijsko-italijanskom frontu, gde je bio teško ranjen, a dva puta odlikovan italijanskim odlikovanjem za vojne zasluge. Nakon okončanja rata, ponovo se vratio književnosti i po savetu pisca Šervurda Andersona otišao u Pariz. Mnogo je putovao, pisao članke za kanadski list „Toronto Star”, zbližio se sa američkim piscima koji su živeli u Parizu, a u francuskoj prestonici je i objavio prve knjige „Tri priče i deset pesama” 1923. godine, te zbirku pripovedaka „Naše vreme” godinu dana kasnije.

U oktobru 1926. godine izašlo je njegovo prvo ozbiljnije književno delo „Sunce se ponovo rađa”, koje mu je osiguralo reputaciju mladog pisca u koga treba verovati.

Nakon knjige priča „Muškarci bez žena”, Hemingvej se vraća u domovinu, nastanjuje na Floridi i završava drugi roman „Zbogom, oružje”, koji je postigao veliki upeh kod čitalaca i kod kritike, a mnogi poznavaoci njegovog dela smatraju da je taj roman, zajedno sa kasnije napisanim „Za kim zvona zvone”, i najbolje Hemingvejevo delo. Od kasnijih Hemingvejevih dela kritika je posebno pozdravila „Snegove Kilimandžara” (1930).

Za vreme Španskog građanskog rata, Hemingvej je, skupivši novac za republikance, otišao u Španiju u svojstvu vojnog dopisnika novinske asocijacije Severne Amerike i kao scenarista dokumentarnog filma „Zemlja Španija”. Sa motivma iz građanskog rata je njegova jedina opširna drama „Peta kolona” iz 1938. i najduži roman, prvi posle 1929. godine, „Za kim zvona zvone” iz 1940, svojevrstan apel za bratstvo među ljudima, u kojem su opisani poslednji događaji iz života američkog dobrovoljca koji se borio na strani republikanaca.

Hemingvej je od 1940. godine živeo u Havani, gde je kupio kuću, a napustio ju je posle pobede kubanskih revolucionara 1960. Početkom Drugog svetskog rata, vratio se novinarstvu, prešavši u London u svojstvu dopisnika, a izveštavao je i sa iskrcavanja savezničkih trupa u Normandiji. Sa američkom vojskom je 25. avgusta 1944. godine ušao u oslobođeni Pariz.

U visokotiražnom američkom časopsiu „Lajf” objavio je 1952. godine kraći roman „Starac i more” za koji 1953. dobio Pulicerovu, a godinu dana kasnije i Nobelovu nagradu za „pripovedačko majstorstvo, a takođe i za uticaj na savremenu prozu”. Hemingvej nije prisustvovao uručenju Nobelove nagrade, a pritisnut bolešću, izvršio je samoubistvo 2. jula 1961. u svom domu.

Izvor: Danas / SEEcult.org

NOVE KNJIGE DRAGANA VELIKIĆA

Aleksandra Radovanović    Vesti

Ove nedelje Stubovi kulture objavili su novu knjigu Dragana Velikića, „Beograd i druge priče”, čime se posle višegodišnje pauze nastavlja objavljivanje ekskluzivne edicije Izbor u kojoj su objavljene najbolje stranice srpskih najboljih pripovedača.

Istovremeno, izašlo je četrnaesto izdanje romana „Ruski prozor”, koji je prošle godine i zvanično daleko najprodavanija i najčitanija knjiga u Srbiji. „Ruski prozor” je tokom prethodnih meseci, posle predstavljanja na nemačkom tržištu, izašao u Mađarskoj, a tokom avgusta izači će prevodi u Grčkoj i Bugarskoj. U međuvremenu, roman „Via Pula” (čije su novo izdanje Stubovi kulture predstavili na prošlogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu) donosi velike pohvale u italijanskoj štampi kako autoru tako i prevodiocu, Ljiljani Avirović. Tome doprinosi i pogovor koji je ekskluzivno za italijansko izdanje napisao Klaudio Magris.

Izvor: Danas K. R.

ĐURA ZAMENIO KATARINU

Ana Čizmar    Kultura, Slikarstvo, Vesti

Đura Jakšić: Car Dušan

Povodom izmena u stalnoj postavci srpske umetnosti 19. veka Galerije Matice srpske (GMS) na Trgu galerija 1, kustoskinja Snežana Mišić govoriće večeras (20) o umetničkom stvaralaštvu slikara Đure Jakšića. Izmena se desila nakon što su tri dela Katarine Ivanović ustupljena za izlaganje (od jula do septembra 2009) na izložbi posvećenoj ovoj autorki, a povodom 125 godina Narodne banke Srbije. Na njihovo mesto postavljena su četiri portreta koja je naslikao Đura Jakšić, a među njima i portreti Mladena Jovanovića i bračnog para Nikolajević.

