PISAC NA USLUZI

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

INTERVJU: IGOR MAROJEVIĆ O SVOM NOVOM ROMANU „PARTER”

Ako sam veze koje se uspostavljaju na zemunskom splavu i oko njega opisao stilom shvatljivom većini ne verujem da znači da sam ostavio dublji, manje vidljivi sloj priče, netaknut

IZDAVAČKA kuća „Laguna” upravo je objavila novi roman Igora Marojevića „Parter”. Sudeći po interesovanju koje je čitalačka publika pokazala za ovu knjigu, izgleda da je autor postigao ono što nijedan srpski pisac nije - istovremeno važi za vrlo relevantnog i popularnog. Po njegovoj prozi se smišljaju novi književnokritički termini a njegov fan klub na „Fejsbuku” ima sve više članova. Istog dana mu je izašao intervju za elitni književni podlistak jednog domaćeg dnevnog lista i u Nacionalnom dnevniku najgledanije televizije na Balkanu. Po svemu sudeći, nova Marojevićeva knjiga, koja govori o ljubavima u tranzicionom Beogradu, osim popularnosti svom autoru ovog puta donosi i vrlo visok tiraž:

- Ipak bih voleo da prođe neko vreme kako bih se odredio prema tome, kaže za Glas Marojević i dodaje:
- Tačno je da su reakcije čitalaca usledile znatno brže no inače, ali pre 1. avgusta je preuranjeno čak išta slutiti o mogućem tiražu „Partera”, kategoričan je autor.

Uzmimo ipak da će „Parter” biti bestseler. Šta bi to promenilo kod vas?

- Verovatno samo organizaciju vremena, i to ne mnogo. S druge strane, veći angažman na prezentaciji knjige autoru, zbog bolje prodaje, verovatno omogućuje više vremena za druge stvari. Tako meni eventualni boravak „Partera” na većini top-lista ne verujem da bih masirao ego, koliko bi mi značilo to što bih mogao da budem nezavisniji i više vremena da posvetim pisanju.

Koliko ste morali da napravite kompromis da biste dobili ovako čitljivu i popularnu knjigu?

- Tema prisnih međuljudskih odnosa jeste bliska većini mogućih čitalaca ali baš i nije prvi put da se bavim njome. Ako sam sve te veze koje se uspostavljaju na zemunskom splavu „Parter” i oko njega, na prvom nivou opisao stilom shvatljivom većini, to ne verujem da znači da sam ostavio dublji, manje vidljivi sloj priče, netaknut. Nadam se da sam utoliko samo doslednije izveo svoju filozofiju pisanja: spolja što je moguće pitkije, iznutra što je moguće dublje tako da priču za sebe mogu da nađu i ljubitelji melodrame i društvene kritike.

PROZA KAO VIŠI ŽANR

I vaš komad „Bar sam svoj čovek” koji se s uspehom izvodi na repertoaru BDP za temu uzima mlade ljude koji u teškim vremenima tranzicije pokušavaju da zasnuju vezu?

- S obzirom na usamljenost ljudi u trenutnom Beogradu koja je uzrokovana nizom novih spoljnopolitičkih i spoljnih ekonomskih i kulturnih te raznih unutarpolitičkih okolnosti, te na njihov haotičan spoj i način na koji se prelamaju na pojedinca, lični javašluk svih nas neizbežno je pun groteske i zato čini dobru građu. Prozu sasvim konzervativno smatram višim žanrom od drame, samim tim što ona trpi manje građe iz svakodnevice nego drama. Dosta materijala koji nije našao mesta u „Parteru” bezbedno se locirao u „Bar sam svoj čovek”. S tim što ta drama, za razliku od romana, ne nudi nikakav hepiend.

Ovog puta imate nedvosmislen hepiend? Glavni junak romana, di-džej i šanker splava „Parter” Luka Razić na kraju priče ipak nalazi ljubav, a izbor deluje pomalo neočekivano?

- Da bih relativno usrećio Luku i devojku koju je izabrao, morao sam da upropastim pokušaje desetina parova koji nastaju i brzo se rasformiraju u ambijentu zemunskog splava i njegovoj okolini. Sve drugo bi bilo daleko i od kakve razumne projekcije ovdašnje realnosti. Ako je to hepiend, napisao sam hepiend.

Šta vas je navelo da roman naslovite „Parter”?

