DEVICA ATINA BDI NAD AKROPOLJEM

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Otvoren novi muzej u Atini koji je posvećen antičkim delima

Ispod Akropolja, a ispred Partenona ovog leta osvanuo je novi muzej. Namenjen je isključivo za izlaganje antičke skulpture, a projektovao ga je švajcarski arhitekta globtroter Berbard Čumi zajedno sa svojim grčkim kolegom Mihaelom Fotijadisom. Izgradnja novog atinskog hrama trajala je osam godina, a u njega je do sada uloženo 130 miliona evra.

Novi atinski muzej je hipermoderan iako su u njemu pohranjene antičke statue, reljefi i sitna plastika. Istovremeno je i minimalistički, što ga čini dodatno upadljivim budući da se nalazi u samom srcu najstarijeg atinskog kvarta. U muzeju je antički mermer postavljen na postolja od betona, dok se na staklenim fasadama oslikava profil Partenona. Fragmenti statua deluju kao da plešu u vazduhu, dok u smiraj dana mermerne statue devojaka u tunikama i arhajske kurose obasjavaju veštačka svetla. Sve je u funkciji scene koja posetioce treba da prebaci u drevnu prošlost.

Muzej obuhvata površinu od 25.000 kvadratnih metara, od kojih je 14.000 namenjeno za izlaganje. Inaugurisan je u junu, velelepnom ceremonijom za koju je izdvojeno čak osam miliona evra. Mihael Fotijadis je tim povodom novinarima objasnio ideju projekta sledećim rečima: „Kada je naš projekat 2000. godine pobedio na konkursu za izgradnju novog muzeja, neki arheolozi su nam ipak sugerisali da ga bar malo doteramo da podseća na neoklasiku. Bili smo, međutim, u potpunosti dosledni projektu: imali smo na umu palatu koja bi sačuvala duh antičke skulpture, matematički precizno kakva je i sama bila.”
U tom smislu i materijal koji je korišćen za izgradnju, beton i mermer, odabran je prema pomenutoj ideji antičkog sklada. Crni mermer je dobavljen iz Makedonije, a ružičasti sa Peloponeza. Staklo, pak, ima ulogu fantastičnog ogledala, tako da gledalac stiče utisak da muzej uopšte nema zidove. Ulaznica za muzej je samo jedan evro, a očekivani broj gledalaca deset hiljada dnevno!

Prvi nivo muzeja drže betonski stubovi koji počivaju na arheološkim ostacima. Gornji sprat ima dva nivoa i u njemu su izložene skulpture pronađene na Akropolju uključujući i karijatide koje su krasile trem. Na gornjem spratu smešten je mermer sa Partenona koji je i najupadljiviji. Od 93 mermerne ploče friza koje se nižu jedna za drugom, samo 36 potiču iz Atine, jedna je iz Luvra, dok je 56 rekonstruisano prema originalima koji se čuvaju u Britanskom muzeju u Londonu gde ih je u XIX veku pohranio lord Elgin, to jest Tomas Brus, tadašnji britanski ambasador u Otomanskom carstvu.

Grčka je, naime, više puta do sada (bezuspešno) tražila nazad originalne frizove od Britanskog muzeja. Odgovor koji joj je vazda stizao glasio je da ih neće dobiti sve dok ne podigne muzej u kome ih može adekvatno čuvati. Sada kada je muzej konačno otvoren, restitucija bi mogla biti obavljena. Stari, mračni muzej Akropolja nalik na magacin više nije prepreka datom obećanju. Štaviše, prema projektu, novi atinski muzej može da izdrži zemljotres od 10 stepeni Rihterove skale, što u istoriji čovečanstva još nije zabeleženo.
Sve pomenuto, ipak, nije sprečilo stanovnike starog jezgra da protestuju protiv zidanja novog muzeja. Kompozitor Vangelis (Kaculis) protivio se gradnji iz straha da bi njome mogla biti demolirana njegova vila u neoklasičnom stilu. Čak je pokrenuo veliku kampanju i preko novina u koju su se uključili brojni vlasnici kuća u kvartu. Potkačen je i duh svetog Fidije, naknadno optuženog da je prisvojio deo zlata namenjenog za izgradnju Partenona.

Ako je suditi po istorijskom iskustvu, Čumi i Fotijadis ne moraju da brinu. Protiv zidanja Ajfelove kule bila je većina stanovnika Pariza, a samo nekoliko godina nakon inauguracije svi su je prihvatili kao da je oduvek tu.