Georgije (Đura) Jakšić (Srpska Crnja, 1832 - Beograd, 1878), slikar i pesnik, jedan je od najznačajnijih predstavnika romantičarskog izraza u srpskom slikarstvu. U njegovom bogatom umetničkom opusu najbrojniji su portretski radovi. Prikazujući srpsko građanstvo Vojvodine i Kneževine Srbije, Jakšić je upotpunio sliku srpskog društva druge polovine 19. veka.

U GMS objašnjavaju da je stalna postavka srpske umetnosti 19. veka “Ljudi i događaji” - slika prošlosti osmišljena s idejom da se kroz odabrana umetnička dela prikažu ličnosti i dešavanja značajna za istoriju srpskog naroda toga doba, kao i da se ukaže na estetske domete i tematska opredeljenja epohe čime se potvrđuje značaj i mesto srpske umetnosti u kontekstu evropske umetnosti i kulture 19. veka. Metodološki pristup izložbe opisan je kao “kombinacija hronološkog, stilskog, tematskog i monografskog modela” s ciljem da se postigne dinamičnost stilova, tema, umetnika i otvorena mogućnost za brojne pristupe postavci i za mogućnost izmena u pojedinim segmentima.

Radno vreme GMS u letnjem periodu je: utorak, sreda četvrtak i subota od 10 do 18 sati, petak od 12 do 20.

Izvor: Građanski list

U POSETI BOVANSKOM JEZERU

Ana Čizmar    Vesti

Bovansko jezero nalazi se na sredini puta Aleksinac - Sokobanja, a slobodno možemo reći na samom putu, jer stari (potopljeni) sokobanjski drum počiva na dnu ove prelepe akumulacije, uklještene između obronaka Bukovika i Oble glave…

Do Bovanskog jezera se lako stiže. Potrebno je samo da se kod aleksinačke petlje ili Aleksinačkih rudnika isključite sa auto-puta Beograd-Niš (E-75) i skrenete za Aleksinac. Bovansko jezero je od Aleksinca udaljeno negde oko dvadesetak kilometara i prema njemu vodi asfaltni sokobanjski put (R-121). Ispred sela Bovna možete da skrenete levo - prema bovanskoj brani ili da nastavite put prema centralnom delu jezera, Sokobanji, mrestilištu, selu Trubarevac…

Akumulacija je stvorena početkom sedamdesetih godina prošlog veka iz dva praktična vodoprivredna razloga. Izgrađena je, u prvom redu, za snabdevanje grada Aleksinca zdravom, pijaćom vodom, paralelno i - navodnavanje plodnog zamljišta u Aleksinačkoj kotlini, te radi sprečavanja da bujične, uglavnom prolećne, vode unose erozivni materijal u Južnu Moravu. Inače jezero je dugo oko osam kilometara, sa prosečnom širinom od 250, i najvećom, oko brane, od 500 metara.

Kasnije, prvobitni vodoprivredni karakter akumulacije, proširen je novim - sportsko-ribolovnim i turisitičkim. Bovan je raj za ribare, posebno plovkaroše i majstore za lov „dubinjacima”, jer su iz jezera do sada vađeni kapitalni primerci somova, šarana, amura, babuške, smuđa, deverike…

U letnjim mesecima spas od vrucina potraži dnevno i po nekoliko hiljada ljudi, a vikendom je prava „okupacija” obala. Na najpoznatijoj “Crvenoj” plaži na desnoj obali jezera, mogu se iznajmiti ležaljke, a tu su i čamci, kao i skuteri na vodi i „pedalina”… Posebno zadovoljstvo ovoga leta je nekoliko uređenih i pravih ugostiteljskih objekata, gde se uvek može nešto kvalitetno prezalogajiti. Naravno, sladoled i osvežavajuća pića se najviše traže, ali ih ima u ponudi u izobilju.

Veliki broj meštana i gostiju Sokobanje, Niša, Aleksinca, ali i stanovnika Zaječara, Knjaževca i drugih mesta, već se odomaćio na Bovanskom jezeru. U okolini je prethodnih godina sagrađeno stotine lepih vikendica za odmor i u njima ne borave samo vlasnici, već i njihovi gosti. Često se u dvorištima njihovih vikendica može videti okretanje jagnjeta ili praseta na ražnju, a roštiljanje na terasama je već odavno svakodnevni prizor. Poslednjih godina pravo uživanje je trpeza na kojoj je kvalitetna riba iz jezera, uz obavezan i nadaleko poznati bovanski i sokobanjski sir.