- U pitanju je onaj nivo na kojem niko nije pošteđen od nuspojava društva, a dotična reč je simbolički namenjena srednjem sloju, koliko je već taj izraz primenjiv, kao što je podrum namenjen nižem, a loža višem, mada se sve radije poseže za terminom VIP. Likovi ovog romana nisu dovoljno nezavisni da bi utekli pod staklenu strehu. Na splavu „Parter” i izvan njega upoznaju sebi slične, koječemu izložene ljude od dvadeset i nešto do 50 godina, dolazi do raznih i najčešće jalovih kombinacija: ljudi u tranziciji, uz ostatke starih trpe nove elemente na koje se nisu navikli te im je teško da u nedovoljno poznatim okolnostima saznaju i sebe, kamoli drugog s kojim nameravaju da se zbliže. Krnjost partnerstva kao jedan od glavnih motiva romana mislim da dodatno opravdava naslov „Parter”. Možda preterujem u pojašnjavanju, ali videvši da nam je književna kritika na nižim granama no ikada, reko’ da se nađem na usluzi.

Izvor; Glas javnosti Mila Milosavljević

BET DEJVIS NA POČETKU

Mirjana Stanojevi?    Film, Vesti

Manje poznati filmovi legendarne glumice Bet Dejvis - „Loša sestra” i „Paklena kuća” s početka njene karijere 30-ih godina 20. veka, biće prikazani tokom vikenda u Domu omladine Beograda, na engleskom jeziku bez prevoda.

Holivudska ikona Bet Dejvis je u filmu „Loša sestra” iz 1931. godine, koji će biti prikazan 18. jula, ostvarila prvu filmsku ulogu, a partner joj je bio Hemfri Bogart. U tom filmu Hobarta Henlija, Dejvis igra ženu zaljubljenu u sitnog lopova koga izdržava novcem svog bogatog oca. Radnja filma „Paklena kuća” iz 1932. godine Hauarda Higina događa se u vreme prohibicije, gde je maloletni delikvent Dženi osuđen na tri godine prisilnog rada zato što policiji nije odao krijumčara alkohola… Ulaz je slobodan.

Izvor: Danas

RASPIRUJU MAŠTU

Aleksandra Radovanović    Knjige, Vesti

Svako vreme ima svoje fatalne žene, ili bolje reći, fatalne žene koje zaslužuje. Rimsko doba imalo je Kleopatru, Vizantija - Teodoru, a naše čak njih nekoliko. Stvarna ili virtuelna, konzervativna ili slobodoumna, temperamentna ili dosadna, fatalna žena je oduvek pokretala maštu muškaraca. Njen neodoljiv šarm ometao je ljude na vlasti. Muza je imala neospornu fizičku i intelektualnu snagu, dominantnu želju da opčini, ali i da ostane slobodna. Njoj je posvećena knjiga „Fatalne žene” koju je napisao italijanski publicista Đuzepe Skarafija.

U istoriji književnosti, od Šarla Bodlera do Augusta Strindberga, od Gabrijela Danuncija do Prospera Merimea, muzu su vazda opisivali tako što su je pretvarali u mit koji su potom preuzimali slikari ili mizičari. Bile su glumice, poput Sare Bernar, gospođe kao madam Žilijet Rekamije, špijuni a la Mata Hari, intelektualke tipa Lu Salome. Posećivale su Fridriha Ničea, Sigmunda Frojda, Bodlera, Balzaka… Fatalne žene su iznad svega, čak iznad kaprica tržišta, premda sadašnja ekonomska kriza nameće apsolutne kriterijume čak i na polju zavodljivosti. Erotična je žena ubica Šeron Stoun (u filmu „Fatalna privlačnost”), decentna Ava Gardner (na slici)Svemoćna fatalna žena dogurala je i do trona - Karla Bruni je postala žena predsednika, što je doskora bilo nezamislivo. U tom smislu naše društvo je načinilo korak napred, primećuje pisac ovog zanimljivog i popularno napisanog štiva, citirajući reči grofice Kastiljone koje i danas važe: „Dužnost svake žene je da bude lepa ne zbog sebe već zbog drugih. Radi sebe, pak, treba da bude ambiciozna i prefrigana”.

Jedan crtež Žan Dival, čuvene Bodlerove muze mulatkinje, otkriva nam i kakav su fizički izgled poete preferirale. Divlje graciozna, istaknutog poprsja, laganog hoda, krupnih tamnih očiju i bleštavo belih zuba - zar nisu osobine koje i danas pisci traže, a ne samo Bodler koji se divio crnoj Veneri.