Glave ratnika u Londonu, noge u Atini

Do 1804. godine Elginov tim je potpuno skinuo i rastavio više od polovine skulpturalnih ukrasa Partenona. Takozvani Elginov mermer čini 17 kipova sa Partenona, 15 (od ukupno 92) metopa sa prikazima bitke između Lapita i kentaura i 75 (od 160) metara partenonskog friza. Ostatak čine dve karijatide sa Erehteona, četiri ploče iz hrama Atene Nike, arhitektonski fragmenti Partenona, Propileja, Erehteona, hrama Atene Nike i Atrejeve riznice iz Mikene. Friz sa scenama rata u novom akropoljskom muzeju prelomljen je na pola: torza i glave ratnika i konja su u Londonu, a noge su u Atini.

Dom za 4.000 eksponata

Novi muzej na Akropolju je danas dom za oko 4.000 eksponata iz perioda od VII veka pre n.e. do helenističkog razdoblja (323-146. pre n.e.), sa centralnim mestom koje zauzimaju artefakti iz atinskog zlatnog doba u vreme vladavine Perikla (495-429. pre n.e.). Veliki deo njih nikada pre nije bio izlagan zbog manjka prostora u prenatrpanom starom muzeju na Akropolju (otvoren još 1874). Deo nove postavke su i male skulpture koje su nedavno vraćene iz Italije, Vatikana i Nemačke.

Izvor: Blic Online M. Marjanović

LE KLEZIO - “URANIA” - (IPS)

Aleksandra Radovanović    Knjige, Vesti

Radnja ovog romana je smeštena u utopističkoj zajednici na pacifičkoj meksičkoj obali. U napuštenoj jezuitskoj bogosloviji, osamdesetih godina, osnovana je „republika” Kampos. O njoj saznajemo zahvaljujući jednom od njenih stanovnika, šesnaestogodišnjem Inuiti, Rafaelu, sinu alkoholičara. Deca ne pohađaju državnu školu: umesto toga, jutra provode obrađujući zemlju, a preko dana u učenju i „razgovoru”; imaju seksualno obrazovanje, ali nisu dovoljno ohrabreni da ga primene; na organizovanu religiju se gleda sa neodobravanjem, a novčana razmena je zabranjena.

U knjizi je opisano pomalo utopističko društvo u Meksiku, gde je Le Klezio proveo petnaest godina. IPS obezbedio prava na dela francuskog pisca i aktuelnog dobitnika Nobelove nagrade, Žan-Mari Gistava le Klezioa. Le Klezio je autor više od 30 književnih dela, a IPS će u narednom periodu čitaoce obradovati sa pet njegovih romana.

Izvor: Glas javnosti

Zoran Vučić - IZBOR IZ POEZIJE

Mirjana Živić - Mitić    Poezija

SILAZIM U PONOĆ

s one strane zida
da govorim.
Ovde gde je čisto,
gde je tako plavo,
gubim moć govora.
Pun ideologije,
istorije,
straha;
među gluvima,
zaljubljenima,
samima.
(Meni nije dobro.)
Sestro moja nežna,
kad se jednom rodiš,
skini me s raspeća!

SVE PRIPADA VAMA

Sve pripada vama,
svet pripada vama,
devojke
u crnim čarapama,
bez lica.
Strast,
magma u dubinama
što osvetljava
silazak u ponor.
Na obalama,
ništa,
tama.
Krotite reči.
Hranite zemlju.

TVOJA PLAVETNA KRILA

Ne poznajemo se anđele.
Mnogo je zla
između tebe i mene.
Tvoja plavetna krila
nad leševima
i poljima.
Tvoja senka
nad mojom glavom,
a glave nema.
Mnogo je mrtvih
između nas
anđele.

Zoran Vučić, rođen je 1947. godine u Okolištu kod Svrljiga. Piše poeziju, eseje, književnu kritiku i prevodi sa bugarskog jezika. Sarađivao je u mnogobrojnim listovima i časopisima. Uređivao je časopis „ Raskovnik“.
Objavio je knjige: Prolazi svet (1976), To prošlo (1980), Bilo i prošlo (1982), Evropske promaje (1984), Knjiga četvorice (1985), Misal i zemlja (1986), Sunčev drug – sunčev osmeh ( zajedno sa R. Arsićem 1987, 1998, 1999), Dosada (1987, 1991), Zaveštanja (1990), U lice veku (1991), Temen prozorec (1996), Slutnje i spoznaje (1998), Znaci iz tamnine (1999).

Priredio je Zbornik svrljiških pesnika Berači zvezda (1989), načinio Antologiju savremene dijalekatske poezije Maternji jezik (1998) i Izbor pesama pesnika Svrljižana Snevanja i bdenja (1999).

O SVETU I SLOVU

Ovaploćuje se u tvari misao
što povezuje svetove jezikom i smislom.
Praotac pesnik rečima disao
(Az – Buki – Vjedi) o svetu nesvislom,
svemu vidljivom i nevidljivom.
A duh zatoćen u tami materije
raste lagano i tiho dozreva.
Ono što se u znacima krije
iz dubine vremena već peva

o mrtvom i živom.