Prosto rečeno, gužve su na jezeru između Aleksinca i Sokobanje velike. Posebno u dane vikenda, od petka popodne do nedelje uveče, kada osveženje u vodi potraži više od hiljada posetilaca. Malo dalje od plaža prema Sokobanji su ribolovci, svuda su po obalama kamperi. I svi uživaju. Uostalom dođite, i uverite se sami.

A.M.

BITEF OD 15. DO 25. SEPTEMBRA

Mirjana Živić - Mitić    Kultura, Pozorište, Vesti

Beogradski internacionalni teatarski festival (BITEF), 43. po redu, biće održan od 15. do 25. septembra pod sloganom “Kriza kapitala - umetnost krize”, a zbog finansijskih problema imaće manje predstava i pratećih programa nego prethodnih godina.

Organizatori 43. BITEF-a su najavili da ovogodišnji festival neće zaostajati kvalitetom, iako će biti finansiran sa manje sredstava.

Selektor BITEF-a Jovan Ćirilov rekao je da su krize kapitala i društvene krize često tokom istorije bile impuls koji unapređuje umetnost i kulturu.

Prema njegovim rečima, program 43. BITEF-a obuhvata sedam stranih i dve domaće predstave koje dokazuju tezu da u umetnosti nema krize, izražavajući društveni angažman na nov način.

Na ovogodišnjem BITEF-u neće biti programa “Show case”, koji je obuhvatao domaće predstave, ali su sačuvani programi “Polifonija” na kome se prikazuju predstave u popodnevnim satima i “BITEF na filmu” u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

Ovogodišnji BITEF će biti otvoren u Sava centru predstavom “Sutra” londonskog Sadler’s Vels teatra, u koreografiji Sidija Larbija Šerkavija (Cherkaoui), koji je za predstavu “Rien de rien” osvojio Specijalnu nagradu na BITEF-u 2000. godine.

Predstava “Sutra” sa tibetanskim monasima šaolin manastira istražuje hinduističku mudrost Budinih sutri, a virtuozne pokrete vekovne tradicije kung-fua tretira kao potragu za jedinstvom fizičkog i duhovnog, ugrađujući ih u svoje iskustvo evropske savremene igre.

U okviru 43. BITEF-a biće izvedena i predstava “Plavi zmaj” kanadskog reditelja i dramskog pisca Robera Lepaža (Lepage), u izvođenju “Ex Machine” iz Kvebeka, švajcarska predstava teatra “Vici” iz Lozane, “Airport kids”, u režiji Lole Arias i Stefana Kegija.

Publika BITEF-a imaće priliku da vidi i zagrebačku trupu “Bacači sjenki”, koja je osvojila Specijalnu nagradu za predstavu “Ex-pozicija” na 41. BITEF-u, a sada gostuje predstavom “Odmor od povjesti”, u kojoj nema priče, niti vidljive glumačke igre, a autori predstave su Boris Bakal i Katarina Pejović.

Na BITEF-u će biti izvedena i norveška predstava “Pisac” o Knutu Hamsunu, najpoznatijem norveškom piscu kvislingu, a holandski Teatar “Hotel Modern” iz Roterdama izvešće predstavu “Logor”, u kojoj je upotrebljeno 2.000 lutaka, a bavi se temom Aušvica, najvećeg stratišta u Drugom svetskom ratu.

Nemački teatar “Schauspielhaus” iz Dizeldorfa izvešće scensku verziju Marksovog “Kapitala”, koju su režirali Helgard Haug i Daniel Vetzel u okviru projekta Rimini-protokol, koji je poznat po predstavama u kojima ne igraju ni glumci ni amateri, već ljudi koji se bave temom koju pozorište obrađuje.

Na 43. BITEF-u biće izvedene i nagrađivana drama “Brod za lutke” Milene Marković, u režiji Ane Tomović i produkciji Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, koja je ovogodišnji pobednik na Sterijinom pozorju, i predstava “Sanjari” Jugoslovenskog dramskog pozorišta, retko izvođeno delo međuratnog pisca Roberta Muzila, u režiji Miloša Lolića.

Predsednik žirija 43. BITEF-a je Patris Pavis, a članovi su Simel Fenik Roland iz Nemačke, Oliver Frljić iz Hrvatske, glumac Vladimir Aleksić i dramska autorka Maja Petrić iz Srbije.

Grad Beograd podržao je BITEF sa 32 miliona dinara, Ministarstvo kulture Srbije sa 11 miliona, dok su Izvršno veće Vojvodine i grad Novi Sad izdvojili 2,5 miliona.

Prodaja ulaznica za 43. BITEF počeće 1. septembra u Pozorištu na Terazijama.

Izvor: B 92