Ipak, za razliku od poeta i državnika prošlog veka, sadašnji kao da radije padaju ničice pred pukim fizičkim šarmom sirena, zaključuje publicista, koje se nikako ne mogu porediti sa jednom Sarom Bernar. Setimo se reči francuskog pisca Antoana Blodina. „Sve su žene fatalne. Počinje se time da im dugujemo život, a na kraju su one uzrok naše propasti”.

Izvor: Blic Online M. Marjanović

“SEOBA MOJE DUŠE” U ISTORIJSKOM MUZEJU SRBIJE

Aleksandra Radovanović    Slikarstvo, Vesti

Izložba slika Olje Ivanjicki pod nazivom “Seoba moje duše” otvorena u Istorijskom muzeju Srbije. Postavka je koncipirana kao podsećanje na njene radove koji se čuvaju u Muzeju. Izložba traje do kraja avgusta.

Izložba slika i skulptura nedavno preminule velike srpske slikarke Olje Ivanjicki, pod nazivom “Seoba moje duše”, otvorena je u Istorijskom muzeju Srbije, saopštila je direktorka Muzeja Ana Stolić.

Stolićeva je objasnila da postavku većim delom čine kompozicije sa istorijskom tematikom iz zbirke Istorijskog muzeja Srbije i Salona “Mediale” koji je u okviru Istorijskog muzeja, kao i skulpture koje je Ivanjicki poklonila muzeju, njeni lični predmeti iz Fonda Olge Olje Ivanjicki.

Izložba je koncipirana kao podsećanje na njene umetničke radove, koji se čuvaju u Muzeju, a čini je ukupno 14 eksponata među kojima su i dve velike slike sa temom iz Prvog srpskog ustanka, koje je Istorijski muzej pre dvadesetak godina otkupio od autorke, kao i čuvena “Tajna večera”.

Stolićeva je podsetila da je Ivanjicki kao počasni umetnički direktor Galerije salona “Mediale” ukazala poverenje Istorijskom muzeju Srbije svojim prilozima i poklonima, ali i ličnim zalaganjem da se reši dugotrajan problem smeštaja tog muzeja.

“Upravo zahvaljujući njoj, namera muzeja da prezentuje javnosti i razvoj srpskog slikarstva u hronološkom kontinuitetu, ostvarena je, i zaživela je upravo nabavkom dela umetničke grupe Mediala”, dodala je Stolićeva.

“Ivanjicki je svojim životnim stavom, odevanjem, vizijama budućnosti, umetničkim temama, išla ispred svog vremena, ali je umela i da se prilagodi vremenu u kome je živela, prenoseći svoj dar u umetnička dela namenjena svima nama”, istakla je direktorka Muzeja.

Autorka svojevrsnog omaža našoj velikoj umetnici je kustos Tijana Jovanović Češka, a organizatori su Istorijski muzej i Fond Olge Olje Ivanjicki.

Izložba će trajati do kraja avgusta, a posetiocima je, pored same izložbe, omogućeno i da pogledaju film “Prepoznavanje” o životu Olje Ivanjicki, kao i druge materijale i emisije o istaknutoj umetnici.

Izvor: RTS

ПОЕТСКИ КОНКУРС „ДАНИ ГОРДАНЕ ТОДОРОВИЋ”

Ivan Manojlović    Konkursi, Vesti

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР СВРЉИГ


ОРГАНИЗАТОР КЊИЖЕВНИХ СУСРЕТА „ДАНИ ГОРДАНЕ ТОДОРОВИЋ”
РАСПИСУЈЕ
КОНКУРС ЗА ЦИКЛУС ПЕСАМА
Право учешћа имају песници који пишу на српском језику.
Циклус треба да садржи највише пет песама,
да буде потписан шифром и достављен у четири истоветна примерка. Решење шифре, у посебном коверту, са кратком библиографском белешком, адресом и телефоном, приложити уз песме и послати на адресу: Културни центар Сврљиг (за Књижевни конкурс), 18360 Сврљиг, Боре Прице 2, тел. 018/ 821 059.
Крајњи рок за слање песама је 31. август 2009. године.
Аутори три најбоља циклуса песама по оцени жирија биће награђени, позвани на завршну свечаност, а њихове песме објављене.