Prečista je ljubav u cvetovima,
ona daruje smisao cvetanju.
Sažeto znanje u tamnim svetovima
na tragu na{em konačnom spoznanju
da malo znamo.
Javiće se negde ono neslućeno,
božanska suština i plavetno zvono.
Ova je stvarnost sva prožeta penom,
ali će u njoj zablistati ono
što je sada prekriveno tamom.

VREME SUšTINU KRIJE

Vreme suštinu krije,
vek na vek taloži se,
smrt na smrt oslanja se.
Samotan na Pontu Ovidije
večnoće sanjati Rim,
kaošto je praotac Orfej
u šumama Trakije, na Kipru, na Kritu,
svuda dozivao Euridiku,
i dozvao je da bi je zanavek izgubio.
Tako si i ti, uprkos starim znanjima,
omamljen tamom bivao
u balkanskim gorama
gde zlo obnavlja svoju snagu
divljom lepotom prikriveno.
Tako si i ti pristao, očaran,
a video si opštu jagmu
za sjajem lažnog zlata
u toj pometnji i pustoši.
Neprozirno je vreme,
al u toj tmici i nevidelici
ponešto nazire se.
Nije uzalud bačeno seme
u toplu utrobu zemlje,
a u dnu istorije skrivena samuje
duša mrtvih naroda
dok kao voda teku stoleća
uvirući u istočnike, one zdence i kladence.
Potom si i ti snivao, uprkos halabuci,
dobro u zrnu žita,
a sve je bilo protiv tog sna,
zbilja, slutnja i spoznaja.
Potom si, bolani Dojčin,
na megdan smrt izazvao
da bi iz ljušture tela izašao
neozleđen, čist i prozračan.

ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА „ТИМОЧКА КРАЈИНА” -„МАРИНКО СТАНОЈЕВИЋ (1874-1949)- ЖИВОТ И ДЕЛО” У ГАЛЕРИЈИ ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА КЊАЖЕВАЦ

Ivan Manojlović    Kultura, Nauka, Vesti


У среду 22.07.2009. у 20 часова у Галерији Завичајног музеја Књажевац биће отворена изложба Историјског архива „Тимочка крајина” из Зајечара „Маринко Станојевић (1874-1949) - живот и дело”. Изложбу ће отворити директорка Историјског архива Сузана Томић и аутор изложбе Зоран Јанковић.

Овом приликом у дворишту Завичајног музеја Књажевац биће одржан и други час Завичајне летње школе књажевачког музеја посвећен овом значајном научнику. О његовом научном раду, изузетно значајном за проучавање Тимочке крајине говориће мр. Дејан Крстић етнолог из Зајечара.

Маринко Станојевић је цео свој живот посветио је антропогеографским и етнолошким испитивањима Тимочке крајине. Рођен је 1874, године. По завршетку средњег образовања уписује се на славистичко - литерарни одсек Велике школе у Београду. По дипломирању, поставњен јде за суплента, а нешто касније и за професора зајечарске гимназије. За време Првог светског рата био је и један од секретара Парламента на Крфу и учествовао је на свим скпштинским заседанјима за ослобођење земље. Умро је 1949. године у Зајечару.

Маринко Станојевић је доста писао. Од многих чланака по разним листовима је оформио својеврсни алманах, под називом “Зборник орилога за познавање Тимочке крајине”, у коју су уврштени његови радоци објављени у разним листовима. Овај алманах је штампан од 1937. године у четири књиге.

ODRŽAN DRUGI PO REDU BAJKERSKI SKUP U SOKOBANJI

Ana Čizmar    Vesti

Miris užarenih guma i pucanje auspuha obeležili su drugi po redu moto-skup koji se ovog vikenda održao u Sokobanji u organizaciji moto-kluba „Falcons” i Organizaciji za turizam,kulturu i sport Sokobanja. Osim bajkera na „Harli dejvidsonu”, prepoznatljivom rok izgledu, na kojima dominira koža, duga kosa i farmerke, iz godine u godinu, sve je više mladića kratko ošišanih na uglavnom velikim „jamahama” jarkih boja ili „kavasaki” motorima. Kažu, zajednička im je ljubav prema motorima, pivu i ženama.

Centralni bajkerski dan je bio je u subotu kada su u 15 sati, nakon ručka, na terenu kod Gimnazije počele bajkerske igre, gde su posetiocima motoristi pokazivali šta sve znaju sa svojim ljubimcima. Kao i svake godine, najveću pažnju Sokobanjčana i gostiju, privukli su tradicionalni defile učesnika moto-skupa po sokobanjskim ulicama.

Vidimo se na sledećem moto skupu, dogodine, u Sokobanji.

A. M.